Катастрофалан дванаестогодишњи процес повратка Срба на Косово и Метохију

Зоран Влашковић: Процес повратка Срба на Косово и Метохију тече споро, боље рећи никако. Којим се темпом одвијао досадашњи повратак, расељени Срби би могли очекивати да ће се вратити у свој завичај тек за два–три века. Са даном једностраног проглашења независности Косова, половином фебруара 2008. године, од стране Приштине, тај процес је буквално заустављен.

Више од 950 повратничких кућа опљачкано и разбијено, а већ више година празно 35 повратничких кућа у Новом Селу код Вучитрна, 36 у селу Подгорце код К. Витине, 38 у Зочишту код Ораховца, 80 у Обилићу, 120 у Свињару код Косовске Митровице, 30 у Бабљаку код Урошевца, 40 у Косовом Пољу…  Одмах након изградње, већ наредних ноћи, куће су поразбијане и опљачкане. Повратак у пакао.

Процес повратка Срба на Косово и Метохију тече споро, боље рећи никако. Којим се темпом одвијао досадашњи повратак, расељени Срби би могли очекивати да ће се вратити у свој завичај тек за два–три века. Са даном једностраног проглашења независности Косова, половином фебруара 2008. године, од стране Приштине, тај процес је буквално заустављен. Немање елементарних услова за живот, пре свега недостатак слободе кретања и безбедности, немогућност запослења… зауставио је повратак још у старту. Но, и у оваквим понижавајућим условима живота за Србе на Косову и Метохији, животу у паклу, остварен је симболичан повратак у више десетина сеоских места, пре свега у Метохији.

Према званичним подацима УНХЦР-а до сада се на Косово и Метохију вратило нешто више 20.000 повратника, међу којима је и 9.000 Срба. Међутим, званични подаци Министарства за Косово и Метохију говоре о повратку тек око 2.600 Срба. За разлику од УНХЦР-а, који о повратницима говори искључиво у бројкама, без имена и презимена, ресорно министарство за за КиМ из Београда располаже тачним подацима српских повратника.

Према званичним подацима УНХЦР-а до сада се на Косово и Метохију вратило нешто више 20.000 повратника, међу којима је и 9.000 Срба. Међутим, званични подаци Министарства за Косово и Метохију говоре о повратку тек око 2.600 Срба.

Да су страх и тзв. независност Косова укочили повратак, најбоље сведоче стотине изграђених и обновљених кућа за повратнике у више српских села широм Косова и Метохије. Тако је празно више од четири године 35 кућа у Новом Селу код Вучитрна, поред саме базе француског Кфора, 38 у селу Подгорце код Косовске Витине, 38 у Зочишту код Ораховца, 80 у Обилићу, 120 у Свињару код Косовске Митровице, 30 у Бабљаку код Урошевца… Само неколико дана од званичног проглашења да су куће за повратнике завршене, у следећих неколико ноћи све до једне од ових кућа су прво опљачкане, па поразбијане. Тиме су починиоци Албанци јасно ставили до знања да не желе Србе у овим местима. То је и био главни разлог што се Срби тамо не враћају годинама.

У Новом Селу, поред саме француске базе Кфора, 35 српских кућа за повратнике послужило је Албанцима да их опљачкају за једну ноћ, а онда су их наредне ноћи све до једне демолирали.

У некада великом српском Новом Селу код Вучитрна изграђено је 35 куђа за Србе повратнике, још пре четири и по године. Међутим, након завршетка кућа, само дан два, оне су поразбијане и опљачкане и то је био главни разлог да се Срби из страха не враћају у завичај. Пљачку и разбијање кућа није спречило ни то што се Ново Село граничи са базом француског Кфора, у којој је команда северног сектора и увек две–три хиљаде војника у њима – каже секретар СО Вучитрн Славиша Јовановић.

О недостатку елементарних услова за повратак Срба на Косову и Метохији мало се говори у круговима међународне заједнице, нити се од њих ико труди да проговори о разлозима неостварења процеса повратка. У селима Зочиште код Ораховца, Подгорце код Косовске Витине и Свињару крај Косовске Митровице ради се о изграђеним груписаним кућама за Србе повратнике, али ни то не улива сигурност да се они тамо врате.

У Зочишту је живело 55 српских домаћинстава која су до последњег протерана јуна 1999. године. Село је доживело десетине отмица и убистава, а и манастир изнад села, светог Козме и Дамјана, је са свим помоћним објектима до темеља срушен да би тек 2008. године био обновљен и са сталним монасима у њему. Уништено је и гробље поред цркве. У селу је пре три године обновљено 38 кућа за повратнике, али се нико из страха не усуђује да се врати. Безбедност на Косову за Србе не постоји, па је питање повратка Срба доведено у ћорсокак, поготово код нас у Зочишту – каже Данило Костић некадашњи становник села, а сада расељено лице у К.Митровици.

О недостатку безбедности и елементарних услова за живот сведоче повратници у селу Жач код Истока, који су се овде вратили у априлу 2010. године под шаторима УНХЦР-а. До сада је на њих више од десет пута пуцано из ватреног оружја, због чега су почели стално да их обезбеђују припадници словеначког Кфора.

У Ораховцу је остало још 400 Срба, они протерани се из страха не враћају.

На другој страни, само се за повратнике у селу Осојане у Метохији у општини Исток може се рећи да имају донекле елементарне услове за живот: основну и средњу школу, амбуланту, продавнице, земљорадничку задругу, док ниједно друго повратничко село нема ништа од тога. У овом моменту не зна се коме је теже, онима који су се вратили или онима који намеравају да се врате. Поред недостатка безбедности и слободе кретања, повратници немају скоро никакве шансе да добију запослење. Они који су се вратили, живе углавном од социјалне помоћи. Незапосленост српских повратника је 98 %, јер је врло мали број оних који су се вратили нашло запослење у просвети, здравству и органима локалне самоуправе које финансира Београд. Да није те симболичне запослености, повратници би имали апсолутну незапосленост.

У овом моменту у Србији се налази 206.000 расељених са Косова и Метохије, а у Црној Гори 16.000, док 15.000 расељених са Космета живи на самом КиМ. После више од десет година како су протерани из својих места, код расељених сплашњава и жеља за повратком с обзиром да страх и недостатак елементарних људских права за Србе на Косову и Метохији не наводи већи број људи да се врати. Самопрокламована квази-држава Косово је додатно укочила повратак Срба и свих неалбанаца на Косово и Метохију.

Повратку у пакао се нико не радује!

Повратничко село Осојане код Истока у Метохији, једино село од свиих повратничких које има делимично елементарне услове за живот: основну и средњу школу, амбуланту, продавнице, задругу....

У Зочишту код Ораховца, 45 изграђених кућа за српске повратнике зврји опљачкано и демолирано више од четири године.