Што се Косова и Метохије тиче, Србија више нема никакво решење, и ова ће власт, сасвим сигурно, оставити народ на Космету да се бори док може, а онда ће се десити оно што се десило у Крајини: у рано јутро међу народом неће бити њихових вођа. Ипак, дубоко у себи, мислим да ће се народ изборити за какву-такву самосталност.

Зејнел Зејнели: Колико је пута Србија преварена? Варали су Милошевића, а већ више од једне деценије варају тзв. демократску власт. Ову садашњу нарочито. Такви типови који долазе из "пријатељских земаља", игноришу Резолуцију 1244 СБ ОУН, једини документ који гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије. Пошто они овај важан документ не помињу, наши политичари се труде да га забораве. Поједини га подругљиво називају "Милошевићев документ", иако се зна да је он једини који Космет још увек држи у саставу Србије, бар на папиру.

Може неко колико код хоће да критикује Ивицу Дачића због наступа на недавно одржаном Економском самиту у Београду и оштре полемике са државним секретаром Аустрије, Волднером. Замислите да вам неко дође у кућу и да вам у лице каже неистину да вам је жена неморална, а ви да оћутите, кисело се насмејете, још му скувате кафицу, а све то јер од таквог типа очекујете да вам нешто да што сматрате да је вредније од ваше куће, породице, и најмилијих. То правдате тиме што вам треба “још један корак” да се госту покажете у најбољем светлу, иако вас је увредио и згазио понос; правдате се наводно вишим интересима фамилије, пузите пред аморалним типом не би ли вам запослио сина, задужујући се код зеленаша најпре лагано а онда све брже растурате дом, иако знате да је тип из ЕУ без морала, и плаћен да вас превари.

Колико је пута Србија преварена? Варали су Милошевића, а већ више од једне деценије варају тзв. демократску власт. Ову садашњу нарочито. Такви типови који долазе из “пријатељских земаља”, игноришу Резолуцију 1244 СБ ОУН, једини документ који гарантује  суверенитет и територијални интегритет Србије. Пошто они овај важан документ не помињу, наши политичари се труде да га забораве. Поједини га подругљиво називају “Милошевићев документ”, иако се зна да је он једини који Космет још увек држи у саставу Србије, бар на папиру. Потом се појавио документ Бан Ки Муна о шест тачака који нико више не помиње, па чак ни генерални секретар ОУН који је дужан да га спроводи. Наравно, не помиње га ни садашња власт, јер има обзира према “пријатељима” који само што нас нису примили у ЕУ, наравно, без Космета. На крају се појавио папир којим је успостављена мисија ЕУЛЕКС, али и он је, како се испоставило, чиста превара. Наши “пријатељи” су глуви, а наше власти немају храбрости да им било шта кажу у вези са поменутим документима.

Мазохизам српских политичара

Елем, дође поменути Аустријанац и каже како су новине пренеле да Србија треба да добије статус кандидата за чланство у ЕУ, али да је неопходно да што пре реши конфликт да суседним државама, мислећи при том на Космет, јер је, како је рекао, независност Косова реалност. Реч реалност, иначе, често користе и домаћи евро-политичари у Србији, чиме јавности јасно кажу да нису на страни своје државе. Јер, подела није опција и треба наћи формулу за решење проблема на северу Космета. Дачић је подсетио да је прво Србија подељена, и да се касније дошло до става да више нема подела. Подсетио је Аустријанца на оно што се зна више од сто година, а то је да Албанци неће да живе у Србији, али и да Срби неће да живе у тзв. републици Косово, и изразио спремност да се о свему преговара… ” Ваша политика је свих ових година уважавала реалност, и кад-тад ће уважити и ову реалност. Најважније је статус Косова решити уз сагласност земље од које се отцепљује и то је корисно и за све вас, јер свако од вас има своје Косово, само је питање када ћете доћи на ред”, речи су Дачића.

Од амбасадорке Америке се није ни могло друго очекивати до да каже оно што стално говоре из те земље, а то је да је прошло време подела и да је независност Косова за Вашингтон готова ствар. САД, наводно, како је рекла, не подржавају даљу поделу земаља на Балкану.

Ту се, наравно, умешао и наш некадашњи комшија Јелко Кацин, који је рекао да Београд мора да реши питање Косова како би остварио напредак у ЕУ.

Од амбасадорке Америке се није ни могло друго очекивати до да каже оно што стално говоре из те земље, а то је да је прошло време подела и да је независност Косова за Вашингтон готова ствар. САД, наводно, како је рекла, не подржавају даљу поделу земаља на Балкану. Ту се, наравно, умешао и наш некадашњи комшија Јелко Кацин, који је рекао да Београд мора да реши питање Косова како би остварио напредак у ЕУ. Он је задужио Београд да објасни српској заједници на Косову да нико не тражи да напусте Покрајину. Наводно су КФОР и ЕУЛЕКС ту да уведу владавину права. Али, није објаснио зашто методом пуцања у голорук народ с намером да се људи побију, нити је објаснио зашто су на Јарињу маринци САД и војници Немачке, односно Нато алијансе, и зашто су пуцали и од кога су добили наређење да убијају.

Нису само они рекли то што су рекли усред Београда, већ то каже и сваки чиновник који дође у Београд и појави се са председником српске државе. Дачић је, и пре одговора државном секретару Аустрије, једном рекао да му “дође да саговорнику распали шамар” када почне с преговорима и постављањем услова. Дачић је барем рекао то што је рекао у вези са Косметом, али су то неки политичари прогласили скандалом. Замислите, увредио је оне који су нам растурили земљу и не престају то да чине како би је докрајчили. Зато ме нервира када неки пропали политичари говоре о некаквој реалности у којој Србија треба да се одрекне Косова и Метохије. Заклели су се и потписали изјаву у Скупштини да ће поштовати Устав Србије и бранити њен  територијални интегритет и суверенитет, а сада газе по томе. Чине то с лакоћом, јавно о томе говоре, а  нико их због тога не прозива на одговорност. Одрицање од Космета сматрају добитком за Србију, без имало гриже савести, јер у нека доба можда постанемо део “велике европске породице”.  Како то понављају сваки пут када се појаве у медијима, закључујем да им нема спаса, а бојим се и нама са њима. То је просто мазохизам, невероватна енергија уложена у глумљење праведности, у лажи и преваре зарад користи туђинаца који растурају државу, убијају, понижавају. Али, не понижавају се они толико да би се допали делу српске јавности (они су је одавно отписали), већ пре свега европским чиновницима који одлучују о нашој судбини, а који су нас довели у овакву ситуацију производећи непрекидно само лажи.

И Чедомир Јовановић и Вук Драшковић, иако нису били на лицу места,у јавност износе детаље како се и шта се све збило на Јарињу када су војници НАТО-а, дакле амерички маринци и немачки "миротворци", пуцали у српски народ на Јарињу. Невероватна је енергија ова два политичара да докажу како су Срби криви (као и увек) и како су се војници НАТО-а "уплашили", те били приморани да пуцају на Србе окупљене на административном прелазу. На слици: Припадник контигента КФОР-а из Бундесвера на Хитлеровом бункеру изграђеном током окупације у доба Другог светског рата, близу Јариња.

И Чедомир Јовановић и Вук Драшковић, иако нису били на лицу места,у јавност износе детаље како се и шта се све збило на Јарињу када су војници НАТО-а, дакле амерички маринци и немачки “миротворци”, пуцали у српски народ на Јарињу. Невероватна је енергија ова два политичара да докажу како су Срби криви (као и увек) и како су се војници НАТО-а “уплашили”, те били приморани да пуцају на Србе окупљене на административном прелазу. Прича Драшковића изгледа као чиста фантазмагорија, јер износи детаље са затворене седнице Одбора за безбедност Скупштине Србије. Потпуно пренебрегава чињеницу да је све речено на тој сеници проглашено државном тајном. Не, он је запенио да објасни српском народу “истину”, иако није присуствовао поменутој седници, нити био очевидац догађаја на Јарињу. “Збогом памети”, кога брига за логику, није важно што су тешко рањени Срби, Драшковићу је важно да докаже да су то и заслужили. Није важно ни то што нико не може да поверује да је тамо неки Србин отео пушку војнику НАТО-а па распалио њоме тако да се јадни НАТО морао бранити, Драшковићу је важно да прича.

У свему овоме је занимљиво то што НАТО не демантује ову причу, а то улива извесну наду да НАТО и није нека сила када може да га уплаши голоруки народ. Међутим, јавља се онда и известан страх да НАТО није у стању да одбрани никог на Космету, а у то смо се уверили од јуна 1999. године од када је на Космету убијено, у њиховом присуству, више од 2.000 Срба, неалбанаца и многих Албанаца, када је запаљено и отето 50 хиљада кућа и станова, запаљено више од 150 цркава и манастира, и када је њиховом заслугом протерано 230 хиљада Срба и неалбанаца. Они, изгледа, тако штите, па због тога и не осећају никакву кривицу. А у том случају, ми погрешно тумачимо реч штитити коју НАТО употребљава. У сваком случају, НАТО је још од када се умешао у сукобе на територији бивше СФРЈ па све до данас лагао, варао, убијао и пљачкао без стида, срама и објашњења. И зашто би онда НАТО објашњавао и ову причу с Јариња, поготово кад има своје политичаре у Србији који се радо брукају због њега.

Зашто само Срби у Србији

Али, трагаоци за “истином” нешто свакако хоће да докажу. Таквих има највише у Србији. Али, и да је све истина, и да је све тако како поменути кажу, питање је зашто је баш њима стало да открију истину. И њима је познато да НАТО, Кфор, Америка, Енглеска, Немачка, ЦИА, ФБИ, М6, САЈ, правосуђе и тужилаштво у Србији и други више знају од свих, али  можда сви заједно сматрају да неке ствари не треба саопштавати. Што се Запада тиче, истина нема никаквог значаја, реч је само о политици. Какав значај, на пример, има истина коју је саопштила Карла дел Понте о продаји људских органа и јавно изнела имена оних који су у свему учествовали? Никакав, то је политика. То што је Турска осудила свог доктора у вези пресађивања људских органа вађених од отетих Срба, неалбанаца и непослушних Албанаца, то “нема везе” ни са Албанијом, ни са умешаношћу косовских политичара. Тако нам бар саопштавају. А у Србији, уместо да се многи тиме баве свакодневно, данима замајавају народ сопственим “сазнањима и истином”, “плашећи” тиме народ како Србија неће због тога и неодржавања “Параде поноса” ући у ЕУ.

Све ратове Запад је добио лажима, преварама.

Добро се сећамо саопштења у Бриселу, за време бомбардовања, да је уништена Војска Југославије, њено наоружање и жива сила, а три месеца касније, војни команданти су чупали косу са главе када су схватили да су од толико бачених бомби са уранијумом уништили само два тенка.

Али, зато сада полако, ево већ десет година, убијају Албанце, Србе и многе у Србији уранијумом, и неће да признају да је то злочин, а не могу никако да оптуже Србију да је сама себе бомбардовала 78 дана.

Све ратове Запад је добио лажима, преварама. Добро се сећамо саопштења у Бриселу, за време бомбардовања, да је уништена Војска Југославије, њено наоружање и жива сила, а три месеца касније, војни команданти су чупали косу са главе када су схватили да су од толико бачених бомби са уранијумом уништили само два тенка. Али, зато сада полако, ево већ десет година, убијају Албанце, Србе и многе у Србији уранијумом, и неће да признају да је то злочин а не могу никако да оптуже Србију да је сама себе бомбардовала 78 дана. Стога и да је све истина оно што се догодило на Јарињу, ја не могу да схватим зашто поједини из Србије једноставно не заћуте, једноставно избегну да коментаришу неки догађај. Ајде, на страну то што би поменута двојица, на пример, одмах дала Космет ради “европске перспективе”, то се зна како се назива у европским земљама, па и у афричким, али,  како то да се ради са таквом енергијом? Како то, на пример, да српске интересе, суверенитет и територијални интегритет у Бриселу брани Драгољуб Мићуновић који говори о Космету као о српској илузији. Њему и могу да опростим, он тек сада стиче искуство у бављењу високом политиком, иако немам поверења у оно што он ради. Али никако ја, а ни огромна већина грађана у Србији не може да схвати толику промену код Драшковића. Деведесете је, усред Новог Пазара, претио да ће сећи прсте и руке до лаката муслиманима, с великом жестином и искреношћу је бранио територијални суверенитет и интегритет своје земље, био радо виђен на Космету где је имао своје присталице, а данас о Космету говори као о нечему што је за Србију фатаморгана. Као да мене који сам се тамо родио и хиљаде других хоће да натера да се свега одрекнемо. Као да покушава да одбрани себе пред окупаторима и Американцима, можда због неких грехова из прошлости, јер других мотива не видим. Оне материјалне, што се Вука тиче, унапред одбацујем. О мотивима његовог млађаног колеге нећу ни да размишљам. Он жели да се доказује, више странцима него домаћој јавности до које му очигледно није стало јер је сигуран у изборне резултате, важно му је да га оберучке прихвате европске демократе.

Наши “праваши” су коначно требали да схвате да за злочине против Срба, без обзира да ли су они убијани или им се одузима територија, нико не може бити позван на одговорност. Убијање је очигледно чак и пожељно у неким ситуацијама, а казне за то минималне.

Срби могу бити само убијани, они морају на то да пристану јер им је забрањено да се бране.

* * *

Наши “помагачима” би ваљда за пружање помоћи овим окупаторима хтели да добију Нобелову награду за мир. Важно им је да буду у центру пажње. Држава, народ, суверенитет, Устав, закони, интегритет – то за многе у Србији нема значаја пред чињеницом коју су они поставили као лични циљ: да се светским чиновницима допадну.

О цени која се плаћа за то они и не размишљају.

У Хрватској, на пример, на прсте могу да се изброје они који би само понекада рекли по коју реч о рату, злочинима хрватске војске или Хрвата. Они, једноставно, бране своју државу свуда где стигну, то чине и представници највише власти, и опет то никога у свету не узбуђује, мало ко реагује, а Хрватска без икаквих услова улази у Европску унију, можда као последња земља бивше Југославије. Што се муслиманског дела БиХ тиче, међу Бошњацима се стиче утисак као да није ни било рата. Као да су се Срби међусобно тукли и у некој “пријатељској размени ватре”. Што би Американци рекли, страдао би неко, а сада за те злочине одговара око двестотине Срба у Хагу. Нико не помиње ни Делића ни Дудаковића, нико их не тражи, нико не помиње кривицу за убијене војнике при повлачењу, генерал Дивјак је херој, и сме да се зна само о злочинима Срба. Ни Словенци деведесетих нису били невини, поготову што су они све и започели. Нико није побио толико младих војника некадашње ЈНА одједном као што се то догодило у Словенији,  и због тога нико никада није одговарао ни пред каквим судом. У Македонији, некадашњи министар унутрашњих послова био је оптужен у Хагу, јер је убио имигранте – плаћенике, затим је био крив и за Албанце који су погинули у кратком рату на западу Македоније када су се Албанци побунили против македонске државе.

Дакле, наши “праваши” су коначно требали да схвате да за злочине против Срба, без обзира да ли су они убијани или им се одузима територија, нико не може бити позван на одговорност. Убијање је очигледно чак и пожељно у неким ситуацијама, а казне за то минималне. Срби могу бити само убијани, они морају на то да пристану јер им је забрањено да се бране, без обзира да ли на њих пуцају Хрвати, Бошњаци, Албанци. Они су криви и када се бране и када их убијају. Тако је одређено и тако мора да буде. Али се због тога нико не буни. Многи у Србији јуре неку правду, јуре да потврде оно што Западне земље учеснице у вишеструком злочину против Србије и некадашње Југославије желе: да са њих скину сваку кривицу. Наши “помагачима” би ваљда за пружање помоћи овим окупаторима хтели да добију Нобелову награду за мир. Важно им је да буду у центру пажње. Држава, народ, суверенитет, Устав, закони, интегритет – то за многе у Србији нема значаја пред чињеницом коју су они поставили као лични циљ: да се светским чиновницима допадну. О цени која се плаћа за то они и не размишљају.

Зејнел Зејнели: "У свему овоме је занимљиво то што НАТО не демантује ову причу, а то улива извесну наду да НАТО и није нека сила када може да га уплаши голоруки народ." На слици: "Ово вам је ирационална, а не европска прагматична идеја за себе самог лично". Владимир Меншоф тумачи улогу тужиоца у филму Карена Шахназарова "Град Нула" из 1989. године.