Нацистичким снагама, 1941. године, које су бомбардовале Београд, командовао је фелдмаршал Кеселринг. Занимљиво је да је немачка тајна служба, задужена за логистику савезничке НАТО операције против Срба 1999. – команду поверила његовом сину Рајнеру Кеселрингу. НАТО фаланга је, тако, још једном показала ком узору указује своје дивљење.

Елита поробљеног народа су они делови народа који најискреније прихватају истине које се народу сервирају. Ради се о људима који поробљивачке парадигме прихватају најчешће из користи, а неретко и због истинског уверења у истинитост стране пропаганде. Такви људи постају подобни интелектулци, или, како бисмо то лепше рекли, медиокритети.

Очито је ДОС, постављен уз напоре сила које су Србију бомбардовале, веровао да су ти новостечени важни „другови“ пут којим треба кренути. Међутим, цена тог пута је била да се не помиње кривична одговорност важних „другова“ за бомбардовање Србије, те да се та одговорност пребаци самим Србима, и антисрпска клевета „другова“ прихвати. Тај пут морао је да води Србију низбрдо, ту где се данас налази; јер ко прихвата ратну кривицу, прихвата да за то и треба да плати одштету.

Јуче, 29. јануара 2012. престало је да куца срце мог доброг кума Пеђе Кијука. Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац… Никада није био члан нити једне партије, не припада ниједној филозофској или књижевној школи, као што није члан нити једне квазимистичне или езотеријске организације.

Најбољи начин да се Србија и Српска повезују јесте да што више и јаче економски сарађују. То нас је и највише руководило када смо 2006. године донели чврсту одлуку да Телеком Србије мора да победи на тендеру за куповину Телекома Српске. Ниједна инвестиција Србије није скупа ако се том инвестицијом развија Република Српска. На све могуће начине треба међусобно повезивати привреде Србије и Српске, а то и у чисто економском рачуну јесте и у интересу Србије.

Учествовање ОУН у сређивању афричких криза је све јасније почело да носи карактер њиховог подржавања, па чак и распиривања. Зато је жеља афричких земаља и Афричког савеза да се склоне од такве „подршке“ јасна, закономерна и легална. Процес је тек почео, али је смисао правца у коме се он креће сасвим јасан.

Разорна економска криза којој се крај не види, отворила је расправу о садашњости и будућности капитализма. Од плитког тријумфализма с почетка деведесетих година прошлог века, западни свет је дошао до стања дубоке забринутости и страха, суморне резигнације и видљивог губитка самопоуздања. Расправе које се воде у најважнијим светским медијима делују површно, или у најбољем случају не самеравају довољно дубину и сложеност кризе.

Фамозни списак од 300 највећих пореских дужника у Србији, у категорији од по 100 предузећа, предузетника и физичких лица, угледао је светлост дана и то баш симболично на Бадњи дан 6. јануара. Овакав гест Пореске управе последица је предходних измена и допуна Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је Народна скупштина усвојила 29. децембра 2011. године. Режим Бориса Тадића уствари, по ко зна који пут, обмануо јавност и Србији, извргао руглу и спрдњи материју пореске политике…

Поводом трећег српског издања књиге “Страначки плурализам и монизам: обнова и затирање послератне опозиције” (Службени гласник), Фонд Слободан Јовановић је на Коларчевом народном универзитету 26. јануара 2012. године организовао трибину. На трибини су говорили: Желидраг Никчевић (у име издавача), проф. др Слободан Самарџић, проф. др Коста Чавошки и др Војислав Коштуница.

ДСС одлучно заступа став да не постоји ниједан ваљан разлог да се мења Устав Србије. Ми смо данас заправо уставобранитељска странка. С друге стране, чињеница је да је СНС поднео захтев за промену Устава. Верујем да постоји подударност наших ставова када је реч о војној неутралности Србије. Већ када је реч о проглашавању политичке неутралности Србије, ту опет постоји разлика јер је СНС за приступање Србије Европској унији.