Актуелна Влада Србије премијера Мирка Цветковића ушла је у историју као власт која је највише задужила грађане, односно за 5,7 милијарди евра или 4,7 милиона евра дневно – израчунали су српски економисти. Србија, према подацима Народне банке, ове године мора да отплати 3,8 милијарди евра дуга. У 2013. оптерећење буџета биће слично (3,7 милијарди), а критична је и 2014. када на отплату доспијева 3,4 милијарде.

Ако је жртва Срђана Алексића морални ослонац нове српске политике, зашто Чедомир Јовановић не следи њен херојски дискурс када је у питању сама Србија? Прошлонедељни дуел Милорада Додика и Чедомира Јовановића остао би тек бурно варничење пред телевизијским камерама, да изјава лидера ЛДП-а о Срђану Алексићу из Требиња није отворила питање морала у јавности на најприземнији начин.

Да, данас се намеће питање не залажу ли се и постмодернисти као и некада комунисти за својеврсно одумирање или нестајање државе, тако да њихов поход на државу као државу, без обзира на природу политичког поретка, постаје удар на саму демократију и слободу појединца? Зато с разлогом морамо да се запитамо шта ће остати од демократије у савременим постдемократским друштвима?

Већ овлашна анализа додељивања само неких престижнијих награда и признања, да их набрајамо било би одвећ заморно и монотоно, показала би свеколику и често погубну разноликост критеријума. При чему су најгора она решења која проистичу из дневнополитичких, партијских и неретко родбинских интереса…

Оваква ЕУ, каква је до јуче била, више неће постојати. Она је у дубокој кризи и неизвесно је да ли ће се преуредити у две или више колона и да ли ће уопште опстати. Политичка неутралност, како јој и име каже, не значи да би Србија била против ЕУ или било кога, већ напротив, желимо са ЕУ, са државама чланицама ЕУ, али и са свим осталим земљама да имамо развијену економску сарадњу. Наша привреда трпи штету од потписаног ССП са ЕУ. Политичка неутралност је зато и права основа за економски опоравак и развој Србије.

У Војводини је запосленост са 44 у 2010. години опала на 35 одсто у 2011. Дакле, само сваки трећи човек је запослен. ДСС ће инсистирати на изнетим циљевима све док сваки човек не буде имао запослење. Тада можемо очекивати да ће народ поново узети судбину у своје руке и да ће Србија бити независна држава, јер ће њени грађани бити независни од политике. Ми хоћемо Војводину у којој ће моћи пристојно да се живи од поштеног рада. Војводину у којој се плата зарађује, а не добија.

Војводини је данас преко потребан снажан економски развој а не замајавање народа како ће неко други, односно Европска унија, да ради и решава наше проблеме уместо нас самих. Готово је непристојно даље обмањивати грађане како ће Европска унија да нам поклања паре. До сада никада није било, а никада и неће бити бесплатног ручка. Само грађани Србије могу да раде и стварају бољу и богатију земљу. Нико овај посао не може обавити уместо нас самих.

Прво је био неуспели покушај да се политички простаклук Андреја Николаидиса произведе у тобожњу сатиру коју прост пук није умео да препозна као литерарни жанр, уметничко дело које не треба читати у политичком, већ у књижевном кључу. Када се испоставило да смо Николаидиса прочитали од почетка до краја и да ту засењивање простоте не помаже, Чедомир Јовановић се прекјуче одважио на једну другу, сасвим оригиналну врсту (зло)употребе књижевности у политичке сврхе.

Новац Саудијаца и чак Ирана, дипломатија Анкаре, владари из сенке преко баре, уз сорошевску штампу и енглески цинизам, који својевремено није хтео видети ни вишемилионски геноцид над Јерменима, само да кроз Босфор не прође руска крстарица ка топлим морима, али више од свега неслога самих балканских хришћана – све то представља реалну опасност у перспективи, која би могла не само да створи нова Косова широм Балкана, већ и да их постепено споји у зелену трансверзалу.

Како је ових дана изјавио специјални известилац Европске Уније за Србију Јелко Кацин, Србија „треба да предузме све могуће за нормализацију односа са Косовом до 1. марта“ , када ће у Бриселу бити одржано следеће заседање Савета ЕУ на највишем нивоу. А то и представља ултимативну „путну карту“ коју Европска Унија данас нуди Србији без Косова. Времена су се променила, те сада Европска Унија тежи да максимално исфорсира евроинтеграцију Косова као независне државе, уз истовремено успоравање решавања захтева Србије.