okt 25

Matija Bećković: Učini mi ljubav

h

Učini mi ljubav dušo najnajnija

I ukradi se tajno najtajnija

Ozari kaplje rose na paučju

I zamahnute zvukove u zvučju

Rđu što se kruni s šarki galaksija

Sklad i smisao sklada harmonija

Huju u sazvučju zuju satreptaja

Ne ostavi me bez tebe do kraja

Ne prečuj prizovi podari spokoja

Al neka uvek bude volja tvoja

h

Učini mi ljubav dok je za videla

Zrako što si mrkle mrake krozvidela

Ne kršeći kristal koji si probila

Postala devica pošto si rodila

Ljubav koja umre nije ni živela

Najvoljenija od nebeskih tela

Pribrani cvete bobico i šnalo

Skuplja života čiodo koalo

Vladaj nadamnom silo nedoznata

Da umrem što manje pre suđenog sata

h

Učini mi ljubav za ljubav ljubavi

Te slave koja samu sebe slavi

Ako si jedine jednine jednina

I bez množine dvojnice dvojina

Kad sve i svja si i sveljubeća si

Samo Bog nisi majko božjeg sina

A da Bog budeš sama si odbila

Da jedini bude taj kog si rodila

Kako tebe ne bi niko proslavljao

Već onog što ti je božanski dar dao

h

Učini mi ljubav ljubavi jedina

Mati svog oca kćeri svoga sina

Ženo i devojko ljubavi i dete

Ajo Sofijo Svemajko planete

Utrobe sam se tvoje zaželeo

Da opet budem spokojan i ceo

Otkad se srelo i spojilo dvoje

Dvoje je jedno a Jedno je Troje

Varnico luča svevaseljenskoga

Ljubavi ima koliko i Boga

h

Učini mi ljubav pošalji poruku

I na daljinski  spusti svoju ruku

Il se iz oblaka bez skajpa i sajta

Linkuj bez linka i bez gigabajta

Seti se pesnika koji ne postoje

A jedino vrede zbog ljubavi svoje

A po Pavlu i da planine pomeraš

Ništa si ako i ljubavi nemaš

Knjigo ispisana iznutra i spolja

Virtuelnoga Konstantinopolja

h

Učini mi ljubav stvore neimeni

Da ja ne živim nego ti u meni

Spavaj sve moje od sveta starije

Kad god se probudiš nikad kasno nije

Da s mrtve tačke kreneš ispočetka

Zvezdo novoga nebeskog poretka

Sad kad je jabuka ona nagrižena

Koju na prevaru proba prva žena

I zbog koje smo izgnani iz raja

Postala znamenje i novoga kraja

h

Učini mi ljubav janje nebodano

Čedo omiljeno zrno ovejano

Jagodo cvetiću ječmu mokra ptico

Strunico grlico nijednomužico

Kulo što gleda ka Damasku gradu

Stado divokoza na gori Galadu

Ljubav je kao i jevrejska brava

Ko jednu otključa druge zaključava

Zapamti mi ime  poznaj udostoji

Da mi se i smrt i život omoji

h

Učini mi ljubav kći jerusalimska

Kao što napisa ruka damaskinska

Kad se bez majke na nebu rodio

A bez oca na zemlji rođaj ponovio

Tad su se nebo i zemlja venčali

A koje je koje više nisu znali

Znali su da niko nije na gubitku

Dok god bude bila ljubav na dobitku

Ni pesnik oženjen na gori nebeskoj

Ni muza udata na kugli zemaljskoj

h

Učini mi ljubav ako si u moći

Da se iz mrke mrkline iznoći

Preko leševa se zlo i gore glože

Za haos kakav se poželeti može

Učini kraja Irodovoj vladi

I pokoljima novorođenčadi

Ujasni utačni usliši pesnika

Dok se zvezde drže zakona jezika

A zupčanikom oko zvezdarnika

Upravlja slovo  i nadgramatika

h

Učini mi ljubav ne budi nenežna

U slepa vremena stidna beznadežna

Izvrnuo se kosmos na postavu

I okrenula nebesa na glavu

Porodi novu zvezdu nekretnicu

Neka izbaci svemir posteljicu

I rumena zora s naličja osvane

I objavi svetu sa suprotne strane

Kao spas i izlaz  vodilja i vesnik

Jer Bog je velik i strašan je pesnik

h

Učini mi ljubav glaskom se oglasi

Ustavi rasulo časa ne počasi

Jer neporušiva si i nepotrošiva si

I nedomisliva si  i nesaznativa si

I nedomašena si i neiscrpiva si

I nezahodiva si  i nerazrešiva si

I nedokučiva si i nesmestiva si

I neocenjiva si i neizgubiva si

I neuporediva si i netaknuta si

I nesvenljiva si i neizreciva si

h

Učini mi ljubav sad na koncu konca

Da opet osetim na licu zrak sunca

Spasi kad Spasa ti rodila jesi

Leptira i mravka i sve pod nebesi

I samo sijaj sjati ne prestaji

Sijaj sijanjem što iz Tebe sjaji

Karamrakove plamenu predaji

I sve grehove u sjaju okaji

Dok se svako slovo u Knjizi osjaji

I gleđ jezika se u pesmi zasjaji

okt 3

Iako se to na strogo kontrolisanim medijima ne može videti, Srbija je šokirana onim što se desilo. Dovoljno je malo zagrebati po površini, „prošetati“ se po društvenim mrežama ili razgovarati sa ljudima, pa videti šta građani zaista misle o svemu. Ulazimo u period torture manjine nad većinom i to je vreme puta bez povratka. U budućnosti, stvari će postajati samo gore.

Ne znam kada će izjava Štefana Filea ući u antologiju savremene balkanske politike. Da li će to biti za pet, deset ili dvadeset godina? Ali, sigurno je da će biti dosta citirana. Štefan File je održavanje „Parade ponosa“ u Beogradu nazvao „prekretnicom u savremenoj istoriji demokratske Srbije“.

Kako je izgledalo to što odlazeći evro-komesar naziva „istorijskom prekretnicom“? Širi centar Beograda je 28.septembra 2014. izgledao kao i 13.aprila 1941. godine. Pusto, bez ljudi, stanovnici se sakrili po kućama, većina radnji zatvorena, a hiljade naoružanih vojnika i policajaca po ulicama (tačnije-sedam hiljada). Razni modeli bornih vozila i transportera samo su upotpunjavali pejzaž. Među par stotina „obezbeđenih“, koji su tog dana valjda šetali, najmanje se sporazumevalo na srpskom jeziku. Skup su i predvodila dvojica diplomata, pa je bio i red, ako ni zbog čega drugog-onda zbog naše tradicionalne gostoljubivosti, da se srpski izbaci iz upotrebe. Štefan File, u nastavku već pomenute izjave pokušava da naznači uticaj spoljnog faktora, kada govori o „posvećenosti snaga bezbednosti, parlamenta i uglednih političara, kao i diplomatske zajednice i civilnog društva u Srbiji…“.

Iako se to na strogo kontrolisanim medijima ne može videti, Srbija je šokirana onim što se desilo. Dovoljno je malo zagrebati po površini, „prošetati“ se po društvenim mrežama ili razgovarati sa ljudima, pa videti šta građani zaista misle o svemu. Ulazimo u period torture manjine nad većinom i to je vreme puta bez povratka. U budućnosti, stvari će postajati samo gore. Zbog toga je citirana izjava Štefana Filea sa početka članka važna. Ovo jeste „prekretnica u savremenoj istoriji demokratske Srbije“. Jer, demokratije u Srbiji više neće biti. I do sada je puno prigovarano tome kako naš politički sistem funkcioniše, ali sve je to bila bajka u odnosu na ono što nas čeka u budućnosti.

Prava homoseksualaca i status LGBT zajednice imaju veze sa ovim samo toliko koliko je ova tema (zlo)upotrebljena kao sredstvo za „guranje“ Srbije ka vremenu bez povratka. Jer, da je prava namera organizatora bila da se ovo pitanje rešava, onda bi ono već uveliko bilo pokrenuto kroz institucije sistema. Koliko je takvih inicijativa bilo za poslednjih pet godina? Zašto se u Narodnoj skupštini ne raspravljava o položaju homoseksualaca, osim pred održavanje „Parade ponosa“? Zašto se ne pokrenu javne debate, rasprave, sačine amandmani na niz postojećih zakona? Pa takve stvari se rade i kada treba menjati urbanističke planove, kada se određuje širina trotoara! Zašto da se isto ne uradi i kada je na dnevnom redu pitanje poštovanja ljudskih prava.

Iza priče o „Paradi ponosa“ zapravo se nalazi poruka o uspostavljanju sistema u kojem će diktatura manjine nad većinom biti i legalna i legitimna. Naravno, neće bilo koja „manjina“ moći da „teroriše većinu“, već će to biti ekskluzivno pravo isključivo „odabranih manjina“. U istočnoevropskim državama, koje se nalaze u „zoni relativnog političkog konzervativizma“ potenciraće se „homoseksualno pitanje“, u drugim delovima sveta neke druge stvari

Iza priče o „Paradi ponosa“ zapravo se nalazi poruka o uspostavljanju sistema u kojem će diktatura manjine nad većinom biti i legalna i legitimna. Naravno, neće bilo koja „manjina“ moći da „teroriše većinu“, već će to biti ekskluzivno pravo isključivo „odabranih manjina“. U istočnoevropskim državama, koje se nalaze u „zoni relativnog političkog konzervativizma“ potenciraće se „homoseksualno pitanje“, u drugim delovima sveta neke druge stvari. Te, „odabrane manjine“, će imati punu političku, finansijsku, logističku i medijsku podršku. Imaće zaštitu. Od koga? Tu se opet vraćamo na Štefana Filea i spominjanja aktivnosti „diplomatske zajednice“.U suštini, radi se o nekoliko zapadnih centara moći, predvođenih, naravno, američkim liberalima.

Tako, narod može birati koga hoće, u parlamentu se može praviti bilo koja većina, sve to neće imati puno veze sa magistarlnim pravcem kojim će se kretati država i društvo. Većina će biti ikebana, a manjina će upravljati ključnim procesima. Nalazimo se na početku tog procesa, ali će se on brzo razvijati. Živimo u vremenu liberalnog fundamentalizma. A kao i svaki fundamentalizam, i ovaj će ostaviti strašne posledice. U članku za lonodonski „Indipendent“ Pol Verhage navodi: „Trideset godina neoliberalizma, slobodnog tržišta i privatizacija uzele su svoj danak usled nemilosrdnog pritiska. Ako ste skeptični dok ovo čitate, rećiću vam ovo: meritokratski neoliberalizam favorizuje određene lične sposobnosti, a kažnjava neke druge“. Šta je tu različito u odnosu na komunizam ili nacizam?

Svaka ideologija ima svoju degenerativnu fazu. Iz principa rođenih u Francuskoj revoluciji razvile su se tri savremene ideologije-socijalizam, nacionalizam i liberalizam. Plemenite ideje socijalizma su u određenim okolnostima „skliznule“ u surovi komunistički teror, a ideje o nacionalnom okupljanju i udruživanju u razvoj rasnih teorija i nacizam. Načela o slobodi pojedinca ili manjine polako se pretvaraju u princip terora manjine nad većinom. Umesto javne rasprave i skupštinskih sesija posvećenih pitanjima homoseksualizma i pravima homoseksualaca, svakog septembra u blokiranom Beogradu ćemo imati dan koji će ličiti na 13.april 1941. To će biti podsećanje na „prekretnicu u savremenoj istoriji“, dokaz da živimo u novom vremenu, da su pokrenuti procesi napovratni. Pri tome, ti nepovratni procesi neće imati preterane veze sa LGBT populacijom. „Paradama ponosa“ će prisustvovati sve manje homoseksualaca. Nepovratni procesi će imati veze sa ulaskom u razdoblje liberalnog fundamentalizma. Sa degenerativnom fazom u životu jedne ideologije.

Dušan Proroković je Izvršni direktor Centra za strateške alternative

jul 2

Izlaganje 24. juna 2014. godine na javnoj raspravi u Ustavnom sudu Republike Srbije Read the rest of this entry »

jun 25
Izveštaj o izbornim nepravilnostima…
icon1 Slobodan Samardžić | icon2 Politika | icon4 06 25th, 2014| icon31 Comment »
Izveštaj o izbornim nepravilnostima na parlamentarnim izborima 16. 03. 2014.

Od uvođenja višestranačkih izbora krajem 1990. godine do danas Srbija nije valjano uredila ovaj ključni institut parlamentarne demokratije. Read the rest of this entry »

maj 21

Sve je te večeri (20. maja 2014) delovalo otužno. RTS prekida svoj kratki, rutinski izveštaj o sahrani Dobrice Ćosića da bi se uključila na jednu od mnogih konferencija za medije predsednika Vlade. Ova je ipak trebalo da bude izuzetna. Šest dana po početku katastrofalnih poplava u Srbiji stigla je pomoće Evropske unije. Pomoć je, zajedno sa sobom, dovela evropska komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije. Bio je to povod ne samo da se prekine izveštaj sa sahrane izuzetne nacionalne ličnosti, nego i da se gledalište prepusti dvadesetminutnom maltretmanu jednog premijera i jedne komesarke. Read the rest of this entry »

maj 19

Nije moguće razdvojiti vek Dobrice Ćosića od života i sudbine Srbije. Ćosić je pisao, govorio i delao ono u šta je duboko verovao, i što jeste bio osnovni pravac i život Srbije od druge polovine 20. veka. Srbija se zato ne može razumeti ako izostane shvatanje Ćosićevog dela, kako književnog tako i njegovog javnog rada, koji su nerazdvojni. Jer Ćosić je, posle drugih naših velikih prethodnika, duboko osećao i promišljao život i sudbinu svog naroda tragajući da pronikne u dušu Srbije. Srbija je u ovom teškom trenutku, prepunom velikih iskušenja i nesreća, izgubila svog velikog pisca, ali mora ostati nada da ćemo kao narod uspeti da istrajemo, razumemo i pronađemo put kojim dalje treba ići, naš pravi put.

maj 12

Živimo u svetu u kome kad god se nekome nečija politika ne svidi – on tu politiku naziva fašizmom. Kada one koji nisu fašisti nazivamo fašistima, ili kada one koji jesu fašisti ne nazivamo fašistima već nekim drugim imenom – onda mi na taj način relativizujemo pojam fašizma i stvaramo uslove u kojima ljudi, jednostavno, ne znaju šta je fašizam. Ako ne znamo šta je fašizam onda je on za nas nevidljiv i može biti svuda oko nas a da mi toga nismo ni svesni. Mi se onda možemo čak i boriti protiv fašizma a da ne znamo da ta naša borba u stvari nije borba protiv fašizma, već borba za fašizam. Read the rest of this entry »

maj 12

Devetog maja 1945. godine u Berlinu, nešto malo iza ponoći, nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je sporazum o nemačkoj kapitulaciji, odnosno završni dokument kojim je okončan Drugi svetski rat. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Najkrvaviji rat u svetskoj istoriji, odneo je preko 55 miliona žrtava, dok je najveće stradanje doživela Rusija, odnosno SSSR, čiji gubici se procenjuju na oko 27 miliona. Read the rest of this entry »

maj 8

U izdanju Mediterran Publishing iz Novog Sada, a u koautorstvu Srđana Šljukića i Marice Šljukić, dolazi nam knjiga Zemlja i ljudi. Seljaštvo i društvena struktura (2012). Na 325 stranica ove knjige nalazimo devetnaest poglavlja, uz spisak literature i rezime na engleskom jeziku. Read the rest of this entry »

maj 8

BiH je država sa verovatno najkomplikovanijim političkim i ustavnim sistemom na svetu. Nastala u krvavom građanskom ratu, sa gotovo nepostojećim istorijskim i državnopravnim kontinuitetom, ona je faktički posledica brutalnih pritisaka međunarodnog faktora koji se nije libio ni da po prvi put u posthladnoratovskoj eri upotrebi NATO bombe i sankcije UN-a kako bi ostvario ovaj državni projekat do sada neviđen u istoriji. Read the rest of this entry »

« Previous Entries

Promocija knjige Milorada Vučelića “Ima li ovde Srba”

VIDEO ZAPISI FONDA »

KLJUČNE REČI