This page as PDF

Do mene je slučajno dospeo pismeni sastav trinaestogodišnje devojčice A. Poznajem i oca i majku te devojčice. Imaju još jednu, osmogodišnju ćerku. Od roditelja i devojčice sam dobio saglasnost da vam predstavim njen sastav. Mene je tekst potresao. Želim da čujem i vaše mišljenje.

Mlade generacije su žrtve vremena u kome živimo, žrtve potrošačkog društva, medijskog društva, žrtve pogrešnih ideala, ideala koji težište stavljaju na “imati” (to have) a ne na “biti” (to be), žrtve sveta koji oslonac nalazi u materijalnim dobrima a ne u duhovnoj i telesnoj ljudskosti , sveta (civilizacije i kulture) koji dobro proglašava za slabost, a zlo promoviše kao snagu i moć. Oni su najveće žrtve opšte emocionalne nepismenosti, duhovne i osećajne kuge, površnosti i surovosti, žrtve nemaštine, odsustva saosećajnosti i empatije. Na slici: novogodišnja čestitka iz doba SSSR

Mlade generacije su žrtve vremena u kome živimo, žrtve potrošačkog društva, medijskog društva, žrtve pogrešnih ideala, ideala koji težište stavljaju na “imati” (to have) a ne na “biti” (to be), žrtve sveta koji oslonac nalazi u materijalnim dobrima a ne u duhovnoj i telesnoj ljudskosti, sveta (civilizacije i kulture) koji dobro proglašava za slabost, a zlo promoviše kao snagu i moć. Oni su najveće žrtve opšte emocionalne nepismenosti, duhovne i osećajne kuge, površnosti i surovosti, žrtve nemaštine, odsustva saosećajnosti i empatije.

Sastav devojčice A. potvrđuje da nada leži u svima nama, a najviše u mladima. I još je lepše što se potvrđuje da ne misle svi mladi samo na novac, na statusne simbole, na internet i Fejsbuk, na mobilne telefone, firmiranu odeću i obuću, na televiziju, na rijaliti programe, na to kako da postanu poznati bez razloga i pokrića (bez rada i rezultata)… Mnogi mladi, kao i devojčica A., razmišljaju i o suštini stvari, razmišljaju na uzvišen način, pored toga što sigurno razmišljaju, takođe o suštini stvari, o egzistencijalnim pitanjima, koja se tako surovo nameću njihovim roditeljima i njima samima. Devojčica A. govori u ime istine, obraća nam se kao što bi nam se istina obratila da može da se otelotvori. Istina govori glasom nevinog deteta.

Pismeni sastav iz Srpskog jezika, devojčice A.:

“ISTINA”

”Laži, prevare, zablude. Svesni ste da vas okružuju. Svesni ste da su neki ljudi bez njih niko i ništa. U svakom minutu, svakoj sekundi rađaju se nove laži, neizmerno strašne, duboke i zle… Ovladale su vašim životima. Polako i sigurno, mileći, podvlače nam se pod kožu i pokušavaju nemilosrdno uništiti svaki tračak istine u vašim dušama i umovima. Okeani laži preplavili su sve oko vas.

Posledice…mnogo me brinu. Mnogi ljudi se olako koriste prevarama i lažima, a na posledice gotovo da i ne pomišljaju. Toliki životi su uništeni zabludama i verovanjima u pogrešno. I onda konačno, kao da su jedva čekale, posledice vas sigurnim korakom sustižu i odvode u večni mrak razočaranja. Ali zašto? Čemu svo to bežanje od mene? Zar sam toliko strašna? Zar me se stvarno treba tek tako odreći, baciti me u bunar bez dna, ne dati mi šansu da izađem na videlo?

Kao čarobna bela svetlost, pronaći ću i najmanji puteljak kroz guste mračne šume laži, probiću se jednog dana i kao jedina smernica pokazaću se pred tobom i pokazaću ti pravi put. Jer, mnoge druge stvari mogu te činiti srećnim, ali ništa kao ja. Bez mene nema ničega. I, evo me. Tu sam! Stojim pred tobom, kristalnih očiju i čiste duše. Spremna sam da uđem u tvoj život i izbavim te od tame. Ja sam zlato tvoga uma. Ja sam ISTINA!”

Rekoh već, da smatram ovaj tekst uzvišenim i potresnim. Pre nekoliko dana majka devojčice A. je dobila otkaz na poslu. Deset dana pre dolaska Nove godine. To je još potresnije. Naš veliki mudrac Dušan Radović je u svojoj “Novogodišnjoj pesmi” napisao:

Duško Radović: Kad se ponovo sretnemo, 31. decembra, nećemo se poznati. Svi ćemo biti veći, lepši i pametniji.

“Videćete, to će biti lepa i važna godina.

Biće velika – od januara sve do decembra.

U nju će stati svi rođendani i mnogo nezaboravnih trenutaka.

Biće to godina koja se pamti.

Negde će sagraditi put, negde most, negde školu.

Mnogi će se useliti u nove stanove.

Svi će se nečemu obradovati.

Slušaćemo dobre vesti.

To će biti godina u kojoj se raste.

Deca Srbije porašće u novoj godini za preko 10 miliona centimetara i za više od  10 miliona kilograma.

Mnogo će se prodavati ogledala i češljevi.

Lekari će zevati u ambulantama jer ćemo biti zdraviji nego ikad.

Biće to godina lepa kao slika.

Procvetaće bagrem i lipa. Rodiće ponovo trešnje, šljive i grožđe.

Nebo će biti plavo i veliko. Sunce će nam biti lepo i toplo.

Neko će napisati novu pesmu.

Neko će se prvi put zaljubiti.

Nove majke nosiće u rukama novu decu.

To će biti dobra godina.

Radićemo, učiti i pevati. Kad se zamorimo, uvek će na vreme doći subota i nedelja.

Završićemo neke važne poslove i započeti neke još važnije.

Svi ćemo se slikati, za uspomenu na tu dobru godinu.

Kad se ponovo sretnemo, 31.decembra, nećemo se poznati. Svi ćemo biti  veći, lepši i pametniji.

Pričaćemo jedni drugima kako je bila lepa i nezaboravna, slavna … godina!“

Pesma koja se nikada nije i neće ostvariti u celini. Ali, važna je naša neugasla nada da će upravo naredna godina i ona posle nje, i ona posle nje…biti takva kao u pesmi. Želim da vam svima naredna godina bude kao u “Novogodišnjoj pesmi”. Posebno porodici devojčice A.

Nebojša Bakarec

Jedan komentar

  1. ljubinka 16.01.2012. u 07:53

    Iistina je da smo obespravljeni,ojadjeni,bez snage da dignemo ponosno glave…U dužničkom smo ropstvu,što sobom povlači političko ropstvo i krizu vrednosti.Od obećanja se ne živi,a posla je sve manje…

Pošaljite komentar

VAŠ KOMENTAR

VAŠE IME

MEJL (neće se objavljivati)

VAŠ SAJT

Napomena: zbog moderacije komentara verovatno je da se Vaš komentar neće pojaviti trenutno. Nema potrebe da ponovo šaljete Vaš komentar.

Nebojša Bakarec

Nebojša Bakarec

Nebojša Bakarec

 
fs-s_34.jpg

CITAT

Od presudne je važnosti da li će novi naraštaji umeti da nacionalnu energiju troše s više štednje i računa, i da dinarski dinamizam od ličnog i haotičnog načine organizovanom kolektivnom snagom — Slobodan Jovanović