Професор др Дарко Танасковић

«Неоосманизам, прагматичан пројекат модерног изгледа утемељен у империјалној носталгији Турске, одавно представља дубинску идеолошку константу спољне политике ове државе. Одмах после Ататуркове смрти, манифестовале су се појаве у турском друштву које су указивале да понорница поново избија и да ће постепено преплавити секуларне институције Турске. Данас је на власти исламистичка партија која и Балкан гледа као један од спољнополитичких приоритета, јер турска политичка елита своје корене превасходно види у османској Румелији, подручју које је обухватало цео османски Балкан и западни део Анадолије. Зато морамо да схватимо природу ове политике и са њом сарађујемо, али увек са нашим дугорочним интересима пред очима», поручио је професор др Дарко Танасковић, водећи оријентолог и дипломата на трибини Фонда Слободан Јовановић: «Повратак Турске на Балкан», одржаној 24. јуна у Коларчевој задужбини.

Дефинишући неоосманизам као вредносно идеолошки амалгам исламизма, туркизма и османског неоимперијализма, професор Танасковић је истакао да је управо ова, наизглед некохерентна смеса идеологија, његова главна специфичност.

Погледајте видео запис трибине Фонда

– Из ове синтезе произлази компаративна предност неоосманизма, јер може да се представља на различите начине. Он може да истакне своје исламистичко лице уколико је то потребно. Може деловати као турски национализам, пантуркизам, ако је на дневном реду, али и као османски неоимперијализам, прожет носталгијом која се сада поново испољава ка Балкану као региону који је некада био у саставу Османског царства – рекао је Танасковић.

Три главне карактеристике неоосманизма како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану, јесу «изразити прагматизам», «мимикријска појавност» и «систем примењивања двоструких стандарда».

Три главне карактеристике неоосманизма како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану, наставио је, јесу «изразити прагматизам», «мимикријска појавност» и «систем примењивања двоструких стандарда». Прагматизам почива на империјалној носталгији, али настоји да је претвори у геополитичку доктрину, а затим и у спољнополитичку праксу. Прагматичко лице неоосманизма може одлично да сакрије његову идеолошку природу која је константно присутна, јер је комбинована са изванредним дипломатским способностима и изоштреним осећањем за тренутак.

– С друге стране, «мимикријска појавност», односно кетманско самоидентификовање, допринело је слабој видљивости неоосманизма у свету. Турци знају да њихов пројекат не одговара политичкој коректности тренутка. Почели су да делују у кемалистичкој држави, окружењу где су могли да буду све осим неоосманисти. Зато никада нећете чути да себе тако називају. Због свесног прикривања, данас нема целовитих студија на ту тему. Уосталом, тешко би могли да објасне свету да обнављају Османско царство – објаснио је Танасковић и додао да је трећа карактеристика, посебно видљива на нашем простору, «систем двоструких стандарда» који примењују на циничан начин, као правило игре.

Савремени неоосманизам најбоље је представио тренутни министар спољних послова Ахмет Давутоглу у књизи «Стратегијска дубина»

Указујући да је савремени неоосманизам најбоље представио тренутни министар спољних послова Ахмет Давутоглу у књизи «Стратегијска дубина», Танасковић је нагласио да ово дело, на неки начин, представља “Библију” савремене Турске.

– Главни приоритет његове спољне политике је «свођење проблема са суседним земаљама на нулу» (zero policy). Давутоглу сматра да уколико нека земља жели да буде регионални лидер, мора да реши несугласице са комшијама. Тежњу ка тој «нули» видимо на Блиском истоку, Кавказу али и Балкану. Зашто Балкану када не делимо исте границе? Зато што га Турци доживљавају као виртуелно Османско царство – рекао је водећи оријенталиста и дипломата.

У Турској је дошло до потпуног раскида са политичком филозофијом и праксом кемализма.

«Стратегијска дубина» истиче и приоритет «поливалентне спољне политике» која указује да је Турска играч на многим странама света и да не жели да буде ничији послушник. Приметни су и «нови језик и кадрови» у овој дипломатији са дугом традицијом.

– Давутоглу се залаже за нови језик, нову логику, ново понашање. Не може се говорити језиком стереотипних представа из хладноратовског периода. То делује логично. Али овај принцип има додатну димензију. У њиховој дипломатији која је, тврдим, једна од најбољих на свету, од Кемала Ататурка доминирају кадрови кемалистичког усмерења. Они су попут касте за себе. Када је 2004. године политичка партија садашњег премијера Ердогана добила убедљиву већину у парламенту и направила исламистичку владу, то није била уобичајена смена већ тектонски поремећај. Срушио се свет многим људима. Донели су закон према коме и теолози могу да се баве дипломатијом. Али никада не смемо губити из вида да и за кемалисте и неоосманисте и исламисте, ма колико били међусобно подељени и сукобљени, изнад свега стоји лојалност Турској. Највећа снага неоосманизма је патриотизам. Оданост држави и химни никада неће дозволити да национални интерес буде угрожен. Ту је и «нови динамизам и покретљивост спољне политике» као четврти приоритет. Давутоглу то лично демонстрира. Нон стоп је у авиону. Он је Турску дипломатију динамизовао тако да она реагује на све догађаје у свету крајње брзо и при томе принуђује партнере на исту динамику – рекао је Танасковић.

Уколико прихватимо тезе утилитарности и морала Светозара Стојановића, онда се може рећи да је неоосманизам у извесном смислу чак и легитиман, ни добар, ни лош.

Али морамо знати о чему је реч, какви су циљеви те политике и наравно последице по свет, по нас.

Када се подвуче црта, како је објаснио, види се да је у Турској дошло до потпуног раскида са политичком филозофијом и праксом кемализма.

– Што је фотографија Ататурка више на зидовима, мање га је у животу. Неоосманизам се у спољнополитичкој димензији испољава глобално, регионално и на Балкану. Уколико прихватимо тезе утилитарности и морала Светозара Стојановића, онда се може рећи да је неоосманизам у извесном смислу чак и легитиман, ни добар, ни лош. Али морамо знати о чему је реч, какви су циљеви те политике и наравно последице по свет, по нас. Морамо да схватимо њену природу како би смо сарађивали са Турском као најзначајнијом државом у окружењу, али увек са нашим дугорочним интересима пред очима – закључио је Танасковић.

Дарко Танасковић: "Турци знају да њихов пројекат не одговара политичкој коректности тренутка. Почели су да делују у кемалистичкој држави, окружењу где су могли да буду све осим неоосманисти. Зато никада нећете чути да себе тако називају."

Др Дарко Танасковић: Карактеристике Неоосманизма from fondslobjovanovic on Vimeo.

Др Дарко Танасковић: Доктрина стратегијске дубине from fondslobjovanovic on Vimeo.

Проф др Дарко Танасковић

Поштовани пријатељи, Фонд Слободан Јовановић има част да вас позове на своју трибину:

“ПОВРАТАК ТУРСКЕ НА БАЛКАН”

На трибини ће говорити проф. др Дарко Танасковић, оријенталиста и дипломата.

Трибина ће се одржати у Задужбини Илије М. Коларца, Малој сали, у Београду, у четвртак 24. јуна 2010. године у 19 и 30 часова.

"Министар спољних послова Турске, Ахмет Давутоглу, недавно је на једној регионалној економској конференцији у Сарајеву изјавио да је Турска на Балкан дошла коњима и да се сада поново враћа. Нико ко озбиљно заступа српски народ нема право да игнорише ту чињеницу." На слици: Огњен Тадић и Слободан Рељић

«Министар спољних послова Турске, Ахмет Давутоглу, недавно је на једној регионалној економској конференцији у Сарајеву изјавио да је Турска на Балкан дошла коњима и да се сада поново враћа. Нико ко озбиљно заступа српски народ нема право да игнорише ту чињеницу. Не смемо забравити да је земља која је тако дуго радила на поништењу српске државности поново на овом простору», поручио је Огњен Тадић, председнички кандидат уједињене опозиције Републике Српске на трибини Фонда Слободан Јовановић “Београд -Бањалука виа Истамбул: српска политика и поход неоотоманизма на Балкан”, која је одржана 27. маја у Коларчевој задужбини.

Оцењујући недавно усвојену «Истанбулску декларацију» као узрочник нове, дуге политичке кризе, потпредседник Српске демократске странке (СДС) је истакао да је она већ нанела први ударац – пореметила званичне односе Београда и Бањалуке.

- Чини ми се, а не могу рећи да такво мишљење нисам добио и од многих људи, да је политичка и дипломатска активност Бориса Тадића била више импровизација него право настојање да покуша да смири ситуацију тиме што ће се Србија мудро поставити између Турске и бројних политичких центара на овом простору који представљају муслиманску политику: Приштине, Новог Пазара, Сарајева… «Истанбулска декларација» је направљена тако да суштински не провоцира било какву полемику, али је главна порука у томе да званични Београд први пут о Дејтонском споразуму није разговарао са представницима Републике Српске, већ једним представником Председништва БиХ – рекао је Тадић.

Погледајте видео запис трибине Фонда на којој је гостовао Огњен Тадић

Овај ударац, како је оценио, довео је односе Београда и Бањалуке на најнижи могући ниво у последњој деценији.

- Природа тих односа је, иначе, установљена бројним међународним споразумима попут Дејтонског, Споразума о специјалним паралелним односима између Републике Српске и Србије, као и неформалним везама. Али, када мало дубље погледате они су минимално институционализовани. Историја односа између народа са обе стране Дрине сведочи о страним утицајима који су покушавали да их раздвоје. Подсетићу на ситуацију око српских устанака 1804. и 1815. године, Херцеговачки устанак «Невесињска пушка», када је једна група људи декларацијом прогласила  присаједињење српске Босне Србији, односно прихватање Милоша Обреновића као свог владара, затим Анексију из 1908. године, Гаврила Принципа…

Огњен Тадић: "Подсетићу на ситуацију око српских устанака 1804. и 1815. године, Херцеговачки устанак «Невесињска пушка» када је једна група људи декларацијом прогласила присаједињење српске Босне Србији, односно прихватање Милоша Обреновића као свог владара, затим Анексију из 1908. године, Гаврила Принципа... Из свега овога се види да је стално опредељење српског народа са оне стране Дрине било присаједињење, условно речено, матици, стварањем јединствене српске државе."

Из свега овога се види да је стално опредељење српског народа са оне стране Дрине било присаједињење, условно речено, матици, стварањем јединствене српске државе – објаснио је Тадић и додао да је период после 2000. године обележен превасходно као економски (улазак Хемофарма, куповина Телекома…) и открива срамежљив однос званичног Београда према својим објективним политичким обавезама које има ка Српској, Дејтону… Више се ради на приближавању Загреба и Београда него на очувању веза са Бањалуком, сматра лидер уједињене опозиције Републике Српске.

- Владари овог простора су 12 амбасадора Сједињених Америчких Држава који седе у главним градовима Балкана, док локални политичари ништа не могу да ураде без претходне консултације Вашингтона. Дакле, стање уопште није сјајно. Чека нас дуг период политичке кризе јер, таман што смо апсорбовали проблеме са Запада, они сада долазе са Блиског Истока. Истовремено, ту је веома снажан утицај Америке који се огледа у томе да ако нећемо да прихватимо онда трпимо наметнут улазак у НАТО. Упркос свему томе Декларација од 20. јуна 1876. године коју су донеле вође Босанско-херцеговачког устанка против Турске царевине, а која говори да желе да живе са својим народом у Србији, за 99, 9 одсто Срба у Српској и даље важи. Поента је да људи неће да живе у држави у којој не могу да доносе одлуке у име свог народа. И то под свакаквим претњама, уценама, притисцима, хапшењима, санкцијама, чак и насиљем нико са стране није могао да промени. Нису успели ни поткупљивањем, социјалним немирима, медијском кампањом, ничим – закључио је Тадић.

Када одлучујете о себи, одлучујете и о нама

На питање публике да ли је такозвани «неоосманизам» искључиво негативан по српски народ, он је нагласио да је тај термин још увек претенциозан и да интереси великих сила не морају увек бити и наши интереси.

- Чуо сам мишљење да иза читаве ове приче стоји званична Москва која жели да Турску отме из окриља САД и на тај начин обезбеди мир у својим јужним државама које су добрим делом муслиманске, те тако Турску и економски и политички веже за себе. С друге стране, ето приче да Америци управо то одговара јер тиме Европа нема шансу да се шири на Исток, већ само НАТО и тако прави клешта око Русије, што никако није у интересу српског народа. Све ово можда није тачно, јер су то само предвиђања.

Публику је интересовало и како лидер уједињене опозиције РС гледа на политику свог презимењака преко Дрине, Председника Србије.

Али питање је шта ми да радимо? Званична бањалучка политика се огласила са неколико саопштења. Да ли је српски интерес да се направи договор са Анкаром, односно да се реши на дужи период питање односа Срба и муслмана на Балкану или да се игнорише утицај Турске као силе? Препрека је тренутно «Истанбулска декларација» која шаље проблематичну поруку. Мора се променити стратегија према њој – рекао је Тадић.

Много тога у Босни и Херцеговини се променило од када се Москва вратила на међународну сцену. Како је објаснио, осетио се «јак нови ветар» у Већу за имплементацију мира и тзв Контакт групи, захваљујући чему и они лидери у Српској који су раније били највернији сарадници међународне заједнице, сада себи узимају за право да «србују» без страха од икаквих последица. Време санкција и кршења људских права је прошло, поручио је Тадић одговарајући на питање да ли се плаши да ће уколико буде изабран за новог председника Републике Српске бити одстрањен споља попут његових претходника.

- И да није прошло време санкција не треба их се плашити. Све док смо спремни да их занемаримо и једни другима предајемо штафетну палицу одговорности, ми имамо неку шансу да преживимо и да Српску водимо у правцу њене самосталности. Проблем је ако као народ одустанемо од тога. Али управо он говори да нећемо – нагласио је Тадић.

“Ми морамо да разговарамо са свима које грађани Србије изаберу, а да ли нама то одговара, е то је крст који морамо сами да носимо.
Суштина је да када бирате, ви у Србији не доносите одлуку само о вашој будућности, већ и будућности Срба на Косову, Црној Гори и Републици Српској.”

Публику је интересовало и како лидер уједињене опозиције РС гледа на политику свог презимењака преко Дрине, председника Србије.

- Тадић и његови људи су окренути ка Западним силама, САД, и налазе се у једном историјском вихору, позицији да одлучују о судбини свог народа. Али, поставља се питање да ли су у стању да донесу одлуку која је најбоља. То подразумева и одговорност и жртве за њену реализацију. Зато осећам бојазан да ће све оно што може да утиче на званичну политику Београда, довести до тога да се истиче само комерцијални интерес, а заборавља оно што је кључно опредељење свих нас, а то је конституисање једне чврсте државне власти која обезбеђује мир. Ми у Републици Српској Београд гледамо као свој главни град. Без обзира ко је на власти, он ће за нас увек бити престоница. Ми морамо да разговарамо са свима које грађани Србије изаберу, а да ли нама то одговара, е то је крст који морамо сами да носимо. Суштина је да када бирате, ви у Србији не доносите одлуку само о вашој будућности, већ и будућности Срба на Косову, Црној Гори и Републици Српској. Надам се да ће онај део грађана Србије који са РС има везе, макар по пореклу, моћи да увек, осим интереса које сваки човек има, у ту раван стави и интерес националног јединства – закључио је Тадић.

Огњен Тадић: "Тадић и његови људи су окренути ка Западним силама, САД, и налазе се у једном историјском вихору, позицији да одлучују о судбини свог народа. Али, поставља се питање да ли су у стању да донесу одлуку која је најбоља."

Огњен Тадић

Поштовани пријатељи,   Фонд Слободан Јовановић има част да вас позове на своју трибину “Београд -Бањалука виа Истамбул: српска политика и поход неоотоманизма на Балкан” на којој ће говорити Огњен Тадић, председнички кандидат уједињене опозиције Републике Српске. Трибина ће се одржати у задужбини Илије М. Коларца, у Малој сали, Београд, у четвртак 27. маја 2010. године у 19.30 часова.

Да ли је Истамбулска декларација добра за Републику Српску и да ли помаже односима Београд – Бањалука? Какав је утицај Турске у Босни и Херцеговини? Какве су последице Декларације о Сребреници? Да ли ће Република Српска расписати референдум о уласку у НАТО?

На ова и друга питања ће одговарати Огњен Тадић, потпредседник Српске демократске странке (СДС) и председнички кандидат уједињене опозиције „Заједно за Српску”, коју чине СДС, Партија демократског прогреса (ПДП) Младена Иванића и Српска радикална странка Републике Српске (СРС РС).

Александар Митић

Преслушајте аудио снимак емисије «Агора», Радија Београд 2, у којој је о гостовању Константина Косачова, председника Спољнополитичког одбора руске Думе на недавно одржаној Трибини Фонда Слободан Јовановић, говорио Александар Митић, координатор уредништва и члан Управног одбора Фонда.

Разговор водила Снежана Бићанин.

Агора, РТБ, 17. 4. 2010, преслушајте овде

Константин Косачов: "Безбедност може и мора бити колективна. Зато се противимо проширењу НАТО-а које само по себи негативно утиче на стабилност у Европи."

Погледајте видео записe са трибине Фонда:

Најава уваженог госта из Русије: Овде

Говор Константина Косачoва:

1. део: Овде

2. део: Овде

3. део: Овде

4. део: Овде

„Безбедност може и мора бити колективна. Спорне ситуације нико не сме да решава по принципу: ми смо јачи, значи ми смо у праву. Тако настаје семе будућих конфликата и ратова. Ако желиш мир, онда буди праведан. Ја сам убеђен да је то најправилнија формула за европску безбедност. Њу схвата и савремена Русија”, поручио је Константин Косачов, председник Спољнополитичког одбора руске Думе на трибини Фонда Слободан Јовановић „Европска безбедност – поглед из Русије”, која је одржана 16. априла у Коларчевој задужбини.

После неколико пропуштених шанси, попут 11. септембра, “старом континенту” се данас пружа још једна прилика за промене. Како је истакао Косачов, Русија је свој предлог већ изнела – Платформу за европску колективну безбедност.

- Уколико она није задовољавајућа, сачекаћемо бољу идеју. Циљ је да стратегија буде заједничка и спречи реалне претње чија цена могу да буду животи хиљада људи. Зато се противимо проширењу НАТО-а које само по себи негативно утиче на стабилност у Европи. Такав став имамо не због тога што сматрамо да је проширење Алијансе нека посебна претња за нас, већ због тога што Европу доводи у ћорсокак. О томе говори и лажна парола да уколико нисте уз НАТО, не делите европске вредности – рекао је Косачов и додао да ће проширење овог савеза пре или касније бити прекинуто.

А када се то деси, на пример испред границе Русије, онда, како је објаснио, добијамо нови “берлински зид”.

Константин Косачов: "У Русији озбиљно пратимо шта се дешава у Србији око приступања НАТО-у. Србија је наш близак партнер и добар сусед, иако нас не везују територијалне границе. Зато нам никако није свеједно. С друге стране, ово говорим најискреније а не дипломатски, ми поштујемо српски народ толико да смо спремни да прихватимо сваки ваш избор. Али, за нас је најважније да то буде избор народа, а не појединих политичара који говоре у његово име."

- Доста нам је тог зида. Ми желимо да видимо другу, јединствену, просперитетну Европу. Ново проширење НАТО-а неће решити проблеме. Уколико власт у Пакистану једном изгуби контролу над нуклеарним оружјем и оно дође у руке екстремиста, биће потпуно неважно да ли је Србија, Русија или Швајцарска у НАТО-у или не. Претња ће бити једнака за све. Када терористи дижу у ваздух возове, није битно да ли се то дешава у Русији или некој другој земљи – објаснио је Косачов и додао да управо због тога можемо само да тугујемо што ЕУ није самостално формулисала безбедносну стратегију већ се ослонила на НАТО у коме доминирају неевропске државе.

Зато Русији није све једно какву ће позицију заузети Србија у односу са Алијансом.

- У Русији озбиљно пратимо шта се дешава у Србији око приступања НАТО-у, пажљиво као што ви пратите шта се дешава код нас. Србија је наш близак партнер и добар сусед, иако нас не везују територијалне границе. Зато нам никако није свеједно. С друге стране, ово говорим најискреније а не дипломатски, ми поштујемо српски народ толико да смо спремни да прихватимо сваки ваш избор. Али, за нас је најважније да то буде избор народа а не појединих политичара који говоре у његово име. Владајући, али и опозициони лидери одавде су ми рекли да око 80 процената грађана не жели да уђе у НАТО. Срећни смо због таквог избора. Чињеница да постоје жустре дискусије око питања приступања Савезу је нешто сасвим нормално. Свака држава која је у транзицији мора да донесе стратешке одлуке везане за своју будућност, укључујући и питања националне безбедности – рекао је Косачов.

Публику је интересовало каква је судбина, за нас посебно важног гасовода Јужни ток, али и Северног откако је Украјина добила нову власт.

Према речима Косачова, чињеница је да су се оба пројекта појавила као последица лошег понашања бившег украјинског руководства.

- Кризу 2006. и 2009. године смо преживели изузетно тешко и неправедно изгубили репутацију доброг партнера Европе у енергетици. Глави закључак који смо тада извели је да ова ситуација дефинитивно не сме да се понови. Од данашње Украјине, као транзитне земље, зато очекујемо нормалне, квалитетне и поштене односе. Ми у то тренутно уопште не сумњамо. Али ни једна влада није вечита те стога ми, али и европски партнери, укључујући и Србију, морамо да будемо осигурани. Ништа се не мења у овим пројектима. Сигурни смо да ће приступ остати исти и код других учесница – најавио је Косачов.

На питање како коментарише Босну и Херцеговину као евентуалну чланицу НАТО-а, председник Спољнополитичког одбора Думе је оценио да је оваква могућност врло опасна.

- Босна је припремила Акциони план за чланство, такозвани МАП, што је већ опасно за њу али и глобалну безбедност. Такође, унутрашње проблеме, попут судбине Дејтона, мора да решава опрезно и договором свих страна, јер ће свака интервенција споља сигурно довести до њеног распарчавања – сматра Косачов, који је одговорио и на такозвану претњу Русије да ће, уколико Србија икада постане део НАТО-а, односи две земље бити доведени у питање.

- Ако мислите да ћемо вам због тога заврнути гас, наравно да нећемо. Односи се неће значајније пореметити али не могу да тврдим да би такав поступак српских власти остао непримећен. Ми вас видимо као искреног партнера у градњи једне нове, јединствене, безбедне Европе. Улазак Србије у НАТО би то, нажалост, негирао – закључио је Косачов.

Бројна публика је с великом пажњом слушала госта трибине Фонда, Константина Косачова.

Константин Косачов

Поштовани пријатељи,

Фонд Слободан Јовановић има част да вас позове на своју трибину “Европска безбедност – поглед из Русије”. На трибини ће као гост говорити Константин Косачов, председник Спољнополитичког одбора руске Думе.

Трибина ће се одржати у задужбини Илије М. Коларца, у Малој сали, Београд, у петак 16. априла 2010. године у 19.30 часова.

Важно:

По препоруци преводилачке службе, молимо посетиоце трибине да понесу са собом личне карте, ради доделе слушалица.

Са трибине Фонда Слободан Јовановић

Видео снимак трибине Фонда Слободан Јовановић: “Како се односимо према нашим херојима и жртвама рата“. Трибина је одржана у задужбини Илије М. Коларца, 25. 3. 2010. године у Београду.

Учествовали су: Золтан Дани, бивши командант 3. дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО, који је оборио “стелт”, др Раде Рајић, пуковник у пензији и др Миле Савић, професор универзитета.

Погледајте видео записе са трибине:

1 део : овде

2. део: овде

3. део: овде

4. део: овде

5. део: овде

6. део: овде

7 део: овде

8 део: овде

Коментар др Миодрага Орлића

Пуковник Дани даје интервју Фонду Слободан Јовановић

Видео запис интервјуа Фонда Слободан Јовановић сa пуковником Золтаном Дани:

1. Пуковник Дани објашњава како је његова јединица оборила “невидљиви” авион – Овде

2. Премештај после лансирања ракете и сазнање о обарању непријатељског авиона – Овде

3. О значају тимског рада у одбрани земљe – Овде

4. Чиме се данас бави херој наше домовинe – Овде

5. О односу државе према херојима ратa – Овде

6. Како се данас састају ветерани- Овде

Пуковник Раде Рајић: "Поносни смо што смо на пољу националне и војничке части учинили све колико се те 1999. могло"

Персонализација сваке жртве НАТО агресије и њихово очување у живом сећању залог је наше будућности. Безименост жртава не може створити ништа друго до нашу сопствену безименост у заједници модерних народа. Зато сви јуначки страдали официри, подофицири, војници као и добровољци Војске Југославије, без обзира на националност и веру, заслужују дивљење, пошту, памћење и славу, оценили су учесници трибине Фонда Слободан Јовановић „Како се односимо према својим жртвама и херојима рата” која је поводом 24. марта, годишњице НАТО бомбардовања, одржана у Коларчевој задужбини.

Указујући на речи руског писца Александра Зиновјева да је бомбардовање СРЈ од стране Североатлантске алијансе у току последње године другог миленијума „несумњиво једна од најсрамнијих страница историје западног друштва”, др Раде Рајић, пуковник у пензији истакао је да је наша војска, и поред бројних проблема успела да сачува оперативну способност и јуначки одолева колико је могла уз релативно мале губитке у људству и техници у односу на оне које су нам планирали „натовци”.

- Поносни смо што смо на пољу националне и војничке части учинили све колико се те 1999. могло. Потрудимо се да нико не заборави породице пострадалих и палих, рањенике и оболеле. Очувајмо међусобно поштовање, уважавање, част и достојанство – поручио је Рајић.

О томе да ли и колико садашња држава Србија поштује своје жртве постоје различита мишљења, али је др Рајић истакао да се од земље која се налази у бројним проблемима условљавања и притисака, тешко може очекивати потпуно вредновање својих палих.

Пуковник Золтан Дани: "Ми смо само бранили своју отаџбину."

- Можемо ли од ове државе тражити да одједном исправи све историјске и политичке грешке претходних генерација, поготову у ситуацији у којој се сада налази. Тешко, уколико се на пример, у обзир узме и чињеница да је у данашњој најгледанијој домаћој телевизијској серији шајкача, један део наше народне ношње који је из славне српске војске преузет за успомену и дивљење њеном делу, представљена на најнеугледнији начин. У прилог тежини иде и амнестија оних који су напустили државу и побегли пред или у току мобилизације 1999. године као и урлици савремене потрошачке цивлизације: само једном се живи, удри бригу на весеље! Надајмо се да нисмо дотакли морално дно из кога повратка нема. На то нас обавезују не само сви наши великани и преци већ и сви цивили и војници страдали у рату 1999. године – рекао је Рајић.

Иако је осамнаест секунди било потребно да са саборцима 27. марта уђе у историју као човек који је први успео да обори такозвани невидљиви амерички бомбардeр Ф117 а, Золтан Дани, бивши командант 3. дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО ВЈ, је истакао да су се у те секунде слиле године вежбања, велика храброст војника али и тимски рад.

- Ми смо само бранили своју отаџбину. То смо урадили из огромне љубави према домовини и великог осећања патриотизма. Зато понављам да тада нисмо учинили ништа посебно. Данас је на жалост, друга прича. Сада се омладина хвали колико је срећна што ускоро неће морати да иде у војску, брани своју земљу… – оценио је Дани.

Миле Савић:
“Однос према сопственим жртвама показује да ли и колико поштујемо вредност људског живота, имамо самопоштовања.
А без самопоштовања борба за признање од стране других нужно је осуђена на неуспех без обзира колико им се додворавали.”

А управо оне који су животе дали за Србију те 1999. године, сматра др Миле Савић, професор универзитета и директор Канцеларије Фонда Слободан Јовановић, многи посматрају као успутну штету. Када треба да покажемо поштовање и саосећање са сопственим жртвама, сматра, са многих страна нам се то представаља као израз заосталости и недостатак свести о будућности.

- Неће бити да је тако. Однос према сопственим жртвама показује да ли и колико поштујемо вредност људског живота, имамо самопоштовања. А без самопоштовања борба за признање од стране других нужно је осуђена на неуспех без обзира колико им се додворавали. Персонализација сваке жртве НАТО агресије и њихово очување у живом сећању залог је наше будућности. Безименост жртава не може створити ништа друго до нашу сопствену безименост у заједници модерних народа.

Војислав Коштуница у разговору са Золтаном Дани.

Једно је сигурно, НАТО неће ни жалити ни славити нити жртве нити хероје своје агресије, као што ни нас неће ценити више уколико се сами одричемо самопоштовања – закључио је Савић.

Разговор након одржане трибине

Учесници трибине Фонда Слободан Јовановић, 24. 3. 2010. године.

Трибина Фонда Слободан Јовановић

Поштовани пријатељи,

Фонд Слободан Јовановић има част да вас позове на трибину коју организује поводом годишњице НАТО бомбардовања.

Тема трибине:

КАКО СЕ ОДНОСИМО ПРЕМА СВОЈИМ ЖРТВАМА И ХЕРОЈИМА РАТА?

Учествују:

Золтан Дани, бивши командант 3. дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО, који је оборио “стелт”,

др Раде Рајић, пуковник у пензији,

др Миле Савић, професор универзитета

Трибина ће се одржати у Задужбини Илије М. Коларца, Мала сала, Београд, у среду 24. марта 2010. године у 17 часова.

Наглашавамо: у среду у 17. часова, а не у четвртак у 19.30, као што је било уобичајено.