Јавност у Србији једва да је обавештена да се чак пет српских држављана налази на листи од 44 особе против којих су египатске власти ових дана подигле оптужницу због нелегалног финансирања невладиних организација у којим су запослени и оснивања огранака међународних организација у Египту без одобрења египатских власти, “истраживања података за слање у САД” и подршке египатским кандидатима и странкама “у служби страних интереса”.

Љиљана Смајловић: "Јавност у Србији једва да је обавештена да се чак пет српских држављана налази на листи од 44 особе против којих су египатске власти ових дана подигле оптужницу због нелегалног финансирања невладиних организација у којим су запослени и оснивања огранака међународних организација у Египту без одобрења египатских власти, `истраживања података за слање у САД` и подршке египатским кандидатима и странкама `у служби страних интереса`." Фото: web016.rs

Неуобичајена српска дискреција у погледу идентитета ових људи изгледа има неке везе са тим што наши оптуженици, али амерички намештеници, заправо и не желе никакав домаћи публицитет за своје проблеме. У Србији нису објављени ни фонетски транскрипти имена српских грађана преузетих из каирског Ал Ахрама, који се могу наћи на веб страницама Ал Џезире. Оптуженици желе да сачувају своју анонимност: знају, ваљда, да су само колатерална штета и да публицитет не би помогао њиховим међународним каријерама нити им код куће прибавио ореол бораца за демократију. Права мета египатских власти ионако су америчке организације у којим наши грађани раде, односно оних 19 Американаца с оптужнице који организују и финансирају “продемократске” групе у Египту. Оно што српске власти евентуално чине за српске грађане с египатске оптужнице обавијено је велом тајне, а српска штампа и јавност не захтевају да се тај вео скине.

“Шлаг на каирској торти” и разлог истинског америчког беса је то што је један од оптужених Американаца Сем Лахуд (који се заједно с још четворицом сународњака у страху од хапшења склонио у зграду америчке амбасаде у Каиру), син Реја Лахуда, секретара за транспорт у Обаминој администрацији. Сем Лахуд је вођа локалног огранка ИРИ-ја (International Republican Institute), међународног института Републиканске странке, који се, као и НДИ (National Democratic Institute) и “Фридом хаус” (Freedom House), професионално баве “ширењем демократије” у кризним подручјима. Локални службеници све три организације, као и немачког “Конрад Аденауер Стифтунга” (такође добро познатог и активног института на Балкану), налазе се на египатској оптужници. Друштво им на листи оптужених за кривична дела која миришу на антидржавну активност и шпијунажу, мада се ти термини изгледа не користе, праве још три америчка и два египатска службеника извесног Међународног центра за новинаре, чији је посао да распоређује америчке паре намењене јачању амерички схваћене независности медија у Египту.

На шта све ово подсећа Србе? Оно што се последњих деценија дешавало на Балкану има везе с арапским пролећем само утолико што их повезује свеприсутна америчка рука. Српски “Отпор”, организација која је послужила као еталон за сличне групе у другим кризним подручјима, сада је у глобалној свести нераскидиво повезан с америчким финансијерима, иако не само што није почео с америчким парама, него се ни на који начин у старту није ни угледао на амерички пример. Заправо би се могло рећи да су Американци на неки начин “киднаповали” тај српски бренд, као и читав историјат домаћег жилавог културног и политичког отпора Слободану Милошевићу, свакако уз малу помоћ људи попут Срђе Поповића, који су пристали да после рушења Милошевића бренд комерцијализују и интернационализују.

Стејт департмент вели да оптужницу на сто страна још није успео да преведе на енглески и темељито проучи, али америчка штампа бележи бес и огорчење америчких званичника који кажу да се “ауторитарним режимима” никад и нигде нису допадали амерички напори на “ширењу демократије”, па се ипак никада нити једна влада осим египатске није усудила да због тога изводи америчке грађане пред суд.

Египатске власти не уживају неподељену подршку својих грађана, али се чини да у бацању ове рукавице Американцима имају симпатије домаће јавности. Пронела се информација да су код оптужених пронађене мапе Египта подељеног у четири дела, што је пробудило сећање на начин на који су велике западне силе у прошлости решавале проблеме на Блиском истоку. Реска америчка упозорења о томе да ће Египат због ове провокације можда да изгуби милијарду и по долара америчке војне помоћи, па и критике самог Барака Обаме, египатски је премијер Кемал ал Ганзури кратко прокоментарисао речима да “Египат неће да клекне”.

На шта све ово подсећа Србе? Оно што се последњих деценија дешавало на Балкану има везе с арапским пролећем само утолико што их повезује свеприсутна америчка рука. Српски “Отпор”, организација која је послужила као еталон за сличне групе у другим кризним подручјима, сада је у глобалној свести нераскидиво повезан с америчким финансијерима, иако не само што није почео с америчким парама, него се ни на који начин у старту није ни угледао на амерички пример. Заправо би се могло рећи да су Американци на неки начин “киднаповали” тај српски бренд, као и читав историјат домаћег жилавог културног и политичког отпора Слободану Милошевићу, свакако уз малу помоћ људи попут Срђе Поповића, који су пристали да после рушења Милошевића бренд комерцијализују и интернационализују. “Отпор” је настао у јесен 1998. године, пре него што су било какве озбиљније америчке паре за отпор или рушење Милошевића почеле да улазе у Србију, али сада већина грађана, укључујући ту нарочито младеж у Србији, верује да је то била чисто америчка подвала, у којој су неки млади Срби учествовали из чисте похлепе и каријеризма.

Наравно да њиховој историјској заоставштини није помогло ни то што су се “отпораши” у Милошевићево време клели да их само њихове рођене бабе и тетке финансирају, док понеки мобилни телефон добију и од српске дијаспоре, да би се, одмах по рушењу Милошевића, њихови прави, “досовски” лидери из сенке почели хвалити по америчким листовима да су путовали на програме обуке у Мађарску и да су доларе и евре добијали на руке у Будимпешти и лично преносили преко границе.

Наравно да њиховој историјској заоставштини није помогло ни то што су се “отпораши” у Милошевићево време клели да их само њихове рођене бабе и тетке финансирају, док понеки мобилни телефон добију и од српске дијаспоре, да би се, одмах по рушењу Милошевића, њихови прави, “досовски” лидери из сенке почели хвалити по америчким листовима да су путовали на програме обуке у Мађарску и да су доларе и евре добијали на руке у Будимпешти и лично преносили преко границе.

Млади људи на каирској оптужници немају по свој прилици никакве везе ни с оним почетним, “правим” “Отпором” из 1998, нити с овим комерцијализованим који личи на плаћени “извоз револуције” после 2000. Но репутација претходника вероватно неће много помоћи да се избаве из шкрипца у који су, вероватно не својом кривицом, упали ширећи америчку демократију у Египту. Неће им помоћи ни то што су групе за које сада раде настале осамдесетих година прошлог века како би надоместиле тајне акције CIA, којој је седамдесетих година јавно забрањено да тајно потплаћује политичаре и културне раднике широм света, наводно у одбрани слободног света од комунизма. Негде од Регана наовамо Америка је одлучила да демократију треба да промовише отворено и јавно, не више тајним средствима CIA, већ из буџета Стејт департмента, уз подршку пореских обвезника и уз помоћ USAID-a (US Agency for International Development).

Неће им помоћи ни то што су групе за које сада раде настале осамдесетих година прошлог века како би надоместиле тајне акције CIA, којој је седамдесетих година јавно забрањено да тајно потплаћује политичаре и културне раднике широм света, наводно у одбрани слободног света од комунизма.

Египћани мисле да се Американци мешају у њихову унутрашњу политику и манипулишу египатским политичким процесима.

Оптужени кажу да само шире демократију и да то нема никакве везе с политиком. Надати се да то неће бити једина одбрана пет српских држављана на египатском суду.

Изворник текста: Независне новине