Трибина на којој је представљена књига Радована Калабића „Под прекорним погледом историје“, одржана је Београду у Светосавској сали Патријаршије Српске православне цркве, 30. маја 2011. године. На трибини су, поред аутора, о књизи говорили Драгомир Анђелковић, Душан Ковачев и Душан Тубић.
Драгомир Анђелковић је, говорећи о „отимању наше историје“, подсетио на реченицу Џорџа Орвела да „онај ко контролише прошлост, контролише и будућност“, и на речи Хенрија Кисинџера – „историја је памћење државе“. Против овог стања се управо бори Радован Калабић, чије је дело „борба за аутентичну српску историју“.
„Свет се мења“ и „мења се геополитичка реалност“, рекао је Анђелковић. Он је подсетио на речи Наполеона да се „дугорочно не може народима управљати помоћу бајонета“, већ да им треба „продати идеје“. Захваљујући делима Радована Калабића, имамо извор наших аутентичких идеја које ће нам и те како бити потребне када опадне моћ атлантског света.
Говорећи о есејима Радована Калабића у књизи „Под прекорним погледом историје“, Анђелковић се осврнуо на ауторово помињање „контроле будућности“ којем су склони евроатлантисти.
„Догод траје слободарска мисао у Србији, имамо шансе да се одупремо и станемо на ноге“, рекао је Анђелковић. Својим делима Радован Калабић доприноси да тај слободарски пламен сутра прерасте у један политички пламен који ће донети слободу широм балканског простора.“
Душан Ковачев је говорио о Радовану Калабићу као аутору и писцу. „Као публициста, Калабић је свој рад почео у познатом београдском часопису `Видици`“. Пошто су Срби словенски народ, вредносно се опредељују углавном путем историје и естетике, па је тим путем пошао и аутор, у коме је интимно прихватање вредности хришћанске културе побудило стваралаштво Анедреја Тарковског.
Калабић је историогаф и остаће упамћен као аутор који је систематски обрадио питање равногорске историје. То је за нашу културу од великог значаја, јер је равногорски покрет био и остао „трн у оку“ непријатеља, пошто су равногорски покрет сачињавали припадници различитих идеологија, религија и националности. Говорећи данашњим рогобатним речником „политичке коректности“, могло би се рећи да је овај покрет истински, у пуном смислу био мултиетнички, мултинационалан и мултиконфесионалан покрет.
„Не живи Калабић само у равногорској историји, већ и у публицистици. А његова најновија књига даје ретроспективу недавних догађаја политичке историје”, рекао је Ковачев.
„Није лако борити се против лажи и стереотипа“, истакао је Душан Тубић, похваливши стваралаштво Радована Калабића, уз изношење специфичног прегледа политичке историје Срба у протеклом веку. Тубић је прочитао одељке из ауторове књиге „Под прекорним погледом историје“.
Радован Калабић је рекао како је „дошло до тога да Срби немају право да се бране“, о чему говори цео корпус његових књига.
„Срби су дошли у ситуацију да уче на својим грешкама. Наша омладина не схвата шта се овде ради“, рекао је Калабић и подсетио на Западни „стереотип о Србима као руским коњовоцима до топлих мора“, који потиче из доба српско-турског рата, када је Србија примила добровољце из Русије.
Калабић је изнео низ примера којима је аргументовао став о одузимању Србима права на одбрану кроз историју модерног доба, која је довела до општег проглашавања српских традиционалиста и верника за шовинисте.
„Када дођете до тога да ваше хероје представљате као злочинце, дошли сте до тога да убијате себе“, рекао је аутор и навео да је Милан Недић имао више слободе од квислинга који данас владају Србијом, јер није прихватио обавезу да шаље Србе у туђе ратове. Завршио је беседу речима владике Николаја, подсетивши да је „пуно живих међу мртвима и пуно мртвих међу живима“.
***






ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН