Profesor dr Darko Tanasković

«Neoosmanizam, pragmatičan projekat modernog izgleda utemeljen u imperijalnoj nostalgiji Turske, odavno predstavlja dubinsku ideološku konstantu spoljne politike ove države. Odmah posle Ataturkove smrti, manifestovale su se pojave u turskom društvu koje su ukazivale da ponornica ponovo izbija i da će postepeno preplaviti sekularne institucije Turske. Danas je na vlasti islamistička partija koja i Balkan gleda kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, jer turska politička elita svoje korene prevashodno vidi u osmanskoj Rumeliji, području koje je obuhvatalo ceo osmanski Balkan i zapadni deo Anadolije. Zato moramo da shvatimo prirodu ove politike i sa njom sarađujemo, ali uvek sa našim dugoročnim interesima pred očima», poručio je profesor dr Darko Tanasković, vodeći orijentolog i diplomata na tribini Fonda Slobodan Jovanović: «Povratak Turske na Balkan», održanoj 24. juna u Kolarčevoj zadužbini.

Definišući neoosmanizam kao vrednosno ideološki amalgam islamizma, turkizma i osmanskog neoimperijalizma, profesor Tanasković je istakao da je upravo ova, naizgled nekoherentna smesa ideologija, njegova glavna specifičnost.

Pogledajte video zapis tribine Fonda

– Iz ove sinteze proizlazi komparativna prednost neoosmanizma, jer može da se predstavlja na različite načine. On može da istakne svoje islamističko lice ukoliko je to potrebno. Može delovati kao turski nacionalizam, panturkizam, ako je na dnevnom redu, ali i kao osmanski neoimperijalizam, prožet nostalgijom koja se sada ponovo ispoljava ka Balkanu kao regionu koji je nekada bio u sastavu Osmanskog carstva – rekao je Tanasković.

Tri glavne karakteristike neoosmanizma kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu, jesu «izraziti pragmatizam», «mimikrijska pojavnost» i «sistem primenjivanja dvostrukih standarda».

Tri glavne karakteristike neoosmanizma kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu, nastavio je, jesu «izraziti pragmatizam», «mimikrijska pojavnost» i «sistem primenjivanja dvostrukih standarda». Pragmatizam počiva na imperijalnoj nostalgiji, ali nastoji da je pretvori u geopolitičku doktrinu, a zatim i u spoljnopolitičku praksu. Pragmatičko lice neoosmanizma može odlično da sakrije njegovu ideološku prirodu koja je konstantno prisutna, jer je kombinovana sa izvanrednim diplomatskim sposobnostima i izoštrenim osećanjem za trenutak.

– S druge strane, «mimikrijska pojavnost», odnosno ketmansko samoidentifikovanje, doprinelo je slaboj vidljivosti neoosmanizma u svetu. Turci znaju da njihov projekat ne odgovara političkoj korektnosti trenutka. Počeli su da deluju u kemalističkoj državi, okruženju gde su mogli da budu sve osim neoosmanisti. Zato nikada nećete čuti da sebe tako nazivaju. Zbog svesnog prikrivanja, danas nema celovitih studija na tu temu. Uostalom, teško bi mogli da objasne svetu da obnavljaju Osmansko carstvo – objasnio je Tanasković i dodao da je treća karakteristika, posebno vidljiva na našem prostoru, «sistem dvostrukih standarda» koji primenjuju na ciničan način, kao pravilo igre.

Savremeni neoosmanizam najbolje je predstavio trenutni ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu u knjizi «Strategijska dubina»

Ukazujući da je savremeni neoosmanizam najbolje predstavio trenutni ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu u knjizi «Strategijska dubina», Tanasković je naglasio da ovo delo, na neki način, predstavlja “Bibliju” savremene Turske.

– Glavni prioritet njegove spoljne politike je «svođenje problema sa susednim zemaljama na nulu» (zero policy). Davutoglu smatra da ukoliko neka zemlja želi da bude regionalni lider, mora da reši nesuglasice sa komšijama. Težnju ka toj «nuli» vidimo na Bliskom istoku, Kavkazu ali i Balkanu. Zašto Balkanu kada ne delimo iste granice? Zato što ga Turci doživljavaju kao virtuelno Osmansko carstvo – rekao je vodeći orijentalista i diplomata.

U Turskoj je došlo do potpunog raskida sa političkom filozofijom i praksom kemalizma.

«Strategijska dubina» ističe i prioritet «polivalentne spoljne politike» koja ukazuje da je Turska igrač na mnogim stranama sveta i da ne želi da bude ničiji poslušnik. Primetni su i «novi jezik i kadrovi» u ovoj diplomatiji sa dugom tradicijom.

– Davutoglu se zalaže za novi jezik, novu logiku, novo ponašanje. Ne može se govoriti jezikom stereotipnih predstava iz hladnoratovskog perioda. To deluje logično. Ali ovaj princip ima dodatnu dimenziju. U njihovoj diplomatiji koja je, tvrdim, jedna od najboljih na svetu, od Kemala Ataturka dominiraju kadrovi kemalističkog usmerenja. Oni su poput kaste za sebe. Kada je 2004. godine politička partija sadašnjeg premijera Erdogana dobila ubedljivu većinu u parlamentu i napravila islamističku vladu, to nije bila uobičajena smena već tektonski poremećaj. Srušio se svet mnogim ljudima. Doneli su zakon prema kome i teolozi mogu da se bave diplomatijom. Ali nikada ne smemo gubiti iz vida da i za kemaliste i neoosmaniste i islamiste, ma koliko bili međusobno podeljeni i sukobljeni, iznad svega stoji lojalnost Turskoj. Najveća snaga neoosmanizma je patriotizam. Odanost državi i himni nikada neće dozvoliti da nacionalni interes bude ugrožen. Tu je i «novi dinamizam i pokretljivost spoljne politike» kao četvrti prioritet. Davutoglu to lično demonstrira. Non stop je u avionu. On je Tursku diplomatiju dinamizovao tako da ona reaguje na sve događaje u svetu krajnje brzo i pri tome prinuđuje partnere na istu dinamiku – rekao je Tanasković.

Ukoliko prihvatimo teze utilitarnosti i morala Svetozara Stojanovića, onda se može reći da je neoosmanizam u izvesnom smislu čak i legitiman, ni dobar, ni loš.

Ali moramo znati o čemu je reč, kakvi su ciljevi te politike i naravno posledice po svet, po nas.

Kada se podvuče crta, kako je objasnio, vidi se da je u Turskoj došlo do potpunog raskida sa političkom filozofijom i praksom kemalizma.

– Što je fotografija Ataturka više na zidovima, manje ga je u životu. Neoosmanizam se u spoljnopolitičkoj dimenziji ispoljava globalno, regionalno i na Balkanu. Ukoliko prihvatimo teze utilitarnosti i morala Svetozara Stojanovića, onda se može reći da je neoosmanizam u izvesnom smislu čak i legitiman, ni dobar, ni loš. Ali moramo znati o čemu je reč, kakvi su ciljevi te politike i naravno posledice po svet, po nas. Moramo da shvatimo njenu prirodu kako bi smo sarađivali sa Turskom kao najznačajnijom državom u okruženju, ali uvek sa našim dugoročnim interesima pred očima – zaključio je Tanasković.

Darko Tanasković: "Turci znaju da njihov projekat ne odgovara političkoj korektnosti trenutka. Počeli su da deluju u kemalističkoj državi, okruženju gde su mogli da budu sve osim neoosmanisti. Zato nikada nećete čuti da sebe tako nazivaju."

Dr Darko Tanasković: Karakteristike Neoosmanizma from fondslobjovanovic on Vimeo.

Dr Darko Tanasković: Doktrina strategijske dubine from fondslobjovanovic on Vimeo.

Prof dr Darko Tanasković

Poštovani prijatelji, Fond Slobodan Jovanović ima čast da vas pozove na svoju tribinu:

“POVRATAK TURSKE NA BALKAN”

Na tribini će govoriti prof. dr Darko Tanasković, orijentalista i diplomata.

Tribina će se održati u Zadužbini Ilije M. Kolarca, Maloj sali, u Beogradu, u četvrtak 24. juna 2010. godine u 19 i 30 časova.

"Ministar spoljnih poslova Turske, Ahmet Davutoglu, nedavno je na jednoj regionalnoj ekonomskoj konferenciji u Sarajevu izjavio da je Turska na Balkan došla konjima i da se sada ponovo vraća. Niko ko ozbiljno zastupa srpski narod nema pravo da ignoriše tu činjenicu." Na slici: Ognjen Tadić i Slobodan Reljić

«Ministar spoljnih poslova Turske, Ahmet Davutoglu, nedavno je na jednoj regionalnoj ekonomskoj konferenciji u Sarajevu izjavio da je Turska na Balkan došla konjima i da se sada ponovo vraća. Niko ko ozbiljno zastupa srpski narod nema pravo da ignoriše tu činjenicu. Ne smemo zabraviti da je zemlja koja je tako dugo radila na poništenju srpske državnosti ponovo na ovom prostoru», poručio je Ognjen Tadić, predsednički kandidat ujedinjene opozicije Republike Srpske na tribini Fonda Slobodan Jovanović “Beograd -Banjaluka via Istambul: srpska politika i pohod neootomanizma na Balkan”, koja je održana 27. maja u Kolarčevoj zadužbini.

Ocenjujući nedavno usvojenu «Istanbulsku deklaraciju» kao uzročnik nove, duge političke krize, potpredsednik Srpske demokratske stranke (SDS) je istakao da je ona već nanela prvi udarac – poremetila zvanične odnose Beograda i Banjaluke.

- Čini mi se, a ne mogu reći da takvo mišljenje nisam dobio i od mnogih ljudi, da je politička i diplomatska aktivnost Borisa Tadića bila više improvizacija nego pravo nastojanje da pokuša da smiri situaciju time što će se Srbija mudro postaviti između Turske i brojnih političkih centara na ovom prostoru koji predstavljaju muslimansku politiku: Prištine, Novog Pazara, Sarajeva… «Istanbulska deklaracija» je napravljena tako da suštinski ne provocira bilo kakvu polemiku, ali je glavna poruka u tome da zvanični Beograd prvi put o Dejtonskom sporazumu nije razgovarao sa predstavnicima Republike Srpske, već jednim predstavnikom Predsedništva BiH – rekao je Tadić.

Pogledajte video zapis tribine Fonda na kojoj je gostovao Ognjen Tadić

Ovaj udarac, kako je ocenio, doveo je odnose Beograda i Banjaluke na najniži mogući nivo u poslednjoj deceniji.

- Priroda tih odnosa je, inače, ustanovljena brojnim međunarodnim sporazumima poput Dejtonskog, Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima između Republike Srpske i Srbije, kao i neformalnim vezama. Ali, kada malo dublje pogledate oni su minimalno institucionalizovani. Istorija odnosa između naroda sa obe strane Drine svedoči o stranim uticajima koji su pokušavali da ih razdvoje. Podsetiću na situaciju oko srpskih ustanaka 1804. i 1815. godine, Hercegovački ustanak «Nevesinjska puška», kada je jedna grupa ljudi deklaracijom proglasila  prisajedinjenje srpske Bosne Srbiji, odnosno prihvatanje Miloša Obrenovića kao svog vladara, zatim Aneksiju iz 1908. godine, Gavrila Principa…

Ognjen Tadić: "Podsetiću na situaciju oko srpskih ustanaka 1804. i 1815. godine, Hercegovački ustanak «Nevesinjska puška» kada je jedna grupa ljudi deklaracijom proglasila prisajedinjenje srpske Bosne Srbiji, odnosno prihvatanje Miloša Obrenovića kao svog vladara, zatim Aneksiju iz 1908. godine, Gavrila Principa... Iz svega ovoga se vidi da je stalno opredeljenje srpskog naroda sa one strane Drine bilo prisajedinjenje, uslovno rečeno, matici, stvaranjem jedinstvene srpske države."

Iz svega ovoga se vidi da je stalno opredeljenje srpskog naroda sa one strane Drine bilo prisajedinjenje, uslovno rečeno, matici, stvaranjem jedinstvene srpske države – objasnio je Tadić i dodao da je period posle 2000. godine obeležen prevashodno kao ekonomski (ulazak Hemofarma, kupovina Telekoma…) i otkriva sramežljiv odnos zvaničnog Beograda prema svojim objektivnim političkim obavezama koje ima ka Srpskoj, Dejtonu… Više se radi na približavanju Zagreba i Beograda nego na očuvanju veza sa Banjalukom, smatra lider ujedinjene opozicije Republike Srpske.

- Vladari ovog prostora su 12 ambasadora Sjedinjenih Američkih Država koji sede u glavnim gradovima Balkana, dok lokalni političari ništa ne mogu da urade bez prethodne konsultacije Vašingtona. Dakle, stanje uopšte nije sjajno. Čeka nas dug period političke krize jer, taman što smo apsorbovali probleme sa Zapada, oni sada dolaze sa Bliskog Istoka. Istovremeno, tu je veoma snažan uticaj Amerike koji se ogleda u tome da ako nećemo da prihvatimo onda trpimo nametnut ulazak u NATO. Uprkos svemu tome Deklaracija od 20. juna 1876. godine koju su donele vođe Bosansko-hercegovačkog ustanka protiv Turske carevine, a koja govori da žele da žive sa svojim narodom u Srbiji, za 99, 9 odsto Srba u Srpskoj i dalje važi. Poenta je da ljudi neće da žive u državi u kojoj ne mogu da donose odluke u ime svog naroda. I to pod svakakvim pretnjama, ucenama, pritiscima, hapšenjima, sankcijama, čak i nasiljem niko sa strane nije mogao da promeni. Nisu uspeli ni potkupljivanjem, socijalnim nemirima, medijskom kampanjom, ničim – zaključio je Tadić.

Kada odlučujete o sebi, odlučujete i o nama

Na pitanje publike da li je takozvani «neoosmanizam» isključivo negativan po srpski narod, on je naglasio da je taj termin još uvek pretenciozan i da interesi velikih sila ne moraju uvek biti i naši interesi.

- Čuo sam mišljenje da iza čitave ove priče stoji zvanična Moskva koja želi da Tursku otme iz okrilja SAD i na taj način obezbedi mir u svojim južnim državama koje su dobrim delom muslimanske, te tako Tursku i ekonomski i politički veže za sebe. S druge strane, eto priče da Americi upravo to odgovara jer time Evropa nema šansu da se širi na Istok, već samo NATO i tako pravi klešta oko Rusije, što nikako nije u interesu srpskog naroda. Sve ovo možda nije tačno, jer su to samo predviđanja.

Publiku je interesovalo i kako lider ujedinjene opozicije RS gleda na politiku svog prezimenjaka preko Drine, Predsednika Srbije.

Ali pitanje je šta mi da radimo? Zvanična banjalučka politika se oglasila sa nekoliko saopštenja. Da li je srpski interes da se napravi dogovor sa Ankarom, odnosno da se reši na duži period pitanje odnosa Srba i muslmana na Balkanu ili da se ignoriše uticaj Turske kao sile? Prepreka je trenutno «Istanbulska deklaracija» koja šalje problematičnu poruku. Mora se promeniti strategija prema njoj – rekao je Tadić.

Mnogo toga u Bosni i Hercegovini se promenilo od kada se Moskva vratila na međunarodnu scenu. Kako je objasnio, osetio se «jak novi vetar» u Veću za implementaciju mira i tzv Kontakt grupi, zahvaljujući čemu i oni lideri u Srpskoj koji su ranije bili najverniji saradnici međunarodne zajednice, sada sebi uzimaju za pravo da «srbuju» bez straha od ikakvih posledica. Vreme sankcija i kršenja ljudskih prava je prošlo, poručio je Tadić odgovarajući na pitanje da li se plaši da će ukoliko bude izabran za novog predsednika Republike Srpske biti odstranjen spolja poput njegovih prethodnika.

- I da nije prošlo vreme sankcija ne treba ih se plašiti. Sve dok smo spremni da ih zanemarimo i jedni drugima predajemo štafetnu palicu odgovornosti, mi imamo neku šansu da preživimo i da Srpsku vodimo u pravcu njene samostalnosti. Problem je ako kao narod odustanemo od toga. Ali upravo on govori da nećemo – naglasio je Tadić.

“Mi moramo da razgovaramo sa svima koje građani Srbije izaberu, a da li nama to odgovara, e to je krst koji moramo sami da nosimo.
Suština je da kada birate, vi u Srbiji ne donosite odluku samo o vašoj budućnosti, već i budućnosti Srba na Kosovu, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.”

Publiku je interesovalo i kako lider ujedinjene opozicije RS gleda na politiku svog prezimenjaka preko Drine, predsednika Srbije.

- Tadić i njegovi ljudi su okrenuti ka Zapadnim silama, SAD, i nalaze se u jednom istorijskom vihoru, poziciji da odlučuju o sudbini svog naroda. Ali, postavlja se pitanje da li su u stanju da donesu odluku koja je najbolja. To podrazumeva i odgovornost i žrtve za njenu realizaciju. Zato osećam bojazan da će sve ono što može da utiče na zvaničnu politiku Beograda, dovesti do toga da se ističe samo komercijalni interes, a zaboravlja ono što je ključno opredeljenje svih nas, a to je konstituisanje jedne čvrste državne vlasti koja obezbeđuje mir. Mi u Republici Srpskoj Beograd gledamo kao svoj glavni grad. Bez obzira ko je na vlasti, on će za nas uvek biti prestonica. Mi moramo da razgovaramo sa svima koje građani Srbije izaberu, a da li nama to odgovara, e to je krst koji moramo sami da nosimo. Suština je da kada birate, vi u Srbiji ne donosite odluku samo o vašoj budućnosti, već i budućnosti Srba na Kosovu, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Nadam se da će onaj deo građana Srbije koji sa RS ima veze, makar po poreklu, moći da uvek, osim interesa koje svaki čovek ima, u tu ravan stavi i interes nacionalnog jedinstva – zaključio je Tadić.

Ognjen Tadić: "Tadić i njegovi ljudi su okrenuti ka Zapadnim silama, SAD, i nalaze se u jednom istorijskom vihoru, poziciji da odlučuju o sudbini svog naroda. Ali, postavlja se pitanje da li su u stanju da donesu odluku koja je najbolja."

Poštovani prijatelji,   Fond Slobodan Jovanović ima čast da vas pozove na svoju tribinu “Beograd -Banjaluka via Istambul: srpska politika i pohod neootomanizma na Balkan” na kojoj će govoriti Ognjen Tadić, predsednički kandidat ujedinjene opozicije Republike Srpske. Tribina će se održati u zadužbini Ilije M. Kolarca, u Maloj sali, Beograd, u četvrtak 27. maja 2010. godine u 19.30 časova.

Da li je Istambulska deklaracija dobra za Republiku Srpsku i da li pomaže odnosima Beograd – Banjaluka? Kakav je uticaj Turske u Bosni i Hercegovini? Kakve su posledice Deklaracije o Srebrenici? Da li će Republika Srpska raspisati referendum o ulasku u NATO?

Na ova i druga pitanja će odgovarati Ognjen Tadić, potpredsednik Srpske demokratske stranke (SDS) i predsednički kandidat ujedinjene opozicije „Zajedno za Srpsku”, koju čine SDS, Partija demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića i Srpska radikalna stranka Republike Srpske (SRS RS).

Aleksandar Mitić

Preslušajte audio snimak emisije «Agora», Radija Beograd 2, u kojoj je o gostovanju Konstantina Kosačova, predsednika Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume na nedavno održanoj Tribini Fonda Slobodan Jovanović, govorio Aleksandar Mitić, koordinator uredništva i član Upravnog odbora Fonda.

Razgovor vodila Snežana Bićanin.

Agora, RTB, 17. 4. 2010, preslušajte ovde

„Bezbednost može i mora biti kolektivna. Sporne situacije niko ne sme da rešava po principu: mi smo jači, znači mi smo u pravu. Tako nastaje seme budućih konflikata i ratova. Ako želiš mir, onda budi pravedan. Ja sam ubeđen da je to najpravilnija formula za evropsku bezbednost. Nju shvata i savremena Rusija”, poručio je Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume na tribini Fonda Slobodan Jovanović „Evropska bezbednost – pogled iz Rusije”, koja je održana 16. aprila u Kolarčevoj zadužbini.

Posle nekoliko propuštenih šansi, poput 11. septembra, “starom kontinentu” se danas pruža još jedna prilika za promene. Kako je istakao Kosačov, Rusija je svoj predlog već iznela – Platformu za evropsku kolektivnu bezbednost.

- Ukoliko ona nije zadovoljavajuća, sačekaćemo bolju ideju. Cilj je da strategija bude zajednička i spreči realne pretnje čija cena mogu da budu životi hiljada ljudi. Zato se protivimo proširenju NATO-a koje samo po sebi negativno utiče na stabilnost u Evropi. Takav stav imamo ne zbog toga što smatramo da je proširenje Alijanse neka posebna pretnja za nas, već zbog toga što Evropu dovodi u ćorsokak. O tome govori i lažna parola da ukoliko niste uz NATO, ne delite evropske vrednosti – rekao je Kosačov i dodao da će proširenje ovog saveza pre ili kasnije biti prekinuto.

A kada se to desi, na primer ispred granice Rusije, onda, kako je objasnio, dobijamo novi “berlinski zid”.

- Dosta nam je tog zida. Mi želimo da vidimo drugu, jedinstvenu, prosperitetnu Evropu. Novo proširenje NATO-a neće rešiti probleme. Ukoliko vlast u Pakistanu jednom izgubi kontrolu nad nuklearnim oružjem i ono dođe u ruke ekstremista, biće potpuno nevažno da li je Srbija, Rusija ili Švajcarska u NATO-u ili ne. Pretnja će biti jednaka za sve. Kada teroristi dižu u vazduh vozove, nije bitno da li se to dešava u Rusiji ili nekoj drugoj zemlji – objasnio je Kosačov i dodao da upravo zbog toga možemo samo da tugujemo što EU nije samostalno formulisala bezbednosnu strategiju već se oslonila na NATO u kome dominiraju neevropske države.

Zato Rusiji nije sve jedno kakvu će poziciju zauzeti Srbija u odnosu sa Alijansom.

- U Rusiji ozbiljno pratimo šta se dešava u Srbiji oko pristupanja NATO-u, pažljivo kao što vi pratite šta se dešava kod nas. Srbija je naš blizak partner i dobar sused, iako nas ne vezuju teritorijalne granice. Zato nam nikako nije svejedno. S druge strane, ovo govorim najiskrenije a ne diplomatski, mi poštujemo srpski narod toliko da smo spremni da prihvatimo svaki vaš izbor. Ali, za nas je najvažnije da to bude izbor naroda a ne pojedinih političara koji govore u njegovo ime. Vladajući, ali i opozicioni lideri odavde su mi rekli da oko 80 procenata građana ne želi da uđe u NATO. Srećni smo zbog takvog izbora. Činjenica da postoje žustre diskusije oko pitanja pristupanja Savezu je nešto sasvim normalno. Svaka država koja je u tranziciji mora da donese strateške odluke vezane za svoju budućnost, uključujući i pitanja nacionalne bezbednosti – rekao je Kosačov.

Publiku je interesovalo kakva je sudbina, za nas posebno važnog gasovoda Južni tok, ali i Severnog otkako je Ukrajina dobila novu vlast.

Prema rečima Kosačova, činjenica je da su se oba projekta pojavila kao posledica lošeg ponašanja bivšeg ukrajinskog rukovodstva.

- Krizu 2006. i 2009. godine smo preživeli izuzetno teško i nepravedno izgubili reputaciju dobrog partnera Evrope u energetici. Glavi zaključak koji smo tada izveli je da ova situacija definitivno ne sme da se ponovi. Od današnje Ukrajine, kao tranzitne zemlje, zato očekujemo normalne, kvalitetne i poštene odnose. Mi u to trenutno uopšte ne sumnjamo. Ali ni jedna vlada nije večita te stoga mi, ali i evropski partneri, uključujući i Srbiju, moramo da budemo osigurani. Ništa se ne menja u ovim projektima. Sigurni smo da će pristup ostati isti i kod drugih učesnica – najavio je Kosačov.

Na pitanje kako komentariše Bosnu i Hercegovinu kao eventualnu članicu NATO-a, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Dume je ocenio da je ovakva mogućnost vrlo opasna.

- Bosna je pripremila Akcioni plan za članstvo, takozvani MAP, što je već opasno za nju ali i globalnu bezbednost. Takođe, unutrašnje probleme, poput sudbine Dejtona, mora da rešava oprezno i dogovorom svih strana, jer će svaka intervencija spolja sigurno dovesti do njenog rasparčavanja – smatra Kosačov, koji je odgovorio i na takozvanu pretnju Rusije da će, ukoliko Srbija ikada postane deo NATO-a, odnosi dve zemlje biti dovedeni u pitanje.

- Ako mislite da ćemo vam zbog toga zavrnuti gas, naravno da nećemo. Odnosi se neće značajnije poremetiti ali ne mogu da tvrdim da bi takav postupak srpskih vlasti ostao neprimećen. Mi vas vidimo kao iskrenog partnera u gradnji jedne nove, jedinstvene, bezbedne Evrope. Ulazak Srbije u NATO bi to, nažalost, negirao – zaključio je Kosačov.

Pogledajte video zapise sa tribine Fonda

Poštovani prijatelji,

Fond Slobodan Jovanović ima čast da vas pozove na svoju tribinu “Evropska bezbednost – pogled iz Rusije”. Na tribini će kao gost govoriti Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume.

Tribina će se održati u zadužbini Ilije M. Kolarca, u Maloj sali, Beograd, u petak 16. aprila 2010. godine u 19.30 časova.

Važno:

Po preporuci prevodilačke službe, molimo posetioce tribine da ponesu sa sobom lične karte, radi dodele slušalica.

Video snimak tribine Fonda Slobodan Jovanović: “Kako se odnosimo prema našim herojima i žrtvama rata“. Tribina je održana u zadužbini Ilije M. Kolarca, 25. 3. 2010. godine u Beogradu.

Učestvovali su: Zoltan Dani, bivši komandant 3. diviziona 250. raketne brigade PVO, koji je oborio “stelt”, dr Rade Rajić, pukovnik u penziji i dr Mile Savić, profesor univerziteta.

Pogledajte video zapise sa tribine Fonda:

Personalizacija svake žrtve NATO agresije i njihovo očuvanje u živom sećanju zalog je naše budućnosti. Bezimenost žrtava ne može stvoriti ništa drugo do našu sopstvenu bezimenost u zajednici modernih naroda. Zato svi junački stradali oficiri, podoficiri, vojnici kao i dobrovoljci Vojske Jugoslavije, bez obzira na nacionalnost i veru, zaslužuju divljenje, poštu, pamćenje i slavu, ocenili su učesnici tribine Fonda Slobodan Jovanović „Kako se odnosimo prema svojim žrtvama i herojima rata” koja je povodom 24. marta, godišnjice NATO bombardovanja, održana u Kolarčevoj zadužbini.

Ukazujući na reči ruskog pisca Aleksandra Zinovjeva da je bombardovanje SRJ od strane Severoatlantske alijanse u toku poslednje godine drugog milenijuma „nesumnjivo jedna od najsramnijih stranica istorije zapadnog društva”, dr Rade Rajić, pukovnik u penziji istakao je da je naša vojska, i pored brojnih problema uspela da sačuva operativnu sposobnost i junački odoleva koliko je mogla uz relativno male gubitke u ljudstvu i tehnici u odnosu na one koje su nam planirali „natovci”.

- Ponosni smo što smo na polju nacionalne i vojničke časti učinili sve koliko se te 1999. moglo. Potrudimo se da niko ne zaboravi porodice postradalih i palih, ranjenike i obolele. Očuvajmo međusobno poštovanje, uvažavanje, čast i dostojanstvo – poručio je Rajić.

O tome da li i koliko sadašnja država Srbija poštuje svoje žrtve postoje različita mišljenja, ali je dr Rajić istakao da se od zemlje koja se nalazi u brojnim problemima uslovljavanja i pritisaka, teško može očekivati potpuno vrednovanje svojih palih.

Pukovnik Zoltan Dani: "Mi smo samo branili svoju otadžbinu."

- Možemo li od ove države tražiti da odjednom ispravi sve istorijske i političke greške prethodnih generacija, pogotovu u situaciji u kojoj se sada nalazi. Teško, ukoliko se na primer, u obzir uzme i činjenica da je u današnjoj najgledanijoj domaćoj televizijskoj seriji šajkača, jedan deo naše narodne nošnje koji je iz slavne srpske vojske preuzet za uspomenu i divljenje njenom delu, predstavljena na najneugledniji način. U prilog težini ide i amnestija onih koji su napustili državu i pobegli pred ili u toku mobilizacije 1999. godine kao i urlici savremene potrošačke civlizacije: samo jednom se živi, udri brigu na veselje! Nadajmo se da nismo dotakli moralno dno iz koga povratka nema. Na to nas obavezuju ne samo svi naši velikani i preci već i svi civili i vojnici stradali u ratu 1999. godine – rekao je Rajić.

Iako je osamnaest sekundi bilo potrebno da sa saborcima 27. marta uđe u istoriju kao čovek koji je prvi uspeo da obori takozvani nevidljivi američki bombarder F117 a, Zoltan Dani, bivši komandant 3. diviziona 250. raketne brigade PVO VJ, je istakao da su se u te sekunde slile godine vežbanja, velika hrabrost vojnika ali i timski rad.

- Mi smo samo branili svoju otadžbinu. To smo uradili iz ogromne ljubavi prema domovini i velikog osećanja patriotizma. Zato ponavljam da tada nismo učinili ništa posebno. Danas je na žalost, druga priča. Sada se omladina hvali koliko je srećna što uskoro neće morati da ide u vojsku, brani svoju zemlju… – ocenio je Dani.

Mile Savić:
“Odnos prema sopstvenim žrtvama pokazuje da li i koliko poštujemo vrednost ljudskog života, imamo samopoštovanja.
A bez samopoštovanja borba za priznanje od strane drugih nužno je osuđena na neuspeh bez obzira koliko im se dodvoravali.”

A upravo one koji su živote dali za Srbiju te 1999. godine, smatra dr Mile Savić, profesor univerziteta i direktor Kancelarije Fonda Slobodan Jovanović, mnogi posmatraju kao usputnu štetu. Kada treba da pokažemo poštovanje i saosećanje sa sopstvenim žrtvama, smatra, sa mnogih strana nam se to predstavalja kao izraz zaostalosti i nedostatak svesti o budućnosti.

- Neće biti da je tako. Odnos prema sopstvenim žrtvama pokazuje da li i koliko poštujemo vrednost ljudskog života, imamo samopoštovanja. A bez samopoštovanja borba za priznanje od strane drugih nužno je osuđena na neuspeh bez obzira koliko im se dodvoravali. Personalizacija svake žrtve NATO agresije i njihovo očuvanje u živom sećanju zalog je naše budućnosti. Bezimenost žrtava ne može stvoriti ništa drugo do našu sopstvenu bezimenost u zajednici modernih naroda.

Vojislav Koštunica u razgovoru sa Zoltanom Dani.

Jedno je sigurno, NATO neće ni žaliti ni slaviti niti žrtve niti heroje svoje agresije, kao što ni nas neće ceniti više ukoliko se sami odričemo samopoštovanja – zaključio je Savić.

Pukovnik Dani daje intervju Fondu Slobodan Jovanović

Video zapis intervjua Fonda Slobodan Jovanović sa pukovnikom Zoltanom Dani:

Pukovnik Rade Rajić: "Ponosni smo što smo na polju nacionalne i vojničke časti učinili sve koliko se te 1999. moglo"

Razgovor nakon održane tribine

Učesnici tribine Fonda Slobodan Jovanović, 24. 3. 2010. godine.

Poštovani prijatelji,

Fond Slobodan Jovanović ima čast da vas pozove na tribinu koju organizuje povodom godišnjice NATO bombardovanja.

Tema tribine:

KAKO SE ODNOSIMO PREMA SVOJIM ŽRTVAMA I HEROJIMA RATA?

Učestvuju:

Zoltan Dani, bivši komandant 3. diviziona 250. raketne brigade PVO, koji je oborio “stelt”,

dr Rade Rajić, pukovnik u penziji,

dr Mile Savić, profesor univerziteta

Tribina će se održati u Zadužbini Ilije M. Kolarca, Mala sala, Beograd, u sredu 24. marta 2010. godine u 17 časova.

Naglašavamo: u sredu u 17. časova, a ne u četvrtak u 19.30, kao što je bilo uobičajeno.