САД су се у изазивању ерозије биполарног светског поретка и припреми „предаторске демократије” усредсредиле на обарања свог супарника – СССР. Прво, рушење зида у Берлину на коме је почивала клацкалица геостратешких интереса, па преименовање света у униполарни „Сопствени резерват“.

Драган Милосављевић: Афрички лидери на Титовом путу нису били дорасли да схвате правила међуигре осмишљене на Западу и уновче своје балансирање између Истока и Запада, као нихов узор Тито. Њему је ексклузивно била дата привилегија носиоца пројекта да манипулише и тргује гласовима велике већине у ОУН, на начин да онемогући брзу и потпуну експанзију Москве у земљама „трећег света“. Ресурси који су Гадафија коштали главе.

Тај циљ није био детектован у својој суштинској, неоимперијалној димензији. Напротив, сјајно је све затамњено пропагандом „Гласа Америке“ и „Слободне Европе“ са чијих „извора“ се Срби данас напијају истине, и сличних медијских мешетарница о надоласку демократских промена. Не бива то да коза узгаја купус, осим у бајкама НВО и на овим „славинама глобалне истине“.

Са њиховим радницима, дописницима у свету, имао сам свакодневне непосредне контакте као дописник Танјуга (осам година у Африци, потом деведесетих у Риму и Женеви). Већина се поносила радом за обавештајне службе својих земаља, поготово Британци. А у палати УН, у Женеви, преко 100 извештача је без икаквих скрупула, пред мојим очима, водило, током грађанског рата у Југославији, кампању демонизације Срба и Србије заклањајући се кампањом рушења Милошевића. На њиховом челу стајао је без срама, као председник удружења у једном периоду, и некада велико новинарско име „Политике“.

Најављивао сам за Танјуг, још седамдесетих и осамдесетих из Африке, симптоме и последице преко CIA покренутог таласа „револуција из касарни” против несврстаних лидера окуражених Брозовом реториком о потреби равноправности“ „севера” и „југа”(неразвијених, што је сада и Србија). Али, ти полазници брионске школе учитеља Броза, опчињени следбеници империјалног стила којег су све доследније опонашали (вешто смишљено), нису били свесни да та компромитујућа допуна званичној идеологији социјализма убрзава њихов пројектовани пад, и доводи их често пред стрељачки строј разјарених маса. Узор за компромитовање идеје племенског “братства и јединства“, и једнаких стомака, је све последице свог владања оставио и својој алавој деци комунизма у Србији. Словенци нису насели, Хрвати само донекле.

Афрички лидери на Титовом путу нису били дорасли да схвате правила међуигре осмишљене на Западу и уновче своје балансирање између Истока и Запада, као нихов узор Тито. Њему је ексклузивно била дата привилегија носиоца пројекта да манипулише и тргује гласовима велике већине у ОУН, на начин да онемогући брзу и потпуну експанзију Москве у земљама „трећег света“. Ресурси који су Гадафија коштали главе.

Био је Броз, лидер несврстаних, а показаће кад-тад историја и архиви они још неотворени, кључна кртица у сахрани покрета који је природно гравитирао идеологији СССР. Јер су дојучерашњем колонијалном робљу, на блиставом старту ослобађања од ланаца, лидери понудили бесплатно школовање, бесплатно лечење, националне војске и школске системе на сопственом језику. Кваме Нкрумах и Јосип Броз 1961. године.

Био је Броз, лидер несврстаних, а показаће кад-тад историја и архиви они још неотворени, кључна кртица у сахрани покрета који је природно гравитирао идеологији СССР. Јер су дојучерашњем колонијалном робљу, на блиставом старту ослобађања од ланаца, лидери понудили бесплатно школовање, бесплатно лечење, националне војске и школске системе на сопственом језику. Све то била је добра фаза лидера, дугогодишњих бораца за деколонизацију и национално ослобођење: Нкрумаха, Секу Туреа, Сенгора Агостина Нета, Кенијате, Самора Машела, Амилкара Кабрала…

Надолазеће про-западне војне диктатуре које су их обарале, живе или пост мортем, имале су своје вође редовно у униформама најнижих чинова. Била је то првобитна варијанта “ружичастих револуција” (слична је делила мандате и 5. окотбра 2ооо. Године, под контролом „метузалема оца“ овдашње демократије).

У њима су “демократски“ нахушкане масе, награђене паљевинама и грабежом (касније је све виђено у Београду), биле кулисе за игроказе празних обећања поразне пљачке. Занимљиво је да то лауреат отварања Сајма књига види тек 11 година касније.

Данас, убиством Гадафија и уклањањем Мубарака, два основна стуба Орагнизације афричког јединства су посечена. Африка је поново у рукама француских, британских и, што је новина, америчких клонијалиста.

Све је приписано „дивљаштву Африканаца”, а налогодавци су остали скривени. Као и у балканским калваријама, све до сребреничке. Африканци - Балканци, Балканци - Африканци, како то познато звучи из вокабулара „денацификатора” Србије. На слици: Јосип Броз и Иди Амин.

Био сам пре више од 30 година, тачно 12. маја 1980. године, у Монровији готово сведок истог сценарија погубљења дугогодишњег америчког савезника, па потом одбаченог због про-афрчких идеја, либеријског председника Виљема Толберта.

Као једини присутни новинар, посведочио сам у агенцијском извештају о чину убиства Председника, распореног у резиденцији и баченог са прозора гомили да га линчује. Дан касније, нови лидер, наредник Самујел До, штићеник САД (број чланова амбасаде САД уочи удара порастао је са 80 на 300), стрељао је целу владу, 11 министара који су после полусатног суђења, коме су присуствовали новинари Танјуга, БиБиСија, АФП и АНСЕ, привезани на бадере забодене на обалу Атлантика. И министри су, као Толберт и Гадафи, претходно препуштени гомили, тако да су само докрајчени рафалима израелских пушака „узи”. Све ово је приписано „дивљаштву Африканаца”, а налогодавци су остали скривени.

Као и у балканским калваријама, све до сребреничке. Африканци – Балканци, Балканци – Африканци, како то познато звучи из вокабулара „денацификатора” Србије (неки је сада називају отаџбином поспрдно на немачком). Новинарска екипа БиБиСија је трујумфовала због ексклузивности овог сумрака људскости, али сам им макар помрсио рачуне и први објавио ову страшну вест. Нисам тада ни наслућивао њен визионарски смисао на Балкану па опет у Африци.

Данас, убиством Гадафија и уклањањем Мубарака, два основна стуба Орагнизације афричког јединства су посечена. Африка је поново у рукама француских, британских и, што је новина, америчких клонијалиста. На слици: Јосип Броз и Моамер ел Гадафи.

Пре тога, 1978. године, био сам сведок стрељања три некадашња председника Гане (Акуфа, Африфе и Ачемпонга) који су по налогу Америке „одували“ оца независне и несврстане Гане, Кваме Нкрумаха.

Када су потрошени, завршили су пред стрељачким водом. Слично се догодило про-америчком пучисти генералу Окелу у Уганди 1986. године, што сам посведочио у агенцијским вестима. Окело је претходно, по наруџби, срушио још једно велико име независне Африке, Милтона Оботеа.

А њихов судија, садашњи председник Уганде, некадашњи пулен Јовери Мусевени, управо је, како најављу, једна од наредних мета америчког и британског „интервенционизма“.