Други пишу
Избор најзанимљивијих чланака из домаће штампе и са интернет сајтова.

Велики аматеризам ове владе се види и из тврдње да ћемо обраћањем МСП проблем са политичке равни пребацити на међународно-правну раван. А међународно право је саставни део међународне политике, оно не познаје мере принуде већ је ту да легитимише вашу политичку позицију. Цела правна борба је требало да представља снажење наше политичке позиције. А десило се управо обрнуто. За то пуну одговорност сноси наш министар иностраних послова, али и цела Влада.

Ј. Арсеновић, 28.07.2010.

Мудролије несрећног Бориса, насрнуле су на њега самог да покупе данак. Кличући да Европа нема алтернативу, заборавио је да постоји Србија. Какво је питање суду поставио, такав је одговор и добио. Оних девет судија које су гласале да одлука о проглашењу независности није у супротности са међународним правом једва су дочекале кратко и глупо питање, да би на исто дале глуп и кратак одговор. Ионако нам је положај био изузетно тежак, а сада је неподношљив. Какву је само добру карту поклонио свим нашим противницима!

Милош Алигрудић, 27.07.2010.

Чувајте се оних који знају напамет Косовску заклетву, а не чине ништа да Србију извуку из стања окупације. Они су ту само зато да Србију и Косово не би уместо њих бранио неко ко би их заиста бранио. И не заборавите најважније: ово је прича дужа од наших живота, али у њој ће све бити запамћено, и ко је био тамо, и ко је био овамо, посебно ко је био тамо, а лагао да је овамо.

Жељко Цвијановић, 27.07.2010.

„Косово је Србија, а такозвана приштинска влада апсолутно је незаконита, ма шта тамо говорили Американци и њихови европски прирепци, који никада и ништа нису разумели на Балкану. И није важно шта ће рећи тај хашки суд!“


Саветодавно мишљење Међународног суда правде, по општој оцени у земљи, неповољно је по Србију којој предстоји даља дипломатска борба за Косово и Метохију. Док власт тврди да је суд одлуку о легалности сецесије КиМ заправо вратио Уједињеним нација, опозиција тражи оставке државног врха, тврдећи да је владина политика одлуком суда доживела крах. Милош Јовановић, потпредседник Демократске странке Србије: Нема алибија за државничку неспособност. – Миливоје Михајловић, шеф канцеларије Владе Србије за медије: То није секира којом је Косово одсечено

Б. Чпајак и Г. Новаковић, 26.07.2010.

Проблем српске политике, а нарочито владајућег режима оличеног у ДС-у јесте недостатак принципа, моралног интегритета и јасних ставова. Са друге стране, опозиционе патриотске странке, оне политичке снаге које имају дефинисане политичке ставове и патриотски су оријентисане, имају проблем да свој програм јасно артикулишу и да их успешно предоче јавности

Бранко Радун, 26.07.2010.

Међународни суд је 22. јула, у складу са молбом Генералне скупштине ОУН, обелоданио закључак о проблему Косова. Нико други до Тадић није, прокламовавши „борбу за Косово дипломатским средствима“, убрзо вратио српске амбасадоре у земље које су признале независност Косова, и без противљења признао мисију ЕУЛЕКС на Косову, која је доприносила јачању „косовских институција власти“. Одлука МС је погазила резолуцију 1244 СБ ОУН. Почеће се реализовати сви пређашњи планови Приштине.

Ана Филимонова, 23.07.2010.

Путујући по Србији и шире, упознајући различите људе и дружећи се са њима, схватили смо да је овај свет ипак богат поштеним и племенитим људима који и те како воле своју земљу и верују у њену бољу будућност. Ти људи не стављају себе испред других, па их зато и нема у јавности, у којој се форсирају разни опортунисти, бескичмењаци, страначки прелетачи, љуштуре без идеала и морала. Њихове слике нећете видети на насловним страницама таблоида…

Феђа Димовић, 23.07.2010.

Питање практичне примене црногорског језика и азбуке са 32 слова довело је надлежне до практичних проблема – штампање уџбеника и школске лектире, односно њихово “превођење”, питање наставног кадра, јер још није изишла прва генерација са никшићке катедре за црногорски језик, који се иначе “изучава” из уџбеника на српском, а предају га професори који су студирали српски језик…


Априла 2008. године, Харадинај и један од његових сарадника, оптужени за сурове злочине против Срба, Албанаца и Цигана на Косову 90-их година, били су ослобођени и пуштени на слободу. По подацима владе Србије, Харадинај је сопственим рукама убио преко 70 цивила. Објављени материјали, између осталог и они које је публиковала Карла дел Понте, сведоче о томе да је Харадинај умешан у такозвану црну трансплантологију…

Тимур Блохин, 21.07.2010.