Како је ових дана изјавио специјални известилац Европске Уније за Србију Јелко Кацин, Србија „треба да предузме све могуће за нормализацију односа са Косовом до 1. марта“ , када ће у Бриселу бити одржано следеће заседање Савета ЕУ на највишем нивоу. А то и представља ултимативну „путну карту“ коју Европска Унија данас нуди Србији без Косова. Времена су се променила, те сада Европска Унија тежи да максимално исфорсира евроинтеграцију Косова као независне државе, уз истовремено успоравање решавања захтева Србије.

Свака економска платформа коју усвоји наша странка, па тако и Програм развоја Војводине, има три основна циља: раст запослености, развој домаће привреде, и подизање животног стандарда грађана, каже у интервјуу за НС Репортер Ненад Поповић, потпредседник ДСС уочи представљања Програма развоја Војводине у Новом Саду.

Какву улогу може да одигра само један амерички долар или боље речено у коликом проблему су домаћа и светска економија најбоље илуструје продаја железаре у Смедереву коју су 27. јануара договорили Америчка компанија Ју-Ес-Стил (U.S. Steel) и Влада Србије. „Држава је ову компанију купила да спречила катастрофалне последице по привреду и оне који живе од железаре. То намеће оправдано питање колико ће буџет државе на крају коштати ова нездрава и изнуђена инвестиција…

У отвореном разговору о перспективи Црне Горе Митрополит је изразио резерву и лично мишљење о непотребности постојања Сјеверноатлантског пакта данас, као самосталне војне силе, али и према уласку Црне Горе у НАТО, подсјетивши њемачког Амбасадора на недавна неправедна бомбардовања Србије, Црне Горе и Републике Српске и негативним осјећајима које ти догађаји буде у већини становника Црне Горе.

Постоје историјски периоди у којима је Србија с правом прибављала све атрибуте „обећане земље“. Оне државе преко чијих граница су хрлили странци у потрази за слободом, бољим животом и благостањем. Примери из XIX, па и прве половине XX века то најбоље потврђују. Београд и Србија никада нису патили од затворености и ксенофобије. Дугачак би био списак оних људи страног порекла који су се сродили са нашом средином и у њој оставили неизбрисив траг.

Сва је прилика да „Ју-Ес стил“ из Србије неће бити испраћен истином и катарзом о општем штеточинству параполитичких приватизација. Пре само три месеца, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић изјавио је да „Ју-Ес стил“ заједно са државом мора да уложи напоре, како би се очувале хиљаде радних места. Каква несмотреност!

На више од сто страница управо ове књиге, објављене у Београду на јефтиномм папиру, написана је невероватна сага о политичкој издаји и превари. Главни јунаци ове књиге су – представници највишег руководства Србије – земље чија је политика донедавно изгледала необјашњивом и нелогичном. У земљи која слови као отаџбина ненасилних демократских револуција ни до данас нико од високих функционера који се помињу у овим депешама није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану.

Слободан Самарџић изјавио је да би Србија требало да „окрене стратешки лист“ у процесу европских интеграција због услова да се одрекне Косова и велике штете коју трпи применом Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Србија применом ССП-а због мање наплате царина годишње губи 180 милиона евра, а да би у будућности царински приходи у трговини са ЕУ требало потпуно да нестану, док истовремено Србија неће добити компензацију из европских фондова, као што су их добили Хрватска и земље источне Европе.

Нацистичким снагама, 1941. године, које су бомбардовале Београд, командовао је фелдмаршал Кеселринг. Занимљиво је да је немачка тајна служба, задужена за логистику савезничке НАТО операције против Срба 1999. – команду поверила његовом сину Рајнеру Кеселрингу. НАТО фаланга је, тако, још једном показала ком узору указује своје дивљење.

Очито је ДОС, постављен уз напоре сила које су Србију бомбардовале, веровао да су ти новостечени важни „другови“ пут којим треба кренути. Међутим, цена тог пута је била да се не помиње кривична одговорност важних „другова“ за бомбардовање Србије, те да се та одговорност пребаци самим Србима, и антисрпска клевета „другова“ прихвати. Тај пут морао је да води Србију низбрдо, ту где се данас налази; јер ко прихвата ратну кривицу, прихвата да за то и треба да плати одштету.