Земљотрес на крају председничких избора

Тачно у 21 час 20. маја 2012. године Србију је погодио снажан земљотрес магнитуде 8 јединица Рихтерове скале са интензитетом од IX степени Меркалијеве скале. Епицентар земљотреса је био на подручју београдског гребена, на релацији Крунска – Андрићев венац. Земљотрес је изазвао ненадокнадиву нематеријалну штету и  разарање у Крунској 69 и на Андрићевом венцу бр. 1. Још увек нема извештаја о жртвама, осим једној. Земљотрес је изазвао велику панику на поменутим адресама, док су грађани са тих адреса провели  тешку и бесану ноћ (нажалост не под ведрим небом, него у својим огромним и обесним вилама).Утврђено је да су земљотрес изазвали грађани и Томислав Николић, коме честитамо. Read the rest of this entry »

Србија треба да остане војно неутрална земља и као таква настави да гради добре односе са НАТО, али и са другим војним и безбедносним организацијама, попут Организације за колективну безбедност. Read the rest of this entry »

На изборе 2012. године је изашло 3,91 милиона грађана. На претходне изборе 2008. године је изашло 4,14 милиона грађана. Дакле, на овогодишње изборе је изашло 230.000 хиљада грађана мање. Прошли пут су ти људи за некога гласали. Сада нису. А и време је било идеално лепо. А времена су грозна. Read the rest of this entry »

Борис Тадић је управо завршио свој други председнички мандат. Поднео је оставку (то је тачан израз а не “скратио је мандат”, јер је оставка председника уставна категорија а “скраћење мандата” није) тј. убрзо ће је поднети. Десет месеци пре истека мандата. То је његово право. Read the rest of this entry »

Билтова инсајдерска ексклузива на Твитеру са састанка министара спољних послова ЕУ у Бриселу – порука у којој је честитао Србији начелни договор око статуса кандидата – није била само честитка његовом пријатељу Борису Тадићу већ и израз дубоког самозадовољства због чињенице да му се план скројен још крајем 2007. године полако али сигурно остварује: Србија ће бити матирана на Косову.

Read the rest of this entry »

На почетку ево једне моје песме, за све вас.

На слици: Детаљ платна "Љубавно писмо", Жан оноре Фрагонар, око 1770. године.

ЗА СВЕ ВАС

Има у нама једна шума

За све нас

Шума као зелени сомот

За све нас

Шума са небројено дрвета

За све нас

А сваки лист за један осећај

За све нас

*

Има у нама једно дрво

За све нас

Раскошне крошње, хладовито

За све нас

Омиљено место у шуми

За све нас

Једно од оних дрвета

За све нас

Које желите да загрлите кад олиста

За све нас

*

Има под дрветом, једна влат

За све нас

У мору траве

За све нас

Влат над влатима

За све нас

Травка тако савршено зелена

За све нас

Да од ње зуби трну

За све нас

Влат на којој пише све о нама

За све нас

*

И ту, у шуми, под дрветом, у трави, крај влати

За све нас

Расте у нама један цвет, ни први, ни последњи

За све нас

Цвет наше сутрашњице

За све нас

Процветаће – уберите га

За све нас

Јер неће никад увенути

За све нас

Нићи ће нови – узмите га

За све нас

Увек берите то цвеће

За све вас

*

Беспочетно

*

Бескрајно

*

На слици: Детаљ платна "Украдени пољубац" Жана Онореа Фрагонара из 1780. године.

То је био обичан дан. Ни по чему посебан. Дванаести јануар 2012. године. Посебан је био мени, јер је тог дана из мене покуљала нека љубав свему и свакоме ( нешто што је стално присутно али не тако неподношљиво), неки осећај у стецишту бића, нека ширина у прсима, у пределу срца, плућа, дијафрагме, стомака (можда треба да одем код кардиолога или пулмолога?), осећај топлине у пределу душе ( изгледа је имам?). То осећам сваки дан, али тог дванаестог је баш наврло. Као лавина, као плима… Тај осећај ми је као и увек јасно рекао КОЛИКО ВАС СВЕ ВОЛИМ. Волим и познате и непознате, лако ми да волим. Почео сам да окрећем телефоном најближе, послао сам свима чије бројеве имам у телефону поруку да их волим као људска бића. Свима чију електронску адресу имам, такође сам послао поруке. Свима са којима радим сам то рекао и свима које сам тог дана срео. А на многе од вас сам помислио, стварно помислио, сетио се свих вас, свих, стварно свих вас – КОЛИКО ВАС ВОЛИМ. Волим и оне са којима се спорим и не слажем, и оне са којима не делим одређене вредности, волим и све оне који мисле другачије од мене, поред оних који су ми блиски, са којима се слажем, са којима делим много тога…Волим и све оне којима се неће допасти овај текст, све оне који ме не воле и све оне који ме мрзе. Волим и оне равнодушне…

Сутрадан сам то поновио, опуштеније и с дозом хумора- послао сам свима поруку да их и тог дана волим исто као и претходног и да ми не замере ако им сутрадан не пошаљем поруку. Све то у та два дана сам чинио без много размишљања. Да сам превише размишљао, не бих то учинио. Почео бих да мислим на оно што ми је одговорила једна особа до које сам допро, „На многе погрешне адресе си послао поруке, неће те разумети.“ Одговорио сам: „Ако…нека….Једина намера ми је била да искажем оно што осећам, не да привлачим пажњу, да замарам…Не кајем се.“ Допро сам до многих…узвратили су на свој начин. Све те справе које користимо, сва та електроника, ти програми, мреже… па све то служи да нас повеже а не да нас отуђи. А отуђује нас. Е то што сам урадио није било отуђивање. И после свега, још једном сам се уверио у снагу речи, у моћ искрене речи. И колико то не користимо или користимо на погрешан начин и реч и справе, мреже, програме…

Није тешко рећи људима да их волиш. Није то тако тешко исказати. Лако је. Не постоји посебан разлог осим оног који сам навео, ни за слање ових порука, ни за овај текст. Један обичан дан. Нисам био пијан, ни напушен, чист као ружа, са сунцем у очима, што би реко Јура…Нисам ни заљубљен, нисам добио на лутрији (није ни пред смрт, колико знам?). Није ми био ни рођендан. Никада нисам слао овакве поруке…Тог дана сам осетио да вас све волим, па вам то поново кажем. Волим вас све… Можда и ви пожелите да кажете некоме да га волите? Можда некоме коме то дуго нисте рекли а било је потребно? Можда и ономе коме то кажете сваки дан? Можда и онима који мисле да им то није потребно? Није то тако тешко. Лако је. Сви то можете осетити…негде…у пределу душе…Поделите то…Хајде да се заразимо љубављу, да изазовемо једну епидемију вољења. Отворите своје срце, завирите у своју душу, покажите своје школовано срце, немојте се стидети. Испољите своју емоционалну писменост, вратиће вам се стоструко. Обрадујте некога. Обрадујте себе. Изненадите и себе и друге…Драги Душко Радовић је рекао:”Ко зна да воли, не би требало ништа друго да ради.”

За крај делови још једне моје песма, за све вас. О “оној” љубави, љубави двоје, љубави жене и мушкарца, оној на коју најчешће помислимо… Делове песме ћу дати као текст, краће је.

ЉУБАВ ЈЕ ОД ВОЛЕТИ…ЉУБАВ

На слици: Детаљ платна "Љубавно крунисање" Жана Онореа Фрагонара, друга половина XVIII века.

Одговарајућа осећања и понашање у односу две зреле одрасле особе. Жеља да наш интимни свет поделимо са другом особом. И она са нама . Љубав је: Воља да се воли; Време проведено заједно; Дубоко разумети једно друго; Имати на кога да се ослониш; Имати заједничка интересовања; Заједно нешто радити; Заједно се радовати и заједно жалостити… Љубав је остварење људске чежње. Сви они тренуци украдени површности и лакомислености, жрвњу туђе, баналне свакодневице. Тренуци нежности, погледа, додира, осмеха. Сати, дани проведени заједно. Године. Љубав је заволети мане вољене особе. Љубав су све оне слатке, мале, свакодневне ствари. Љубав је сво добро и сва мука проживљени заједно. И неподношљивост раздвојености. Љубав је све што сте уткали једно у друго. Љубав јесте доброта. Љубав није и не може бити зло….Љубав је као сунце. Оно је вечно. Греје. Лечи. Орасположује. Храни…Љубав је боља од сунца! С љубављу се не може претерати. Може се неограничено давати и примати. Не можеш је се заситити. Од љубави не можеш изгорети. Разболети се….Љубав је тај божански дух који нас повезује. Љубав је садржина свих религија. Љубав је сваки бог и свако његово дете. Мојсије, Исус, Мухамед, Буда…су начини човека да отелотвори љубав.…Пустите љубав на слободу. Отворите кавез у који сте је заточили. Доприте до свог ја. Суштина вашег ја јесте љубав према другима и себи. Не самољубље, него самољубав. Ко не воли себе не може волети ни друге. Дозволите да вам други у томе могу помоћи. Кад схватите своју природу и суштину, оно највредније у вама, моћи ћете и да дајете и да примате. Срешћете праву особу, ако већ нисте. Онда ћете измешати и поделити љубави, спојити их у једну а да не изгубите своју првобитну….Ми стварамо двољубав и уживамо у томе. Свако у својој љубави. У љубави оног другог. У заједничкој љубави. Тако се љубав шири. Тако љубав расте. Тако живи.

Да ли је тачно: „Колико волиш, толико вредиш?“ Или, “Ко зна да воли, не би требало ништа друго да ради”?” Тачно је. Љубав је од волети. Љубав је од волим те.

Кад схватите своју природу и суштину, оно највредније у вама, моћи ћете и да дајете и да примате. Срешћете праву особу, ако већ нисте. Онда ћете измешати и поделити љубави, спојити их у једну а да не изгубите своју првобитну....Ми стварамо двољубав и уживамо у томе. Свако у својој љубави. У љубави оног другог. У заједничкој љубави. Тако се љубав шири. Тако љубав расте. Тако живи." На слици: "Љуљашка", рад Жана Оноре Фрагонара, 1767-1768. година.

“Ја син мутнога ловца и видра и овца…”

Оскар Давичо – “Хана”

Ја, аутор преко седамдесет озбиљних чланака, током две године, подужих, аналитичких, све заједно скоро четири стотине страница текста, са жаљењем саопштавам да постоји извесни “политичар”, кажу, контроверзни, истог имена и презимена, који необично личи на мене, као јаје јајету, који са мном, озбиљним аутором са опозиционих сајтова, нема никаквих додирних тачака. Read the rest of this entry »

До мене је случајно доспео писмени састав тринаестогодишње девојчице А. Познајем и оца и мајку те девојчице. Имају још једну, осмогодишњу ћерку. Од родитеља и девојчице сам добио сагласност да вам представим њен састав. Мене је текст потресао. Желим да чујем и ваше мишљење. Read the rest of this entry »

Почетком 2010. године, београдски жути, предвођени београдским дрвоморцем, посекоше столетни дрворед Булевара. И ником ништа. У марту те године, писац ових редова као градски одборник и двоје посланика ДСС поднели су Уставном суду, Жалбу против одлука Града Београда о сечи платана на Булевару. И опет, ником ништа. Потом је одборничка група ДСС, на иницијативу аутора овог текста, Скупштини града Београда предложила разрешење градоначелника Ђиласа, на седници градске Скупштине 22. марта 2010. године. И опет ником ништа. Read the rest of this entry »

Не спадам у оне који некритички подржавају све што ради Филхармонија, односно њен директор. На пример, није ми се допало то што је пре неколико година, дозвољено да у Филхармонији свирају “Црни пантери”, без обзира на тадашње разлоге солидарности (изгорео им сплав). Једноставно таквој музици није било место у сали Филхармоније. Ради се о принципу. Read the rest of this entry »