“Ми смо утоварили 2 камиона дан пре полазак. Сакупили смо ове кревете при хуманитарној организацији с ким имамо сарадњу.”

“Дуг и вијугав је пут до Косова. 2000 Километара, 36 сати и 4 царине морамо прелазити. Да се не изгуби време и да се не троши новац узалуд, екипа ноћи испод шатору на одмаралиште у Словенији. ”

„Стигли смо у Грачаницу где смо помогли и финансирали отварање хуманитарне канцеларије која ради при рашко-призренској епархији. Ту надјемо наш пријатељ дјакон Бојан који ради у тој канцеларији. Ми изтоваримо 25 кубих метара кревета која ће бити подељена по енклавама у наредним седмицама. Знамо тачно куда иду кревети и за кога су јер Бојан ради комплетан списак о српским селама и ниховим потребама. Тако да знамо за кога фали кревет и за кога не треба.”

“Док смо у Грачаници ми користимо дан за посет дивног манастира из 14-ог века у којем осећамо мир и историју објекта. Сад разумемо потпуно зашто је Косово дух Србије!”

“Истоваримо такодје неколико кревета у манастиру Драганца који се налази у шуми код Гниљана. Тај манастир је веома популаран и значајан за Србе које живе у околини. Ипак цели конак се реновира са врло мало средстве. Наша помоћ ће снабдевати лежај верникама које редовно обилазе манастир.”

Игуман манастира објасни нам како је било овде кад је живео сâм док су албански екстремисти дошли да сруше цркву. Он је звонио звоник толико јако да су сви припадници ОВК помислили да је манастир пуњен Срба који их чекају за борбу. Како он нама каже « тај дан сам спасио манастир, али нисам био сâм, него Бог је био уз мене””.

“Наша следећа етапа је град Косовска Каменица. У том граду нема више Срба, али српска општина « Косовска Каменица” још постоји и се састоји од окружених села. У једном од њих се налази “џиуџицу Клуб Тамоенинг”. Тај клуб има скоро 80 чланова, у главном деца, која немају ни минималне средстве за тренинг. Због тога смо њима доносили струњачке, тренерке и кимоно који су их одушевили.”

Председница организације “Солидарите Косово” са децом у Ранилугу. Ко би рекло да ови медени дечаци су међу најугрожнијим у Европи ?

Чим понудимо лопте деци, утакмица Србија портив Француске почиње са пуно осмеха. Приметимо да су српска деца жива и да би освојили свет ако бисмо им дали могућност да излазе из ниховог села безбедно !

Французи и српска деца подигну три прста у знаку нада и солидарности измедју наше две земље.

Уочи нашег полазка, наше пријатеље из Косовске Каменице нас дочекају на српском начину : прасетина, ракија, песме и коло ! Цела наша екипа се одушевила од пријатељског атмосфера који је владао ово веће. У року од неколико сата нисмо се више осетили у опасности на Косову него у дивним простору са гостопримљивим људима…

На путу за Француску имамо прилике да се зауставимо у Београду и да посетимо Калемегдан где се сналази споменик француско-српског пријатељства. Ми оставимо цвеће где је написано на француском и на српском "уз помену француско-српско пријатељство", "en souvenir de l’amitié franco-serbe". Тако се заврши наш конвој за помоћ српским енклавама. Ми се вратимо са Косова глава пуњена нових пројеката који ћемо развијати у наредним месецама. Наша следећа мисија је предвидјена у децембру ове године. Како смо научили певајући с нашим пријатељима са Косова "куд год да кренем, теби се враћам поново…"