Не постоји на свету привилегованија нација од албанске, чак је привилегованија од израелске што се Америке тиче, али и од свих оних који по свету руше државнике и системе и успостављају “нафтни правни поредак”, а све зато што Америка и највећи део ЕУ, једноставно, не подноси Србију, да не кажем мрзи Србију, Србе и све друге.

Зејнел Зејнели: За Албанце се подигао цео силни свет. И после сукоба на Јарињу и Брњаку, пожуриле су светске демократе да осуде српске цивиле на барикадама, да их оптуже како су напали митраљезима и бомбама ручне израде "ненаоружане, уплашење и добронамерне" НАТО-војнике из Америке и Немачке који само "бране" Србе. То што су пуцали на Србе није никога узбудило, то за њих није вредно помена. Трагедија је што су, кобајаги, рањена четири њихова војника. Онда се Србија осуђује што је прекинула преговоре о техничким питањима. Не би било чудо да саопште из Беле куће или НАТО-а да су на војнике КФОР-а пуцале "паравојне снаге" којима командују Шешељ и Аркан. А они то могу, као на пример у Либији.

Док припадници највише власти на Косову и Метохији у својим домовима и кабинетима испијају виски, кока-колу, капућино или чај, до зуба наоружани војници НАТО-а бране “њихову” границу од тамо неких српских цивила и дивљака који не признају власт Албанаца, односно Приштине, на својој сопственој територији. Чекају вести, а представници ЕУЛЕКСА, КФОР-а, НАТО-команданти, шефови кабинета међународних представника, УН, председници, канцелари телефоном обавештавају албанске представнике власти о свему што су предузели, шта ће убудуће предузимати и какав је учинак. Једноставно их сви воле, сем Срба, како кажу. А то их, наравно, не брине уопште, јер они знају да могу све када је у питању однос са Србијом преко својих пријатеља. Ако албански представници власти, који удобно седе у својим кабинетима, буду задовољни, онда су задовољни и представници великих сила који за њих обављају на терену посао отимања туђе територије, царинских прелаза, успостављају ред и мир. Албанци само понекад, када им је досадно, припуцају на неалбанце, каменују неки аутобус са Србима, јер задатак решавања најгорих проблема, како би се тзв. држава Косово заокружила, преузела је међународна заједница, односно велике силе које се, као сада на Јарињу и Брњаку, сукобљавају са преосталим Србима, непријатељима Албанаца и Западног света, па је, ето, тај “културни и цивилизовани” свет решио да их истреби и смањи им државу.  Кренули су са Косова и Метохије, иако су, верујем, свуда присутни по Србији.

За Албанце се подигао цео силни свет. И после сукоба на Јарињу и Брњаку, пожуриле су светске демократе да осуде српске цивиле на барикадама, да их оптуже како су напали митраљезима и бомбама ручне израде “ненаоружане, уплашење и добронамерне” НАТО-војнике из Америке и Немачке који само “бране” Србе. То што су пуцали на Србе није никога узбудило, то за њих није вредно помена. Трагедија је што су, кобајаги, рањена четири њихова војника. Онда се Србија осуђује што је прекинула преговоре о техничким питањима. Не би било чудо да саопште из Беле куће или НАТО-а да су на војнике КФОР-а пуцале “паравојне снаге” којима командују Шешељ и Аркан. А они то могу, као на пример у Либији. Цео свет види оружану побуну грађана Либије (људе у патикама, сандалама, фармеркама и тренеркама, али наоружане до зуба, који пуцају и убијају), а из НАТО-алијансе саопштавају како Гадафи убија ненаоружане цивиле који само траже француску и енглеску демократију, а ови наравно нафту када донесу “слободу”.

Нису они дошли на Космет да се расправљају, бране Србе од дивљих Срба, Милошевића и његове власти, данашње демократске власти коју су сами поставили, већ да помажу Албанце као и увек. И док власт понавља тврдњу да су нам они једини проверени пријатељи и да ЕУ нема алтернативу, они пуцају у наш народ. Све то траје још од 1941. године када је Хитлер освајао Балкан и Албанцима великодушно дао велику Албанију, коју су Срби разбили и вратили своје. То је наставила да ради и данашња Немачка, иначе од Срба поражена више пута. То је, наравно, неопростиво, па је зато јасно и гласно Канцеларка недавно поручила Србима и српској власти, пре свега, да напусте север Космета, своја имања и своје куће. Тако би вратила Албанцима оно што им је Хитлер поклонио и помогла им да коначно заокруже своју државу.

Обама прима председницу тзв. независног Косова и разговара са њом, а нашег Председника прима већ остарела Клинтонова супруга, оног истог бившег председника који је бомбардовао и убијао све живо по Србији.

Садашња власт је његову супругу прогласила нашим пријатељем и тражи од ње да се заузме за нас, да се више тамо не убијају Срби и неалбанци.

Обама прима председницу тзв. независног Косова и разговара са њом, а нашег Председника прима већ остарела Клинтонова супруга, оног истог бившег председника који је бомбардовао и убијао све живо по Србији. Садашња власт је његову супругу прогласила нашим пријатељем и тражи од ње да се заузме за нас, да се више тамо не убијају Срби и неалбанци.

Турци се такође не брину, јер они се после толико векова и пораза на Балкану сада победоносно враћају у Србију, односно на Косово и Метохију, али и у срце Србије, некадашњи турски вилајет Санџак где имају свој центар, односно у Рашку област Немањића.

Тако сви на Космет долазе на места на којима су већ били, пре педесет година или неколико векова; долазе на туђу територију коју су освојили у 21. веку бомбама, а да би остварили свој вековни сан и вратили се на место с којег су протерани као окупатори, и наравно побеђени. Али, сада су се вратили под изговором да “бране Албанце”, којима су, онако успут, створили и признали државу. Нас су предходно убеђивали да треба да нам буду узор за демократију, владавину права, поштовање људских права и слобода. Сада схватамо да су ово само флоскуле које се понављају још само у Србији и нигде више у свету, и то од тренутка када су Немачка и Француска јавно признале да од мултиетничности и мултикултуралности нема ништа. Дакле, то је “млаћење празне сламе”, такорећи: маните се сви ћорава посла, не можете људе натерати да се воле и забораве своје корене. Одабрали су, у ствари, један народ – Србе и оне који са њима живе у Србији – за одстрел, с циљем да заплаше народе, да више не узимају пушке, ножеве и каме у руке, да се дисциплинују, јер у супротном проћиће као Србија.

Сада схватамо да су ово само флоскуле које се понављају још само у Србији и нигде више у свету, и то од тренутка када су Немачка и Француска јавно признале да од мултиетничности и мултикултуралности нема ништа.

Одабрали су, у ствари, један народ – Србе и оне који са њима живе у Србији – за одстрел, с циљем да заплаше народе, да више не узимају пушке, ножеве и каме у руке, да се дисциплинују, јер у супротном проћиће као Србија.

У Хрватској је све у најбољем реду, иако ништа није у реду што се тиче Срба, јер се чак и не помиње етничко ћишћење, а “Олуја” се слави као пример како треба убијати… У БиХ није било никаквих злочина оне друге стране, нема оптужби, криви су они други, а нико није крив ни у Словенији за ништа. Њихова предност је што су некада били на страни Немачке и Италије, а ми на страни победника Русије -српског вечног пријатеља, Америке и Француске. Међутим, ни они нису толико привилеговани као Албанци. Тачи, чак, може да подигне глас против неког свог пријатеља ако није задовољан, као сада на пример због Косовске Митровице, Јариња и Брњака. Тамо не може нико да види ни наоружаног албанског војника ни полицајца. Јер, до зуба су наоружани његови пријатељи који су обећали да ће изгунути, али ће Албанцима омогућити сваку контролу. Доказали су то, и сада доказују пуцајући недавно на тамошње Србе.

У таквој једној ситуацији, Албанци, што је незабележено у свету, постају најпривилегованија нација на свету. За њих се боре Американци, Немци, Французи, Енглези, Италијани, Турци, Норвежани, Данци…  Они су постали привилегованији чак и од израелског народа. Американци, на пример, гину за слободу Авганистана или Ирака, али ту је у питању нафта и гас, а потпуно искрено, како се показало, живот дају за Албанце чувајући им отету земљу, заједно са Немцима, као што се и видело ових дана на граничним локалним прелазима Јарињу и Брњаку.

Србију су бомбардовали и убијали њен народ, јер није била послушна. Није певала “Данке дојчланд”. На слици: "Квадрига", високо немачко признање уручено Председнику ДС и Србије.

“Оштро осуђујем употребу силе према грађанима, и апелујем на међународне снаге да се не сукобљавају са Србима на северу КиМ”, тако је рекао председник Србије, а ЕУ је оштро осудила “напад Срба на међународне снаге”. Наш главни преговарач прекинуо је разговоре са Албанцима, што је било добро, али је одмах уследила оштра реакција због тога што Срби неће да разговарају. Исти сценарио као и пре бомбардовања можда није требао прекинути разговоре, јер су они по наговору својих пријатеља дошли да разговарају. Они хоће струју, телефоне, путеве, фабрике, књиге, печате. То је њихово право да траже. Државу им је дао други, а садашња власт им је дала царинске печате уз тврдњу да то није обележје државе, иако сви знају да јесте. Добиће и таблице, путне исправе већ имају. Хоћу да кажем да су Албанци “заузети” Бриселом и немају никакве везе са пуцањем на Србе, по први пут. То за њих раде Американци и Немци. Сада је питање: зашто разговарати са албанским пријатељима? Треба одмах протерати америчког и немачког амбасадора, јер њихови војници пуцају, убијају, нападају санитетска возила, што иначе нико не чини. Али, садашња власт не пропушта могућност за добијање кандидатуре за ЕУ, и у то име све им дозвољава, према ЕУ и НАТО-у нема “црвених линија”.

Шта ће се сутра догодити то више нико не може да предвиди. Власт само говори како ћемо се борити мирним средствима, војску не помиње, па је стога у овој економској кризи, вероватно, најбоље одмах распустити. Нико нормалан не воли рат, али држава мора да брани свој народ, а за то има 1244 разлога. Коначно треба да раздвојимо пријатеље од непријатеља, иако одавно знамо ко је ко. Пријатеља међу ЕУ-саговорницима немамо. Наши пријатељи су далеко, али и садашња власт са Русијом и Кином неће сарадњу. То захтевају и њихови ментори.

У овом случају Албанци са којима су Срби живели, док авиони Америке, Немачке, Турске, Италије нису почели да бацају уранијумске бомбе, нису криви. Они само имају велику привилегију, коју до сада у историји света нико није имао, да за њих неко други гине. Чак и Обама и Камерон дају животе својих војника како би се одржало њихово “новорођенче”.

Дакле, у овом случају Албанци са којима су Срби живели, док авиони Америке, Немачке, Турске, Италије нису почели да бацају уранијумске бомбе, нису криви. Они само имају велику привилегију, коју до сада у историји света нико није имао, да за њих неко други гине. Чак и Обама и Камерон дају животе својих војника како би се одржало њихово “новорођенче”. Албанци са Ким траже државу деценијама, и сада када су се стекли услови за то добили су је од својих пријатеља. Руку на срце, имали су униформе и ратовали 1998. и 1999. године, али су, чињеница је, највећи икада учињени злочини учињени од јуна месеца 1999. године када су на Космет пристигле окупаторске снаге. Тада је извршено највеће етничко чишћење на Космету у којем су учествовали Албанци, али подршку су имали од својих пријатеља. Америке, Енглеске, Турске, Немачке и других земаља које су биле саучесници свих злочина, отмица, крађе људских органа, отимања станова и кућа, паљевина и друго. После тога било је још једно велико етничко чишћење, а сада се пријатељи Албанаца очигледно спремају за још једно етничко чишћење, али им нешто тешко иде. Дохватили се Срби свог Космета као Вук Дулан у причи о Косову, знаменитог писца Глигорија Божовића. Њега су мучили Арнаути, Турци и турске аге, протерали све Србе, отимали им снахе, чинили друге зулуме, а он није хтео једини да оде са своје земље. Зубима се дохватио земље својих дедова. Препоручио му Милан Ракић у Приштини да поткупи зулумћаре, а он није хтео.,”Овде ваља доносити а не односити, ову сам кућу ја направио”, рекао је Вук и остао на свом имању. Сада су друга времена. Онда су се сабље потезале, данас бомбе. Културни и богати, који нас уче лепом понашању, пуцају на голорук народ, отимају и убијају на другачији начин, они су модерни зулумћари.

Све то траје још од 1941. године када је Хитлер освајао Балкан и Албанцима великодушно дао велику Албанију, коју су Срби разбили и вратили своје. То је наставила да ради и данашња Немачка, иначе од Срба поражена више пута. То је, наравно, неопростиво, па је зато јасно и гласно Канцеларка недавно поручила Србима и српској власти, пре свега, да напусте север Космета, своја имања и своје куће. Тако би вратила Албанцима оно што им је Хитлер поклонио и помогла им да коначно заокруже своју државу. На слици: Припадник немачког контигента КФОР-а на објекту којег је ради окупације током Другог светског рата подигла војска "Трећег раха".Фото: Зоран Влашковић

Суштински се ништа није променило. Држава која је створена уз помоћ бомби и уз огромне жртве мора да опстане, а Србима се не враћа ни парче отете њиве која је одувек била у њиховом власништву. НАТО пуца на Србе, на голоруки народ, а наша власт осуђује употребу силе. Не осуђује конкретне државе, а зна се да су пуцали Американци и Немци. Санитетска возила не нападају ни конгоански побуњеници, ни они у Сомалији, ни нарко босови у Мексику. То раде само они који желе да дисциплинују и покоре цео свет, и све више наилазе на отпор, јер то што они раде је крајње нечасно.

Разлози за ратове које воде пријатељи наше власти по свету су различите природе, и није им лако. Они хоће нафту и сва природна богатства за себе. Гину им војници, и то за њих није нека велика жртва наспрам користи коју остварују. Србију су бомбардовали и убијали њен народ, јер није била послушна.

Није певала “Данке дојчланд”, није подизала споменике Западним вођама, зато су јој отели територију и дали је привилегованим Албанцима. И данас, са оне стране барикада, решени су да дају свој живот. Србија, не зна шта ће. Не сме да их љути. Приближава се дан када ће нам рећи да ћемо добити кандидатуру, и садашња власт се нада да ће пред своје бираче изаћи са том чињеницом као успехом у свом јадном мандату. Нада се да ће тако добити подршку за нови мандат од више од милион незапослених, од још толико сиромашних, од ојађених пензионери, од младих без посла, од више од 50 одсто евро-скептика…

Ако њих окупи, уз обећања, на пример, запослења, просперитета, бесплатних акција, јефтиног хлеба и уопште бољег живота, онда и треба да дођу на власт, никако због кандитатуре за ЕУ. Њу ћемо добити, уз високу цену коју ће држава морати да плати, али ћемо се чланства начекати, то је сасвим сигурно, уз испуњавање нових услова њихових “пријатеља” који пуцају по Јарињу и Брњаку.То би било приближавање Европи на српски начин уз помоћ проверених “пријатеља”.

А ми, нити ћемо бити богатији, ни успешнији, нити ћемо имати бољи живот. Са њима би било све горе и горе, а ми као народ треба да одлучимо шта ћемо.