МИЛЕ САВИЋ
Миле Савић је рођен 1957. године у Челопеку код Зворника. Основну школу и гимназију завршио је у Зворнику. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Београду, група за филозофију.
Радио је као професор филозофије и логике у средњој школи у Малом Зворник. Од 1995. до 2003. године радио је у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду. Од 2003. године ради као редовни професор Универзитета у Београду на Учитељском факултету.
Био је директор Института за филозофију и друштвену теорију и главни и одговорни уредник часописа Филозофија и друштво. Био је председник Српског филозофског друштва и председник је Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе. Члан је Савета Филозофске школе Felix Romuliana у Зајечару. Члан је жирија Другог програма радио Београда за књигу године из области естетике, теорије уметности и филозофије. Био је државни секретар у Мнинистарству науке.
Бави се савременом филозофијом и филозофијом политике.
Поред више десетина чланака, објавио је следеће књиге: Битак и разумевање, (Херменеутика и онтологија у делу Мартина Хајдегера), Рад, Београд, 1993; Изазов маргиналног, Филип Вишњић/ИФДТ, Београд, 1996; Ванредно стање, Филип Вишњић, Београд, 1999; Филозофија (уџбеник из филозофије за средње школе и гимназије), Београд, прво издање 2001. (коаутор); Хрестоматија (из филозофије за средње школе и гимназије), Београд, 2002. (коаутор); Политика филозофског дискураса (практичне импликације ‘постмодерне филозофије’) Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
За књигу Политика филозофског дискураса добио је 2004. године награду Другог програма за књигу године из области естетике, теорије уметности и филозофије.
ЧАСЛAВ Д. КОПРИВИЦА
Рођен 1970. у Никшићу. Завршио природно математичку гимназију у Београду 1989. године, а студије Филозофије на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1995. Потом био стипендиста Министарства науке РС као сарадник Института за философију и друштвену теорију у Београду 1996 – 2000. године. Током 1995-1998. године похађао послиједипломске студије на Одјељењу за философију Философског факултета у Београду, а 1996-1997. стипендиста Сасакавине фондације. Од 1997. до1998 године био на студијском боравку у организацији DAAD (Њемачка служба за академску размјену) на Философском факултету Универзитета у Тибингену. У 1999. години магистрирао са темом о Мартину Хајдегеру на Философском факултету у Београду и као припадник Војске Југославије учествовао у одбрани СРЈ од агресије. Од 2000. године асистент, затим доцент (2004), и ванредни професор (2009) за философију и философију културе на Факултету политичких наука у Београду. Током 2002-2005. године члан редакције за философију издавачког предузећа БИГЗ, а 2004-2006. члан Извршног одбора Покрета за заједничку државу Србије и Црне Горе у Београду. Доитник Награде Радио Београда за „Књигу године” за 2005. из области теорије књижевности, теорије културе, естетике и философије за монографију Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије. Од 2006. године уредник је за теоријска издања издавачког предузећа Академска књига из Новог Сада. Превео и/или уредио више књига и чланака са њемачког и енглеског језика. Аутор је двију монографија и преко четрдесет студија, чланака и огледа из историје философије, онтологије, херменеутике, историје идеја, међународних односа и политичке теорије. Од 2008. године је члан Политичког савјета Демократске странке Србије и Управног одбора Фонда Слободан Јовановић.
ПЕТАР Т. ПЕТКОВИЋ
Рођен у Зајечару 1980. Завршио Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Дипломатску академију Министарства спољних послова Србије. Постдипломац на Факултету политичких наука у Београду, на катедри за Међународне студије. Запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду као научни истраживач.
Моменат ...
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН