Воз Звечан – Рашка, жива српска аорта између Србије и севера Косова и Метохије

Репортер Фонда Слободан Јовановић – први новинар на свету који је по завршетку Другог светског рата фотографисао до зуба наоружане немачке војнике Кфора на бункерима код Јариња који су после 66 година остали од Хитлерових нациста. Од септембра 500 пута више путника у возу. Добро дошли у пакао!?

Зоран Влашковић: Каква суровост?! Каква црна историја која се понавља?! После шест и по деценија од завршета Другог светског рата, до зуба наоружани немачки војници Кфора на северу Косова и Метохије поново се налазе на Хитлеровим нацистичким бункерима који су остали поред железничких мостова преко реке Ибар. Новинар Фонда је први новинар на свету који је начинио фото снимке немачких војника како дежурају на, иако злогласним, још увек добро очуваним бункерима са отворима за пушкомитраљезе.

Каква суровост?! Каква црна историја која се понавља?! После шест и по деценија од завршета Другог светског рата, до зуба наоружани немачки војници Кфора на северу Косова и Метохије поново се налазе на Хитлеровим нацистичким бункерима који су остали поред железничких мостова преко реке Ибар. Новинар Фонда је први новинар на свету који је начинио фото снимке немачких војника како дежурају на, иако злогласним, још увек добро очуваним бункерима са отворима за пушкомитраљезе. Слика за памћење и незаборав, али и слика за оправдан страх Срба на северу Косова и Метохије од насилног отимања територије Србије.

Одлучили смо да путујемо један дан у возу који саобраћа двапут дневно од Звечана до Рашке и назад, у дужини од 60 километара од којих је 50 км на територији севера Космета. Путнички воз, услед затварања административног прелаза Јариње од стране Кфора почетком августа, добио је 500 пута више путника него што је било путника на овој релацији до тада. Воз је од тада буквално постао најјача алка и жива аорта између Србије и севера Косова и Метохије. До почетка августа воз су сачињавалио само један вагон, у коме је било највише десетак путника, и локомотива.

Три вагона и локомотива

У 10 сати и 45 минута, када креће воз из Звечана за Рашку, на малој железничкој станици у Звечану најмање стотина путника. Путници у реду купују возне карте на станици. На шалтеру љубазна продавачица карата вели да дневно у једном правцу прода најмање стотину карата до Лепосавића, Лешка, Рашке али и даље. Ко зна колико година уназад овде нису били редови за карте. На згради железничке станице једна поред друге застава Србије и застава Железница Србије. Приштина Србију са севера Космета није померила ни за јоту, ни у једном сегменуту живота, а Срби верују да ће тако бити и убудуће.

Путнички воз од три вагона и локомотивом стиже тачно на време. Док путници улазе у воз локомотима продужава скоро километар према К.Митровици како би извршила маневар за преузимање воза за пут ка Рашкој. У исто време контролор кола Миливоје Трајковић, за путнике већ заборављеним звуком, чекићем проверава исправост челичних точкова на вагонима.

Отправник возова даје знак за полазак воза према Рашкој. Купеи у вагонима попуњени до краја. Гласно се кометарише добар потез железнице што је повећала за триста одсто број вагона. Контролор кола Трајковић каже да је железничка пруга технички осигурана, али да предстоји само технички пријем. Многи, у добро очуваним вагонима, говоре да су после деценију и по, и више, први пут у возу.

Приближавамо се Јарињу на коме се виде војници Кфора, металне и бетонске ограде, осматрачнице, војни логор у правом смислу. Слика је још страшнија испред тунела подно Јариња где немачки Кфор зауставља воз. На немачком бункеру из времена нацизма и Другог светског рата, после 66 година од завршетка највећаг рата у историји, опет немачки војник под пуном ратном опремом, са пушкомитраљезом у рукама и прстом на обарачу.

Воз стаје на свакој станици, а брзина путовања, како констатују путници, је између 70 и 80 километара на сат. После десетак минута од поласка појављује се и кондуктер који наплаћује и контролише карте. Повратна карта до Рашке коју смо купили на станици у Звечану кошта равно 358 динара. На многим местима воз иде тик уз асфалтни пут Косовска Митровица – Рашка на коме скоро да и нема аутомобила. Испред административног прелаза Јариње примећују се барикаде Срба, али и Кфора са бодљикавом жицом. Воз баш испод овог прелаза на магистралном путу пролази кроз тунел. На одласу воза за Рашку Кфоровци не заустављају воз, већ само када се воз враћа из Рашке за Звечан, због чега смо и највише у возу.

На самом изласку из тунела, испод прелаза Јариње, на пункту се јасно виде немачки и амерички војници. Кондуктер Зоран Јакшић каже да Кфор зауставља воз и делимично га прегледа само у повратку и то испред самог тунела испод административног прелаза Јариње, ту где пркосно стоји немачки бункер из Другог светског рата. Још каже да ту воз стаје мимо сваког важећег европског закона о стајању возова.

Воз може да стане услед ванредних услова, одрона, несрећа и других елементарних непогода, али никако другачије на отвореној прузи – констатује Јакшић.

Добро дошли у пакао

После сат и по времена стижемо у Рашку. Сигурно је више од 130 путника изашло овде, док је воз продужио за Краљево. Чекамо повратак у 16 сати и 17 мнута за Звечан. У Рашкој има где да се изађе и седне. Петнаестак минута смо дошли пре на железничку станицу на којој је већ било 30-так путника. Највише стдената који су аутобусима из разних градова Србије стигли до Рашке, а онда ће возом до Звечана. Они и коментаришу мало у шали мало у збиљи: ” Ово је пут у пакао ? Добродошли у пакао !”.

Воз креће на време. Прва станица из Рашке је Рудница, а онда стајање на недозвољеном месту на отвореној прузи испод административног прелаза Јариње. Приближавамо се Јарињу на коме се виде војници Кфора, металне и бетонске ограде, осматрачнице, војни логор у правом смислу. Слика је још страшнија испред тунела подно Јариња, где немачки Кфор зауставља воз. На немачком бункеру из времена фашизма и Другог светског рата , после 66 година од завршетка највећаг рата у историји, опет немачки војник под пуном ратном опремом, са пушкомитраљезом у рукама и прстом на обарачу. Поред бункера пет шест војника, док су они други са друге стране воза. Први сам новинар у свету који је после шест и по деценија на Хитлеровом бункеру направио снимке немачких војника под оружјем, под пуном ратном опремом. Накратко разговарају, наравно уз помоћ преводиоца, са кондуктером и машиновођом. Путници негодују и псују, не могу да се контролишу пред виђеном сликом и призором. Немачки војници хладни и озбиљни, не скидају прст са обарача. После три–четири минута задржавања настављамо пут за Звечан. Коментари уз псовање “мировњака” се настављају у купеима вагона.

Кфор на северу Косова и Метохије ограничава слободу кретања Србима, а зна се због чега је дошао овде. Окупирају нас и затварају бодљикавом жицом. Од севера Космета праве логор за Србе.

Па зар тога има игде у свету?

“И Кфор на северу Косова и Метохије ограничава слободу кретања Србима, а зна се због чега је дошао овде. Окупирају нас и затварају  бодљикавом жицом. Од севера Космета праве логор за Србе. Па зар тога има игде у свету?”, каже студент из Крушевца Милан Мишовић.

Уз долину Ибра, такође после сат времена стижемо у Звечан. Сада је више путника изашло из воза него што их је јутрос отишло за Рашку. Путници улазе у аутомобиле десетина таксиста који се сјате пред железничку станицу у време када воз стиже у Звечан на путу за Косовску Митровицу. Добро дошли у пакао, за Србе на северу Космета није ништа ново. Они већ 12 година само својим телима чувају Србију на Косову и Метохији.

Асфалтни пут нико не користи између Руднице до Лепосавића

Путници улазе у воз у Звечану

Окупатори на српској територији под заставом Немачке, а немачка чизма на Хитлеровом бункеру.

Немачки војници на Хитлеровим бункерима код Јариња

И он је спреман да пуца у туђој земљи!

Железничка станица Јариње