Горан Цветић: "Предвиђање да ће током 2011. године дозрети далеко већи број предмета по представкама наших грађана се није обистинило, али да ће се Србија одбранити у само два предмета, на жалост, јесте."

Предвиђање да ће током 2011. године дозрети далеко већи број предмета по представкама наших грађана се није обистинило, али да ће се Србија одбранити у само два предмета, на жалост, јесте. Ипак, све је већи број предмета у којима Србија прихвата вансудско поравнање и признаје одговорност, па предмет ни не дође до пресуђења. А реформа које је учињена у раду Европског суда у другој половини 2010. године због великог броја предмета очито тек треба да донесе резултате. Наиме, сада очигледно неосноване представке може одбацити и судија појединац, док у случајевима у којима се ради о добро установљеној пракси Суда одлуку доноси Комитет састављен од три судије. У осталим случајевима, одлучује седмочлано веће. У том смислу, прошла година ће остати упамћена и по томе што је једном адвокату из Горњег Милановца који је засуо Суд са око 500 (!) представки, не само против Србије већ и неких земаља у окружењу, забрањен приступ Суду због злоупотребе права на представку.

Члан 3. Европске конвенције за људска права предвиђа да нико неће бити подвргнут тортури, нехуманом и понижавајућем поступању или кажњавању. Из прошлогодишњег чланка који се бавио дешавањима у Стразбуру “Цех у Стразбуру расте” (1) видели смо да је током 2010. године Суд нашао да је Србија повредила овај члан Конвенције у случају г. Животе Милановића из Јагодине који је и сам учествовао у живој дискусији у коментарима на наведени тест.  На жалост, Суд је и у 2011. години нашао да је Србија повредила наведени члан Конвенције и то у случају Станимировић против Србије.

Члан 3. Европске конвенције за људска права предвиђа да нико неће бити подвргнут тортури, нехуманом и понижавајућем поступању или кажњавању.

Из прошлогодишњег чланка који се бавио дешавањима у Стразбуру “Цех у Стразбуру расте” видели смо да је током 2010. године Суд нашао да је Србија повредила овај члан Конвенције у случају г. Животе Милановића из Јагодине који је и сам учествовао у живој дискусији у коментарима на наведени тест.

Дана 9. фебруара 2001. године у Гроцкој се десило убиство у коме је срадао брачни пар. Наредног дана у полицијску станицу у Смедереву је приведен подносилац представке г. Станимировић где је претучен, након чега је признао кривично дело убиства које му је стављено на терет. Три дана касније је изведен пред истражног судију, али му није било дозвољено да приватно разговара са браниоцем кога је ангажовала његова супруга. Иако је и тада признао извршење дела, г. Станимировић је изнео притужбу да је претучен након чега је упућен у смедеревску болницу где је установљено да има поломљено ребро и маснице по грудима. Наредног дана је поново изведен пред истражног судију, али без присуства адвоката са којим је по први пут разговарао у приватности касније тога дана. Седамнаестог фебруара г. Станимировић је изведен из притвора, поново одведен у смедеревску полицијску станицу  и поново тучен, где је и гушен пластичном кесом, а изнео је и тврдње да је добијао и електро-шокове у пределу гениталија и да му је прећено смрћу. Истражни судија је био обавештен о инциденту. Лекарски налаз је показао да г. Станимировић има нагњечења и модрице у пределу главе. Два дана касније поново је саслушаван од истражног судије и то опет без присуства адвоката. Када је по четврти пут изведен пред истражног судију 16. марта 2001. године, саслушан је у присуству адвоката и тада повукао своје признање.

Након што је адвокат поднео кривичну пријаву против НН полицајаца, тужилаштво је прибавило извештај из полицијске станице у којем су наводи о злостављању негирани. Иако је тужилаштво прибавило и лекарске налазе од 13. и 17. септембра 2001., одлучило је да нема месту гоњењу и обавестило адвоката подносиоца представке да може преузети гоњење, што он није учинио. У новембру 2002. године смедеревски Окружни суд је огласио г. Станимировића и С.П. кривим за убиство и осудио их на по 40 година затвора. У марту 2003. године Врховни суд Србије је укинуо пресуду и наложио првостепеном суду да установи да ли је г. Станимировић злостављан и, у вези с тим, да ли су његови искази стога пре главног претреса прихватљиви.

Када једно лице изнесе тврдњу, као што је овде случај, да је било изложено поступању супротном чл. 3. Конвенције, држава мора спровести ефикасну и исцрпну званичну истрагу. Та истрага мора имати за циљ идентификовање и кажњавање одговорних лица. У супротном, забране тортуре, нехуманог и понижавајућег поступања и кажњавања би изгубиле смисао. На слици: Свети Доминик председава инквизиционом поступку крај ризнице цркве Св. Томе у Авили. Рад Педра Беругуетеа око 1495. године.Фото: Википедиа.

На поновљеном претресу у мају 2004. године окривљени је детаљно описао злостављање којем је био изложен и по први пут именовао полицајце који су, по њему, учествовали у инцидентима. Адвокат саокривљеног С.П. је затим захтевао да се записник проследи тужилаштву, али је јавни тужилац навео да нема намеру да се бави са истим случајем, будући да је кривична пријава одбачена у септембру 2001. године. Адвокат затим улаже захтев за изузеће поступајућег тужиоца, тај захтев је одбијен, али је у решењу наведено да одлука из 2001. може бити преиспитана у светлу нових чињеница. То се није десило. У децембру 2004. године подносилац представке је поново осуђен на 40 година затвора, а иста казна је изречена и С.П. за подстрекавање. Смедеревски Окружни суд је установио да је г. Станимировић одиста тучен у полицијској станици, те да његови искази из станице нису прихватљиви; али је суд огласио његове исказе пред истражним судијом прихватљивим. Подносилац представке се жалио на пресуду наводећи и да исказе пред истражним судијом треба искључити. Врховни суд током 2005. и 2006. године у две истанце одбија жалбе и потврђује пресуду.

У новембру 2006. г. Станимировић поново подноси кривичну пријаву против шест полицајаца у погледу дешавања из 2001. године, али никад није обавештен о исходу поступања по тој пријави пошто је спис предмета наводно уништен 2010. – три године након одлуке да се не предузме кривично гоњење. У марту 2011. године његов бранилац подноси предлог за обнову поступка, али тај предлог Апелациони суд правноснажно одбија крајем априла прошле године.

Након што је одбио процесно-правни приговор Србије да је представка неблаговремена, Суд је изнео своје добро установљене ставове. Када једно лице изнесе тврдњу, као што је овде случај, да је било изложено поступању супротном чл. 3. Конвенције, држава мора спровести ефикасну и исцрпну званичну истрагу. Та истрага мора имати за циљ идентификовање и кажњавање одговорних лица. У супротном, забране тортуре, нехуманог и понижавајућег поступања и кажњавања би изгубиле смисао. Истрага мора бити брза и независна, а један од основних елемената независности је да орган у којем је злостављање учињено не може учествовати у њој. На крају, та истрага мора бити подложна оцени јавности у циљу утврђивања одговорности, а оштећеном се увек мора омогућити учешће у њој. У конкретном случају, иако је током кривичног поступка утврђено да је подносилац представке одиста малтретиран, те да су починиоци потенцијално идентификовани, није спроведена никаква кривична истрага. Налазећи да наведени стандарди нису задовољени, Суд је и нашао повреду чл. 3. Конвенције.

У погледу чл. 6., права на фер саслушање и суђење, подносилац представке је навео да српски судови нису могли дозволити ни да се искази из истраге користе у кривичном поступку, будући да је те исказе дао као последицу малтретирања у полицији.На слици: Инквизиција кардинала Винчестера против Јованке Орлеанке, рад Пола Де Ларуша из 1824.

У погледу чл. 6., права на фер саслушање и суђење, подносилац представке је навео да српски судови нису могли дозволити ни да се искази из истраге користе у кривичном поступку, будући да је те исказе дао као последицу малтретирања у полицији. У свом одговору, Србија је навела да г. Станимировић није био осуђен искључиво на основу тих исказа, јер они нису били једини докази против њега. Међутим, Суд није прихватио овај приговор. Наводећи да је његов задатак  да се бави чињеничним и правним грешкама учињеним пред националним судовима само уколико оне доводе до кршења права гарантованих Конвенцијом, Суд је навео да мора испитати да ли је поступак као целина, укључујући начин прибављања доказа, био правичан. При томе, посебна пажња мора бити посвећена прибављању доказа у супротности са чл. 3. Конвенције. Добро установљена пракса Суда је да, када су докази прибављени тортуром или другим видом малтретирања, то чини цели поступак неправедним. Ово важи без обзира на питање квалитета доказа у питању, као и на питање да ли ти докази имају одлучујући значај. У конкретном случају, српски судови су закључили да је г. Станимировић малтретиран, што потврђују и медицински налази. Србија није оспоравала ни наводе подносиоца представке да су му упућиване претње смрћу, да је гушен кесом и да су му давани електрични шокови у пределу гениталија. Имајући у виду временску блискост у којој су се одиграли немили догађаји у полицијској станици где је подносиоцу поломљено ребро и признање у истрази, као и чињеницу да је полиција успела да га поново изведе из притвора и малтретирала га 17. фебруара 2001. године, Суд је стао на становиште да је његов страх био оправдан и да је признање у истрази неприхватљиво. Поред тога, подносиоцу представке није омогућено да се током истраге у три наврата приватно консултује са својим адвокатом, па је стога цео поступак неправичан. Налазећи и повреду чл. 6. Конвенције, Суд је г. Станимировићу досудио одштету од 13.000 евра на име нематеријалне штете, као и 5.000 на име трошкова пред Судом. Не улазећи у бит даљег тока поступка пред српским судовима, треба истаћи да оваква пресуда Стразбура отвара врата за обнову поступка у Србији.

Један од предмета у коме се Србија одбранила прошле године је Јухас Ђурић против Србије. Г. Јухас Ђурић је адвокат из Суботице кога је полиција у три наврата ангажовала да по службеној дужности заступа осумњичене приликом њиховог привођења и испитивања у суботичкој полицијској станици. Након што је обавио свој део посла, подносилац представке је од суботичке полиције захтевао исплату свог хонорара у укупном износу од око 760 евра. Пошто није плаћен, поднео је парничну тужбу надлежном суду. И Општински и Окружни судови у Суботици су, поступајући  од септембра 2004. до септембра 2006. године, одбацили тужбу са образложењем да се у конкретном случају радило о предкривичном поступку, па је стога г. Јухас Ђурић требало да своја права остварује у управном поступку, будући да је за исплату његовог хонорара био задужен МУП. Г. Јухас Ђурић се обратио Стразбуру наводећи да је Србија прекршила чл. 6. Конвенције на тај начин што му је онемогућила приступ суду који ће одлучити о његовим правима, као и да је поступак пред суботичким судовима предуго трајао.

Србија се по први пут позвала на нови институт који је Протоколом 14. уз Конвенцију уведен крајем 2010. године у циљу ефикаснијег поступања Суда. То је ситуација у којој подносилац представке није био жртва “значајне неправичности” (“significant disadvantage”). На слици: Папа и Велики инквизитор, рад Жан-Пола Лоренса из 1882. године. Фото: Википедиа.

У свом одговору, Србија се по први пут позвала на нови институт који је Протоколом 14. уз Конвенцију уведен крајем 2010. године у циљу ефикаснијег поступања Суда. То је ситуација у којој подносилац представке није био жртва “значајне неправичности” (“significant disadvantage”), будући да је један од три хонорара које је г. Јухас Ђурић захтевао износио око 105 евра. Поред тога, држава је навела да подносиоцу није ускраћен приступ суду будући да он своја права може остварити у управном поступку, укључујући и управни спор. Подносилац је одговорио да наведени институт нема примене у конкретном случају, будући да је укупан износ који је захтевао знатно већи и увећан за законску затезну камату, као и да му је пресудама наложено да накнади трошкове поступка туженом. У пресудама није јасно образложено због чега је овде у питању управна, а не грађанско-правна ствар. Такође је навео да његов мотив није искључиво финансијски, већ ствар принципа, да се овде ради о уредном плаћању адвоката у предкривичном поступку што је од велике важности за правилно функционисање кривично-правног система државе. Ово је г. Јухас Ђурић изнео у светлу добро познате чињенице да се са исплатама хонорара адвокатима који поступају по службеној дужности хронично касни.

Суд је уважио став подносиоца представке да овде нема примене института недостатка значајне неправичности, подржавајући његов став да је питање које је изнео од важности за правилно функционисање кривично-правног система државе. Упркос томе, Суд није нашао повреду чл. 6. Конвенције наводећи да је г. Јухас Ђурић одиста могао остваривати своја права у управном поступку, укључујући управни спор. Такође, нема повреде суђења у разумном року будући да су суботички судови решили предмет за две године поступајући у две инстанце. Интересантно је и то да је г. Јухас Ђурић током поступка истакао да је писмена од Суда добијао са великим закашњењем, те да му је једно од писама отварано у пошти, дозвољавајући да се ту ради о “невиној грешци”. Суд није имао чврстих доказа да је неко одиста отварао наведено писмо, али је истакао да “је имао проблема са кашњењем пошиљки ка и из Србије” не наводећи конкретан разлог за то.

Највећу одштету због кршења људских права током 2011. године држава ће исплатити у предмету Рашковић и Милуновић против Србије.

* * *

Суд је такође досудио подноситељкама предсатвке и по 6.200 евра на име нематеријалне штете и по 600 евра за трошкове поступка.

Укупна сума, са каматама, сигурно премашује 30.000 евра.

Највећу одштету због кршења људских права током 2011. године држава ће исплатити у предмету Рашковић и Милуновић против Србије. Госпође Рашковић и Милуновић су биле раднице новопазарског предузећа “Памучна предионица Д.О.О”. Оне су упућене на обавезно плаћено одсуство 1996. односно 2001. године до времена у коме ће бити успостављен нормалан процес производње и доћи до значајног побољшања пословања фирме. У том периоду су требало да примају значајно умањен лични доходак, при чему ће послодавац уредно исплаћивати њихове пензионе и друге доприносе. Када се ово није десило, госпође  Рашковић и Милуновић су започеле већи број поступака пред новопазарским судовима у циљу реализације својих потраживања. Добиле су пресуде у своју корист, као и решења о њиховом извршењу, све у укупном износу од око 10.380 евра уз законску затезну камату. Али, извршење је изостало. У међувремену, фирма која је власник “Памучне предионице Д.О.О.” је основала програм за раднике који желе да напусте фирму, као сувишни, уз отпремнину. Подноситељке представке су прихватиле овај програм и, након донетих пресуда, напустиле предузеће.

Србија је пред Судом истакла приговор да су се госпође Рашковић и Милуновић, прихватајући програм за сувишне раднике и прихватањем отпремнине, одрекле права из већ донетих правноснажних пресуда. Стразбур очигледно није могао усвојити овакав став. Истичући да је већ у више наврата нашао да су извршења у Србији спора или изостају, нашао је повреду права на мирно уживање имовине из чл. 1. Протокола 1, као и повреду права на суђење у разумном року из чл. 6. Конвенције. Налажући Србији да неисплаћене личне дохотке исплати из својих средстава, уз износе пензионих и других доприноса, Суд је такође досудио подноситељкама предсатвке и по 6.200 евра на име нематеријалне штете и по 600 евра за трошкове поступка. Укупна сума, са каматама, сигурно премашује 30.000 евра.

Случај Шоргић против Србије је слика до каквих све перипетија може доћи када судови не поштују процесно-правна правила, па чак и основне постулате непристрасности.

Случај Шоргић против Србије је слика до каквих све перипетија може доћи када судови не поштују процесно-правна правила, па чак и основне постулате непристрасности. Оставинска расправа иза покојног оца г. Шоргића је започета у мају 1995. године пред Петим општинским судом у Београду, али је убрзо прекинута пошто је супруга његовог оца оспорила уговор о доживотном издржавању који је г. Шоргић закључио са својим оцем. Тужба ради “фиктивности” наведеног уговора је поднета у септембру 1995., али је одбијена због неправилно постављеног тужбеног захтева, односно неправилног “курса акције” како је навео Суд, 2000. године. Затим је у августу те године уследила нова тужба за поништај и раскид наведеног уговора. Пети суд брзо усваја део тужбеног захтева који се односи на поништај и доноси делимичну пресуду у децембру 2000. године. Поступајућа судија у предмету је била судија Б. У августу 2001. године Окружни суд у Београду потврђује делимичну пресуду, а у већу се налазила судија Д.

У јуну 2003. Пети суд раскида преостали део уговора, али ову пресуду укида Окружни суд у Београду 24. марта 2004. године због противуречности између изреке и образложења пресуде, при томе не упућујући првостепени суд на који начин да поступи у поновљеном поступку. Е сад: у већу Окружног суда су поступале и судије Д и Б. Након што је Пети суд поново донео истоветну пресуду и Окружни суд је потврдио, г. Шоргић изјављује ревизију. Врховни суд је одбија 20. априла 2006. године, а већ погађате: у већу је била судија Д која је у међувремену напредовала са Окружног суда. У септембру исте године, г. Шоргић подноси Петом суду предлог за обнову поступка због неправилног састава суда о којем ни до 2010. године није било правноснажно одлучено. Један од главних  разлога за несагласност између првостепеног и другостепеног суда је питање који Закон о парничном поступку треба применити при одлуци имали места обнови поступка: онај из 1977. или онај из 2004. године? Оставинска расправа није била окончана ни закључно са 21. фебруаром 2011. године. И ето…16 година нечијег живота прође. Читање ове пресуде изазива вртоглавицу које желим да вас поштедим. Имајући у виду да нижестепена судија која је поступала у једном предмету треба да се уздржи у доношењу вишестепене пресуде, логично питање које се поставља је: како се судије Д и Б нису изузеле у вишестепеним поступцима, па чак и да им је предмет додељен насумичном ротацијом?

Представка г. Шоргића је била суштински базирана на повреди начела непристрасности због неправилног састава суда и предугог трајања поступка.

Европски суд је нашао да је у конкретном случају одиста прекршен принцип непристрасности, као и да је дошло до кршења права на суђење у разумном року.

Представка г. Шоргића је била суштински базирана на повреди начела непристрасности због неправилног састава суда и предугог трајања поступка. Европски суд је нашао да је у конкретном случају одиста прекршен принцип непристрасности, као и да је дошло до кршења права на суђење у разумном року. Будући да је г. Шоргић навео да ће “накнаду материјалне и нематеријалне штете захтевати пред надлежним судом у Београду”, Стразбур му је досудио само 1.000 евра трошкова поступка. А обнове поступка у Србији ће у светлу ове пресуде сигурно бити. Колико ће то још трајати?

Сличан случај се десио и у предмету Ђокић против Србије. Подносилац представке је осуђен на једанаестогодишњу казну затвора и изјавио жалбу на пресуду Врховном суду Србије која је одбијена. У већу се налазио судија М.Ц. Затим је уложен захтев за испитивање законитости правноснажне пресуде који је неосновано одбијен као неблаговремен. И у том већу је одлучивао судија М.Ц. Не улазећи у бит правне ствари коју треба да разматра Врховни суд Србије, Стразбур је нашао да је подносиоцу представке ускраћен приступ суду самим тим што је установио да је наведени захтев благовремен. Стога није ни улазио у питање повреде начела непристрасности као у предмету Шоргић, а будући да г. Ђокић није испоштовао рок који му је Суд одредио за накнаду штете, његов захтев је у том делу одбијен.

У случају Ристић против Србије, мајка двоје малолетне деце је након развода брака поднела кривичну пријаву у мају 2003. године против свог бившег супруга због неплаћања алиментације. Иако је Трећи општински суд поступао по оптужном предлогу тужилаштва, суђење није окончано ни до октобра 2009. године, када је наступила застарелост кривичног гоњења. Суд је нашао повреду права на суђење у разумном року и досудио подносиоцима представке 3.100 евра на име нематеријалне штете и трошкова.

У сложеном породично-правном случају Вељков о додели детета на чување и васпитање, као и о питању вршења родитељског права, Суд је нашао да је 5 година и два месеца колико је спор трајао неразуман…

У сложеном породично-правном случају Вељков о додели детета на чување и васпитање, као и о питању вршења родитељског права, Суд је нашао да је 5 година и два месеца колико је спор трајао неразуман и досудио 3.900 евра накнаде штете и трошкова. Случај Живић је представка још једног полицајца са КиМ коме није исплаћена дупла зарада за службовање у јужној српској Покрајини по одлуци Владе Србије, а тај случај је готово идентичан предмету Ракић и др. против Србије који смо разматрали у већ наведеном прошлогодишњем чланку (види фусноту). Поново истичући да различито одлучивање у идентичним правним ситуацијама улива неповерење грађана у правосудни систем једне земље, Стразбур је г. Живићу досудио 3.300 евра одштете и трошкова. У случају Милошевић, Суд је још једном заузео становиште да се право на приватност коресподенције лица лишених слободе мора поштовати, те да је недопустиво отварање писама тим лицима без одлуке надлежног суда да се то из оправданих разлога може чинити. И на крају, други случај у коме се Србија одбранила током 2011. године је предмет Добрић, који се тицао могућности изјављивања ревизије и њеног одбачаја када је вредност спора назначена у тужби испод лимита неопходног за изјављивање тог правног лека. Ствар би била једноставна да спор није трајао од 1986. године и да ревизија није изјављена 20 година касније. Налазећи да услови за изјављивање ревизије морају бити строжији него они при изјављивању жалбе, Суд је заузео став да подносиоцима није повређено право на приступ суду, при чему је иницијална вредност спора била 4 милиона старих динара . Чудна одлука, при чему је опречно мишљење изнео и наш судија Поповић.

У случају Милошевић, Суд је још једном заузео становиште да се право на приватност коресподенције лица лишених слободе мора поштовати, те да је недопустиво отварање писама тим лицима без одлуке надлежног суда да се то из оправданих разлога може чинити.

Све у свему, након 4 године у којима Стразбур одлучује о представкама из Србије, ситуација је забрињавајућа. Поједини српски адвокати који поступају у Стразбуру показују надмоћ над српским судовима. Чињеница да се Србија одбранила у само четири предмета у 4 године је лакмус тест који власт у Србији  мора поштовати и предузети мере да се ситуација у правосуђу хитно поправи. Европска конвенција се директно примењује у нашем правном систему и едукација и упознавање судија са праксом Европског суда мора бити приоритет. Тиме би се држави и пореским обвезницима уштедела значајна средства, а исто толико важно, грађани Србије би се све мање сусретали са честом појавом да су на судовима суочени са размишљањем и ставовима судија који немају везе ни са савременим правним трендовима, а на жалост, ни са здравим разумом. Достојанство правне науке и мудрог и непристрасног правног резоновања мора постати наша свакодневница што пре. У име народа.

Горан Цветић: "Након 4 године у којима Стразбур одлучује о представкама из Србије, ситуација је забрињавајућа. Поједини српски адвокати који поступају у Стразбуру показују надмоћ над српским судовима. Чињеница да се Србија одбранила у само четири предмета у 4 године је лакмус тест који власт у Србији мора поштовати и предузети мере да се ситуација у правосуђу хитно поправи. Европска конвенција се директно примењује у нашем правном систему и едукација и упознавање судија са праксом Европског суда мора бити приоритет. Тиме би се држави и пореским обвезницима уштедела значајна средства, а исто толико важно, грађани Србије би се све мање сусретали са честом појавом да су на судовима суочени са размишљањем и ставовима судија који немају везе ни са савременим правним трендовима, а на жалост, ни са здравим разумом. Достојанство правне науке и мудрог и непристрасног правног резоновања мора постати наша свакодневница што пре. У име народа." На слици: Галилео Галилеј пред Светом службом у Ватикану, која против њега води инквизициони поступак. Рад Џозефа Николаса Роберт-Флуерија из 1632. године.

Упутница:

___________

1) http://www.slobodanjovanovic.org/2011/01/17/goran-cvetic-ceh-u-strazburu-raste/

Феђа Димовић: Мислим да ми се цела ова трагедија не би ни догодила да сам још у раном детињству имао могућности да зауздам своје разуздане маторце. На моју несрећу, тада није било невладиних организација ни омбудсмана којима сам могао да се пожалим. Где је тада била правна држава која би ми омогућила да већ у четвртом разреду основне школе ангажујем адвоката који би разапео моје зле родитеље и натерао их да поштују моје жеље? Могао бих да их стрпам у затвор и онда би цео свет био само мој.

Ја, наравно, нисам био ни свестан сопствене несреће, јер сам навикаван да не знам за боље. Родитељи су ме држали строго, не поштујући моју личност и слободу. То је распршило све моје снове и огромне планове које сам имао за будућност. Још док сам био у колицима, маштао сам да будем неко битан, неко ко ће овај свет променити из корена. Моји родитељи су били сувише кратковиди да препознају тај огроман потенцијал који је просто кипео у мени. Терали су ме да се играм са звечкама и другим дечијим андрмољцима, уместо да су ми одмах дали у ручице дела највећих светских умова. Нису имали слуха да послушају моје бебеће гукање којим сам вапио за науком, као што су друга одојчад пезила за материном дојком. Било им је битно да ме константно тронтају и кљукају, како бих био румен и здрав. Највише од свега сам мрзео одласке у парк, од којих нисам видео никакву реалну корист. Чист ваздух и примитивне справе за игру су ми биле потпуно безначајне, крај свих тих формула и једначина које сам могао решавати код куће. Полазак у школу сам дочекао потпуно неук и необразован, а већ тада сам увелико могао бити познат и славан. Уместо новог Тесле, Србија је добила још само једног глупог клинца који је био потпуно неспреман за живот. Ех, само да сам имао другачије родитеље, или барем да је држава могла да ми пружи заштиту… Не би ми било равног.

У основној школи све се преокренуло. За разлику од осталих одељенских бубалица и штребера, ја нисам видео неки претеран значај у учењу и седењу на часовима. Сматрао сам да је школа још само један облик контроле који систем намеће нама клинцима. Много већи смисао сам видео у глуварењу у школском дворишту и по улицама. Велики одмор је био мој омиљени део дана, а било је прилика када сам фолирао болест како не бих ишао у школу. Имао сам цаку да поједем пола живог кромпира од чега сам моментално добијао температуру. Некада би се само преждерао за вечеру, па бих онда нагурао прсте у уста како бих изазвао повраћање. Ту су се поново умешали моји дугогидишњи мучитељи. Мама и тата, који су променили назив у ћале и кева, имали су другу визију моје будућности од оне које је подразумевала ћошкарење, глуварење и пљување у даљ са препонама. Поново нису уважили моју слободну вољу и интегритет. Терали су ме да учим и да идем редовно у школу. Нису ми дозвољавали да гледам телевизију до касно у ноћ, а тако сам горео од жеље да гледам «Династију». Идол ми је био Блејк Карингтон. Маштао сам да пронађем нафтну бушотину која ће ме учинити толико богатим да до краја живота нећу морати ништа да радим. Само ћу седети у луксузној канцеларији и издавати наређења својим слугама. Моји родитељи нису били ни близу богати и моћни да би за мене били ауторитет попут Блејка. Ипак, морао сам да их слушам, јер нисам имао начина да им се одупрем. До душе, размишљао сам да их пријавим Центру за социјални рад који се налазио у близини моје основне школе. На крају сам одустао од те намере, јер ме је био страх од физичког кажњавања. Тада нису постојали демократски закони који би ме штитили од кевине варјаче и ћалетовог шамара[1]. Још увек памтим како ми је матори зликовац почупао зулуф и забранио ми изласке целе две недеље када му је разредна пријавила да смо нас неколико другара гурнули теткицу низ степенице. Било је то гвоздено доба диктатуре, када су маторци могли да те слободно кажњавају због сваке ситнице.

Родитељи су чак утицали и на место мог становања, будући да су продали свој велики стан у центру и купили два мања, како бих ја имао где да живим свој бескрвни живот. А толико сам маштао да ћу једног дана становати у неком Харе Кришна храму или барем у некој веселој хипи-комуни. Мислим да ми се цела ова трагедија не би ни догодила, да сам још у раном детињству имао могућности да зауздам своје разуздане маторце. На слици: детаљ платна "Исус у родитељском дому" Џона Еверета Милеса, 1848-50. година.

Средња школа ми је потпуно проширила хоризонте. Свет ми је деловао много лепше када сам пијан и надуван, па сам покушавао да што чешће и што дуже будем у овом блаженом стању. Био сам рођени мистик, езотерик и окултиста. Привлачиле су ме верске књиге алтернативних религија и психоделична музика. Неко ми је рекао да ћу најбоље спознати себе ако пробам хероин, па сам тако послушао савет пријатеља. Јеховини сведоци су ми били баш кул, па сам им помагао у дељењу летака и прикупљању добротворних прилога. Неки злонамерници из школе су ме прозивали да сам секташ, али ја се нисам обазирао на та празна блебетања. Проблем је настао када сам оладио породични штек, јер смо скупљали паре да реновирамо Дворану Краљевства. Био сам срећан јер сам коначно схватио суштину сопственог постојања. И опет су све покварили моји родитељи који су ме без разлога оптужили да сам на странпутици. Били су одлучни да ме спрече да слободно изражавам своја верска убеђења[2]. Угрозили су моју приватност[3] тако што су ми претурали џепове у потрази за наркотицима и прислушкивали су моје интимне телефонске разговоре са локалним дилером. Нису уважили моју жељу да не идем на лечење[4], него су ме мучки угурали у ауто и одвезли до Драјзерове. На крају сам био принуђен да матурирам и упишем факултет, док се моја бивша екипа слободно башкарила по хаусторима са топлим нектаром у венама. Претходно ми је човек, који се представљао као мој отац, укинуо џепарац и тако ме лишио права на животни стандард који би ми обезбедио достојанствен живот и хармонични развој[5]. Када сам му рекао да је дошло време да ми купи кола, или барем неки моторчић од хиљаду кубика, злотвор је само одмахнуо руком.

Данас је мој живот далеко од онога што сам замишљао. Моје жеље су се разбежале попут јата преплашених птица и одлетеле далеко од сурове стварности. Сада живим досадним животом, без авантура и узбуђења, са пуно рутине које је својствена сваком баналном смртнику. У епицентру моје трагедије се, наравно, налазе моји родитељи од којих се даље шире концентрични кругови свега лошег што ми се догађа. Њихова подршка је изостала у тренуцима када ми је била најпотребнија. Нису имали обзира да ме финансијски подрже у мојим перспективним пословним плановима, када смо ја и мој ортак Жика Шницла намеравали да покренемо малу фабрику екстазија у Новим Бановцима, или кад сам ономад хтео да поставим веб сајт са најквалитенијим фотографијама дечије порнографије. Такође, нису благословили ни моју намеру да ступим у брак са мојом бившом девојком само зато што је радила као пословна пратња у једном хотелу ван града. Моја мајка ју је презирала због њене слободе и огромне самоуверености којом је ова дивна девојка зрачила. Нас двоје смо заједно маштали да отворимо ексклузивни ноћни клуб за озбиљну господу, али су се кривицом мојих родитеља сви ти лепи планови претворили у прах. Она је на крају отпутовала у други град са својим менаџером, а ја сам завршио у браку са обичном и досадном женом са којом имам троје несносне деце. Имам и стални посао, аутомобил, телевизор, фрижидер, шпорет и све друго што иде уз једног просечног човека. Родитељи су чак утицали и на место мог становања, будући да су продали свој велики стан у центру и купили два мања, како бих ја имао где да живим свој бескрвни живот. А толико сам маштао да ћу једног дана становати у неком Харе Кришна храму или барем у некој веселој хипи-комуни. Мислим да ми се цела ова трагедија не би ни догодила да сам још у раном детињству имао могућности да зауздам своје разуздане маторце. На моју несрећу, тада није било невладиних организација ни омбудсмана којима сам могао да се пожалим. Где је тада била правна држава која би ми омогућила да већ у четвртом разреду основне школе ангажујем адвоката који би разапео моје зле родитеље и натерао их да поштују моје жеље[6]? Могао бих да их стрпам у затвор и онда би цео свет био само мој. Не би више било употребе физичке силе и телесног ограничавања. Кад би ми ћале рекао «кажњен си и не можеш напоље», ја бих му само средњим прстом показао на члан 14. новог Закона о правима детета. Међутим, на моју велику жалост, овај закон није донет на време да ме спаси од мог несрећног детињства. Драго ми је да ће барем моја деца имати могућност да се помоћу њега остваре као слободне и независне индивидуе, јер ће овај закон бити њихов анђео чувар од сваког облика родитељске тираније. Посебно у ситуацији када сам и ја временом почео да личим на своје родитеље и да своју децу васпитавам онако како су некада мене васпитавали.

Феђа Димовић: "Кад би ми ћале рекао «кажњен си и не можеш напоље», ја бих му само средњим прстом показао на члан 14. новог Закона о правима детета. Међутим, на моју велику жалост, овај закон није донет на време да ме спаси од мог несрећног детињства. Драго ми је да ће барем моја деца имати могућност да се помоћу њега остваре као слободне и независне индивидуе, јер ће овај закон бити њихов анђео чувар од сваког облика родитељске тираније. Посебно у ситуацији када сам и ја временом почео да личим на своје родитеље и да своју децу васпитавам онако како су некада мене васпитавали." На слици: "Наоружано дете", сцена из филма "Европа", Ларса Фон Трира, 1991. година.

Упутнице:

[2] чл.30.  нацрта Закона о правима детета (Слобода мишљења, савести и вероисповести)

[3] чл.27. нацрта Закона о правима детета (Право на приватност)

[4] чл.53,56 и 57. нацрта Закона о правима детета (Здравље и здравствена заштита)

[5] чл.59. нацрта Закона о правима детета (Животни стандард детета и породице)

[6] чл.20. нацрта Закона о правима детета (Положај детета у судским и управним поступцима )

Последњи уступак српских власти на жртвеник евроатлантских интеграција представља постизање „Договора о Интегрисаном управљању прелазима између Косова и централне Србије тзв. ИБМ протокол“. Оправдање и образложење постигнутог договора представља се као велика победа (додуше са горким укусом што признају и српске власти), иако суштински представља још један корак ка признавању државних прерогатива  тзв. Републике Косово као државног ентитета.

Горан В Ђорђевић

„Integrated Border Menagment“

Сам концепт  Integrated Border Menagment  (у даљем тексту „ИБМ“) односи се на поједностављивање процедура за промет роба и других добара уз креирање механизама ефикасне контроле државне границе. То подразумева скраћивање времена за прелазак граница, и минимизирање сваке процедуре. Концепт ИБМ-а произилази из потребе да се формалне радње и процедуре које се предузимају на границама држава сведу  на најмању меру или у потпуности уклоне са специфичним захтевом да се креирају одрживи механизми контроле и заштите граница у циљу спречавања трговине наркотицима, људима и других облика криминалног понашања.

Међутим, ван своје трговачко утилитаристичке сврхе, примена концепта ИБМ у светлу последњих преговора Приштине и Београда, под жрецима ЕУ има једну сасвим нову димензију због чега звоно звони на узбуну.

Концепт ИБМ се примењује у односу на границе између суверених држава. Тај принцип је примењен у Барентовом Региону између Русије, Литваније и Пољске. И то је основна карактеристика концепта: да се примењује између суседних држава.

Наиме, концепт ИБМ се примењује у односу на границе између суверених држава. Тај принцип је примењен у Барентовом Региону између Русије, Литваније и Пољске. И то је основна карактеристика концепта: да се примењује између суседних држава (постоји могућност да се исти примени и у оквирима једне државе и онда се односи на државне агенције или у условима постојања царинске уније).

У конкретном случају, примењен институт ИБМ представља концепт Европске комисије који је утврђен у „Guidelines for Integrated Border Management in the Western Balkans“ који треба да омогући “контролисану али сигурну границу“. Сам концепт се заснива на „The Regional CARDS Programme for Western Balkan –Multi-Year Indicative Programme 2002-2006 (MIP)” и подразумева примену у односу на државе употребљавајући термин „државе партнери (partner countries)“. Наведени концепт ИБМ се примењује на државе „Западног Балкана“.

У конкретном случају примењен институт ИБМ представља концепт Европске комисије који је утврђен у „Guidelines for Integrated Border Management in the Western Balkans“ који треба да омогући “контролисану али сигурну границу“. Сам концепт се заснива на „The Regional CARDS Programme for Western Balkan –Multi-Year Indicative Programme 2002-2006 (MIP)” и подразумева примену у односу на државе употребљавајући термин „државе партнери (partner countries)“. Наведени концепт ИБМ се примењује на државе „Западног Балкана“.

Примена овог концепта се првенствено односи на координацију и сарадњу државних органа и агенција на нивоу држава. Концепт ИБМ подразумева више нивоа: унутрашњи (који захтева посебну координацију унутрашњих служби), интерагенцијски (сарадња између служби држава) и међународни (сарадња између држава). Управо је међународни ниво најважнији сегмент ИБМ концепта за “Западни Балкан”, јер је постављен као сарадња између земаља “Западног Балкана” и њихових ЕУ чланова или кандидата, као основа за решавање свих „прекограничних проблема“ почев од миграција, виза и азила до промета роба и других добара, што свеобухватно чини контролу граница.

Међународни ниво сарадње у спровођењу концепта „ИБМ“ подразумева локалну сарадњу између служби са обе стране границе, формалну билатералну сарадњу између суседних држава и сарадњу са другим државама у циљу остваривања сврхе концепта ИБМ. Формална билатерална сарадња захтева стварање одговарајућих механизама за размену информација или заједничке истраге. Куриозитет је да механизми подразумевају заједничке патроле као и заједничке обуке служби са обе стране границе те размену персонала. Рецимо у случају Албаније, Албанија је закључила билатералне споразуме са Црном Гором, УМНИК (Косово), Грчком и БЈР Македонијом.

У којој мери се концепт ИМБ односи на државне границе, указује се да се у „Guidelines for Integradet Border Management in the Western Balkans“ наводи да примена концепта „ИБМ“ подразумева тачно и прецизно одређивање границе у смислу утврђивања географске ширине, географске дужине, дужине самих граница, прецизирање дужина копнених граница речних или морских, као и простирања према суседним државама, те начину демаркације граница, и утврђивање броја „border crossing points“ (BCPs). Управо такве одредбе се налазе у Guidelines for Integradet Border Management in the Western Balkans.

Прапочетак оваквог „Договора“ може се тражити и пронаћи у проблематичном Споразуму о стабилизацији и придруживању (у даљем тексту: ССП). Прихватање ССП-а представљало је брешу, односно први корак одступања од зацртане државне политике, и почетак урушавања толико потребног државног јединства у одбрани државног суверенитета и територијалног интегритета. Наведени споразум не само да је представљао прву релативизацију државног суверентитета и територијалног интегритета, већ је био и основ да се по први пут и формално Косово у међународним актима, на које је овог пута пристала Србија, третира као corpus separatum. Све накнадне акције само су наставак решења које је исходио Споразум о придруживању и стабилизацији. На слици: Председник ДС и Србије Б. Тадић и потпредседник Владе Србије Б. Ђелић са представницима ЕУ након потписивања ССП-а.

Како је почело?

Прапочетак оваквог „Договора“ може се тражити и пронаћи у проблематичном Споразуму о стабилизацији и придруживању (у даљем тексту: ССП). Прихватање ССП-а представљао је брешу, односно први корак одступања од зацртане државне политике и почетак урушавања толико потребног државног јединства у одбрани државног суверенитета и територијалног интегритета. Наведени споразум не само да је представљао прву релативизацију државног суверентитета и територијалног интегритета, већ је био и основ да се по први пут и формално Космет у међународним актима, на које је овог пута пристала Србија, третира као corpus separatum. Све накнадне акције само су наставак решења које је исходио Споразум о придруживању и стабилизацији.

Следе одредбе ССП-а које су омогућиле и претходиле закључењу Договора о интегрисаном управљању.

Најпре се указује на временску подударност договореног интегрисаног управљања границама, са чланом 15. став 4. ССП-а у коме је Србија преузела обавезу да у року од две године са свим државама које су потписале ССП или ће потписати ССП закључи уговоре о регионалној сарадњи. Сврха уговора је одређена чланом 82. став 2. у коме је дефинисано да ће сарадња у области виза, контрола граница, азила и миграција обухватити и „управљање границом!“. Посебно се као значајно појављује и прихватање обавезе, према члану 15. и члану 16. ССП-а у коме се јасно истиче, да „ће Србија започети преговоре са државама које су већ потписале Споразум о стабилизацији и придуживању“, а посебно одредбе члана 17. у коме се истиче да „Србија треба да закључи конвенцију о регионалној сарадњи са сваком државом кандидатом за приступање ЕУ, у било којој од области сарадње обухваћених овим споразумом!“.

У светлу одредби члана 15 став 4. и члана 17. утврђује се двогодишњи рок у коме ће Србија приступити закључењу уговора и уједно констатује „Спремност Србије да закључи овакве уговоре који ће бити услов за даљи развој односа између Србије и Европске уније!“. У том смислу је илустративан и члан 82. ССП-а, којим је Србија преузела обавезу да предузме све мере сарадње како у односима са ЕУ, тако и на „регионалном нивоу“. Како се каснијим ставовима разрађује обавеза предузимња радњи у домену виза, азила и миграција, значајно је да је ставом 2. овог члана Србија преузела и обавезу заједничке сарадње у виду „међусобних консултација и координација“, те „техничку и административну помоћ“ у виду „заједничког управљања границом“.

Једино одступање у оквиру „Договора о интегрисаном управљању“ јавља се у члану 7, у коме се наводи да ће технички протоколи бити потписани „одвојено са Европском унијом ако буде требало!“.

Треба рећи да иако се ССП у преамбули позива на Заједничку спољну и безбедоносну политику ЕУ, потпуно је јасно да када је реч о Балкану тешко би се могло рећи да постоји заједничка спољна политика ЕУ.

Још су догађаји са почетка 90-тих јасно показали колико је спољнополитичка оријентација ЕУ имагинарна, а мере спољне политике ЕУ непостојеће, макар до оног тренутка када је Србија прихватила паролу „ЕУ или ништа“.

* * *

Не постоји нити један формални акт којим би се јасно утврдила позиција ЕУ према Србији, по питањима њене територијалне целовитости.

Даље се указује на однос између постигнутог договора и Уговора о Европској унији. Уговор о Европској унији (у члану 11, алинеја 3) посебно наглашава да се као један од циљева своје заједничке спољне или безбедоносне политике утврђује „одржавање мира и јачање међународне безбедности, у складу са начелима Повеље УН, укључујући и оне у погледу спољних граница!“. У циљу утврђивања односа ЕУ према границама, али и у циљу утврђивања односа између Уговора о Европској унији и Договора о интегрисаном управљању, сматрамо целисходним указивање и на „Париску повељу за нову Европу“ која се ослања на принципе Повеље УН и завршног акта из Хелсинкија, са јасним наводима о поштовању територијалног интегритета држава.

Треба рећи да иако се ССП у преамбули позива на Заједничку спољну и безбедоносну политику ЕУ, потпуно је јасно да када је реч о Балкану тешко би се могло рећи да постоји заједничка спољна политика ЕУ. Још су догађаји са почетка 90-тих јасно показали колико је спољнополитичка оријентација ЕУ имагинарна, а мере спољне политике ЕУ непостојеће, макар до оног тренутка када је Србија прихватила паролу „ЕУ или ништа“.

У случају Србије, може се рећи да се одсуство Заједничке спољне и безбедоносне политике огледа у чињеници да не постоје одлуке формалне природе. Наведено показује да не постоји нити један формални акт којим би се јасно утврдила позиција ЕУ према Србији, по питањима њене територијалне целовитости.

Значајна је чињеница да ЕУ није усвојила тзв. „заједничку стратегију  о западном Балкану“ као што је то учинила својевремено са Русијом, или као што је утврђена заједничка политика према Медитерану (Декларација из Барселоне из 1995. године). У циљу указивања на различитост поступања ЕУ према Србији сматрамо потребним навести чињеницу да наведене декларације (које се односе и на Русију и на Медитеран) садрже поред одредби које се тичу општих места, као што су то принципи поштовања људских права, поштовања демократских норми, поштовања плурализма унутар државе, и изричите наводе и указивања на принцип гаранције територијалног интегритета. Наведено указује да опште место „заједничке политике “ ЕУ представља поштовање територијалног интегритета.

Договор о интегрисаном управљању

Последња одбрана српских власти (у односу само на сопствене грађане) у овом случају јавља се у виду изјаве да се у истом не користи термин граница. У којој мери су наведене изјаве сведене на најгрубљу обману сведочи управо чињеница да је у ставу 1. утврђена примена концепта “IBM-a” (Integrated Border Menagement). На слици: Споменик Тилу Ојленшпигелу у Мелну, Немачка.

Последња одбрана српских власти (у односу само на сопствене грађане) у овом случају јавља се у виду изјаве да се у истом не користи термин граница. У којој мери су наведене изјаве сведене на најгрубљу обману сведочи управо чињеница да је у ставу 1. утврђена примена концепта “IBM-a” (Integrated Border Menagement).

У циљу утврђивања воље страна, и схватања термина „граница“ или „прелази“ (које се у овом случају јавља као важно само као аргумент за унутрашње оправдање српске стране), правимо кратак ескурс са начином и методом тумачења међународних уговора. Вољу страна у овом случају представљају (сагласна) схватања представника ЕУ и представника Приштине и усамљено и неутемељено схватање српских преговарача.

Иако постоје различити методи тумачења међународних аката, сматрамо да се у овом случају морамо држати тзв. објективног или текстуалног приступа. Уосталом и одредбе Бечке конвенције прихватају управо такав приступ (члан 31.). Одредбе Бечке конвенције полазе од осветљавања значења текста, а не од испитивања намере странке ab initio. Такође, судска пракса МСП, у домену тумачења међународних уговора, указује да се значење речи употребљених у уговору не утврђује у једном иначе хипотетичком или апстрактном смислу, већ у контексту уговора-акта. Хипотетички тј. апстрактни смисао уговора који се тумачи  ограничава се једино на обавезу поштовања норми ius cogens.

Оно што „граничари са Андрићевог венца“ заборављају је чињеница да је Србија у координацији са ЕУ већ усвојила Интегрисано управљање границама тј. концепт ИБМ и то још 26. јануара 2006. године. У документу који је усвојила Влада Србије („Сл.гласник 55/05“), а у складу са ИБМ концептом и договором са ЕУ, управо је граница Србије третирана у односу на границу са Албанијом у складу са Уставом РС као и да се у том документу граница са Албанијом третира као међународна граница Државне заједнице Србија и Црна Гора. И у овом документу су приказане граничне тачке на исти начин како су то урадиле и остале државе западног Балкана у својим актима о примени ИБМ концепта.

У документу се потврђује лоше стање на граници која се налази на Косову у односу на Македонију и Албанију, па данас чисту егзотику представљају наводи из документа (који је прихваћен од ЕУ) да су Србија и Црна Гора спремне, под одређеним условима и гаранцијама УН, да обезбеде ове границе у погледу безбедности Уједињених нација и у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности (наравно мисли се на границу према Албанији).

Указујемо да део агенде могу да буду само државе које као такве признаје и препознаје ЕУ (односно Савет ЕУ) и које сматра потенцијалним члановима, а не непризнате државе или неки други самопроглашени државни или псеудо државни ентитети.

Вероватно највећа слабост споразума (уколико се у овом делу апстрахује чињеница да је реч о концепту који се примењује у односу на државне границе и закључује између суверених држава) огледа се у самом третману Србије као стране. Сам споразум наводи да се ради о „две стране са различитим погледима на статус“, као и о „обе стране које су део агенде Европске уније за Западни Балкан“.  Указујемо да део агенде могу да буду само државе које као такве признаје и препознаје ЕУ (односно Савет ЕУ) и које сматра потенцијалним члановима, а не непризнате државе или неки други самопроглашени државни или  псеудо државни ентитети. У овом делу (члан 1.) концепт ИБМ се директно везује на агенду ЕУ за западни Балкан.  Наведено представља пластичан доказ да посредник који се у овом случају јавља и у улози супервизора с обзиром на наглашену улогу ЕУЛЕКС-а, али и као уговорна страна у односу на техничке протоколе (члан 7. договора), две стране доживљава као две равноправне стране, два субјекта међународног права (без обзира што тзв. Косово није члан УН). У том правцу јесу и касније одредбе о „избалансираном присуству свих припадајућих служби обеју страна као што су царина, полиција итд.“

Посебно је значајна и наглашена улога органа ЕУ (члан 2- Европска Унија, члан 3-Европска Комисија, члан 5-ЕУЛЕКС, члан 7-Трипартитна имплементациона група којом преседава ЕУ). Овакво наглашено учешће органа ЕУ у светлу последњих ставова Савета министара ЕУ, којим је Србија условљена напредовањем европских интеграција успостављањем сарадње и фактичким признавањем тзв. Косова, јасно указује да Србија све дубље тоне у лагуме бриселске администрације, уместо да преговарачки процес врати у окриље УН, тачније у СБ.

Имајући у виду наведене чињенице, нејасно је како ће ЕУ у оквирима нормативних ограничења сопствених аката приступати закључењу уговора или техничких протокола са две стране „који ће узети у обзир различите погледе страна у вези са питањем статуса“ када у самој ЕУ не постоји консензус око признавања независности тзв. Републике Косово. Наведено представља доказ да овакав “Договор” представља „врућ кромпир“ и за саму ЕУ не само у односу на непостојање консензуса, већ и због других последица које непостојање консензуса носи са собом. У овом делу сматрамо упутним указати на члан 11.

Уговора о ЕУ у коме се истиче да је „ један од циљева заједничке спољне и безбедносне политике одржавање мира и јачање међународне безбедности у складу са начелима Повеље УН, и начелима Завршног акта из Хелсинкија и циљевима Париске повеље, укључујући и оне у погледу спољних граница“. Наведене одредбе уговора уједно предстаљају и основне циљеве којима служи Заједичка спољна и безбедносна политика ЕУ.

Чланом 7. предвиђено је закључење техничког споразума који ће бити потписан „одвојено са ЕУ“.

На овај начин Србија омогућава тзв. Републици Косово да ступа у уговорне односе са ЕУ на исти начин на који то чини Србија изједначавајући се са овом псеудодржавном творевином.

Због чега је Србија дозволила да се у једном акту равноправно третирају царина, полиција или „припадајуће службе обеју страна“ и то српске и службе тзв. Републике Косово? На овај начин Србија врши не само релативизацију свих постојећих међународних аката који се односе на Косово а који не познају царину Косова, полицију Косова, будући да је реч о пословима које требају да обављају службе УМНИК-а или чак и ЕУЛЕКС-а (без обзира на каснији противправан пренос на локалне приштинске службе), већ чини основу за касније преседане у третирању органа тзв. Републике Косово у односу на саме органе ЕУ (код којих због непризнавања од стране једног броја држава чланица не постоји формална одлука о статусу Косова). Наиме, чланом 7. предвиђено је закључење техничког споразума који ће бити потписан „одвојено са ЕУ“. На овај начин Србија омогућава тзв. Републици Косово да ступа у уговорне односе са ЕУ на исти начин на који то чини Србија изједначавајући се са овом псеудодржавном творевином.

Одбрана или последњи дани

Овакав договор уједно омогућава да преговори склизну са колосека међународног права, историјских права, територијалног интегритета, права својине и других преживелих института међународног права, и да се преговори задрже у најгорем случају на обавезама које је Србија прихватила потписујући Споразум о придруживању и стабилизацији и још неколико никада објављених обавеза које је Србија прихватила или исказала спремност да прихвати 09.10.2010.године на Генералној скупштини УН.

До каквих последица доводи политика „недоследне држава“, показује чињеница да ЕУ до сада није имала заједнички став о односу према Косову који би се донео једногласно у Савету министара ЕУ, док је свакојако и свакодневно пристајање на све предлоге и уцене довело до тога да је данас Савет министара ЕУ готово једнодушан у захтеву да се уреде односи између Београда и Приштине. Уосталом, колико је дуг пут прешла званична Србија говори чињеница да се до овог “Договора” једини пут граница помињала у Резолуцији 1244 и то у смислу повратка одређеног контингента државног особља на главне граничне прелазе (члан 6. Анекса 2. Резолуције 1244) и предлога Државног преговарачког тима за Косово и Метохију из новембра 2007. године (Упоредни приказ модела аутономије) у коме гранични прелази остају у режиму полиције Србије.

На овом месту питање је има ли сврхе подсећање на Устав РС, или  Резолуцију Народне скупштине РС о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије који у члану 7. тачка ђ) утврђује: “Народна скупштина налаже Влади Србије да међународни споразуми које Република Србија закључује, укључујући и Споразум о стабилизацији и придруживању, морају бити у функцији очувања суверенитета и територијалног интегритета земље“.

Овакав договор уједно омогућава да преговори склизну са колосека међународног права, историјских права, територијалног интегритета, права својине и других преживелих института међународног права, и да се преговори задрже у најгорем случају на обавезама које је Србија прихватила потписујући Споразум о придруживању и стабилизацији и још неколико никада објављених обавеза које је Србија прихватила или исказала спремност да прихвати 09.10.2010. године на Генералној скупштини УН.

Сви ти заокрети у политици Србије и у односу према Космету јасно указују  да “недоследна држава“ не само да није у стању да одбрани виталне националне и државне интересе, већ је иста спремна да одустане од основних државних интереса зарад кандидатуре у једној геополитичкој асоцијацији.

Горан В. Ђорђевић: "Сви ти заокрети у политици Србије и у односу према Космету јасно указују да “недоследна држава“ не само да није у стању да одбрани виталне националне и државне интересе, већ је иста спремна да одустане од основних државних интереса зарад кандидатуре у једној геополитичкој асоцијацији." На слици: "Ти си у немачком возу. Сада воз тоне." Сцена из филма "Европа" Ларса Фонд Трира из 1991. године.

„…тоталитарни је режим само нижа форма демокрације.“

Дени де Ружмон (1)

1.

Раде Јанковић: За разлику од државе класичног типа, модерна тиранија се више не задовољава да буде само чувар права и сигурности – она постаје врховни креатор права и регулатор слободе и једнакости грађана. Док је држава класичног типа бринула за слободу приватног живота, дотле модерна тиранија брине о здрављу, срећи и задовољству својих грађана. Та инверзија функције коју држава треба да врши, инверзија која се десила крајем XVIII века, у вези је са променом у сензибилитету модерног човека; променом која се одиграла на једном ширем плану, и која је захватила готово читаву Европу. Савремени човек, за разлику од човека класичног доба, више не тражи слободу већ сигурност, и спреман је увек да приватност жртвује задовољству.

Према Хумболту, могуће је повући јасну границу између државе класичног типа и модернe тираније. Та је граница: граница делотворности државе. (2) У модерној тиранији граница делотворности државе је измештена и померена на штету приватности и слободе. „Претежно се – каже Хумболт – слобода грађана сужавала са двојаког гледишта, једном са гледишта нужности да се устав било устроји било осигура, а затим и са гледишта корисности да се води брига о физичком и моралном стању нације.“ (3)

За разлику од државе класичног типа, модерна тиранија се више не задовољава да буде само чувар права и сигурности – она постаје врховни креатор права и регулатор слободе и једнакости грађана. Док је држава класичног типа бринула за слободу приватног живота, дотле модерна тиранија брине о здрављу, срећи и задовољству својих грађана. (4) Та инверзија функције коју држава треба да врши, инверзија која се десила крајем XVIII века, у вези је са променом у сензибилитету модерног човека; променом која се одиграла на једном ширем плану, и која је захватила готово читаву Европу. Савремени човек, за разлику од човека класичног доба, више не тражи слободу већ сигурност, и спреман је увек да приватност жртвује задовољству.

2.

Тако су његова слобода и приватност опасно угрожене њим самим, у истој мери у којој су угрожене споља, неконтролисаним ширењем механизма власти. Резултат тог двоструког дејства јесте потпуно укидање слободе и приватности у перспективи коју нам је својевремено, на сликовит начин изложио г-дин Бернард Шо: „На силу ће вас хранити, облачити, дати кров над главом, учити и запошљавати, хтели ви то или не. Ако се открије да немате карактера и квалитета вредног свих ових мука, можете на фини начин бити уклоњени. Али, докле год вам је дозвољено да живите, морате да живите добро.“ (5)

Иложена доктрина насилног утеривања среће почива на власти државе над телом појединца, али не као облик својине већ као разрађена стратегија промењене функције власти. Идеја је да се механизам власти подеси тако да живот појединца буде потпуно уоквирен; да се апаратура тако усаврши да може да преузме старање и надзор над свакодневним понашањем појединца, његовим идентитетом, навикама, и наизглед безазленим поступцима какво је например и пушење. Процес дисциплиновања човека заправо је оно што се назива „модерна цивилизација“. Тај процес је Мишел Фуко разложио до крајњих консеквенци. Он запажа да је тај процес отпочео негде крајем XVI века и да још увек траје, само са једним циљем: да се човек уобличи тако да може најкорисније да послужи циљевима неограничене власти. У том смислу „дисциплина кичме“ пруског војника подједнако је у функцији модерне цивилизације као и дисциплина једног савременог возача; тело спутано ремењем погодније је за управљање него тело које у слободном простору обавља баналне радње какве су например: копање, орање, кошење. Тело је нападнуто пре но што је власт кренула и у освојање душе модерног човека. „Све у свему – закључује Фуко – та се власт врши а не поседује, она није стечена или сачувана „привилегија“ владајуће класе – последица коју одржава и понекад учвршћује положај оних којим се влада.“ (6)

Иложена доктрина насилног утеривања среће почива на власти државе над телом појединца, али не као облик својине већ као разрађена стратегија промењене функције власти. Идеја је да се механизам власти подеси тако да живот појединца буде потпуно уоквирен.. На слици: Инквизиција мучи пензионерку "удобном фотељом". Детаљ из ТВ серије "Летећи циркус Монтија Пајтона"

3.

Мануфактурни радник који понавља један те исти рутински покрет, и ученик који рутински понавља једну те исту лекцију и тако стиче „образовање“ – били су предуслов да се развије и усаврши један модел понашања који невидљивим нитима чврсто стеже све. Као да су сви прављени у истом калупу само да би послужили истој сврси. Послодавац и радник, професор и ученик, политичар и поданик – сви као да су захваћени и ношени истом струјом; спутани и ограничени истим невидљивим „законом“. То није промакло проницљивим људима какав је био и Џон Стјуарт Мил. Ево шта је писао крајем XIX века: „У наше време, од највиших друштвених класа до најнижих, сви као да живе под непријатељском присмотром и затрашујућом цензуром. Не само у оном што се тиче других, већ ни у оном што се тиче њих самих, појединац или породица се не питају: Шта волим?, или: Шта би одговарало мом карактеру и склоностима?… Они се, пак, питају: Шта одговара мом положају?… Њима не пада на памет да имају било какве склоности, изузев за оно што је уобичајено. Тако им је и сам дух ујармљен, па чак и у ономе што људи чине из задовољства, једноличност је прво на шта мисле; они изражавају допадање гомили, врше избор само међу стварима које се обично чине; клоне се од посебности укуса и ексцентричности понашања као од злочина; све док напокон, зато што не следе своју природу, не остану без своје природе коју би могли да следе; њихове људске способности вену и пропадју, они постају неспособни за било какве јаке жеље или прородна задовољства, и остају и без сопственог мишљења и осећаја.“ (7)

4.

у модерним тиранијама – какве су данас Америка и све плутократије западноевропског типа - политички субјект је поданик. Поданик је биће које препушта другоме да управља његовом судбином - други га храни и облачи, други му подиже кров над главом; други брине о њему – о његовом укусу, мишљењу, образовању и безбедности; о његовој жени, деци и његовом здрављу. На слици: Шпанска инквизиција мучи пензионерку бодући је меким јастуцима. Сцена из истоимене серије.

Сведоци смо последње етапе тог процеса који траје вековима. То је процес разградње интегралног човека. Са њим се мења и лик модерне државе – јер лик државе је наличије оних који је творе. Обратимо пажњу на овај процес мутације који се десио у последњих пет векова европске историје: у држави класичног типа – каве су биле Атина, Рим  и државе раног средњег века – политички субјект је човек; у грађанским демократијама – какве су биле Француска и Енглеска након револуције – политички субјект је грађанин; у модерним тиранијама – какве су данас Америка и све плутократије западноевропског типа  - политички субјект је поданик. Поданик је биће које препушта другоме да управља његовом судбином – други га храни и облачи, други му подиже кров над главом; други брине о њему – о његовом укусу, мишљењу, образовању и безбедности; о његовој жени, деци и његовом здрављу. Тако здравље постаје инструмент владавине и у модерној тиранији – средство за манипулацију и тренирање строгоће у великим размерама. Бољшевици су рецимо бринули о здрављу „своје нације“, као што и ми бринемо данас. И они су имали своје кампање за борбу против пушења. На једној фотографији из 1928. године видимо Бухарина како младим комсомолцима потписује свечану изјаву да се одриче пушења. (8) На жалост, ми не располажемо прецизним подацима о ефектима ове мере на здравље руског пролетаријата тридесетих година прошлог века. Статистички подаци са којима располажемо говоре нам, међутим, да се смртност због тога није смањила. Напротив! Све тираније наступају у име физичког и моралног здравља нације. У име физичког здравља Спартанци су убијали своју децу; у име моралног здравља католика гореле су на ломачи вештице и јеретици; у име здравља немачке нације донет је читав сет закона…

Забрињавајућа је та нормалност са којом савремени човек понизно прихвата ову ишчашену и понижавајућу позицију. Забрињавајућа - јер је последица једног застрашујуће неумољивог и ефикасног механизма. Тиранија баршунастог типа вас више не присиљава грубом силом да прихватите пожељно понашање. Она вам само креира премисе и усмерава вашу вољу. На слици: Инквизиција мучи домаћицу привезујући на њу сушилник. Сцена из истоимене серије.

Ерозија класичне државе, са њеним уским границама делотворности и широким пољем за слободу приватности, изгледа као да је коначна и неповратна. (9) Схватање да држава може и више од заштите сигурности својих поданика, довело нас је постепено, у етапама, и до модерне тираније. Мноштвом малих ограничења и уступака, прстен око људске слободе и приватности стално се сужавао, све дотле док приватност није потпуно ишчезла, а од слободе остао само псеудо избор између две или више истоветних парадигми које се стално подмећу као тобожња различитост. (10) Зато о модерним тиранијама говоримо као о тиранијама баршунастог типа, за разлику од тиранија ригидног типа – какве су биле: нацистичка, фашистичка и бољшевичка. У тиранијама ригидног типа поље слободе и приватности освајала је и запоседала држава, и упркос тајновитости њених институција, она је то чинила на један више него транспарентан начин – она се чак и разметала том силом којом је ширила границе своје делотворности, чак и онда кад је у рукама држала само „празну пушку“. Али у модерним тиранијама баршунастог типа, ширење делотворности на штету слободе и приватности више није тако транспарентно, будући да је стварна моћ измештена са јавне сцене и склоњена иза кулиса демократије. Истинска управљачка моћ је скривена моћ у рукама удружене политичке и економске олигархије, те се држава ту појављује у улози посредника, још боље као „сервисер услуга“ – она је та плишана рукавица навучена на гвоздену песницу тираније.

5.

Експеримент којим се проверава: да ли сте већ довољно блесави или је потребно да се још мало поради на томе? На слици: Нико не очекује шпанску инквизицију у удобној приватности дома грађанске породице. Сцена из истоимене серије.

Измештено тежиште моћи има свој пандан у метаморфози политичког субјекта. Модерним тиранијама је потребан зомби – а не човек! Серијом Павловљевих експеримената, она ствара услове и припрема терен за тај коначни преокрет: да се обичан човек претвори у бесловесну масу! Идеја је да поданичко понашање постане ваша рефлексна реакција. Забрана пушења на јавним местима је један такав експеримент. Експеримент којим се проверава: да ли сте већ довољно блесави или је потребно да се још мало поради на томе? Јер ваше здравље не угрожава дувански дим у мери у којој га урожавају: издувни гасови, отпадне воде, дим из топионица, храна загађена фосфатима, осиромашени уранијум којим вас је засуо „Милосрдни анђео“… Па ипак, ви дисциплиновано излазите у дворишта ваших јавних установа, цупкате на хладноћи и киши, пушите брзо и халапљиво – поштујете закон! Забрињавајућа је та нормалност са којом савремени човек понизно прихвата ову ишчашену и понижавајућу позицију. Забрињавајућа – јер је последица једног застрашујуће неумољивог и ефикасног механизма. Тиранија баршунастог типа вас више не присиљава грубом силом да прихватите пожељно понашање. Она вам само креира премисе и усмерава вашу вољу. Сигурном руком, и непогрешиво вас води до пожељног понашања, али тако да се пожељно понашање прихвати као нешто само по себи разумљиво – отуда не као наметнуто, већ као последица сопственог мисаоног напора.

Тако долазимо до онога што је Мишел Фуко назвао „политичком технологијом тела“. Политичком технологијом тела може се од човека направити бубица. „То значи – каже Фуко – да може постојати „знање“ о телу које се не своди на науку о телесним функцијама, као што може постојати овладавање телесним снагама које се не може свести на могућност њиховог побеђивања… (11) Ово „знање“ је настало и развијало се упоредно са напредком механике. Већ од доба „ренесансе“ човек је све више постајао предмет интересовања са оне спољашње, чисто физиолошке стране – као савршени механизам. (12) Тако је постепено ишчезавало и интересовање за онај унутрашњи квалитет који је услов његове целовитости – квалитет који су стари Грци означавали изразом arete. Нешто од његовог значења сачувало се још по мало у француској речи vertu, а ми га само овлаш и из далека додирујемо кад кажемо врлина. Јер arete је значило: и моћ, и снага, и храброст… Али и начин деловања: снажно, моћно, храбро…  

6.

Отуда сва та лукавства, наизглед чедна али дубоко сумњива; сва та подешавања, суптилне цизелације у примени понижавајуће присиле. Тиранија баршунастог типа поробљава идејама – идејама које се прихватају као самонаметнута ограничења. На слици: Нико не очекује шпанску инквизицију у возилу градског превоза. Сцена из истоимене серије.

Тиранија баршунастог типа не цензурише већ вас образује и васпитава тако да сами себе цензуришете – да свако буде самом себи цензор! Она не подиже затворе и радне логоре. Она производи околности унутар којих ће читава друштва бити један велики радни логор, и један велики затвор у коме ће поданици сами себе утамничавати – један помоћу другог. И Алекса Жунић више није комични лик из неке егзотичне српске недођије – постао је парадигма свеукупне савремене стварности: на зидовима свих наших јавних установа истакнути су бројеви телефона и имена доушника који су задужени да вас прате и надгледају: да ли пушите на правом или на погешном месту?… Тако се делотворност државе шири као вирус – невидљиви механизам власти постаје дифузан, тиме и крајње неограничен, јер држава сада може да унутар своје делотворности обухвати све, баш све – уз вашу помоћ! Држава постаје тоталитарна – а да ви то нисте ни приметили!

Отуда сва та лукавства, наизглед чедна али дубоко сумњива; сва та подешавања, суптилне цизелације у примени понижавајуће присиле. Тиранија баршунастог типа поробљава идејама – идејама које се прихватају као самонаметнута ограничења. Држава се више не појављује у улози директног и непосредног тлачитеља, већ у улози арбитра који дистрибуира положај тлачитеља и потлачених; потлачени пак сами себе подјармљују тиме што као неминовност прихватају све префињене лажи којим се држава оправдава. Али, овде би, пре свега, морали да се запитамо: имамо ли ми, заправо, довољно слуха да на време препознамо ту пузећу баршунасту тиранију која нам се готово нечујно прикрада с леђа? Она сада делује суптилније – зато и наша чула морају да буду осетљивија. Тиранија баршунастог типа се, међутим, потрудила управо то – да нам уништи чула! То је највећи проблем данашњице: отсуство слуха за мале разлике. Мала је разлика између пушења у згради, и пушења испред зграде „на минус пет“. Па ипак, то је довољно велика разлика да вас одреди и раздвоји два света: свет самосвесних људи, од света бесловесне масе поданика. Кад та разлика ишчезне и граница делотворности државе се помери – држава постаје апсолуни господар ваше судбине.

Поље илегитимности се педантно и систематски шири. Коначни циљ тираније баршунастог типа и јесте да сви поданици – на бази само једне широко постављене норме – постану преступници. Тада ће држава, уместо да кажњава, бити она инстанца која селективно амнестира.На слици: "Галилео Галилеј пред инквизицијом у Ватикану, рад Џозефа Николаса и Роберта Флуерија из 1632. године.

И поље илегитимности се педантно и систематски шири. Коначни циљ тираније баршунастог типа и јесте да сви поданици – на бази само једне широко постављене  норме – постану преступници. Тада ће држава, уместо да кажњава, бити она инстанца која селективно амнестира. Тада ће и да вас жигошу као стоку – чипом који ће се убризгавати под кожу као пилула. Све за ваше здравље! Слободно и без насиља – демократски! Они који прихвате да буду жигосани биће награђени; они који одбију умреће – јер „нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звјери, или број имена њезина“. (13) Временом ће, слутим, овај механички чип бити замењен неком врстом биолошког чипа који ће се убризгавати директно у фетус. Тако ће се рађати само она деца која имају уграђен „бар код“ као знак „педигреа“ – док ће сва остала умирати већ на порођају, јер инструменти који треба да их одрже у животу неће моћи да их „прихвате“. И смртна казна више неће да се изриче на један баналан начин као до сада, већ фино и рафинирано – рутински! Бесловесна маса ће директно и непосредно, путем SMS порука, бирати „ко остаје а ко испада из игре“ – као у „Великом брату“. Улога џелата може да буде и забавна! Уствари, она је увек забавна кад постане лишена смисла – самим тим и прихватљива, јер пружа задовољство уз минимални утрошак напора. Зато је „Велики брат“ ту – да вас утренира, да вас лиши смисла, да све учини лаким, да све постане забавно. Да читав свет постане забаван – један једини  „Велики брат“. И једна велика „Фарма“ – „Животињска фарма“.

7.

Нико више није слободан, чак ни „елита“ – политичка и инетелктуална – која усмерава читав процес. Можда они и јесу мозак система – али мозак стиснут „гвозденим шлемом“! Заузети пристојну дистанцу у односу на све што мами и заводи спољашњим сјајем; добровољно изопштити себе из те стварности која нуди лажне вредности и идеале - императив је овог тренутка. Опрати руке после сваког додира са оним што чини модерну цивилизацију! Човеку данас не преостаје ништа више него да сачува своју менталну равнотежу – „да се одржи на ногама у свету рушевина“.На слици: "Студија по веласкезовој слици папе Инокентија X", рад Френсиса Бекона из 1953. године.

Сведоци смо дакле велике промене која се дешава пред нашим очима. Модерна држава доживљава своју коначну инверзију: уместо да спречи деструкцију друштва – модерна држава подстиче деструкцију човека. Човек је сведен на своју најмању меру – живи организам. Зато се прихвата и цени само оно што је у функцији физичког тела: мушкарци и жене су постали само предмет сексуалног задовољства, промискуитет облик понашања за све; вера се свела на испразни ритуал, и једини подстицај за побожност је физичко здравље. Нико више није слободан, чак ни „елита“ – политичка и инетелктуална – која усмерава читав процес. Можда они и јесу мозак система – али мозак стиснут „гвозденим шлемом“! Заузети пристојну дистанцу у односу на све што мами и заводи спољашњим сјајем; добровољно изопштити себе из те стварности која нуди лажне вредности и идеале – императив је овог тренутка. Опрати руке после сваког додира са оним што чини модерну цивилизацију! Човеку данас не преостаје ништа више него да сачува своју менталну равнотежу – „да се одржи на ногама у свету рушевина“. (14) Постојећа стварност је лишена могућности за велике узлете, и ствар је у томе да се не изгуби и оно мало што је још преостало. Будућност је, дакле, одређена ставом ишчекивања и наде да ће један нагли покрет божанског порекла преокренути читав ток ове регресије, у правцу поновне консолидације и уздизања човека на место које му по Божијој промисли припада од искона.

Сачувати душу, а тиме и моћ расуђивања, у једном свету који грубо и нападно глорификује све што је сила и материја – то је, чини се, једино што може да нас заштити од коначног уништења у које нас гура модерна цивилизација. А тај напор да се сачува душа и здрав разум – иако ће се некима учинити мали и недовољан – ипак је један херојски чин. Човек је данас осакаћен у својој есенцији: у разумевању стварности коју проживљава. Не тако давно, човек је још увек разумевао да изван видљивог света постоји и један други, невидљиви свет који све надилази: човека, време, природу, силу, богатство, моћ… Држава је тада била место где су се сусретале, изравнавале и уједначавле силе опречног дејства – хармонија земаљских и божанских сила. Модерни човек је раскинуо ту везу, и држава је престала да буде синергија људског и божанског – постала је чисто људска творевина: уговорно друштво. Шта кад држава прекрши „уговор“, али не тако што га раскида у целости, него тако што перфидним тумачењем извлачи више права за себе, на штету оног „другог уговарача“? Ту би здрав разум морао да се умеша – ако не више, оно макар да уочи превару.

Пораз интегралног човека је очигледан, као и надмоћ софистициране методе дресуре. Али, да ли је то и коначна победа тираније баршунастог типа?

Може се ипак десити да није коначна, већ само привремена – јер јој измиче оно битно: емоционална база власти.

Свака доминација почива на неком облику емоција: поверењу, оданости или страху. Тиранија баршунастог типа почива на механичкој рутини својих поданика.

Рутина са којом савремени човек ослобађа себе тог напора, подхрањује тиранију баршунастог типа. Баш кад треба да искорачи, савремени човек се зауставља – управо тада кад треба да се покаже као целовит – интегрални човек. Пораз интегралног човека је очигледан, као и надмоћ софистициране методе дресуре. Али, да ли је то и коначна победа тираније баршунастог типа? Може се ипак десити да није коначна, већ само привремена – јер јој измиче оно битно: емоционална база власти. Свака доминација почива на неком облику емоција: поверењу, оданости или страху. Тиранија баршунастог типа почива на механичкој рутини својих поданика. Она не почива ни на чему што би могло да се сврста у неки облик емоционалне везе између скривене моћи која влада и бесловесне масе којом се влада. То што практично почива ни на чему – управо то је чини рањивом. Може се отуда догодити да се тиранија баршунастог типа уруши изненада, и да нестане заједно са својим „чедом“, управо онда кад достигне свој коначни циљ; кад од савременог човека начини тупо оруђе које само једе, ради, спава, купује и троши, размножава се и умире, без икаквих емоција, без жеља, без страсти. Природни закон ентропије, који сваки механички процес доводи до тачке хлађења, и овде доводи до „топлотне смрти“ тираније баршунастог типа, тиме и до нестанка једне цивилизације чији је коначни изданак управо та тиранија. Али, докле год Бог допушта да она траје, докле год нам је допуштено да живимо, морамо живети усправно и достојанствено.

Раде Јанковић: "Може се отуда догодити да се тиранија баршунастог типа уруши изненада, и да нестане заједно са својим „чедом“, управо онда кад достигне свој коначни циљ; кад од савременог човека начини тупо оруђе које само једе, ради, спава, купује и троши, размножава се и умире, без икаквих емоција, без жеља, без страсти. Природни закон ентропије, који сваки механички процес доводи до тачке хлађења, и овде доводи до „топлотне смрти“ тираније баршунастог типа, тиме и до нестанка једне цивилизације чији је коначни изданак управо та тиранија. Али, докле год Бог допушта да она траје, докле год нам је допуштено да живимо, морамо живети усправно и достојанствено." На слици: "Суд инквизиције", рад Франциска Гоје из 1812. године.

Упутнице:

_________

(1)     Дени де Ружмон: „У загрљају ђавола“-Чачак, 1991., стр.64.

(2)     Границе делотворности државе Хумболт изводи из њене сврхе:„одржавање сигурности како према спољашњим непријатељима тако и унутрашњим раздорима треба да сачињава сврху државе и запошљава њену делатност….“ (Вилхем фон Хумболт: „Идеје за покушај одређења граница делотворности државе“-Нови Сад, 1991., стр.47.-48.) Типично за једно здраво промишљање државе, какво је било схватење класичног либерализма. Држава је органско јединство између партикуларног и оптег: индивидуализма и општег интереса. „Највиши идеал коегзистенције људских бића – каже Хумболт – био би за мене онај у коме би се свако развијао из себе самога и себе самог ради. Физичка и морална природа би још те људе приближавала једне другима, а као што су борбе у рату часније него оне у арени, као што борбе огорчених грађана прибављају већу славу него борбе најамника, тако би рвање снага тих људи истовремено и  доказивало и стварало највишу енергију.“ (Ibid, стр.16.-17.) Ту се полази од предпоставке да држава није ни случајна ни пролазна творевина, већ једна константна моћ, која управо зато што је моћ надређена човеку, а не његова пука творевина, мора да буде и ограничена у свом праву да подстиче или ограничава његову слободу. Отуда држава мора да буде подједнако ограничена: и кад подстиче срећу, и кад ограничава зло. Можда је управо то разлог што модерни либерализам готово увек превиђа Хумболтова оштроумна запажања. Тенденција модерне државе ишла је у савим супротном смеру: у правцу претеривања и постепеног уклањања те суптилне мере допуштености; све дотле док се није претворила у своју супротност: уместо да подстиче срећу модерна држава усрећује насилно; уместо да ограничава зло модрена држава спречава добро. Тако се и модерна држава претвара у своју супротност, у модерну тиранију.

(3)     Вилхем фон Хумболт: „Идеје за покушај одређења граница делотворности државе“-Нови Сад, 1991., стр.8.

(4)     Државе класичног типа су – каже Хумболт – „бринуле за снагу и образовање човека као човека, а новије за његово балгостање, његову имовину и његову радну способност.Старе су тражиле врлину, а новије блаженство.“ (Ibid, стр.10.) Све установе државе класичног типа: „одржавале су и јачале код старих делатну снагу човека… да се образују снажни и с малим задовољни грађани….“ (Ibid, стр.10.)

(5)     Џорџ Бернард Шо: „Водич у социјализам за интелигентну жену“ – цитирано према Ралф Еперсон: „Нови светски поредак“- Бгд., 2001., стр.25. (Ово је само до крајњих консеквенци доведена марксистичка есхатологија о дијалектичкој нужности комунизма као крајње фазе социјализма, што је заправо само секуларизовани облик хришћанског хилијазма – хиљадугодишњег царства небеског на земљи. Немојмо зато бити превише малициозни према овом секуларизованом хилијазму, јер се и „Нови Јерусалим“ рађа из „огња“ – прочишћавајуће насиље предходи и „Царству Јагњета“.)

(6)     Мишел Фуко: „Надзирати и кажњавати“ – Нови Сад, 1997., стр.29.

(7)     Џ.С.Мил: „О слободи“ – Београд, 1988., стр.92.

(8)     Стефан Коен: „Бухарин и бољшевичка револуција“- Ријека, 1980.

(9)  Историја Грчке и Рима би могла да се исприча и као хроника о пропадању  демократије и њеном претварању у своју супротност. Била би то прича о сервилности која систематски нагриза вирилност, претвара човека у поданика и тако трасира пут олигархији и тиранији. У тој причи има нешто архетипско што је чини вредном наше пажње: све док човек попушта својим нагонима за удобношћу држава шири своје пипке, увлачи се у све поре, разара друштвено ткиво све док не уништи и саму себе.

(10) Са тенденцијом да и та привидна различитост ускоро исчезне. То постаје огољено  и јасно на тзв. „унутарстраначким изборима“. Све наше „демократске странке“, готово увек, истичу само једног кандидата за избор председника – чиме недвосмиследно исказују своју тоталитарну структуру. Само је питање времена, када ће та унутрашња тоталитарна структура ескалирати као спољашња друштвена форма владавине.

(11)  Мишел Фуко: „Надзирати и кажњавати“ – Нови Сад, 1997., стр.28.

(12)  Тако смо дошли и до ензима и аминокислена које луче наше жлезде, и које се могу савршено разложити и поново саставити као часовник, као комјутер, као било која машина. И тако смо заборавили: да је то што се разлаже само организам – а да је човек, заправо, само оно што снагом воље и разума повратно делује на наше жлезде. И што се не може ни разложити ни поново саставити.

(13) „Откривење Св. Јована Богослова“ – Бгд., 1996., стр.48

(14)  Јулијус Евола: „Побуна против модерног света“ – Чачак, 2010., стр.447.

Александар Недић: Још увек се толеришу бесомучни напади, вређање и ниподаштавање жртава комунистичког терора и јавно брани Брозов режим као ослободилачки, напредан, народни, прогресиван, хуман, и не знам којим га још све епитетима ките.

Међутим сумњам да нити горе наведени предлози за рехабилитацију нити неки други индивидуални захтеви за рехабилитацију су искрени него само део једне стихијске помани за скупљањем политичких поена за чување власти и политичких позиција.

Није ми познато да ли се политичка теорија посебно бавила појмом злочиначког ржима и злочиначке организације. Међутим, у XX веку се Хитлеров нацистички режим у Немачкој фактички, па и правно, квалификује као злочиначки. Највишим функционерима тог режима који су прежиивели рат суђено је у Нирнбергу за ратне злочине, и већи број њих је осуђен на смртну казну вешањем, а остали на дугогодиąњу робију (укључујући и животну). Али нису осуђени само функционери тог режима и непосредни извршиоци злочина. Осуђен је и сам режим, прокламована политика и идеологија нацистичког режима и, на основу те осуде, у послератној Немачкој је забрањена свака нацистичка делатност. Као злочиначки осуђен је и Стаљинов режим али не у облику као нацистички. А шта је са нама.

Независна држава Хрватска (НДХ) Анте Павелића, која је постојала од 1941. до 1945. године, никада није формално проглшена злочиначком, али се на основу свих расположивих показатеља скоро ни у чему није разликовала од нацистичке Немачке. Она је званично прокламовала политику истребљења (геноцид) српског становништва на територији НДХ, а такође и јеврејског и ромског и, по угледу на немачке концентрационе логоре, имала у Јасеновцу и другим местима у Хрватској (на пример у Великој Градишки) логоре за ликвидацију Срба, Јевреја и Цигана на расној основи, мада их је користила и за ликвидацију и политичких противника Павелићеве усташке државе. Да напоменем да су и хитлеровци у своје концентрационе логоре такође затварали своје сународнике који су били противници нацистичког режима. Кад говорим о злочиначким режимима, имам у виду искључиво четири режима: Стаљинов бољшевички (укључујући и друге комунистичке режиме у Европи и свету), Хитлеров нацистички, Павелићев усташки и Брозов комунистички.

Слободан Јовановић пре одласка у егзил. Изворник: Фотодокументација Политике

Још увек се толеришу бесомучни напади, вређање и ниподаштавање жртава комунистичког терора и јавно брани Брозов режим као ослободилачки, напредан, народни, прогресиван, хуман, и не знам којим га још све епитетима ките. То што је Хитлеров режим цео немачки народ у Европи ујединио у једну државу, што је Немачку извукао из привредне кризе, решио проблем масовне незапослености, побољшао животни стандард обичних људи, што је од Немачке направио највећу индустријску и војну силу у Европи свог времена – све се то, наравно, од послератног времена не рачуна се у позитивна достигнућа која су била на корист немачког народа. Јер се зна с којим се циљевима све то радило, коју је цену немачки народ платио за то као и остали народи Европе. Најзад, познато је и како се све на крају завршило.

Међутим, код нас сем труда појединаца да истина о злоделима комунистичког режима буде објављена и отргнута од заборава нема ни политичке ни судске жеље и воље да се истина о једном делу наше историје не заборави.

]]> http://www.slobodanjovanovic.org/2011/11/07/a-nedic-zar-je-jedan-antifasisticki-rezim-i-dalje-zlocinacki/feed/ 1 http://www.slobodanjovanovic.org/2011/10/28/dusan-kovacev-najskuplje-%e2%80%9elicidersko-srce%e2%80%9c-u-evropi/ http://www.slobodanjovanovic.org/2011/10/28/dusan-kovacev-najskuplje-%e2%80%9elicidersko-srce%e2%80%9c-u-evropi/#comments Fri, 28 Oct 2011 14:21:38 +0000 Душан Ковачев http://www.slobodanjovanovic.org/?p=32681 Аутономашка бирократија не може да чека враћање имовине фолксдојчерима и хонведима

БЕЗ РЕЧИ

Nichts ist für dich
Nichts war für dich
Nichts bleibt für dich

Jeder lacht, Rammstein

Војвођански аутономаши већ годинама тајно, а задње три године јавно хоће да формирају своју дипломатију у нади да ће се завући у фотеље ЕУ. Кад им је у Бриселу отворен „дућан“, однели су на поклон Штефану Филеу лицидерско срце. Последица њихове глупости биће утеривање додатног дуга грађанима и сељацима Војводине, који ће их коштати 50 милијарди евра.

Mein herz brennt!

Још у месецу јуну, РТВ је пренела оптимистичке вести о расту штедње Немаца и паду дуга немачких домаћинстава[1]. Зашто би се грађани и сељаци Војводине занимали за овакву вест коју је трапаво склепао новинар не разликујући милијарде и билионе, а допустио је уредник сајта медијског јавног сервиса „европске регије“, која олако представља ствари од животне важности за нас. Уз то, нема сасвим другачијих, поражавајућих вести о Немачкој. На пример, РТВ неће пренети вест да је Немачка дужна 1.593 милијарде (84% годишњег БДП-а), а њен буџетски дефицит износи  годишње скоро 8%, па јој треба преко 340 милијарди евра годишње за сервисирање дугова[2]. „Одакле намакнути ова средства?”- пита се наш економиста, Слободан Комазец, који је изнео поражавајуће податке о привреди најмоћније економије ЕУ.

Када сам својевремено писао текст „Црно срце Војводине[3]“, нисам ни слутио у којој мери ћу бити у праву. Аутономашке бирократе са дипломатским амбицијама су, у име своје интересне групе, Штефану Филеу већ „подале“ своје лицедерско срце[4], а лаковерним грађанима и сељацима обећале велику корист од овога[5]. Председник дипломатије покрајинске бирократије, чији народ једе буђав лебац, чак се фотографисао покрај „метер и по срцета“ од теста и  шећера, a његов секретаријат је чак снимио и филм о том знаменитом догађају[6]. Фалио је још само Бојан Пајтић, да каже „Добро јутро Војводино!“

Wo ist unser Geld?

Рудолф Вајс: Пописане су и куће, и земља, и фабрике, и млинови, виногради, окућнице, обвезнице, депозити у банкама, клавири, уметничка дела... чак и бицикли. Дакле, све што се може подвести под појам личне имовине. На територији бивше Југославије то је било 65 милијарди долара, што је данас 50 милијарди евра. Део који отпада на Србију је 32,5 милијарде евра и то је оно што боли и једне и друге. Јер, ту рачуницу знамо и ми, а знају и они који су доносили овако накарадан закон који чак изиграва и принцип суспституције. Ово се односи само на имовину Немаца, а где су припадници других народа од чијих је предака имовина такође одузимана?

Аутономашка вашарска смејурија говори колико они немају елементарног осећаја за реалност, пошто у политици никад нико није одобровољен слаткишима. После поменутог међународног израза аутономашке глупости, појавили су се немачки имовински захтеви[7]. Председник Немачког народног савеза Рудолф Вајс, изјавио је да ће Немци тражити да им се врати имовина која је одузета након Другог светског рата. Вајс је навео да је вредност те имовине већ процењeна на 23.5 милијарди евра, додајући: „Опљачкана имовина, докле се год не врати, увек остаје опљачкана имовина. Ово је чист безобразлук према нама и бачена рукавица према свим жртвама ратног и поратног периода“[8]. Из исте вести сазнајемо да „последња процена имовине која је одузета Немцима после рата датира из 1990. године и говори о томе да је вредност одузете имовине у бившој Југославији око 50 милијарди евра, од тога у Србија 32,5 милијарди. Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да без реституције неће бити ни инвестиција у Србији.“

„Подунавским Немцима је након Другог светског рата у Војводини конфисковано близу 400.000 хектара земљишта, виногради, фабрике и куће. (…) То је опљачкано, а нешто што је опљачкано треба да се врати по свим моралним и правним законима и разлозима. Зато се надамо да ће и сви Немци једног дана бити поштено обештећени, казао је Вајс. Он је апеловао на своје сународнике да искористе све законске могућности у Србији и да се потом, ако буде потребно, жале Европском суду за људска права у Стразбуру…[9]”

Поређења ради, ова цифра износи тек нешто мање од 10% годишње цене сервисирања немачког дуга, према подацима др Комазеца. Није ли смисао „европске регије“ у Војводини да буквално постане „монета за поткусуривање“ Немачке са њеним страним повериоцима?

Када је тојфел однео шалу, прво су прогунђали они који брукају социјалдемократију у Војводини, а потом се хвалили како су „јуначки“ по киши брукали наш антифашизам, симулирали антифашизам јурећи куркућице по свом несуђеном главном граду са себи достојним друштвом[10]. Када их видимо такве, сасвим нам је јасно зашто је антифашизам у Војводини изгубио медијску битку, па се Војводина стиди жртава фашизма[11].

Фама о немачком регулисању одштете са Брозом

Рудолф Вајс: "За време рата у Војводини су разне војске мобилисале овдашњи живаљ, а познато је да је за одбијање позива на мобилизацију у то време казна била само једна - смрт." И то треба да оправда кажњене због учешћа у нацистичкој окупацији? Вили Брант се није бојао Хитлерове смртне казне, већ се с пушком о рамену борио против Хитлерових нациста, Мусолинијевих фашиста и Франкових фалангиста од почетка. На слици: Млади Вили Брант у Барселони 1936. године. Фото: Ханс Гутман

Да питање имовине Немаца није решено никаквим споразумом Југославије и Немачке, подсетио је др Владимир Ивановић[12], аутор књиге „Југославија и Немачка 1965-1973.“, који је, међутим, навео како мисли да је закључен споразум о југословенским „гастарбајтерима“ у Немачкој, али је „из неких разлога извучен“ и „није га добио на увид[13]“. Веома је чудно да истраживач који није видео формалне изворе износи ничим аргументовану тврдњу о постојању документа[14], као и да је Јувославија „током седамдесетих година живела од овог споразума[15]”. Ивановић један могући споразум о кредиту нејасно доводи у контекст „обештећења[16]“.

Или се ради о злонамерном новинару, или је новинар, под утицајем низа сугестија, пишући извештај побркао зајам и накнаду штете. Овакво кофузно извештавање је више малициозно него тенденциозно. Стога опрезно морамо проценити парафразу Ивановићеве тврдње да је на основу једне реченице о немачкој прошлости Вилија Бранта „стављена тачка на питање обештећења, на питање реституције и на све живо[17]“. Наравно, већи део права која потражују наследници имају основ mortis causa. Ако је веровати конфузном новинарском извештају, Ивановић најпре тврди да имовина „дунавских Шваба није ни поменута“ у споразуму о коме он верује да постоји, за којег зна да је „извучен“, у којег није извршио увид, па на основу тога тврди да „Тито наравно никада није нашао за сходно да изађе и објасни људима да су Немци исплатили обештећење везано за Други светски рат и да је тиме то питање завршено и за Југославију и за Немачку[18]“.

Може ли се ex nichilo створити утисак како је Броз некако тајно регулисао питање материјалног обештећења Југославије у сопствену корист. Зар се не ради о производњи фаме[19] да је питање наших одштетних захтева од Немачке решено? Питање јавне и приватне ратне одштете коју је Немачка током Другог светског рата нанела Југославији није решено никаквим обештећењем Југославији и Југословенима. Немачка Selbstgerechtigkeit очигледно „тешко пати“ услед тих неплаћених дугова, нарочито сада када се и у Србији зна да је најбогатија земља еврозоне и њена најзадуженија земља[20]. А ови познати дугови, немачки, су вероватно тек врх леденог брега.

Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да БЕЗ РЕСТИТУЦИЈЕ НЕЋЕ БИТИ НИ ИНВЕСТИЦИЈА У СРБИЈИ.“ Девет немачких удружења већ потражује куће и преко 380.000 хектара пољопривредног земљишта које им је у Војводини "неправедно одузето", а већ су поднели захтев у вези тога надлежној републичкој дирекцији.

Када се говори о приватним правима Немаца, која су изгубили након Другог светског рата, говори се о имовинским правима с елементом иностраности, па их је бесмислено бркати са питањем имовине Јевреја. Јевреји су „акцијама“ немачке државе у окупираној Југославији темељно искорењени, па је услед „коначног решења јеврејског питања“ на простору Југославије остало врло мало оних који би могли да потражују одузета имовинска права својих предака[21]. И Рудолф Вајс је свестан овога[22]. Међутим, са Србима (који нису успешно искорењени) ствари очигледно стоје другачије. Вајс је агенцији Бета изјавио да ће Србија, уколико заиста искрено жели да се придружи Европској унији, морати да промени одредбу из нацрта закона о враћању имовине по којој странци не могу бити власници пољопривредног земљишта. „То је опљачкано, а нешто што је опљачкано треба да се врати по свим моралним и правним законима и разлозима. Зато се надамо да ће и сви Немци једног дана бити поштено обештећени`[23]“.

Нol van a pénz

Пошто се у „Делвидеку“ већ стиде жртава фашизма[24], није чудо што је правосуђе северног суседа Србије ослободило кривичне одговорности[25] последњег преживелог починиоца Рације у Новом Саду 1942. године. Међутим, иако је јављено да је ово вероватно „последње суђење неком ратном злочинцу из Другог светског рата[26]”, а публика поздравила Кепира узвикујући „vivat!“, Господ је ипак својим деволутивним решењем засновао непосредну надлежност у том случају.

Поводом Закона о реституцији се, на срамоту српским евроинтеграцијама, јавности обратио председник Одбора Скупшптине Србије за европске интеграције и посланик СВМ Ласло Варга, протурајући став о легализацији окупационих власти сила осовине у Војводини: „Текст закона о враћању имовине заступа такву идеологију да је мађарска нација, као губитничка нација у рату, као и сви њени припадници који су у рату на било који начин учествовали (sic!) – криви. Чак и онда ако, рецимо, као кувар и није био у могућности да почини ратни злочин, али је служио као хонвед. То значи да београдска политика, и поред тога што је прошло неколико деценија, ни 2011. није способна да на прошлост гледа другачије од координатног система победник-побеђен. Поједине одредбе нацрта закона у вези са тим су неприхватљиве јер то, заправо, значи даљи живот колективне кривице. Нацрт закона каже да онај ко је био у формацији окупационих снага, тај не може да добије назад своју имовину. То значи да они сенћански, кањишки, новосадски или зрењанински Мађари који су између априла 1941. и јесени 1944., испуњавајући своју законску обавезу, служили овде једино постојећој власти државе која се може сматрати легалном, немају право на повраћај своје имовине. (…) Према речима посланика СВМ-а, у том смислу да принцип колективне кривице 2011. године треба да постане ствар прошлости …[27]“. Варга говори неистину. Сви југословенски Мађари који су учествовали у рату ни комунистима нису били криви. Велики број Мађара је учествовао у анатифашистичкој борби у НОВ и ПОЈ. Међународно призната Влада и краљ Југославије су постојали, у Лондону, а у Југославији, на терену Југословенска војска у отаџбини и министар војни. Најзад, Закон о реституцији Мађаре ни не помиње.

Ласло Варга, председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције, сматра да су учесници окупационих власти Хитлера и Хортија, испуњавајући своју ЗАКОНСКУ обавезу, служили овде једино постојећој власти државе која се може сматрати ЛЕГАЛНОМ!

Новинари листа „Мађар Со“ почели су да користе еуфемизам „погубљења Мађара 1944. године“ и  открили неколико хиљада лица мађарских имена у документима, који се могу пронаћи „у судовима у Војводини“. Брижљиво су пропустили да помену колико је међу таквима кажњено смртном казном по основу њихове, судски утврђене индивидуалне кривице због злочина које су вршили током окупације. Јесу ли „погубљени“ или је у ствари извршена смртна казна? Може ли се извршити њихова рехабилитација? Тезу о проблему „колективне кривице“ јавно је на конференцији за штампу изнео и председник СВМ, наводећи да се уклапа у политичку тезу о „Рубиконима које никад нећемо прећи[28]“.

Морало се очекивати да ће у вези реституције мађарски политичари у Србији ударити на најслабију тачку својих коалиционих партнера „за европску Србију“ – кандидатуру за чланство у ЕУ. Колико год добијање броја у чекаоници „евроатлантиде“ било апсурдно, оно је Тадићевој пропаганди јако важно, пошто још само на овом пољу његова политика није претрпела пораз.

СВМ је тезу о суверентету окупационе власти отворено изнео: „Било би неправедно уколико би се по аутоматизму одузело право на враћање одузете имовине особама које су пре тзв. окупације имале пребивалиште на територији Србије, а касније су извршавале војну обавезу законом прописану од стране власти које су вршиле суверенитет у том периоду[29]”. Овај бивши члан Брозовог Савеза комуниста је ово образложио: „Да подсетим, 1941. бачки део Војводине окупирала је мађарска војска. Док та војска као окупациона није протерана, она је регрутовала војнике и са ових територија. Формално-правно сви ти људи су искључени из реституције само зато што су морали да се одазову војном позиву – објашњава Пастор и додаје да то не значи да су ти војници били починиоци било каквих злодела[30]“.

Иштван Пастор, некад члан Брозове Комунистичке партије, данас сматра да је Хитлеров, Хортијев и Павелићев режим на окупираној територији Војводине вршио СУВЕРЕНТИТЕТ и да је учествовање у том режиму било ЗАКОНИТО.

У вези овога је Иштван Пастор упутио очајном Председнику ДС и Србије отворено писмо, у којем подваљује да је рехабилитација учесника у окупацији током Другог светског рата стварни смисао Закона о рехабилитацији, и чак у то петља Устав Србије[31]. Такође, подваљује да постоји процес помирења са припадницима поменутих окупационих снага: „Усвојени Закон о враћању одузете имовине и обештећењу прети да обесмисли све наше досадашње заједничке напоре за постизање историјског помирења два народа[32]”. А како рехабилитација и реституција припадника мађарског окупационог режима неће покварити односе овог народа са потомцима и рођацима хиљада обешених, стрељаних и закланих током рација које је вршио окупаторски режим?

Како није могао одмах да изађе на крај са Тадићем, Иштван Пастор се обратио Мађарској[33]. Тамо је прецизирао:  „Чланом 5. закона је утврђено да особа која је била припадник окупационих снага у Србији, за време Другог светског рата, као ни његови наследници немају право на враћање имовине или обештећење, без обзира на постојање или непостојање њихове индивидуалне одговорности[34]“. Том приликом нас је обавестио да је „садржај спорног амандмана договорен са потпредседником Владе Божидаром Ђелићем приликом посете мађарског министра спољних послова Јаноша Мартоњија и да не разуме зашто је питање враћања имовине држављанима Србије који су принудном мобилизацијом постали део окупаторских снага толико спорно[35]”. „Ако ме питате да ли сам овим издао своју земљу, мој одговор је – нисам[36]”, додао је Пастор. Именицу „земља“ је Пастор поменуо у једнини. Има ли Пастор два држављанства, односно две земље?

Viribus unitis

Пастор нас је обавестио да се "у наше име" на враћање имовине "особама које су припадале окупационим снагама" обавезао Божидар Ђелић. На слици: Јанош Мартоњи и Божидар Ђелић

У вези Закона о реституцији огласио се и Тибор Варади. Вест о његовој реакцији РТВ је пренела са ставом у најави вести да: „Закон о враћању имовине и обештећењу почива на концепцији колективне кривице, оценио је др Тибор Варади[37]“. Цитат др Варадија о томе није наведен, али се цитира да Закон „не циља на одређену етничку групу, него на војску коју је историја осудила[38]“. Није тачно то што тврд Варади. Окупаторску војску није осудила само „историја“. Осудило је и позитивно међународно кривично право.

„Уколико је неком имовина одузета јер је починио злочине, томе се не враћа и не треба да се врати имовина. Све је то сасвим могуће решити на терену индивидуалне одговорности“, Тврди Варади. Тај став је дубоко нетачан, пошто су починиоци злочина, њихови подстрекачи и помагачи о којима је реч углавном побегли[39] пред трупама Другог украјинског фронта антифашистичке коалиције, претходно систематски уништавајући доказе, чиме су своја дела формално заштитили од доказивања. Варади тумачи Закон о реституцији правећи битну разлику између „окупаторских снага“ и „колаборациониста окупационих снага“, изричито наводећи да се „формулација `окупационе снаге` на ове друге не односи[40]“. Можемо ли једнако широко тумачећи овај термин a contra закључити као Варади да су колаборационистичке снаге сила осовине биле њихова „окупациона слабост?“

Радио 021 парафразирао је Варадијеву изјаву, према вест коју је објавила Бета, о колективној кривици конкретније: „Изразио је уверење да ће Уставни суд Србије прогласити неуставним оне одредбе Закона о враћању имовине које почивају на принципу колективне кривице[41]”. Слично је пренето и у Гласу јавности[42]. Али, обраћањем главном штампаном аутономашком гласилу „европске регије“, угледни професор је најпре крио свој став еуфемизмом „како се колективна одговорност овим законом наговештава, па није у складу са савременим принципима међународног права[43]“. При том је сасвим пропустио да наведе како је питање права немачког становништва након Другог светског рата управо решено међународним прописима.

Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да без реституције неће бити ни инвестиција у Србији. “ И сам Председник Аустрије, Хајнц Фишер, подржао је ове захтеве." На слици: Хајнц Фишер, председник Аустрије, предаје председнику ДС и Србије престижно НЕМАЧКО признање. Фото: www.zimbio.com

Најзад, пошто није било одговарајуће јавне реакције, Варади је постао отворен. „`Закон о враћању имовине и обештећењу почива на концепцији колективне кривице`, оценио је универзитетски професор међународног права Тибор Варади. `Истина, он непосредно не циља на одређену етничку групу, него на војску коју је историја осудила`, рекао је Варади за данашњи новосадски Мађар со[44].“ Нешто раније, у прилог овој тези, изјаснио се и председник Скупштине „европске регије“ који није кадар да исту сазове[45]. Медијски окупирана српска јавност, сасвим је пропустила да уочи важну чињеницу: Варади неоправданост колективне кривице доводи у везу са кривицом окупаторске војске!

Бивши члан Брозове Комунистичке партије, Иштван Пастор је објаснио да ће питање одговорности припадника окупационих снага бити дефинисано „тако да не означава колективну већ појединачну кривицу онога ко је у том периоду извршио ратни злочин или неку другу радњу због које може да се искључи из поступка враћања имовине.[46]“ А у прилог тезе о „колективној кривици“ умешао се и председник мађарске Владе Жолт Шемјен[47].

Рудолф Вајс је прецизирао: „Немачки народни савез неће стати у својим захтевима да се исправи нова неправда, која се наноси оваквом формом закона. Подсећајући се прошлонедељне прославе 15. годишњице ове организације, он каже да им је том приликом свих четрдесетак немачких удружења из 10 земаља упутило „најлепшу рођенданску честитку“ заједничким ставом да је борба Немачког народног савеза за остваривање својих права – и њихова борба.“ (…) Чињеницу да је држава кроз обвезнице спремна на рок од 15 година да издвоји две милијарде евра Вајс коментарише с осмехом. Каже да су немачки експерти 1990. урадили последњу процену вредности одузете имовине Немаца у бившој Југославији. Пописане су и куће, и земља, и фабрике, и млинови, виногради, окућнице, обвезнице, депозити у банкама, клавири, уметничка дела… чак и бицикли. Дакле, све што се може подвести под појам личне имовине. На територији бивше Југославије то је било 65 милијарди долара, што је данас 50 милијарди евра. Део који отпада на Србију је 32,5 милијарди евра и то је оно што боли и једне и друге. Јер, ту рачуницу знамо и ми, а знају и они који су доносили овако накарадан закон који чак изиграва и принцип суспституције. Ово се односи само на имовину Немаца, а где су припадници других народа од чијих је предака имовина такође одузимана?[48]“ Ипак, Вајс се овог пута уздржао од помињања „геноцида над Немцима“ у Србији, о коме је својевремено говорио у „пријатељском“ Сарајеву[49]. А где је више од милион Срба и где су десетине хиљада наших Јевреја и Рома? Где је њихова имовина? Где је ратна одштета? Јесу ли „немачки експерти“ и о томе свели „рачуницу“?

„`Закон о враћању имовине и обештећењу почива на концепцији колективне кривице`, оценио је универзитетски професор међународног права Тибор Варади. `Истина, он непосредно не циља на одређену етничку групу, него на војску коју је историја осудила`, рекао је Варади за данашњи новосадски Мађар со.“ Нешто раније у прилог овој тези, изјаснио се и Председник Скупштине „европске регије“ који није кадар да исту сазове. Медијски окупирана српска јавност, сасвим је пропустила да уочи важну чињеницу: Варади неоправданост колективне кривице доводи у везу са кривицом окупаторске војске! На слици: Тибор Варади, током заступања имовинских интереса Србије, која му је за тај посао поклонила поверење.

И председник немачких организација Аустрије, још пре две године, је предао захтев за поврећај имовине која је одузета његовим родитељима[50]. „Председник кровне организације немачких организација из Аустрије и иницијатор Конгреса немачких удружења, који је недавно одржан у Суботици, Рудолф Рајман поручио је да без реституције неће бити ни инвестиција у Србији.[51]“ И сам председник Аустрије, Хајнц Фишер, подржао је ове захтеве. Шта више, Танјуг је известио да обвезници обештећења фолксдојчера неће бити само „Власи – сиромаси“, него и „Шокци – бокци“[52].

На крају, слово нам је одржао званични представник мађарске државе у Србији беседећи на ТВ „Арт“. На непријатно питање о реституцији имовинских права немачке мањине лојалне Хитлеру у Чешкој и Словачкој[53], рекао је да се ради о „специјалном случају“. Уместо да одговори на (непријатно) питање новинарке о ослобађајућој пресуди Шандору Кепиру, рекао је да „требамо престати да размишљамо у категоријама победника и побеђених“ и елаборирао став да за злочине могу бити кажњени само они који су „злочине починили у униформама“. Као да Кепиро није наређивао убиства у униформи (sic!). Срби никад не размишљају у оквирима Eroberung[54]-a. То би морао да зна представник државе која је ослободила Кепира од одговорности за злочине у Србији. Наши стари нису могли да буду живи, а да се не супротставе фашистичко-нацистичкој коалицији. То су доказали 1941. године и потом скупо платили. Исто су могли и Мађари, међутим – нису. А да су могли, доказали су устанком против много снажнијег непријатеља од Хитлера, којег је СССР у крви угушио. На жалост, Мађарски народ није дигао такав устанак против Хитлера.

Медијски крешендо прве фазе црног кабареа о рехабилитацији емитовао је РТВ у емисији „Радар“ 4. 10. 2011. године[55], све уз помињање „воза који је донео“ колонисте на имовину подунавских Шваба. „Можемо опростити, не можемо и не требамо заборавити. А то важи за све народе. Сви имају једни другима и шта да опросте и шта да забораве“, закључио је Јанош Тот, очигледно скрнавећи речи Патријарха српског Германа, изречене поводом злочина у Јасеновцу. А Рудолф Вајс је изјавио да је захтев у висини од 32 милијарде евра тек „рачуница из 1990. године“. Је ли новија „рачуница“ Рудолфа Рајмана исправнија?

Коначно решење српског питања у Војводини

Сада знамо чему је служила она стрка аутономашких политичара по Европској унији, Пасторове посете удружењима дунавских Шваба у Улму, и сва европска реторика војвођанских аутономаша плаћена нашим новцима.

Понижени и увређени потомци оних чији је апсолутни дух произвео два светска рата би Србима да наплате „недостатак доказа“ против својих предака.

Ко ће извршити реституцију одузетих живота припадницима антифашистичког народа? Они нису колективно кажњени чак ни у наказном окупационом поретку. Испаде да су они који су индивидуално били чланови колективних тела која су проповедала расизам и примењивала еугенику били терани на то „под претњом смртне казне“.  Боже, како данас цинично звуче Хитлерове речи о Србима: „У том народу живот нема цену!“

Сада знамо чему је служила она стрка аутономашких политичара по Европској унији, Пасторове посете удружењима дунавских Шваба у Улму, и сва европска реторика војвођанских аутономаша плаћена нашим новцима. Понижени и увређени потомци оних чији је апсолутни дух произвео два светска рата хтели би да Србима наплате „недостатак доказа“ против својих предака. Је ли судбина наших комшија да Атилиним корбачем истерују новце српској сиротињи? На шта се свела мађарска политика у пропалој Војводини? Како тужно данас по „Делвидеку“ одјекује питање великог Ендре Адија: „Шта вреди човек када је Мађар?“

То што је три милиона наших предака погинуло у борби против Централних сила и Сила осовине, Европу више не занима. Одавно је Дан победе над фашизмом прикрила Даном Европе. Много је више занимају имовинска права предака њених данашњих грађана, давно одузета по основу учешћа у окупационој власти и другим, много горим злочинима, међу којима су и они против човечности. Заборавили су они да су њихови преци били у „командном ланцу“ који се протезао све до Хитлера. Заборавили су да су њихови преци „индивидуално“ били учлањени у колективна тела која су спровела или помогла најстрашнији геноцид у историји Европе, а у XX веку. Најзад, заборавили су да је и сам Вили Брант личним примером показао како савесни Немац из Немачке може с пушком у руци да се бори против Хитлера.

То што је три милиона наших предака погинуло у борби против Централних сила и Сила осовине, Европу више не занима. Одавно је Дан победе над фашизмом прикрила Даном Европе. Много је више занимају имовинска права предака њених данашњих грађана, давно одузета по основу учешћа у окупационој власти и другим много горим злочинима, међу којима су и они против човечности. Заборавили су они да су њихови преци били у „командном ланцу“ који се протезао све до Хитлера. Заборавили су да су њихови преци „индивидуално“ били учлањени у колективна тела која су спровела или помогла најстрашнији геноцид у историји Европе, а у XX веку. Најзад, заборавили су да је и сам Вили Брант личним примером показао како савесни Немац из Немачке може с пушком у руци да се бори против Хитлера.

Сада сте довољно пута поражени, задужени а незапослени, секу вам струју јер немате чиме да је платите, а привреда је уништена или распродата богаташима из ЕУ. Ваша деца су рођена на најбогатијој земљи средње Европе, а мисле да је свуда боље него на њој. И ви се већ слажете са децом која хоће да оду у иностранство, заувек. Најсиромашнији међу вама у „европској Војводини“ једу буђав лебац. Турска је продрла у вашу стратешку дубину, и усред „европске регије“ са Аустријом мири историју Османлија и Хабсбурга. Граница Русије је даља него икад, још источније од „Славјаносербије“. Сами сте, у својој лакомислености, гласали за преваранте, који су вам говорили „Европа, Европа“, а увалили вам Корхецов статут, па су вам у сопственој земљи забранили да имате више од 50% национално изјашњених посланика у Горњем дому аутономашке дијете. Гласали сте за оне о којима је још покојни Ђинђић говорио да су „преваранти, који нуде решења, а у ствари нуде зеца из шешира“.

„Нова Европа“, је устала из Untergang-а, чим су јој делегати вашег страха и лакомислености, послали најгоре из Војводине.

Зашто сте у своје груди ставили зечије срце? И онако немате куд. Па ваши стари су то знали још 1941. године. Зашто сте веровали преварантима да су ваши стари били луди, јер су рекли „боље гроб него роб“? Ви сте много богатији него ваши стари, па зато сте се уплашили? Зар вама да повампирена „Нова Европа“ испостави финансијски рачун којим ће бити „коначно решен“ проблем српског антифашизма. „Нова Европа“ је устала из Untergang-а, чим су јој делегати вашег страха и лакомислености послали најгоре из Војводине.

Душан Ковачев: "Је ли судбина наших комшија да Атилиним корбачем истерују новце српској сиротињи? На шта се свела мађарска политика у пропалој Војводини? Како тужно данас по `Делвидеку` одјекује питање великог Ендре Адија: `Шта вреди човек када је Мађар?`“

Напомена:

Грешком је објављен нелекторисани текст. Ова грешка је накнадно исправљена (уедништво).

Упутнице:

[2] Слободан Комазец: Натприродна моћ зелене новчанице, Геополитика, бр. 44, септембар 2011. Доступно на сајту Фонда Слободан Јовановић

[3] Ковачев, Душан – Црно Срце Војводине, Видовдан, 11. 2. 2009. (доступно на мом личном блогу).

[4] Имплементиран пројекат „Европа у Војводини“, Центар за регионализам. Ова неписмена вест (без датума) извештава о догађају из друге половине лета 2011. године. Много је прецизније саопштење Покрајинског секретаријата за међународну сарадњу 15. јуна 2011. године:   – Борис Барјактаровић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу је у току претходне седмице присуствовао конференцији у Бриселу, коју је часопис „ЕУ обзервер” организовао у сарадњи са Владом АП Војводине и институцијама из региона. На конференцији „Where Europe Ends” („Где се Европа завршава”) изражени су ставови регионалних администрација из земаља западног Балкана везани за тзв. „замор” у процесу проширења ЕУ. Потпредседник Барјактаровић је том приликом представио потенцијале АП Војводине, као и начин на који Покрајина помаже Републици Србији у процесу евро-интергација. На конференцији је Штефан Филе, европски комесар за проширење, нагласио да ЕУ нема интенције да се стане са даљим проширењима, те да подржава напор покрајинске администрације, као и целе Србије у процесу приближавања Европској унији. У знак захвалности на изреченој подршци потпредседник Барјактаровић је комесару Филеу уручио пригодан поклон – лицидерско срце. Срце димензија 1,5 м са 1,5 м са текстом исписаним на свим службеним језицима АПВ представља, како је наглашено, симбол посвећености Војводине европским интеграцијама Србије, и након уручења комесару Филеу постало је део поставке у холу зграде Европске комисије. Конференцији и уручењу лицидерског срца је присуствовала делегације Војводине, коју су чинили 20 представника, одабраних на недавно расписаном конкурсу Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу „Стручна студијска посета институцијама ЕУ”. Посета Бриселу је организована у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу „Европа у Војводини”, који већ пар година има за циљ приближавање европских вредности грађанима Војводине. Видети: Саопштење покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу, Влада АПВ, 15. 6. 2011.

[5] Бета – Новиков: Војводина ће из Брисела на уложен динар донети 10, РТВ, 30. 8. 2011. О том обећању – лудом радовању сачуван је чак и видео запис.

[6] Погледајте видео запис: „Срце у европи, Брисел 2011.“ о бирократској екскурзији ради ношења лицидерског срца у Брисел на поклон, који је постављен на сајт Покрајинског савета за међурегионалну сарадњу и управу. Ради се о кратком филму из кога се јасно види феријални карактер аутономашке дипломатије, која шаље невладину децу да носе урамљено шећерно срце братској бирократији ЕУ и причају о апликацијама, донацијама и пројектима, уверавајући гледаоце да се њихови резултати „виде“, а да нам је ЕУ веома важна због тога што ћемо од ње добити „новаца“.

[7] Пудар, М. – Чекајући праведну реституцију, Данас, 21. 8. 2011; Да ли су Тито и Брант „апсолвирали2 имовину дунавских Шваба, Данас, 26. 8. 2011. (Доступно на сајту РТВ); Бета – Немци траже да им се врати одузета имовина, РТВ, 9. 9. 2011.

[8] Немци у Војводини траже повраћај имовине, Радио 021, 2. 10. 2011.

[9] Бета – Немци траже да им се врати одузета имовина, РТВ, 9. 9. 2011.

[10] Новосађани у шетњи против фашизма, Мондо, 8. 10. 2011.

[11] Ковачев, Душан – Зашто се Војводина стиди жртава фашизма? Фонд Слободан Јовановић, 28. 2. 2011.

[12] Видети: Биографија Владимира Ивановића на институту за савремену историју.

[13] Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[14] „Југославија је била једина социјалистичка земља усмерена на западну Немачку и Брант је захтевао од Тита да се споразум који ће међу њима бити склопљен ни једном речју не назове обештећење, јер је постојала опасност да у том тренутку остале земље источног блока затраже од Немачке да на исти начин на који је обештетила Југославију обештети и њих. То би довело у питање процес нормализовања односа са источним блоком које је било основ политике Вилија Бранта. Видети: Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[15] Новинар контрадикторно преноси да је било „обештећења жртава нацистичких прогона“, али не наводи у чему се то „обештећење“ састојало, као нити ко су субјекти овог права. Ипак, наводи Ивановићеве тврдње о низу привредних аранжмана са примером производње аутомобила у Сарајеву. Међутим, ово све нема никакве везе ни са накнадом ратне штете ни са подмирењем било каквих приватних имовинских захева оштећенх лица. Видети:  Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[16] “Југославија је као кредит добила такође и уштеђевину југословенских гастарбајтера насталу до склапања споразума 1973. године, наравно немачка влада је била гарант да ће та уштеђевина бити враћена. Како се то даље развијало, ја то не знам, али је требало да те паре буду инвестиране у привреду Југославије”. Видети:  Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[17] „Брант је наиме рекао да Немачка не може да се враћа у прошлост, али да не може ни да заборави своју прошлост и да отворена питања из прошлости треба решити, али тако да обе стране буду задовољне. “Том Брантовом реченицом је стављена тачка на питање обештећења, на питање реституције и на све живо”, закључује Ивановић. Видети: Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[18] Да ли су Тито и Брант „апсолвирали“ имовину дунавских Шваба? Данас, 26. 8. 2011. Доступно на: РТВ.

[19] Нојбауер, Ханс Јоахим – Фама: Историја гласина, Клио, Београд, Предов Љубинка Миленковић, 2010.

[20] Слободан Комазец: Натприродна моћ зелене новчанице, Геополитика, бр. 44, септембар 2011. Доступно на сајту Фонда Слободан Јовановић

[21] Танјуг – Реституција (не) важи за протеране Немце, РТВ, 8. 9. 2010.

[22] „Zadovoljni smo činjenicom da Nacrt zakona tretira pripadnike nemačke nacionalne manjine isto kao i pripadnike drugih naroda, jer smo se pribojavali da će biti diskriminacije na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi. Međutim, nije bilo diskriminacije i mi se iskreno nadamo da će nam biti vraćena imovina po istom principu kao našim komšijama Srbima, Mađarima i Slovacima pošto smo i mi građani Srbije. Nismo zadovoljni datumom od kojeg se računa oduzimanje imovine jer se zna da su imovinu Nemcima oduzimali od oktobra 1944. godine. Dakle, tu je problem, kao što je problem i za one građane koji su imovinu izgubili 1941. godine, kada su takođe nanete velike nepravde i kada su nacisti mnogima oduzeli imovinu. Zbog toga bi bilo pravično da taj rok bude pomeren na 1941. godinu.” Видети: Марјанов, Е. – Војвођански немци траже да им се врати имовина, Национални грађански, 11. 9. 2011.

[23] Бета – Немци траже своју имовину од Србије, Бе 92, 9. 9. 2011.

[24] Ковачев, Душан – Зашто се војводина стиди жртава фашизма? Фонд Слободан Јовановић, 28. 2. 2011.

[25] Ослобађајућа пресуда Шандору Кепиру, РТВ, 18. јул 2011. Нарочито је скандалозна чњеница да током суђења мађарски суд није захтевао вештачење ни једне установе или стручног појединца из Новог Сада. „Исти суд је оспорио сведочење Јаноша Наша који је био са Кепиром када је овај наредио директно убиство 30 људи“. Видети: Зуроф – Ослобађајућа песуда катастрофална, Радио 021, 21. 7. 2011.

[26] Танјуг – Скандалозна пресуда: Кепиро није крив, 18. 7. 2011.

[27]

[28] Пастор на жалост очигледно не познаје историју, јер прави погрешну аналогију са Цезаровим освајачким походом, који је постао успешан управо зато што је овај прешао Рубикон. Видети: В. Л. – Пастор: СВМ не одступа од захтева, Данас, 12. 9. 2011.

[29] Раковић, Г. – Пастор – Вратите имовину окупаторима, Курир, 6. 9. 2022.

[30] Раковић, Г. – Пастор – Вратите имовину окупаторима, Курир, 6. 9. 2022.

[31] СВМ тражи од Тадића да врати Закон о реституцији, 26. 9. 2011.

[32] В. Б. – Угрожено историјско помирење, Блиц, 16. 9. 2011.

[33] Војвођански Мађари се жалили Бдимпешти, Прес, 28. 9. 2011.

[34] Бета – СВМ тражи од Тадића да врати Закон о реституцији, РТВ, 26. 7. 2011.

[35] Војвођански Мађари се жалили Будимпешти, Прес, 28. 9. 2011.

[36] Војвођански Мађари се жалили Будимпешти, Прес, 28. 9. 2011.

[37] Бета – Варади о враћању имовине и колективној кривици, РТВ, 5. 10. 2011.

[38] Бета – Варади о враћању имовине и колективној кривици, РТВ, 5. 10. 2011.

[39] Када је ослобођење наших крајева било на видику, скоро половина фолксдојчера је у организацији Вермахта отишла из Југославије, како би и даље бранили нацистичку Немачку. Они који су били у униформама Трећег рајха, повлачили су се све до Берлина и коначног пораза. Партизани, ослободиоци, или ма како се звали они који су се борили против окупатора и њихових помагача, убили су између 1941. и 1944. године око 1.500 домаћих Немаца, те 9.500 од октобра 1944. до маја 1945. године. Разлог: сарадња са окупатором и терор над српским цивилима. После ослобођења, са наше територије испоручено је 12.000 Немаца (8.000 мушкараца и 4.000 жена) у Совјетски Савез да поправљају оно што су Немци уништили. Тамо је страдало 2.000 њих. Остали су се вратили у Немачку (и Аустрију), а не у Југославију. Дакле, у Југославији је остало око 150.000 припадника немачке мањине који више нису имали југословенско држављанство, а ни имовину, јер им је због ратних злочина одузета. Ко је остао? Мало мушкараца и то младих и старих, деца оба пола и жене. Око 40.000 тих лица (по немачким подацима), а 15.000 лица по нашим подацима, умрло је у логорима тј. селима у која су смештени преостали Немци. Боравак у логорима  је трајао до 1948. године. Која је структура жртава у тим логорима? То су већином жене и то старије жене. Убијања није било, спаљивања у крематоријумима није било, претње истребљењем није било. Идеја је била да се они иселе из земље коју не воле и против које су ратовали. Ипак, неколико десетина хиљада Немаца је остало у Југославији. Иселили су се из економских разлога, задњи онда када су први наши гастарбајтери кренули пут Немачке. У логорима за Немце није било хуманих услова за живот, али није их било ни за остало становништво. Болести нису косиле само Немце. То је истина. Његован, Драго – Фолксдојчери су своју судбину заслужили, Фонд Слободан Јовановић, 23. 9. 2011.

[40] Бета – Варади о враћању имовине и колективној кривици, РТВ, 5. 10. 2011.

[41] Бета – Варади: Закон на принципу колективне кмривице, Радио 021.

[42] Варади: Закон почива на колективној кривици, Глас Јановсти, 6. 10. 2011.

[43] Малешевић, Љ. – Варади: Закон који је призвао духа из боце, 6. 10. 2011.

[44] Бета – Колективна кривцца заиста темељ Закона о реституцији, Вести онлајн, 19. 10. 2011.

[45] Егереши очекује измену Закона о реституцији, Радио 021, 12. 10.

[46] Пастор: Доказати кривицу, а не невиност, С медиа, 18. 10. 2011. (Видео)

[47] “Закон о реституцији, којим је предвиђено да се припадницима окупационих снага у периоду од 1941. до 1945. године и њиховим наследницима не враћа одузета имовина, представља меру која дискриминише Мађаре који живе у Србији”, рекао је Шемјен. Он је истакао да Мађарска одбацује идеју колективне кривице, која је у супротности са принципима ЕУ, основним људским правима и интересима нације. Шемјен је изразио наду да ће српски парламент изменити делове закона о реституцији, који Мађарска сматра неприхватљивим за етничку мађарску заједницу. “Мађарска има обавезу да подржи оне заједнице које је историја ставила у тежу ситуацију”, рекао је Шемјен, мислећи на Мађаре у Војводини. Види: Због реституције Мађарска разматра подршку српској кандидатури, РТВ, 2. 10. 2011.

[48] Вајс: Немци ће у инат ражити одузету имовину, Твојпортал, 3. 10. 2011.

[49] Рудолф Вајс – Тито и Кидрич виновници геноцида над Немцима, Сарајево-икс ком, 12. 10. 2009.

[50] Вајс: Немци ће у инат ражити одузету имовину, Твојпортал, 3. 10. 2011.

[51] Немци у Војводини траже повраћај имовине, Радио 021, 2. 10. 2011.; Не бојимо се, Мађар со, 26. 9. 2011.

[52] Танјуг – Аустрија подржава захтеве Фолксдојчера, Политика, 26. 10. 2011.

[53] У овим земљама слична иницијатива није прошла. Шта више, Чешка је изнела чињеницу да је скоро сво њено становништво немачке националне припадности пре рата било учлањено у нацистичке политичке организације и учествовало у анексији Чешке. Иако је чешки народ имао мање жртава него српски народ, Чешка држава је јасно ставила до знања да никакве „реституције“ имовинских права њених Немаца неће бити. Шта више, условила је своје приступање ЕУ тиме да се на ово питање стави тачка. Отуд је јасно зашто мађарски политичари и представници мађарске државе не желе да помињу слична решења у ЕУ, већ говоре о апстрактним „европским принципима“ без навода докумената и преседана који потврђују те „принципе“.

[54] Eroberung-надвлађивање, победа.

[55] Радар, РТВ, 4. 10. 2011.

Стефан Стојков: Иако је закон донет у журби како би Србија што пре, а опет и као део политичке кампање владајуће коалиције, испунила све формалне услове за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ, овај закон донет је без имало искрености оних који су га изгласали.

У држави која је прошла кроз један историјски период, врло мучан по њу саму и по њен народ, а после кога се осећају и даље последице истога, свако питање које на неки начин задире у „својеврсну ревизију” тога периода, ствара једно стање у јавном мњењу које би се могло да означо као узаврело. Оно је такво из више разлога. Најпре реч је о последици слабе или готово никакве културе јавног расправљања (па макар она била током и након учињеног), затим „партијашког” препуцавања у циљу прикупљања јефтиних политичких поена (ово је посебно изражено са обзиром на то да Србији предстоје избори на свим нивоима власти) и на крају, истинског неразумевања односа историје, општих правних норми и правних тековина које српско друштво има да поштује.

Конкретно реч је о донетом Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, као и о свим последицама које нужно овај акт производи и које ће на убудуће производити. Није прошло много времена од његовог усвајања у Народној скупштини, а већ се о његовом дејству полемише, најпре у политичкој јавности, мада су неке „варнице” прштале и непосредно пред његово усвајање. Иако је закон донет у журби како би Србија што пре, а опет и као део политичке кампање владајуће коалиције, испунила све формалне услове за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ, овај закон донет је без имало искрености оних који су га изгласали. Нећемо улазити у незадовољство оних на које се овај закон односи јер би то заиста овај чланак одужило, иако су њихове примедбе и неслагања сасвим оправдани!

Закон о враћању одузете имовине и обештећењу не спада у много обимне законе и оне који се детаљно „труде” да регулишу ово питање. Но, он је сада правна реалност и по оној старој римској dura lex sed lex, има се поштовати као такав. Свакако увек постоје механизми који га могу побољшати и нека овим законом нерешена питања накнадно решити.

Право на враћање имовине или обештећење нема лице које је било припадник окупационих снага које су деловале на територији Републике Србије, за време Другог светског рата, као ни његови наследници. На слици: Документарни снимак покоља током Новосадске рације у Другом светском рату.

У неколико претходних дана много се говорило о питању враћања одузете имовине и обештећења припадницима националних мањина, конкретно мађарске. Спорна је одредба члана 5 ст. 3. тачка 3, којом је дефинисана једна од категорија лица којима неће бити дато право на повраћај и обештећење. Представници Мађара у парламенту нису подржали овај закон и покренули су иницијативу за оцену уставности овога закона пред УСС. Спорна одредба предвиђа да право на враћање имовине или обештећење нема лице које је било припадник окупационих снага које су деловале на територији Републике Србије, за време Другог светског рата, као ни његови наследници.

Разлог за истицање доприноса мађарских окупационих снага током Другог светског рата у убијању и протеривању Срба у Војводини свакако се не сме заборавити или умањити, али то питање мора да буде решено казненим/кривичним законодавством у складу са позитивним правом. Историја сведочи о многобројним и великим злочинима мађарских окупационих снага и то се не сме прећутати, али право на приватну имовину и заштиту исте такође не сме бити повређено. Овде управо долазимо до преплитања она три разлога са почетка чланка и као последицу тога преплитања имамо овај проблем који није решен исправним приступом који не би повредио жртве (као и њихове потомке), а са друге стране умањио одговорност (мађарског) окупатора.

Основ за одлучивање суда о евентуалном повраћају имовине припадницима тих војних формација мора бити чињеница да је повредио право било приватно (грађанско) или јавно (кривично), а никако његово политичко опредељење, јер став о нечијем политичком опредељењу није мерило које би суд приликом примене закона требало да узима у обзир, већ његова лична одговорност као окупационог елемента.

Грубо речено, акценат оних који покушавају да нађу решење ове чаробне формуле јесте на томе да ономе ко је био припадник „фашистичких” снага не треба вратити имовину. Ту одмах постоје две нелогичности: прва, да ли се критеријум враћања имовине и обештећења одређује на основу политичке припадности или опредељења, као и то да је само одређење спорне категорије и придев „фашистички”, преузак (нису само фашисти били окупатори у Србији). Много би исправније било искључиво употребљавати појам окупатора, ма ког он лично опредељења био или које год војне припадности да је био. Ту и настаје проблем, јер како наводе поједини оштећени припадници мађарске националне мањине нису сви припадници тих снага били ту добровољно, сви су они испуњавали своју војну обавезу, а неки од њих сигурно нису били „фашистичких” погледа на свет и таквог политичког опредељења. Све у свему, без обзира да ли је неко био оваквог или онаквог политичког опредељења или припадник војних формација које су биле војна сила држава које су политички биле претежно фашистичке, нацистичке или ни фашистичке, ни нацистичке, основ за одлучивање суда о евентуалном повраћају имовине припадницима тих војних формација мора бити чињеница да је повредио право било приватно (грађанско) или јавно (кривично), а никако његово политичко опредељење, јер став о нечијем политичком опредељењу није мерило које би суд приликом примене закона требало да узима у обзир, већ његова лична одговорност као окупационог елемента.

Устав Србије у чл. 58 дефинише право на имовину као неприкосновено право, дакле никоме то право не може бити ускраћено (осим у посебним случајевима, који свакако  нису обухваћени овим законом о повраћају имовине) због његовог политичког опредељења. Свако ко је имовину стекао савесно и у складу са законом има право да је ужива, дакле ако је лице ту имовину током критичног периода стекло у складу са позитивним прописима, као и пре тога периода, па ју је током критичног периода и пре њега уживало, не постоји разлог да му се она не врати у складу са законом и општом намером државе и друштва да се историјска неправда одузимања имовине после Другог светског рата у нас исправи. И обрнуто, свако ко је прекршио закон и противправно и противно начелу савесности и поштења стекао некакву имавинску корист, како током критичног периода, тако и пре тог периода, нема право на њен повраћај. А за евентулано учињена кривична дела, без обзира да ли су дела учињена у својству окупатора или својству било ког другог правног субјекта, лица морају сносити одговорност уколико су осуђена по закону и законито спроведеном поступку.

Србија и Срби никада неће заборавити (нити се то сме) злочине мађарског окупатора, посебно током „новосадске рације”, као ни друге многобројне злочине окупаторских војски током Другог светског рата. На слици: Вешање недужних цивила током Новосадске рације у Другом светском рату.

Историсјки суд је нешто друго, што не додирује право и тај и такав суд мора јасно да разграничи колективну од индивидуалне одговорности, тим пре што се колективна одговорност данас српском народу in toto намеће (од стране светских моћника), а супротно поступање било би и неодговорно и лицемерно са српске стране. Србија и Срби никада неће заборавити (нити се то сме) злочине мађарског окупатора, посебно током „новосадске рације”, као ни друге многобројне злочине окупаторских војски током Другог светског рата.

Управо неинсистирање на оваквом разграничењу користе политички фактори да уберу по неки политички поен и тиме само доприносе нерешавању спорног проблема, и они који сматрају да није оправдано једнима вратити по овом основу одузето, као и они који сматрају да им пак треба вратити. Они који ће да испаштају због тога, управо су лица законом предвиђена да остваре право на враћање или обештећење као и њихови наследници, па на крају и цело друштво.

Такође, како сваки проблем узрокује наредни проблем, тако овакво стање отвара донекле и питање о томе да ли могу наследници оних који су чинили злочине бити ускраћени за остваривање свога права?! То не би смело да буде допуштено, јер би то значило најгрубље кршење закона и права једне уређене и правне државе, а не би било ни морално. Дакле акценат се мора ставити на то да се кривична одговорност, од имовинскоправних питања мора изоловати. Исто тако вредновање о политичком опредељењу конкретног појединца, мора да буде предмет моралне и етичке оцене, никако правне. Одговорност за учињено дело је окупаторова, ма ког опредељења да је, а вредновање те одговорности треба препустити суду да је установи у одређеном судском поступку без повреде ичијих права!

По истој логици стављају се у врло незавидан положај они који су због одузимања имовине од стране тадашњих револуционарних власти стицали одузету имовину по неком основу, као и њихови наследници.

По истој логици стављају се у врло незавидан положај они који су због одузимања имовине од стране тадашњих револуционарних власти стицали одузету имовину по неком основу, као и њихови наследници. Ту сада лако може да се каже, па што они нису на време мислили да сутра неко ту имовину може да им евентуално оспори, али није на њима да познају право, већ на ономе ко им је то омогућио, те је он (читај: држава) сада дужан и њихов статус да реши без повреде њихових права. Зато ту треба применити једно правно достигнуће, да се не сме дирати у савесно стечена права трећих лица. Тако данас они који уживају имовину која је пре одузимања припадала старим власницима, не могу остати без те имовине, као ни њихови наследници који у то доба можда нису били ни рођени, нити им се може повредити било које право због тога.

Политичка препуцавања и жеља за стицањем јевтиних политичких поена, управо неутралне посматраче вуку у другом правцу и наводе их на погрешне закључке, јер се не улази у срж самог проблема и потпуно противно правним начелима правичности ствара другачија слика. Проблем и даље остаје, са тенденцијом да се отворе и неки други проблеми.

Жалосна истина је да је данас тешко могуће разложно и праведно решавање овог проблема, јер да јесте све ове претпоставке би озбиљно биле узете у обзир и пре усвајања самог закона, који је као што горе рекосмо, усвојен само да би се задовољила форма током безумног срљања Србије у ЕУ од стране тзв. „проевропског режима”, а на крају крајева и једна мађарска странка учествовала је и још увек учествује у подршци том истом режиму, иако није подржала спорни закон.

Дакле, резиме спорне ситуције гласи:

- Да је спорна одредба Закона о враћању одузете имовине и обештећењу неправедна

- Да су захтеви оних који су њом директно погођени у основи оправдани.

- Да спорење око закона погодује политичким странкама у смислу политикантства.

- Да се узрокују други проблеми како у приватној, тако и јавној сфери.

- Да се у друштву ствара непотребна напетост и подељеност.

- Ствара се ослонац чак и за ревизију историјских последица Другог светског рата на територији Србије у смислу релативизације злочина над српским народом уместо да се имовински спорови од тога одвоје; седмо, не постиже се сврха Закона о враћању одузете имовине и обештећењу у потпуности.

- Потенцијално се повећава број спорова пред ионако неефикасним судством, као и спорови пред међународним судовима (Стразбур).

- Стиче се општи утисак да се однос државе према приватној својини није много поправио од времена револуционарне отимачине имовине.

- Јавља се потенцијална могућност измене предметног закона која нужно не мора да значи побољшање ситуације оних који су оваквим законом оштећени.

Ово су само неке основне последице које директно проистичу из овакве примене закона и права, свакако свесни смо још могућих појединачних последица које би произишле из постојеће ситуације.

Жалосна истина је да је данас тешко могуће разложно и праведно решавање овог проблема, јер да јесте све ове претпоставке би озбиљно биле узете у обзир и пре усвајања самог закона, који је као што горе рекосмо, усвојен само да би се задовољила форма током безумног срљања Србије у ЕУ од стране тзв. „проевропског режима”, а на крају крајева и једна мађарска странка учествовала је и још увек учествује у подршци том истом режиму, иако није подржала спорни закон.

Оно без чега овај чланак као и закључак не би био потпун јесте једна стара римска правничка девиза: „Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere.”

имајмо онда и храбрости да га искажемо.“

Хосе Ортега и Гасет (1)

Раде Јанковић: Псеудотрадиција коју „Нови светски поредак“ успоставља инверзијом свих традиционалних вредности, доводи у питање све: човека, друштво, државу; слободу, робство, тиранију – eo ipso, и све традиционалне појмове класичног права.

1.

Кад се ствари понављају – или нас Бог искушава, или нас стварност опомиње на нешто. Што се на крају крајева своди на исто. Колико јуче смо се питали: да ли Србија има право да угуши оружану побуну на Косову и Метохији? Данас се питамо: да ли Гадафи има право да угуши оружану побуну у својој земљи? (2) У оба случаја запараво, ми додирујемо једно суштинско и болно питање модерног света: да ли мале нације још увек имају право на суверенитет – или је то право постало привилегија моћних и богатих?

Класична теорија права неби се двоумила око тога! Модеран теоретичар, међутим, више „није сасвим сигуран“. Он се позива на „објективитет чињеница“ – „промењена структура модерног света“ и „политички реализам који нам налаже“… Заиста, није лако бити модеран! Јер бити модеран значи: бити разапет између дужности према позиву и обзира према дневним потребама политичког тренутка. Он, његов позив, читава његова каријера, висе на танком кончићу донација којим га хране и одржавају у животу: држава, институти, фондације, невладине организације… За узврат, они траже само једно: да буде лојалан!  Зато је принуђен да врда, да се мигољи, да се извлачи и да прави јевтине компромисе; зато и његов дискурс увек садржи једно „али“ – „да, али“, „јесте, али“, „можда, али“…

„Али“ је кост у грлу модерног интелектуалца. Он више ни у шта није сигуран – зато је принуђен да се стално ограђује; он се више не усуђује да било шта устврди – колико сутра стварност ће га демантовати. Јер стварност је разбијено огледало, а наше знање је гомила крхотина. Све смо измерили, све смо расчланили – и? – изгубили смо целину; целина нам измиче у копрени противречних исказа, бескрајно дељивих састојака, резултата који сами себе побијају. Фрагментација је достигла ниво обмане: модерни човек се заварава кад верује да напредује са сваким новим „открићем“, са сваком новом „теоријом“ коју додаја на тас своје таштине. Јер се тиме само увећава количина – али не и супстанца! То важи и за „модерно право“. И овде, хипрпродукција као појавни облик поменуте фрагментације, као њен квантитативни израз, производи ништавило: хиперпродукција образовања – поништава знање; хиперпродукција „мишљења“ – поништава мисао; хиперпродукција „права“ – поништава правичност; хипрпродукција прописа – поништава законитост; хиперпродукција коментара – поништава објашњење; хиперпродукција вештине – поништава врлину…

Све се заплело у неразмрсиве противуречности, и све што је изван баналног и тривијалног постало је необјашњиво. Да бисмо то разумели морамо да уочимо једну тенденцију унутар модерног света: уочена конфузија није случајна – она се хоће! На слици: "Серијски број 5", рад Џексона Полока из 1948. године. Фото: Википедиа

2.

Све се заплело у неразмрсиве противуречности, и све што је изван баналног и тривијалног постало је необјашњиво. Да бисмо то разумели морамо да уочимо једну  тенденцију унутар модерног света: уочена конфузија није случајна – она се хоће! Шта више, она се свесно производи – подкопавањем наше везе са традицијом. Различити облици псеудотрадиције круже око нас, само са једним циљем: да девалвирају вредност изворних принципа традиције – као што се и лажни новац пушта у оптицај, само са једним циљем: да девалвира вредност правог новца. (3) Псеудотрадиција коју „Нови светски поредак“ успоставља инверзијом свих традиционалних вредности, доводи у питање све: човека, друштво, државу; слободу, робство, тиранију – eo ipso, и све традиционалне појмове класичног права. Преобликовањем свих традиционалних вредности у своју супротност, ова инверзија класичних појмова доводи у питање и саму цивилизацију Запада, основе на којима је изграђена – eo ipso, и њен опстанак као такве. Уместо једне цивилизације отвореног духа – радознале, трагалачке, маштовите – која је допуштала различитост као подстрек да превазиђе саму себе, и била кадра да у том превазилажењу наметне самој себи ограничења путем правних начела и норми, рађа се један свет – монохроматски, једноличан, истоветан – свет без граница, без ограничења – тиме и без обзира! – као израз ресантимана најниже врсте, плебејског духа који се најзад заситио „panem et circenses“ – као победа модерног варварства у коме је маса коначно дошла до свог „историјског права“ – до самонаметнуте тираније! И будући да је то, како се чини, једна неминовност, више се и не поставља питање илегитимности – она се предпоставља и прихвата као усуд, као vis maior; нити се поставља питање избора – избор је заправо већ извршен, кад се прихватио одређени облик егзистенције; него се поставља питање: ако су појавни облици уочене девијације само прелазне форме на путу ка ономе што следи – шта је онда то што нас чека на крају тог пута? Какво је то стање коме се приближавамо, коме хрлимо у сусрет?

3.

„Суверен је онај ко одлучује о ванредном стању.“ Тако Карл Шмит – овим блиставим, прозирним, кристално јасним исказом – започиње свој дискурс о проблему суверености, који је први пут објављен у Лајпцигу, сада већ давне 1922. године. (4) Оно што је Жан Боден нејасно наслутио, чему се Пуфендорф био готово сасвим приближио – то је професор Шмит прецизно изразио: суверенитет је гранични појам права. Али не као неухватљив, флуидан, ишчезавајући – „гранични појам не значи конфузан појам“ (5); већ као „појам крајње сфере“, као екстремни случај нужде – као својеврсни јуристички пароксизам, у коме се до крајњих граница заоштрио сукоб између права и политике – те према томе и одлука која следи у вези са тим нужно мора да буде један изузетак, пароксија правичности – једна децизија. Али десило се управо супротно: суверенитет је постао кофузан појам. Што је заправо био услов да се произведе конфузија у свету!

Као да се жели да читава стварност постане једна велика правна празнина, која би се потом, по потреби, ad hoc, попуњавала арбитрарним одлукама, донетим на бази само једне широко постављене норме. На слици: "Прстен", рад Роналда Дејвиса из 1968. године.Фото: Википедиа

Свет више није плуралан, ни мултикултуралан, ни биполаран – постао је „глобално село“. (6) Застанимо за тренутак пред овом синтагмом. Ако је свет „село“, мора да има и „атар“ – што је у колизији са првим чланом ове синтагме којим се управо истиче моменат „безграничности“. Ова contradictio in adjecto, противречност унутар самог појма, неодрживи нонсенс – разотктива међутим једну дубљу црту модерног света: ишчезавње простора. (7) Као да се жели да читава стварност постане једна велика правна празнина, која би се потом, по потреби, ad hoc, попуњавала арбитрарним одлукама, донетим на бази само једне широко постављене норме. Са простором ишчезава и место. Појмови везани за место, време и простор, све више лебде у лимбу неодређености; са њима и све што има просторно-временско одређење: место рођења, пребивалиште, адреса… Шта данас значи домицил, и читав онај корпус права који из њега произилазе? Где престаје домаће, а где почиње „европско законодавство“ – кад су уклоњене чак и физичке границе између држава „Европске уније“? Шта заначи домицилно право данас у Европи – кад бриселски „инжењери људских душа“ нормирају све, од дечијих пелена до облика наших личних исправа? И све то на бази једне неухватљиве правне фикције: стандард. Шта је то „стандард“? Да ли је то нека „надржвана норма“, нека „супернорма“ – или „јуристичка супернова“, црна рупа права која гута све норме класничног права? (8)

Конфузија производи хаос, а хаос не може да се регулише нормом него силом! Али то више није она сила која наспрам себе има силу супротног дејства – чије омеђавање је било предмет Европског права од Вестфалског мира 1648. до почетка прошлог века, и за последицу имало читав низ конвенција којима је уобличено тзв. „Међународно ратно право“. На слици: "Безимена конструкција" Роберта Раушенберга из 1963. године.Фото Википедиа

4.

Конфузија производи хаос, а хаос не може да се регулише нормом него силом! Али то више није она сила која наспрам себе има силу супротног дејства – чије омеђавање је било предмет Европског права од Вестфалског мира (1648.) до почетка прошлог века, и за последицу имало читав низ конвенција којима је уобличено тзв. „Међународно ратно право“. То је сада једна сила која додуше још увек дејствује по војним процедурама – али пред саму себе поставља полицијске циљеве. (9) Она више нема за циљ да порази и окупира – већ да пороби, опљачка и казни. Тако измиче „Међународном ратном праву“! Са аспекта „Међународног ратног права“, шта „присуство“ Американаца у Ираку и Авганисану данас представља: окупацију или казнену експедицију? Није ли све започело као полицијска акција великих размера – да се казне талибани и ухвате Садам Хусеин и Бин Ладен? Али сада, кад су убијени и Бин Ладен и Садам Хусеин – шта сада „ми“ тамо радимо?…

Рат се изобличава у чисто полицијску акцију. Више се на тражи casus beli. Да би се покренула „полицијска акција“ довољан је и „magnum crimen“. Чак и кад није доказан! Јер „полицијска акција“ се управо зато и покреће – да би се доказао! Ишчезавање простора иде на руку том изобличавању. Суверено место – простор на коме суверен врши своје суверено право – јесте једно повлашћено место! Повлашћено тиме, што је, по дефиницији, неприкосновено право суверена. Али у једном разобрученом простору нама повлашћених места! Сва места су само условне географске одреднице, само тачке на мапи „глобалног села“. Свака тачка на мапи одређена је помоћу других тачака у координантном систему „глобалног села“. Где је онда то суверено место?  Дел Векио га одређује као једно релативно место. (10) Тиме се заправо релативизује и сам суверенитет. Ако је суверенитет релативан – није ли онда „дијалектички нужно“ да суверено место, будући привилеговано, постане плен јачег – није ли онда „нормално“ да о ванредном стању одлучује јачи? Тако лествица моћи одређује степен позитивности државног суверенитета. На врху лествице су државе са пуним капацитетом моћи – суверене државе; на дну лествице су државе са малим капацитетом моћи – условно суверене државе. Условно суверене државе су међунардно-правни провизоријуми, јер о ванредном стању на својој територији одлучују само под условом, да тиме не тангирају интерес јачег међународно-правног субјекта. Њихов суверенитет је привремен јер увек може да буде суспендован силом јачег.

Тако долазимо до сазнања да је реална моћ та која одређује границе и степен суверенитета! Али тада гранични појам права није ванредно стање, већ рат – будући да се реалана моћ испољава у облику ратног дејства, макар оно било и у форми „полицијске акције“ великих размера.

* * *

Вештина ратовања се претвара у вештину манипулисања миром.

5.

Тако долазимо до сазнања да је реална моћ та која одређује границе и степен суверенитета! Али тада гранични појам права није ванредно стање, већ рат – будући да се реалана моћ испољава у облику ратног дејства, макар оно било и у форми „полицијске акције“ великих размера. Суверенитет се тада мора одредити у односу на могућност вођења рата, а не у односу на могућност завођења ванредног стања. И тај обрт нас наводи на помисао да је можда могућ и један другачији поглед, један нагли заокрет, une volte-face, са којим би се, верујем, сложио и професор Шмит: суверен је онај ко одлучује о рату и миру!

Рат је постао привилегија богатих и моћних. Ту важи исто правило као и у економији: сиромашни могу да буду само проста радна снага – само унајмљени војници богатих; али они не могу да буду самостална војска – изван контроле богатих. Тиме је из основа промењен однос према рату и ратном злочину. Будући да је рат привилегија, ратни злочин више није кршење „Међународног ратног права“ – већ узурпација привилегије на вођење рата. Већ самом чињеницом да је нека мала нација покренула војну операцију, и успешно је окончала победом – ставила је себе на листу „злочиначких држава“, јер је „злочин“: сама та дрскост да се оружијем маше пред очима моћних и богатих. И ратни злочин више није оно то је некада био! Ратни злочинац је онај ко се дрзнуо да покаже умеће ратовања – јер је „умеће ратовања“ привилегија резервисана само за неког ко се зове Весли Кларк. (11)

Перманентни рат који Америка води већ више од пола века, само је перветирана бољшевичка идеја о перманентној револуцији. Од те идеја одустали су и Лењин и Стаљин – али Троцки и Америка очигледно нису! Молим, нека се обрати пажња: ни један рат који је Америка до сада водила није окончан мировним споразумом већ неким „прелазним решењем“ - које de facto није рат, али de iure није ни мир: примиријем (Кореја), повлачењем (Вијетнам), техничким споразумом (Србија). То нам говори: Америка заправо води један перманентни рат, а њена политика је политика одржавања перманентног ратног стања. На слици: "Ми се не плашимо", рад Филипа Таафе из 1984. године. Фото: Вкипедиа.

Вештина ратовања се претвара у вештину манипулисања миром. Јасне контуре рата и мира ишчезавају у неодређеностима које измичу праву: уместо рата – „ограничена интервенција“; уместо мира – „успостављње зоне мира“. То дерогира „Међународно ратно право“. Оно више не служи ничему – чак ни као оквир за вођење политике. Перманентни рат који Америка води већ више од пола века, само је перветирана бољшевичка идеја о перманентној револуцији. Од те идеја одустали су и Лењин и Стаљин – али Троцки и Америка очигледно нису! Молим, нека се обрати пажња: ни један рат који је Америка до сада водила није окончан мировним споразумом већ неким „прелазним решењем“ – које de facto није рат, али de iure није ни мир: примиријем (Кореја), повлачењем (Вијетнам), техничким споразумом (Србија). То нам говори: Америка заправо води један перманентни рат, а њена политика је политика одржавања перманентног ратног стања. Оно што се зове „мир у свету“ само је менопауза између два рата. Ми de facto не живимо у поретку мира – већ у поретку крхког примирија. Само илузија утемељена на широко распрострањеној сугестији може да нас одржи у том стању.

6.

Тероризам је одговор слабих и немоћних. Ко има атомску бомбу, тај нема потрбу да посеже за тероризмом – „ако имаш нуклеарно оружије, Сједињене те Америчке државе неће напасти“. (12) „Бомбаш самоубица“ је „атомска бомба“ немоћних. Са њим, коначно ишчезава и кривично право, и сва наша теоријска разгалабања о предностима трипартитне теорије. У хиљадитом делићу секунде сви наши појмови лете у ваздух: кривац, дело, злочин, каузална веза, казна… Чему кривично право кад нема учиниоца? Чему казна кад нема кривца?… И нама се, после свега, поново у живот враћа једна заборављена реч: „Освета!“ (13) Идеја дистрибутивне правде је начета, и човечанство може да се врати у доба своје младости – кад су „нам“ биле ближе: комутативна правда и објективна кривична одговорност. И „ми“ сада знамо да отпадници могу да буду и државе – „отпадничке државе“. А „село“? „Село“ има да ухвати „одпадника“, или да намири „крвнину“ од његових саплеменика! О, како је крхка та „модерна цивилизација“! Само један корак је довољан па да се поново вратимо у варварство.

Идеја дистрибутивне правде је начета, и човечанство може да се врати у доба своје младости – кад су „нам“ биле ближе: комутативна правда и објективна кривична одговорност.

Иза терористичког дела остају само гомиле унакажених лешева и немоћ „правне државе“. Правна држава се ту појављује само да „санира бојиште“ – да преброји, идентификује и сахрани жртве. За разлику од својих „предака“, који су нападали личност суверена као носиоца власти (Брут), или као симбола власти (Гаврило Принцип) – „бомбаш самоубица“ напада саму есенцију власти. „Бомбаш самоубица“ доводи у питање целокупан правни поредак, радикалним оспоравањем смрти – као што су мученици, у прва три века хришћанства, радикалним оспоравањем смрти довели у питање целокупни правни поредак у Риму. То није само још један екстремни случај више – „бомбаш самоубица“ је нешто много више од екстрема! Насиље које он производи није обично насиље. То је једно објективно некажњиво насиље: оно може да изазове разорне последице, али правна објективизација изостаје; једно фасцинантно насиље које може да изазове гнушање, али и да представи себе „као оно што има извесно право на право“. (14) Утолико је опасније! „Бомбаш самоубица“ је јуристички апсурд – зид који се испречио на путу позитивном праву. Праволинијски се више не може даље; потребан је заокрет, или да се прихвати немоћ. Да ли ће до тог заокрета доћи, и у ком смеру – то међутим није правно, него политичко питање.

Кад једно право нестаје, рађа се друго да га замени. У неком тренутку може се десити да егзитирају истовремено оба, док једно не превлада над другим. У овом тренутку, међутим, ми не видимо обрисе тог „новог права“.

7.

Кад једно право нестаје, рађа се друго да га замени. У неком тренутку може се десити да егзитирају истовремено оба, док једно не превлада над другим. (15) У овом тренутку, међутим, ми не видимо обрисе тог „новог права“. Оно би, пре свега, морало да ограничи привилегије, а не да увећава корпус постојећих „људских права“. Ми међутим, свуда видимо супротно: на све стране само захтеви за „новим правима“! Може ли више ико да наброји сва та „зајемчена права“?

И док се ми тако замајавамо „правима“ – привилегије се учвршћују! Привилигеје нису „по праву“ – оне су изузетак од права; привилеговани хоће да управља светом по својој вољи, а не по „тамо некаквом праву“. Њему никакво „међународно право“ не сме да стоји на путу – он хоће да буде изнад права, ако је могуће; ако није, нека ишчезне свако право! – па и они остаци од којих позитивни правни поредци још увек живе. Отуда је борба старог са новим правом, о којој нам говори Јелинек, заправо само епски приказ једне дубље и суптилније драме између силе која утемељује право и силе која га одржава – „закон колебања“ како је својевремено тај однос дефинисао Валетр Бењамин. (16)

Кад једно право нестаје, рађа се друго да га замени. У неком тренутку може се десити да егзитирају истовремено оба, док једно не превлада над другим. На слици: Султан Мурат I. Фото: Википедиа

Државни суверенитет се тада појављује у двострукој улози: као сила која чува поредак класичног права и, истовремено, као сила супротстављена сили „Новог светског поредка“. Државни суверенитет слаби ту силу, све дотле док нека нова или раније сузбијана сила не победи и не утемељи неко ново право. Под извесним условима, дакле, сила може да буде утемељитељ права. Али то може само она сила која у себи већ садржи извесно правно самоогрничење, те је отуда позвана да поступа с правом; сила која самим тим што поступа с правом, у себи самој већ садржи интенцију извесног права. То дакле није „гола сила“ и „слепо насиље“. То је једна сила усмереног дејства – вектор права. Ништа се ту не троши и не расипа узалуд; све има свој правац и своју коначну тачку. Али ако сила није кадра да саму себе заузда, одриче себи ваљаност да буде утемељитељ права. Таква сила не заслужује да постији. Шта више, таква сила и пропада кад себе лиши коначне сврхе: да утемељује или одржава постојеће право.

И ту лежи највећа опасност за постмодерни свет, из тог нејасног односа силе према праву. Шта то хоће Америка: да утемељи нови поредак у свету, или да контролише постојећи хаос? Извесне чињенице нам допуштају да сумњамо: у Ираку и Авганистану ми не видимо никаво „ново право“ већ само хаос на „ниском степену контроле.“ Сила која саму себе обмањује у погледу својих обавеза према праву – опаснија је од силе која зна шта треба да хоће, и која уме да утемељи то што се мора хтети; опаснија јер не гради него уништава све – на крају карјева и саму себе. Иза ње остаје празнина само много већа и опаснија од оне коју за собом оставља „бомбаш самоубица“. (17) Та празнина, која се већ отвара и зјапи пред нама, прети да прогута и сам појам права. Право може да ишчезне у тој празнини, као што causa ишчезава иза „бомбаша самоубице“. Модерна правна држава издашно помаже у томе, тиме што тако лако допушта да буде лишена права на вршење права; што је „случај бомбаша самоубице“ препустила тајним службама, а сама се повукла у зачарани свет апстрактних „хуманистичких начела“. Чему онда правна држава кад „Фоке“ тако добро раде свој посао?

8.

Постмодерно право мора да се окрене тој тајни, или да умре у болним конвулзијама „политичке реалности“. То је једно судбинско или-или. Изван судбине сваки избор је само привремено решење. Ми не можемо да бирамо судбину, остаје само да прихватимо њен изазов. Тада нам опет стоји на располагању „чиста божанска сила“ која истински влада, док су све друге само пролазне моћи које се дешавају са њеним допуштењем; сила која је „обележје и жиг, никада средство светог извршења“.На слици. "Ко се боји црвеног, жутог и плавог?", рад Барнета Њумена из 1966. године.Фото: Википедиа

Можда је „бомбаш самоубица“ управо онај „догађај“ који „чини епоху“, о коме нам је својевремено говорио Освалд Шпенглер; онај догађај који „обележава у току културе нужни судбински обрт“. (18) Прихватимо ли то као проницљивост великог ума, морамо се онда другачије одредити према том догађају.

Можда ћемо ипак морати да „сваримо“ тог „бомбаша самоубицу“. Ако не можемо да га поразимо, још увек можемо да га превладамо. Са њим, и ту разуздану силу која не зна за право; и то модерно право које се повукло на пиједестал високо постављених хуманистичких начела и посматра све са тупом равнодушношћу. Можда ће човечанство једнога дана ипак морати да призна легитимитет „бомбашу самоубици“, у мери у којој је насиље које производи последње средство против разуздане силе која одступа од своје коначне сврхе, и уместо циља налази само оправдање у очувању привилегија – „дуплих стандарда“.

Размислимо ли мало дубље и без предрасуда „актуелног тренутка“, морамо се сложити са Бењамином када каже: „човеку није сама по себи очигледна снага силе која ослобађа од греха“ (19); коначни план Бога ми знамо само из различитих рецепција, Његова воља нам је објављена у фрагментима – али Његов коначни суд о нама остаће тајана запечаћена до „краја времена“. Постмодерно право мора да се окрене тој тајни, или да умре у болним конвулзијама „политичке реалности“. То је једно судбинско или-или. Изван судбине сваки избор је само привремено решење. Ми не можемо да бирамо судбину, остаје само да прихватимо њен изазов. Тада нам опет стоји на располагању „чиста божанска сила“ која истински влада, док су све друге само пролазне моћи које се дешавају са њеним допуштењем; сила која је „обележје и жиг, никада средство светог извршења“. (20) Тада бисмо можда могли поново, из пепела, да изградимо све наше класичне појмове, али сада на истински новим – божанским темељима. Али за то нам је потребно нешто много више од садизма једног Нерона; потребна нам је мудрост једног Константина.

Упутнице:

_________

(1) Хосе Ортега и Гасет: „Посматрач“ – Београд, 1998., стр.15.

(2) Сличност се овим не исцрпљује. Обратимо пажњу: Србија није бомбардована док   је Милошевић био „балкански касапин“, већ тек након што је постао „фактор мира на Балкану“; слично томе, и „операција“ у Либији је отпочела тек кад је Гадафи прихватио одговорност за „Локерби“ и исплатио астрономске надокнаде породицама погинулих. Не тако давно, имали смо прилику да видимо широк осмех г-дина Блера у шатору пуковника Гадафија! Баш као што је и г-дин Холбрук, до последњег тренутка, опуштено ћаскао са Милошевићем на чувеном канабету!… Чим прихвате „последњи услов“ Новог светског поредка – „сарадници“ бивају награђени бомбардовањем. Макијавели би рекао да је то сасвим нормално: кад се листа услова исцрпи, и потреба за сардницима престаје.

(3) Међу мноштвом псеудоправа којима смо изложени, за ову прилику, посебно издвајам два: „право“ на педерастију и „право“ да се не служи војска. У оба случаја нападнута је традиционална вредност – вирилност. Пошто је „феминизам“ искоренио женственост, сада је на ред дошла мужевност. Шта то хоће Нови светски поредак: да створи андрогина или евнуха? Ако су нам циљеви нејасни, нису нам међутим нејасне и манифеатације. Модерна цивилизација Запада на садашњем ступњу, показује неодољиву сличност са стањем из доба позне Атине и Рима. На почетку је снага и мужевност – на крају циклуса доминирају педерастија, разврат и мекуштво. У Хомерово „Херојско доба“ јунаци беху: Ахил, Хектор, Одисеј – у доба опадања: Сократ  који  је, иако ожењен Ксантипом, заљубљен у своје ученике – Алкибијад не беше једини његов љубавник, али свакако беше најславнији; и Платон који се у младости колебао између поезије и политике, док није срео Сократа – тада је заборавио Еурипида, атлетику, и – жене! У доба „Стојичког Рима“ јунаци су Ромул и Рем. Они отимају Сабињанке – не Сабињане! У доба „Епикурејског Рима“, јунаци су међутим: Овидије са својим ласцивним стиховима, Купидон, и извесна г-ђа Јулија  – због које ће Овидије завршити у Томима, а Октавијан Август донети читав сет закона – Lex Iulia de adulteris – „о чедности и спречавању прељубе“. Али прекасно! Јер чак се ни „честити“ Хорације више није устручавао да призна: „Погођен  сам оштром стрелом љубави за Ликиском, који тврди да у нежности надмашује сваку жену“. А све је заправо почело још у доба Цезара – за кога је једном приликом речено, да је био „муж свакој жени и жена сваком мушкарцу“.  С правом, ако изузмемо извесну дозу сасвим оправдане злобе – јер његова блудничења и настраности, једва да су били нешто мало мањи од његове глади за светском славом. Тако су разврат и настраност  из корена променили  однос Римљана према животу и смрти. Тибул се отворено подсмевао ратницима који траже лепу смрт: „Дајте ми  само љубав и пустите друге да иду у рат…“ Са сваким новим даном, било је све мање оних који  би били у стању да разумеју „херојско дело“ и „јуначку смрт“. И Јувенал је, коначно, могао само да јадикује, са помешаним осећањем сете и гнушања: „Стигли смо до врхунца порочности, и потомство никада неће моћи да нас превазиђе.“  Тада су  „момци“ из некада славних римских породица постајали „неспособни за војску“, и римске легије су морали да попуњавају Шпанци  и Дачани, а када је понестало и тог „свежег меса“ – Рим више није имао ко да брани!…  Па ипак је та римска декаденција релативно дуго трајала: читавих четристо година, ако рачунамо од Цезара до Константина. За нешто мање од једног века, Срби су међутим,  заокружили  читав циклус опадања, за који је другима било потребно неколико векова. То тек треба објаснити: како су унуци и праунуци јунака са Кајмакчелана постали хомосексуалци?… И како је постала вест дана на „Националној телевизији“ –  то што је председник  „Gay Strayte Аlyence“ постао члан главног одбора СПС. А годишњица смрти мајора Тепића се више и не помиње! Уосталом, ко је тај мајор Тепић! И коме је још потребан тај Стеван Синђелић!…

(4) Реч је о четри сажета есеја под заједничким насловом „Политичка теологија“, и то: 1) „Дефиниција суверености“;  2)  „Проблем суверености као проблем правне форме и одлуке; 3) „Политичка теологија“; 4) „О филозофији државе контрареволуције“. Код  нас је овај спис објављен у Београду, 2001., у издању ИП „Филип Вишњић“, заједно са другим радовима  Карла Шмита, а под насловом: „Норма и одлука – Карл Шмит и његови критичари“. Што се пак изнете дефиниције суверенитета тиче, овде само узгред указујемо: све тенденције модерног света ишле су у том правцу да се малим  државама преотме и последњи атрибут суверене власти: легитимна сила. Бомбардовање је ту само „лоша завршница“ једног процеса који се иначе сасвим легално одвија; само „мали ескапизам“ у односу на општи правац дерогације правног поредка суверних држава – делегитимисањем њихове правне моћи. Правна моћ почива на легитимној сили закона, а управо то се напада када се правни поредак лишава највише моћи: права на живот и смрт. Тако „правни модернизам“, који долази са Запада, лишава мале државе права да одлучују о животу и смрти својих поданика – у свакој прилици! Тиме се мале државе постепено, заобилазним путем , лишавају суверенитета у смислу како га је дефинисао професор Шмит – јер како завести ванредно стање а не лишити живота до зуба наоружаног побуњеника? Али то што важи за мале државе, не важи за велике: оне се не лишавају права да одлучују о животу и смрти својих поданика. Смртна казна и даље постоји у Америци, Русији, Кини…

(5) Карл Шмит: наведено дело, стр.91.

(6) Ову синтаксу дугујемо канадском социологу културе Маршалу Маклуану (1911.-1980.)

(7) Време је већ ишчезло у ритму непрекидне промене закона. Време је континуум – отуда је и могућ континуитет закона. Зато древни народи нису знали за законе – већ само за закон. Закон је имао утемељење у вечности, а закони модерног доба имају утемељење у пролазној људској ћуди. („Производња закона“ била је могућа тек кад је фрагментација времена достигла известан ниво – кад се схватило да са временом може да се манипулише. Манипулација са временом, међутим, „убија време“, тиме што се вечност као јединствена целина дроби на мање целине, на „исечке времена“. Са споља унетим убрзањем, ови  „исечци времена“  теже да буду још мањи – све док не почну да се мере секундама и стотинкама… Модерни законодавац, који прати „дух времена“ , не чини ништа друго, него само испуња ове „исечке времена“ позитивним правним садржајем. Тако је у сталној и безнадежној трци са временом. „Исечци времена“ су његов хоризонт, али му неки зли Демијург стално помера и измиче тај хоризонт. Његови „правни садржаји“ постају нестални, у мери у којој време постаје неухватљиво за њега. Коначно, остаје само трка – а време ишчезава и секундама, стотинкама, мегахерцима… И онај ко је започео ту манипулацију са временом најзад схвата: да време заправо манипулише њиме! Уместо стварног времена, вечност му сада нуди симулакрум „времена“ у виду рутинског понављања  радњи, поступака, сижеа… )

(8) Одговори на ова питања крпе се некако уз помоћ натегнуте сколастике. Што и није неки напредак, у смислу како су га схватали Кондорсе или Огист Конт например. Модерна сколастичка цепидлачења показују да је умни човек, данас, пао далеко испод  нивоа  који је одредио као критеријум модерности: испод нивоа картезијанског здравог разума. Он своју правну науку  дефинише као секуларну, а истовремено, као нешто сасвим природно, преузима појмове из теологије – „душевни бол“ и „душевне болести“ например.  „Душевни бол“ се данас, рецимо, узима као нешто мерљиво, квантитативно одрељиво – чим му се досуђује новчани еквивалент! Али преко којих димензија се одређује тај новчани еквивалент? Шта је мерна јединица „душевног бола“? (Кад би говорио о души, рани средњевековни сколастичар би душу најпре сметио у свет универзалија, говорио би о предестинацији душе у Богу, и свакако би се позвао на Платона и „црквене оце“ – пре но што би закључио да душа има супстанцијални карактер, тиме и квалитете сводљиве на меру. Модерни сколастичар, међутим, са дрском површношћу прелази преко свега, и са саморазумевајућом тачношћу закључује да душа има меру. Модерни сколастичар тек треба да досегне до нивоа једног Џона Скота Ериугене!)

(9) Свако бомбардовање започиње истовремено са подизањем „запечаћених оптужница“. То се чини и сада против Гадафија и људи из његовог окружења. Али шта је то „запечаћена оптужница“? Зар то није она иста римска проскрипција – сада у новом, модерном руху, у глобалним размерама „глобалног села“? Сула има све разлоге да задовољно трља руке! Оно што није пошло за руком Диоклецијану, остварује се сада пред нашим очима: хришћанство је поражено – пагански Рим је спашен! Најгоре што је пагански Рим оставио за собом оживљава данас пред нама. Али то је у корену модерности: модернизам увек узима оно најгоре што су предходне генерације одбацивале!

(10) „Тада, ћемо, кратко рећи за позитивно право, или за државу, да је то систем или правно уређење, које има, у сравњењу са осталима, највећи релативни степен позитивности.“ – Ђорђо дел Векио: „Право, правда и држава“ – Београд, 1998., стр.249.

(11) Кад не би било тако, кад би например неселективно бомбардовање цивилног становништа заиста било ратни злочин – сви послератни амерчки генерали морали би да буду осуђени као ратни злочинци!

(12) Семјуел Хантингтон: „Сукоб цивилизација“ – Загреб, 1998., стр.231.

(13) То је реч која се након „11.септембра“ најчешће чула у Америци.

(14) Жак Дерида: „Сила закона“ – Нови Сад, 1995., стр.55.

(15) Види: Георг Јелинек: „Борба старог с новим правом“ – Београд, 1998.

(16) Види: Валтер Бењамин: „Прилог критици силе“ – („Есеји“, Београд, 1974.)

(17) На крају крајева се испоставља да су то само два лика једног истог божанства – Новца; „бомбаш самоубица“ је аверс, „разуздана сила“ је реверс.

(18) Освалд Шпенглер: „Пропаст Запада“ – Београд, 2010., стр.141.

(19) Валтер Бењамин: „Прилог критици силе“ , стр.78.

(20) Ibid, стр.78.

На слици: "Контракомпозиција ХII", рад Теа ван Дуесбурга из 1924. године. Фото: Википедиа.

Предлог новог ЗПП-а презентиран је у форми предлога на званичном сајту и упућен је на јавну дискусију.

При усвајања коначног текста сматрам да би дискусију завредела следећа питања:

- Шта се подразумева под истином у поступку

- Шта је са начелом материјалне истине у судском поступку

- Која је идејна основа предложених новина (тзв. циљно тумачење предложених законских решења)

- Шта се подразумева под појмом «доброг правосуђа»

- Који је смисао и вредност истине у поступку – рангирање друштвених приоритета

Oпшти појам истине у поступку

- појам материјалне истине -

Пре разматрања свих ових питања, морамо дефинисати шта се уопште подразумева под појмом истине у судском поступку. Дефиниција коју је својeвремено дао проф. Познић (у свом уџбенику Грађанско процесно право из 1995. године) мислим да је одлична као полазиште.

Према тој дефиницији, под истином се подразумева „подударност судијине представе о спорној чињеници са стварним стањем“. То би, дакле, била и дефиниција и тзв. материјалне истине која је до сада била «суверени господар» сваког поступка, којој су се морали прилагодити сваки други правом заштићени интереси странка у поступку. То даље значи да су и дужина трајања поступка, економичност и сл., били подређени на неки начин овом врховном начелу.

Но, почев од измена ЗПП-а из 2005. године запажа се већ да законодавац одступа од овог начела јер, сасвим оправдано, држећи се начела диспозиције странка (расправно начело), више суд није у обавези да по службеној дужности утврђује спорне чињенице (члан 7) примењујући у знатно већој мери него раније правила о терету доказивања (члан 220, 222, 223, 224 ЗПП-а). Наравно да је ова измена инспирисана ЕКЉП (члан 6 ), тј. потребом да се право на судску заштиту оствари у примереном року.

Но, ово расправно начело није било у основи још неких, значајних интервенција у законском тексту, од чега је само, по нашем схватању, трпело начело материјалне истине.

Наиме, ванредна правна средства као што су захтев за заштиту законитости и ревизија су битно ограничени, и то тако да је могућност подизања захтева за заштиту законитости практично сведена на минимум, а захтев за ревизијом у пракси  ограничен на релативно мали проценат спорова, у којима је означена вредност предмета спора изнад 100.000 евра у динарској противвредности.

Може се, наравно, бранити и супротно становиште, да су ове измене у функцији веће ефикасности, и да имају за циљ да се једном коначно постигне извесност у питању постојања субјективних права, али у сваком случају остаје питање: докле се смело ићи у сужавању простора за афирмацију начела материјалне истине, односно, да ли се у томе отишло предалеко и да ли ће се и новим Законом та тенденција наставити (о чему има назнака у тексту предлога) ?

Тиме се дотичемо следећег занимљивог питања које се тиче идејне основе предложених новина.

Наиме, показало се да то (инсистирање на брзини поступка) није довољно. Да ли због законске нормативе или из сасвим других разлога, као што је лоше спроведена реформа правосуђа (то остаје отворено питање), и законодавац сада настоји да интервенцијама у законском тексту ово начело остваривања права у примереном року (преузетог из ЕКЉП) што боље заштити. Но, одмах се поставља питање: докле сме ићи интервенција законодавца у овом правцу?

Право на судску заштиту путем утврђивања материјалне истине је такође загарантовано ЕКЉП, јер чему брзина у поступку у коме се не утврђује материјална истина већ некаква формална истина?

«Доброг» правосуђа без «тачне» пресуде , не може бити, а то је  занемарено. У рангирању друштвених приоритета истина не сме отићи у «други план», јер ће у противном правосуђе изгубити сваки смисао.

Тиме се дотичемо и најважнијег питања које се тиче смисла и вредности истине у судском поступку, односно рангирања друштвених приоритета.

Истина, дакле, не сме бити на нижој лествици вредности од потребе за брзином у поступку. У противном, дакле, ако истину занемаримо као приоритет, поставља се оправдано питање: да ли је дошло до одступања од тзв. јавно правног карактера права на судску заштиту, тј. да ли је право грађанина према држави на правну заштиту његових права, изгубило свој јавно правни карактер, односно да ли држава више нема обавезу да му пружи адекватну правну заштиту? Треба овде приметити да је и ово право на судску заштиту путем утврђивања материјалне истине такође загарантовано ЕКЉП, јер чему брзина у поступку у коме се не утврђује материјална истина већ некаква формална истина? Ко ће са таквим резултатом бити задовољан, и још важније (јер ће неком можда и одговарати оваква «истина»): како ће се «правда намирити « у друштву!? Не треба заборавити да члан 6 ЕКЉП управо говори о праву на правично суђење.

Све су то отворена питања која се не смеју занемарити у превеликом настојању да се по сваку цену и на сваки начин «убрза поступак». Он се може учинити бржим, али на промишљен начин, са мером, при чему, сасвим сигурно, се не сме другостепени суд обавезати императивно у ком ће року донети одлуку (како стоји у предлогу новог ЗПП-а), а притом је познато какви су кадровски проблеми присутни у другостепеним судовима, због недостатка адекватног броја судија. Без анализе стварних узрока дугог трајања поступка, при чему су нека предложена решења из предлога новог ЗПП-а, упоредно правног порекла, сасвим прихватљива, не би се смело на овај начин угрозити (јавно) право грађана да му држава обезбеди не само брзу већ и адекватну судску заштиту, што улази у корпус људских права које штити ЕКЉП.

Херт Вилдерс, политичар холандске деснице чија одговорност је сведена на ректификацију.

Одлука је ослобађајућа по свим тачкама тужбе.

Јавно тужилаштво је одбило да кривично гони Вилдерса, али је суд ипак одлучио да започне кривичну процедуру против њега. Дотична процедура није протекла без проблема, јер су судије које су започеле предмет изузете из предмета ради недозвољеног утицаја на сведока, односно ради пристрасности у предмету. Вилдерс је чак поднео кривичну пријаву против судија које су изузете из предмета. Вилдерс сматра да је то политички мотивисан предмет, не само зато што је тужилаштво одустало од кривичног гоњена, него и зато што он сматра да има право на слободу изражавања, а како он каже, његова је дужност да као политичар упозорава на опасности од ислама. Практично, у том судском предмету јавно тужилаштво више фигурирало јер је суд наложио да тужилаштво кривично гони Вилдерса, а таква процедура самим тим, како неки аналитичари тврде, је личила на фарсу.

Вилдерс је поводом кривичног процеса изјавио да је суд у Амстердаму „Архипел Гулаг” и да је исти као суд у Северној Кореји.

Херт Вилдерс је холандски политичар, вођа Странке за слободу – „Партај Фор Фрајхајд” (ППФ) и део је владајуће „ултра десничарске” коалиције која се састоји од хришћанских демократа „СДА” и либералних демократа „ФФД”. Његова странка нема министре у влади, али је направљен писани уговор о програму владе са странкама које имају чланове владе. Многи аналитичари тврде да је ту владу саставила холандска краљица, мада се Вилдерс залаже за ограничење надлежности краљице, односно, он је за церемонијалну улогу краљице у држави. На пример, градоначелнике бира краљица и има директног утицаја на састављање владе.

Пре него што је започео самосталну политичку каријеру, био је члан „ултра десничарске” либерално демократске странке „ФФД”. Његова странка „Партај вор фрајхајд” нема демократску структуру, односно нема чланове. То значи да врх странке, он, одлучује ко ће бити на изборној листи, односно ко ће бити члан скупштине. За чланове његове странке који су чланови скупштине се везују бројни скандали. На пример претње мокрењем у поштанско сандуче суседа, као и претње насиљем (господин Лукасен), ударање главом службеника министарства, пребрза вожња, пијанство на улици, финансијска превара и тако даље. Одговор на такво понашање његових чланова скупштине је да он, Вилдерс, није знао за то. Вилдерс има јаку подршку, и финансијску, од једног утицајног лобија из Америке, а учествовао је и на јавном скупу 11. септембра у Њу Јорку када је обележена десетогодишњица рушења кула. Тада је одржао говор, а из публике се, ради намере да се на „нултом месту” изгради џамијa, громогласно орило „Не џамија овде!”. Вилдерсов наступ у јавности води, у србској јавности позната, фирма за лобирање „Рудер Фин”.

Вилдерс се залаже да се, као и Француској, забрани ношење вела за лице, као и бурке. Пре неколико дана је он лично однео велику копију драхме у грчку амбасаду. Тиме је желео да каже да Грчка треба да изађе из „Европејског Сајуза” (званично име ЕУ на бугарском), иако економски стручњаци наглашавају да би тиме и исплата холандских пензија дошла у опасност јер Холандија добро зарађује на каматама за кредите који су дати Грчкој. У Холандији је држава што (банкама у) Грчкој, што домаћим банкама (око 80 милијарди евра) и за државну помоћ финансијском сектору дала око 500 милијарди евра (мада те ставке нису посебно назначене у годишњем буџету). Због тога је држава започела незапамћене мере штедње, тако да се, на пример, енормно смањују издаци за културу, инвалиде и здравствену заштиту, а влада стоји иза повећања старосне доби за одлазак у пензију: са 65 на 67 година. Међутим, богатим поданицима у Холандији „не фали длака са главе”, док сиромашни поданици највише пате од таквих мера.

Вилдерс своју популарност првенствено дугује јединој холандској телевизији која има вести у Холандији, телевизији која се првенствено спонзорише од убраног пореза. Ретко који информативни програм може да протекне без лика и речи Вилдерса са сада већ чувеном офарбаном плавом косом. Дотична државна телевизија је до скоро чак директно преносила суђење Вилдерсу, али је после подношења кривичне пријаве и против председника суда у Амстердаму ради дискриминације (поданици, новинари у Холандији не смеју да уносе камере у судницу) државна телевизија прекинула директне преносе на телевизији, мада се снимци суђења и даље емитују.

Једна од главних критика Вилдерса на рачун ислама је и да ислам и ради ношења бурки, као и ради обрезивања, угњетава жене и да је против хомосексуалаца. Истовремено се он позива на „јеврејско-хришћанску традицију Европе”, иако библија изричито осуђује педере.

Вилдерс је инспирисао покрете широм Европе, као на пример и енглески Инглиш дифенс лиг. Међутим, „песму” коју Вилдерс „пева” су „пропевали” и центар – десни премијери Велике Британије и Немачке када су јавно нагласили да је мултикултурализам ствар прошлости и да (етничке и верске) мањине морају да се прилагоде већинским народима и традицијама у Европи. У Србији такви покрети и центар – десне странке, односно такозване„ултра десничарске” не постоје, односно, такви политички ставови које деле Вилдерс, Меркел, Саркози и Камерон у Србији не могу да се чују и нису изражени у уставу и законима Србије, иако режим у Србија тежи прикључењу „Европејском Сајузу”.

Вилдерс је противник давања већих овлашћења Бриселу, мада се није декларисао за враћање холандског гулдена и излазак Холандије из савеза.

Одлука у кривичном поступку још није писмено објављена.

7.4.2008. године је амстердамски суд у грађанској парници донео одлуку по приватној тужби Холандске Исламске Федерације против Вилдерса. Следи превод интегралног текста дотичне одлуке која се налази на официјелном интернет сајту холандских судова: „LJN: BS8732, Суд у Хагу, 307124 / KG08/352; Датум пресуде: 07-04-08, Датум објављивања: 07-04-08, Правна област: Грађанско остало, Врста процедуре: Кратка процедура.

Зашто данас у родној кући европског либерализма изазива ужас исто оно што је пре више од пет векова било симпатична егзотика? на слици: "Портрет човека с турбаном" (можда аутопортрет), рад Јана Ван Ајка, 1433. година.

Индикација садржаја:

Да ли је тужени противправно поступио када је у јавности ислам и Куран доводио у везу са фашизмом и када је пророка Мухамеда назвао дивљаком? По тужиоцу постоји довољно повода да се право туженог на слободу изражавања ограничи. На основу чланка 10 члан 2 Европске конвенције о људским правима је ограничење права на слободу изражавања дозвољено, ако је то законом предвиђено и ако је потребно у демократском друштву ради заштите интереса из чланка 10 члан 2 Европске конвенције о људским правима. Сличну заштиту садржи члан 7 устава. Поставља се питање да ли је, ако суд осуди туженог на основу једне или више захтева суду тужиоца, таква пресуда потребна ради заштите права муслимана у Холандији да не буду вређани на основу њихових религиозних осећања. Одговор на то питање у овом конкретном случају да ли је то право важније од права туженог на слободу изражавања мора да се пронађе у процени свих битних околности конкретног случаја. Забрана на основу пресуде може бити донета само на основу, за овај предмет битних, специфичних и противправних изјава. Не може се допустити општа забрана будућих изјава јер крши право на слободу изражавања туженог. То би се тада свело на превентивну цензуру, а то је противно члану 10 Европске конвенције о људским правима и члану 7 устава. Из тих разлога, то што се захтева у тачкама 1 и 2 тужбе, се никако не може досудити. Оно на основу чега се може судити је конкретан захтев тужиоца да се забрани да се пророк Мухамед назива „дивљаком”, а да се Ислам, као и Куран, називају „фашистички”, или да се појам фашистички на било који начин доводи у везу са исламом и / или Кураном, као и да се досуди забрана да се Куран назива „исламски Мајн кампф”. Као полазна тачка узима се да увредљиве или шокантне изјаве које одређени грађани дају саме по себи не могу да буду сметња за уживање права на слободу изражавања, ни ако је религија предмет оштре критике ( упореди између осталих Европски суд за људска права 31 јануар 2006, НЈ 2007, 200). Дотичне изјаве туженог, ако се посматрају у њиховом контексту, су у директној вези са његовим политичким мишљењем. Оне су као такве за њега од значења у друштвеној дебати о позицији ислама, узроцима муслиманског екстремизма и питања интеграције (*1 алохтоних поданика у Холандско друштво).

Поред тога за парламентарца посебно важи да он у јавној дебати и ван Парламента мора да може да, ако треба и са оштрином, изговори његово становиште. Тужиоц није од стране туженог описане делове Курана, које је тужени употребио као базу за његове квалификације да је Мухамед „дивљак”, побијао. Што се тиче проблематичне асоцијације ислама и Курана са фашизмом и Мајн Кампф-ом, судија даље констатује да тужиоц још мање оспорава мишљење туженог да су унутар ислама одређени прихваћени појмови „на напетој нози ” у поређењу са основама демократије. За разлику од тужиоца, судија је исто као и тужени мишљења да од стране туженог употребљен термин „фашизам” не сме тако ограничено да се објашњава, да тај искључиво има везе са Холокаустом и другим пакостима нацистичке Немачке, него га треба видети као скуп схватања за идеологије које у начелу прихватају тоталитарне политичке системе који не остављају простор за оне који другачије мисле. Изјаве које се оспоравају се не сматрају противправним. Право на слободу изражавања туженог овде има предност. Због тога и део 3 тужбе мора да се одбаци.

Пресуда

СУД У ХАГУ

Сектор грађанског права – судија

Пресуда у краткој процедури 7. априла 2008. године досуђена у предмету са предметним бројем 307124 – КГ 08-352Ч удружење са пуном одговорношћу Холандска Исламска Федерацијаса седиштем у Ротердаму у стојству тужиоца, адвокат М.Ф. фан Имерсел, адвокати Е. Косе и А. Дурмус из Ротердама,

против:

Херт Вилдерс (као туженог), Партија за слободу, кога заступају адвокат П. Ј. М. Фон Шмидт ауф Алтенштадт и адвокат С. Н. Флаар из Амстердама,

1. Ток процедуре

Тужиоц је тужио туженог пре заседања које се одржало 28. марта 2008. Ради безбедности странака у овој процедури, а на основу одлуке Министра правде од 27. марта 2008. на основу чланка 41 члан 8 Закона о Судским организацијама, заседање је одржано у екстра осигураној *4 сали суда у Ротердаму. На заседању су стране које учествују у спору њихова становишта (још више) објасниле. Пресуда је досуђена сада.

2. Чињенице

На основу списа и изнесеног на заседању 28. марта 2008. у овој процедури се полази од:

2.1. Тужиоц је удружење које за циљ има заузимање за интересе исламске заједнице у Холандији.

2.2. Тужени је политичар и члан парламента странке „Партија за слободу”.

2.3. Тужени је различитим медијима давао изјаве о исламу, Курану, пророку Мухамеду и муслиманима. У неколико од ових изјава је тужени ислам и Куран назвао „фашистички” и Куран назвао „исламски Мајн Кампф”. Такође је тужени у једној или више изјава пророка Мухамеда назвао „дивљаком”.

3. Тужбени захтев, у односу на који се заснива и одбрана:

3.1. Тужиоц захтева – пословно изнесено и после промене захтева – да се тужени казни са принудном сумом новца:

1. да му се одмах забрани да у писаној форми, на филму или усмено или на било који други начин, у јавности даје болне, дискринимирајуће или увредљиве изјаве о исламском делу становништва или делу дотичног;

2. да му се одмах забрани да у писаној форми, на филму или усмено или на било који други начин, у јавности даје болне, дискринимирајуће или богохулне изјаве о исламској вери и/или исламској култури и/или пророку Мухамеду, као и да се туженом забрани да се увредљиво изражава о исламским верницима; 3. да му се одмах забрани да пророка Мухамеда назива „дивљаком” и ислам и Куран назива „фашистички” као и да термин фашистички на било који начин не доводи у везу са исламом и/или Кураном, као и да се туженом експлицитно забрани да Куран назива „исламски Мајн кампф”;

4. да се осуди да у року од 48 часа од пресуде на насловним странама двоје дневних новина које се продају у целој Холандији да ректификацију са сличним текстом:

Прописана садржина ректификације која је судски наложена Херту Вилдерсу: "У различитим интервјуима и у писму које ми је Фолкскрант 8. августа 2007. објавио сам позвао да се Куран забрани при чему сам свету књигу муслимана назвао „Исламски Мајн кампф” и такође „фашистички”. И даље, више пута сам сугерисао да је Ислам фашистичка идеологија. Такође сам пророка Мухамеда назвао „Дивљак”. Наведене изјаве су нетачне и непотребно болне/увредљиве за муслимане. Жао ми је да сам преко наведених изјава муслиманима нанео бол или их увредио. ” на слици: "Турчин", рад Рембранта Хамерсзона ван Риијна, сликано 1630-35. године.

РЕКТИФИКАЦИЈА:

У различитим интервјуима и у писму које ми је Фолкскрант 8. августа 2007. објавио сам позвао да се Куран забрани при чему сам свету књигу муслимана назвао „Исламски Мајн кампф” и такође „фашистички”. И даље, више пута сам сугерисао да је Ислам фашистичка идеологија. Такође сам пророка Мухамеда назвао „Дивљак”. Наведене изјаве су нетачне и непотребно болне/увредљиве за муслимане. Жао ми је да сам преко наведених изјава муслиманима нанео бол или их увредио. ”

3.2. На заседању 28. марта 2008. је тужиоц захтеве који се тичу филма „Фитна” повукао, након што је тужени дотични филм 27. марта 2008. објавио на интернету.

3.3. Да би тужиоц своје захтеве још више разложио тужиоц наставља да разлаже даље. Тужени је у медијима Куран назвао „исламски Мајн кампф” и „фашистички”. И даље, тужени је више пута сугерисао да је ислам фашистичка идеологија и да је пророк Мухамед „дивљак”. Тужени је од тога направио навику. Његове изјаве наносе бол, непотребно су увредљиве, дискриминишу, вређају, уопштавају и косе се са пажљивим друштвеним поступањем у односу на муслимане који живе у Холандији. Тужени изјављује да је дотичне изјаве дао у кадру политичке и јавне дебате, али тужени у ствари избегава дебату. Тужени је са његовим нападом на ислам и свете симболе ислама границе дозвољеног прешао. Изјаве туженог су противправне према муслиманима у Холандији и оправдавају ограничење на слободу изражавања.

3.4. Тужени разлаже своју одбрану, и то ће овде, онолико колико је потребно, бити наведено.

4. Просуђивање спора

4.1. Није спорно да је тужиоц удружење које се залаже за интересе других особа сличне врсте, као што је то предвиђено чланом 3:305а Грађанског Законика, у овом конкретном случају прикључене муслиманске организације и муслимане, и да се то удружење на основу свог статута стара за те интересе. Зато то удружење може да учествује у овом спору.

4.2. Садржински срж овог предмета је питање да ли је тужени против муслимана у Холандији противправно поступио када је јавно ислам и Куран довео у везу са фашизмом и када је пророка Мухамеда назвао „дивљак”. По тужиоцу, за муслимане у Холандији су дотичне изјаве болне, дискринимирајуће, увредљиве и уопштавајајуће, тако да по визији тужиоца има довољно повода да се право туженог на слободу изражавања ограничи.

4.3.Тужиоц има довољно интереса да добије хитан одговор на постављено питање. Противљење туженог се по овој тачки одбија. Тужиоц има директан интерес за овом брзом процедуром да би се спречиле изјаве туженог које „могу” да нанесу бол муслиманима. Тај интерес да се одлука хитно донесе није изгубљен упркос чињеници да је прошло одређено време од тренутка давања дотичних изјава туженог.

4.4. На темељу члана 10 члана 2 Европске конвенције о људским правима је ограничење права на изражавање дозвољено само када је то законом прописано и када је то потребно у демократском друштву ради заштите наведених интереса који су прописани чланком 10 члана 2 Европске конвенције о људским правима, под којима се подразумева и заштита права других. Слична заштита је прописана и чланом 7 устава. Поставља се питање да ли је пресуђивање на основу једног или више захтева тужиоца потребно да би се заштитила права муслимана у Холандији да им се не би нанела бол у њиховим религијским осећањима. Одговор на питање да ли је то право у овом спору важније него право туженог на слободу изражавања мора да се пронађе ако се узму у обзир све битне околности у овом спору.

4.5. Слобода изражавања, коју штити члан 10 Европске конвенције о људским правима, је есенцијална база демократског друштва. Из члана 7 устава следи да никоме не треба претходно допуштење да изрази његове мисли и осећања. Забрана изражавања може да се досуди тек када су у питању специфичне противправне изјаве. Општа забрана свих изјава туженог у будућности недопустиво нарушава његово право на слободу изражавање. То би се онда свело на превентивну цензуру, што је, као што је тужени са правом навео, противно члану 10 Европске конвенције о људским правима и члану 7 устава. Из тог разлога општа забрана, као што се то захтева у деловима 1 и 2 тужбе, се не може досудити. Због тога се ти делови тужбе одбијају.

"Дотичне изјаве туженог, када се посматрају у њиховом контексту, имају директну везу са његовим политичким уверењима. Оне су као такве за њега од значаја у друштвеној дебати у вези са позицијом ислама у Холандији, узроцима муслиманског екстремизма и питањима интеграције. У тој дебати, у којој је тон због терористичких напада у Њу Јорку 2001. године и ради убиства Теа фан Хоха 2004. године опште пооштрен, је тужени хтео да упозори друштво против, како он то види, исламизације Холандије." На слици: "Човек у оријенталном костиму", рад Рембранта Хамерсзона ван Риијна, сликано 1635. године.

4.6. Оно што се онда разматра је оно што је тужиоц захтевао, а то је конкретна забрана да се пророк Мухамед назива „дивљак”, а ислам, као и Куран, да се називају „фашистички ”, односно да се термин фашистички на различите начине доводи у везу са исламом и/или Кураном, као и забрана да се Куран проглашава за „исламски Мајн кампф”. Тужени наводи да он не жели да вређа или повреди индивидуалне муслимане, него да он жели да укаже на опасности које ислам са собом носи. Таква критика је, по туженом, иако увредљива, дозвољена. Тужени сматра да он у својству политичара када се ради о питањима од јавног значаја може далеко да иде у његовим изјавама. Тужени тврди да се његове спорне изјаве највећим делом налазе у колумнама и унутар су кадра политичке и јавне дебате о питањима које су од јавног значаја, тако да те изјаве уживају већу слободу од осталих изјава. По туженом се у дотичној дебати ради о чврстим ставовима, али ту нема ни говора о подстицању на мржњу и насиље против муслимана. Тужени сматра да за његове изјаве постоји чињенична база.

4.7. Као полазна тачка узима се да за одређене грађане важи да могу да дају изјаве које наносе бол или су шокантне и које нису сметња за уживање права на изражавање, и када је нека религија предмет оштре критике (упореди између осталих Европски суд за људска права 31 јануар 2006, НЈ 2007, 200).

4.8. Дотичне изјаве туженог, када се посматрају у њиховом контексту, имају директну везу са његовим политичким уверењима. Оне су као такве за њега од значаја у друштвеној дебати у вези са позицијом ислама у Холандији, узроцима муслиманског екстремизма и питањима интеграције. У тој дебати, у којој је тон због терористичких напада у Њу Јорку 2001. године и ради убиства Теа фан Хоха 2004. године опште пооштрен, је тужени хтео да упозори друштво против, како он то види, исламизације Холандије.

4.9. Иако тужиоц сматра да је тужени селективан и непотпун, тужиоц није оспорио истинитост од стране туженог цитираних делова Курана које је оптужени употребио да би образложио његове квалификације Мухамеда као „дивљака”. Што се тиче спорних асоцијација ислама и Курана на фашизам и Мајн Кампф, судија констатује да је тужиоц још мање оспорио схватање туженог да унутар ислама постоје одређени појмови који су на „напетој нози” са демократским начелима. Другачије него тужиоц, судија се слаже са туженим да употребљени термин „фашизам ” не треба тако уско објашњавати да се тај термин искључиво тиче Холокауста и осталих пакости нацистичке-Немачке, него га треба видети као скуп схватања за идеологије које у начелу прихватају тоталитарне политичке системе који не остављају простор за оне који другачије мисле. Тужени сматра да слична начела постоје у исламу и Курану и он је ту анализу, заједно са паралелом коју је он повукао, хтео да као политичар и учесник јавне дебате стави у жижу. Поред тога за парламентарца нарочито важи да он у јавној дебати и ван парламента, ако је потребно и оштро, његово становиште може да изнесе. У том светлу се не може рећи да тужени речима које је он изабрао, иако су провоцирајуће, позива на мржњу и насиље против муслимана. Такође ни ако се другачије погледа не постоје за то чврсти докази.

4.10. Када се позадина онога што је наведено узме у обзир спорне изјаве нису противправне. Право на слободу изражавања туженог је овде пресудно. Део 3 тужбе се такође одбија.

4.11. Ректификација (део 4) има исту судбину, чак и ако се изостави да се тражена ректификација своди на принудно изражавање кајања и тиме је у противности са слободом изражавања; кајање је осећај који се не може пресудом присилити, а камоли да се изврши.

4.12. Наведено води до одбијања захтева, са пресудом против тужиоца као стране која је изгубила, да плати трошкове ове процедуре.

5. Одлука

Судија Одбија захтеве;

Осуђује тужиоца на трошкове ове процедуре, онолико колико је то процењено да је тужени потрошио €1.070,–, од чега €816,– за плату адвоката и €254,– за трошкове процеса.

Ову пресуду је донео Р. Ј. Парис и усмено саопштио на отвореном заседању 7. априла 2008. у присутности секретара суда.”

Да ли Европа више не жели да разликује исламизам од Ислама? Јесу ли најразвијеније земље ЕУ заиста мултикултуралне? На слици: Врх минарета амстердамске џамије.

Напомене:

__________

*1 У Холандији живе Холанђани. Аутохтони Холанђани су, по закону, они који су рођени у Холандији и коме су оба родитеља рођена на територији Холандије. Алохтони Холанђани су они који имају холандско држављанство, а нису рођени у Холандији, односно њихови родитељи, један или оба, нису рођени на територији Холандије. Аутохтони Холанђани, по закону, имају другачија права него алохтони Холанђани, нпр. по питању (губљења и поновног добијања) холандског држављанства.

Сви Холанђани морају да знају да говоре Холандски. Да би се добио холандски пасош мора да се зна холандски језик. Ако неко странац, неће да полаже испит Холандског биће финансијски кажњен или неће бити примљен да живи у Холандији иако је венчан са холандским подаником. У Холандији има око милион и шесто хиљада муслимана. Мањине, Муслимани, Турци, Мароканци, Срби, итд. али, као ни Фризландски народ, немају право на своје језике у школама, као ни на своје академије наука, а ни на аутономије, то јест одцепљене од Холандије.

Холандија је признала независност такозване државе Косово, која је аутономна покрајина Србије и у којој је шиптарска мањина имала многа права које мањине у Холандији немају.

Наведена политика према мањинама се назива „политика интеграције у холандско друштво”. Све холандске странке се залажу за такву политику.

*2 Иако је јавност у Холандији помно пратила дотични судски процес, ради обавезе поштовања приватности лица у судском процесу се у судским одлукама које се стављају на интернет изостављају имена учесника у спору. Преводиоц је у превод ставио име страна у поступку.

*3 Адвокат П. Ј. М. Фон Шмидт ауф Алтенштадт је бивши „шеф” холандске адвокатске коморе. Познат је по томе што је пре неколико година јавно потврдио да су „(холандски) адвокати одговорни за пропаст правне државе”.

*4 Господин Херт Вилдерс, који је са својом странком Партија за слободу, члан парламента, ради озбиљних претњи већ дуже времена живи са великим обезбеђењем, које плаћа држава, и то, како медији наводе, у војној касарни.

Чим амстердамски суд званично објави одлуку у кривичном поступку против Вилдерса ваш дописник ће о томе писати.