Na početku evo jedne moje pesme, za sve vas.
Na slici: Detalj platna "Ljubavno pismo", Žan onore Fragonar, oko 1770. godine.
ZA SVE VAS
Ima u nama jedna šuma
Za sve nas
Šuma kao zeleni somot
Za sve nas
Šuma sa nebrojeno drveta
Za sve nas
A svaki list za jedan osećaj
Za sve nas
*
Ima u nama jedno drvo
Za sve nas
Raskošne krošnje, hladovito
Za sve nas
Omiljeno mesto u šumi
Za sve nas
Jedno od onih drveta
Za sve nas
Koje želite da zagrlite kad olista
Za sve nas
*
Ima pod drvetom, jedna vlat
Za sve nas
U moru trave
Za sve nas
Vlat nad vlatima
Za sve nas
Travka tako savršeno zelena
Za sve nas
Da od nje zubi trnu
Za sve nas
Vlat na kojoj piše sve o nama
Za sve nas
*
I tu, u šumi, pod drvetom, u travi, kraj vlati
Za sve nas
Raste u nama jedan cvet, ni prvi, ni poslednji
Za sve nas
Cvet naše sutrašnjice
Za sve nas
Procvetaće – uberite ga
Za sve nas
Jer neće nikad uvenuti
Za sve nas
Nići će novi – uzmite ga
Za sve nas
Uvek berite to cveće
Za sve vas
*
Bespočetno
*
Beskrajno
*
Na slici: Detalj platna "Ukradeni poljubac" Žana Onorea Fragonara iz 1780. godine.
To je bio običan dan. Ni po čemu poseban. Dvanaesti januar 2012. godine. Poseban je bio meni, jer je tog dana iz mene pokuljala neka ljubav svemu i svakome ( nešto što je stalno prisutno ali ne tako nepodnošljivo), neki osećaj u stecištu bića, neka širina u prsima, u predelu srca, pluća, dijafragme, stomaka (možda treba da odem kod kardiologa ili pulmologa?), osećaj topline u predelu duše ( izgleda je imam?). To osećam svaki dan, ali tog dvanaestog je baš navrlo. Kao lavina, kao plima… Taj osećaj mi je kao i uvek jasno rekao KOLIKO VAS SVE VOLIM. Volim i poznate i nepoznate, lako mi da volim. Počeo sam da okrećem telefonom najbliže, poslao sam svima čije brojeve imam u telefonu poruku da ih volim kao ljudska bića. Svima čiju elektronsku adresu imam, takođe sam poslao poruke. Svima sa kojima radim sam to rekao i svima koje sam tog dana sreo. A na mnoge od vas sam pomislio, stvarno pomislio, setio se svih vas, svih, stvarno svih vas – KOLIKO VAS VOLIM. Volim i one sa kojima se sporim i ne slažem, i one sa kojima ne delim određene vrednosti, volim i sve one koji misle drugačije od mene, pored onih koji su mi bliski, sa kojima se slažem, sa kojima delim mnogo toga…Volim i sve one kojima se neće dopasti ovaj tekst, sve one koji me ne vole i sve one koji me mrze. Volim i one ravnodušne…
Sutradan sam to ponovio, opuštenije i s dozom humora- poslao sam svima poruku da ih i tog dana volim isto kao i prethodnog i da mi ne zamere ako im sutradan ne pošaljem poruku. Sve to u ta dva dana sam činio bez mnogo razmišljanja. Da sam previše razmišljao, ne bih to učinio. Počeo bih da mislim na ono što mi je odgovorila jedna osoba do koje sam dopro, „Na mnoge pogrešne adrese si poslao poruke, neće te razumeti.“ Odgovorio sam: „Ako…neka….Jedina namera mi je bila da iskažem ono što osećam, ne da privlačim pažnju, da zamaram…Ne kajem se.“ Dopro sam do mnogih…uzvratili su na svoj način. Sve te sprave koje koristimo, sva ta elektronika, ti programi, mreže… pa sve to služi da nas poveže a ne da nas otuđi. A otuđuje nas. E to što sam uradio nije bilo otuđivanje. I posle svega, još jednom sam se uverio u snagu reči, u moć iskrene reči. I koliko to ne koristimo ili koristimo na pogrešan način i reč i sprave, mreže, programe…
Nije teško reći ljudima da ih voliš. Nije to tako teško iskazati. Lako je. Ne postoji poseban razlog osim onog koji sam naveo, ni za slanje ovih poruka, ni za ovaj tekst. Jedan običan dan. Nisam bio pijan, ni napušen, čist kao ruža, sa suncem u očima, što bi reko Jura…Nisam ni zaljubljen, nisam dobio na lutriji (nije ni pred smrt, koliko znam?). Nije mi bio ni rođendan. Nikada nisam slao ovakve poruke…Tog dana sam osetio da vas sve volim, pa vam to ponovo kažem. Volim vas sve… Možda i vi poželite da kažete nekome da ga volite? Možda nekome kome to dugo niste rekli a bilo je potrebno? Možda i onome kome to kažete svaki dan? Možda i onima koji misle da im to nije potrebno? Nije to tako teško. Lako je. Svi to možete osetiti…negde…u predelu duše…Podelite to…Hajde da se zarazimo ljubavlju, da izazovemo jednu epidemiju voljenja. Otvorite svoje srce, zavirite u svoju dušu, pokažite svoje školovano srce, nemojte se stideti. Ispoljite svoju emocionalnu pismenost, vratiće vam se stostruko. Obradujte nekoga. Obradujte sebe. Iznenadite i sebe i druge…Dragi Duško Radović je rekao:”Ko zna da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.”
Za kraj delovi još jedne moje pesma, za sve vas. O “onoj” ljubavi, ljubavi dvoje, ljubavi žene i muškarca, onoj na koju najčešće pomislimo… Delove pesme ću dati kao tekst, kraće je.
LJUBAV JE OD VOLETI…LJUBAV
Na slici: Detalj platna "Ljubavno krunisanje" Žana Onorea Fragonara, druga polovina XVIII veka.
Odgovarajuća osećanja i ponašanje u odnosu dve zrele odrasle osobe. Želja da naš intimni svet podelimo sa drugom osobom. I ona sa nama . Ljubav je: Volja da se voli; Vreme provedeno zajedno; Duboko razumeti jedno drugo; Imati na koga da se osloniš; Imati zajednička interesovanja; Zajedno nešto raditi; Zajedno se radovati i zajedno žalostiti… Ljubav je ostvarenje ljudske čežnje. Svi oni trenuci ukradeni površnosti i lakomislenosti, žrvnju tuđe, banalne svakodnevice. Trenuci nežnosti, pogleda, dodira, osmeha. Sati, dani provedeni zajedno. Godine. Ljubav je zavoleti mane voljene osobe. Ljubav su sve one slatke, male, svakodnevne stvari. Ljubav je svo dobro i sva muka proživljeni zajedno. I nepodnošljivost razdvojenosti. Ljubav je sve što ste utkali jedno u drugo. Ljubav jeste dobrota. Ljubav nije i ne može biti zlo….Ljubav je kao sunce. Ono je večno. Greje. Leči. Oraspoložuje. Hrani…Ljubav je bolja od sunca! S ljubavlju se ne može preterati. Može se neograničeno davati i primati. Ne možeš je se zasititi. Od ljubavi ne možeš izgoreti. Razboleti se….Ljubav je taj božanski duh koji nas povezuje. Ljubav je sadržina svih religija. Ljubav je svaki bog i svako njegovo dete. Mojsije, Isus, Muhamed, Buda…su načini čoveka da otelotvori ljubav.…Pustite ljubav na slobodu. Otvorite kavez u koji ste je zatočili. Doprite do svog ja. Suština vašeg ja jeste ljubav prema drugima i sebi. Ne samoljublje, nego samoljubav. Ko ne voli sebe ne može voleti ni druge. Dozvolite da vam drugi u tome mogu pomoći. Kad shvatite svoju prirodu i suštinu, ono najvrednije u vama, moći ćete i da dajete i da primate. Srešćete pravu osobu, ako već niste. Onda ćete izmešati i podeliti ljubavi, spojiti ih u jednu a da ne izgubite svoju prvobitnu….Mi stvaramo dvoljubav i uživamo u tome. Svako u svojoj ljubavi. U ljubavi onog drugog. U zajedničkoj ljubavi. Tako se ljubav širi. Tako ljubav raste. Tako živi.
Da li je tačno: „Koliko voliš, toliko vrediš?“ Ili, “Ko zna da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi”?” Tačno je. Ljubav je od voleti. Ljubav je od volim te.
Kad shvatite svoju prirodu i suštinu, ono najvrednije u vama, moći ćete i da dajete i da primate. Srešćete pravu osobu, ako već niste. Onda ćete izmešati i podeliti ljubavi, spojiti ih u jednu a da ne izgubite svoju prvobitnu....Mi stvaramo dvoljubav i uživamo u tome. Svako u svojoj ljubavi. U ljubavi onog drugog. U zajedničkoj ljubavi. Tako se ljubav širi. Tako ljubav raste. Tako živi." Na slici: "Ljuljaška", rad Žana Onore Fragonara, 1767-1768. godina.
Nebojša Bakarec, 17.01.2012.
PRIJAVITE SE NA MESEČNI BILTEN