Јавност је могла пажљиво да саслуша једноипосатно излагање председника Међународног суда правде. Свако нормалан би после тога помислио да неко мора да одговара због тешког пораза Србије. Режим и његове главне странке ДС и Г17 никада нису били искрени у борби за Косово и Метохију. Сада је време да плате за своју неискреност. Нажалост, прво ће платити Србија. Србија ће се суочити са несагледивим последицама веома јасног става МСП у корист Шиптара. Апетити на Косову ће порасти. Имају на чему и да расту. Став МСП је разоран.

Домаћи дискурс о Европској Унији и приступању Србије у њу, развијао се бар десет година. На „путу ка ЕУ“, политички ставои су били час рационални, час страсни, а јавност је, изгледа, ову дебату доживела као прилику да „лајкује“ ставове који јој се допадају. Међутим, сами ставови су се мењали, нарочито кад је постајало извесније да нема експресне „евроинтеграције“. Избор наведених ставова, осврт је на деценијски критички однос аутора различитих идеолошких и вредносних погледа према ЕУ и српској „евроинтеграцији“.

Међународни суд је 22. јула, у складу са молбом Генералне скупштине ОУН, обелоданио закључак о проблему Косова. Нико други до Тадић није, прокламовавши „борбу за Косово дипломатским средствима“, убрзо вратио српске амбасадоре у земље које су признале независност Косова, и без противљења признао мисију ЕУЛЕКС на Косову, која је доприносила јачању „косовских институција власти“. Одлука МС је погазила резолуцију 1244 СБ ОУН. Почеће се реализовати сви пређашњи планови Приштине.

Путујући по Србији и шире, упознајући различите људе и дружећи се са њима, схватили смо да је овај свет ипак богат поштеним и племенитим људима који и те како воле своју земљу и верују у њену бољу будућност. Ти људи не стављају себе испред других, па их зато и нема у јавности, у којој се форсирају разни опортунисти, бескичмењаци, страначки прелетачи, љуштуре без идеала и морала. Њихове слике нећете видети на насловним страницама таблоида…

Немачка Влада, за сада још увек у тајности, припрема формирање нове контролне финансијске институције, назване Берлински клуб, која би могла пре свега земље евро зоне вратити у стање феудалне и вазалске Европе. Тај нови клуб би требало да се бави дуговима земаља Европе које су на ивици банкротства или су већ у суштини банкротирале.

Питање практичне примене црногорског језика и азбуке са 32 слова довело је надлежне до практичних проблема – штампање уџбеника и школске лектире, односно њихово “превођење”, питање наставног кадра, јер још није изишла прва генерација са никшићке катедре за црногорски језик, који се иначе “изучава” из уџбеника на српском, а предају га професори који су студирали српски језик…

Лепо је што су наши носиоци власти одлучили да помогну Хрватима да „ухвате последњи воз“. Лепо је што се не исцрпљујемо жељама о „цркавању комшијине краве“. Побегли смо из федерације Јужних Словена, спалили све мостове, да би се сад сви придружили Унији. Свесни смо да су нам и многи Европљани несебично помагали да се „франкештајн на југоистоку“ упокоји.

Априла 2008. године, Харадинај и један од његових сарадника, оптужени за сурове злочине против Срба, Албанаца и Цигана на Косову 90-их година, били су ослобођени и пуштени на слободу. По подацима владе Србије, Харадинај је сопственим рукама убио преко 70 цивила. Објављени материјали, између осталог и они које је публиковала Карла дел Понте, сведоче о томе да је Харадинај умешан у такозвану црну трансплантологију…

У четвртак, 22. јула, Међународни суд ОУН у Хагу обелоданиће дугоочекивану одлуку о статусу покрајине Косово, која је прогласила независност од Србије 17. фебруара 2008. године. Пресуда ће бити саветодавног карактера, али то не умањује њен међународно-правни значај. По први пут у својој историји Међународни суд разматра питање о законитости отцепљења посебне територије од државе-чланице ОУН, без пристанка ове последње. Зато ће и одлука имати карактер преседана…

У тренутку најмање будности ионако ошамућене јавности, у сред јулских тропских врућина, режим Скупштини, као кукавичје јаје, подмеће измене и допуне Закона о Агенцији за борбу против корупције. И режим зна да су те измене скаредне и срамотне и бира најмање штетан тренутак када ће да их пласира. Режим гази законе ради себе и својих обесних функционера и гази законе Србије да би себи донео још више бенефиција и привилегија. Режим Бориса Тадића је одабрао да живи бесно као власт а не скромно као народ.