ПИТАЊЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА – КЉУЧНА ТЕМА СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ

То што се „бављење политиком“ у Србији претворило у посебну привредну грану или животну филозофију не би само по себи морало да буде трагично и опасно да последице лоше вођене политике не трпи огромна већина грађана.  У Србији бити на власти значи бити у центрима одлучивања,  у близини новца и моћи. Можда баш због тога власт постаје сама себи сврха а све што држва има на располагању постоје само да би њу обезбедиле и задржале. Грађани Србије су згађени оваквим односом политичке елите према сопственој земљи и њеним грађанима и са правом очекују да се ово стање законитог безакоња промени.

Рехабилитација генерала Михаиловића је процес за правнике. У захтеву за рехабилитацију адвокати су у малој студији на седамдесетчетири стране образложили зашто је и како генерал Михаиловић осуђен из идеолошких и политичких разлога и како су судски органи вођени тим разлозима организовали монтирани процес у коме је генерал Михаиловић осуђен и непосредно након тога погубљен.

Овакво понашање нажалост није новина, одувек је међу Србима била више на цени кашика „власти“ него канта „масти“, али никада као у временима при крају и непосредно након Другог светског рата. Револуционарни преврат довео је на власт комунистичку елиту која није желела конкуренцију и која је у три фазе извршила чистку својих политичких и друштвених противника. Најпре класних непријатеља и „сарадника окупатора“, затим сарадника у оквиру „народног фронта“, ситних земљопоседника и социјалиста, а потом и у сопственим редовима чишћењем од секташа и дисидената.

Рехабилитација генерала Михаиловића је процес за правнике. У захтеву за рехабилитацију адвокати су у малој студији на седамдесетчетири стране образложили зашто је и како генерал Михаиловић осуђен из идеолошких и политичких разлога и како су судски органи вођени тим разлозима организовали монтирани процес у коме је генерал Михаиловић осуђен и непосредно након тога погубљен. Данас, процес рехабилитације генерала Михаиловића не представља само суочавање са прошлошћу и ревизију историје Другог светског рата. Он представља ревизију друштвеног уређења Србије у којем је стара Комунистичка парија данас у лицу више „нових“ странака задржала сопствену власт и коју брани са истим жаром као и пре више од шест деценија. У Србији се и данас сваки излазак на изборе сматра историјским, пре и после избора се упућују претње, победници деле државу као сопствени плен а поражени се повлаче у сенку чекајући поновну шансу за долазак на власт и смишљајући освету садашњим властодршцима. А када они дођу, онда ће са истим жаром победника растрзати плен по јавним предузећима и државној управи прогонећи дојучерашње силнике.

Грађански рат је давно завршен на бојним пољима. Време је да се оконча у главама и срцима грађана Србије али и на политичкој сцени. Време је да политичке разлике престану да буду разлог за поделе и мржњу већ поље за такмичење рада и идеја . Гледајући острашћенике на половима политичке сцене лако можемо препознати ону застрашујућу енергију самодеструкције која је кадра да прогута све и свакога ради политичке добити. Зато је неопходно ону негативну енергију коју са собом носи осећај дубоке неправде учињене генералу Михаиловићу и његовом покрету усмерити у правцу обједињавања свих снага народа и државе како би се суочили са новим изазовима.

На потезу је правосуђе. Од грађана то не треба очекивати, али судије ће заиста морати да прочитају не само шестипо хиљада стрна записника и доказних средстава са суђења и осталу архивску грађи већ и многобројне књиге чланке и изјаве. Судије ће бити у прилици да се упознају са:

Грађански рат је давно завршен на бојним пољима. Време је да се оконча у главама и срцима грађана Србије али и на политичкој сцени. Време је да политичке разлике престану да буду разлог за поделе и мржњу већ поље за такмичење рада и идеја.

-  Биографијом генерала Михаиловића још из дана када је у два балканска и Првом светском рату на груди окачио блистава одличја за заслуге и храброст и када је властитом крвљу сведочио о патриотизму и оданости отаџбини;

-  О борби јединица под његовом командом са окупатором и јединицама квинслишке власти у Србији и на територији НДХ због којих је више пута похваљиван и одликован високим савезничким одликовањима;

-  Да је Комунистичка партија Југославије имала и политичке и идеолошке разлоге да га лиши живота,  а да су јавно суђење и пресуда биле само форма у којој је изражена, дуго пре тога донета, одлука руководства те партије о његовој кривици и казни. Ова намера  да се генерал Михаиловић из политичких и идеолошких разлога лиши живота на самом суђењу је имала своје манифестације у томе што је власт још пре суђења објавила да је кривица генерала Михаиловића несумњива и да ће бити стрељан као издајник; што му је избором судија и организацијом суђења ускраћено право на објективан и непристрасан суд; што је управљање суђењем и ускраћивањем права на сведоке и доказе у циљу одбране битно ограничено његово право на одбрану; што му је из политичких разлога ускраћено право на жалбу.

По мишљењу подносиоца захтева за рехабилитацију, чији је најактивнији део, несумњиво, Српски либерални савет  стекли су се услови и за формалноправну рехабилитацију генерала  Михаиловића. Била  би то прилика да се објективно, без страсти сагледју заблуде Другог светског рата у коме је српски народ подељен и незаштићен у вртлогу ослободилачког, грађанског и верског рата платио огромну цену не добивши много тога за узврат. Све оно што је под кокардом добијено под петокраком је проћердано. Срба су прогоњени на Косову и Метохији горе него у време Османлија, у долини Вардара их нема као и у Далмацији, Лици, Славонији… „О кукавно српство угашено“ закукао би Његош кад би могао да види судбину Срба у Црној Гори. Економски смо и даље где смо били, на зачељу Европе а тик испред подсахарске Африке.

После полувековне комунистичке владавине будимо се као после синоћнег пијанства. Било је лепо, било је весело, било је уз песму и игру. Јутро нам доноси мамурлук, главобољу, плаћање рачуна а вероватно и размишљање о некоме са киме смо синоћ дошли а кога више нема са нама.

После полувековне комунистичке владавине будимо се као после синоћнег пијанства. Било је лепо, било је весело, било је уз песму и игру. Јутро нам доноси мамурлук, главобољу, плаћање рачуна а вероватно и размишљање о некоме са киме смо синоћ дошли а кога више нема са нама.

Рехабилитација генерала Михаиловића је потребнија нама него њему. Потребна је као камен темељац једне нове толерантније, разумније и демократскије Србије. Као доказ да је истина и правда важнија од политичке користи и као почетак размишљања о сопственим пропустима и слабостима уместо славопојки о давно добијеним биткама.

Великани се враћају међу нас, испред Правног фаултета се можемо прошетати булеваром Слободана Јовановића а надамо се да неће проћи пуно времена док не осване и табла са именом генерала Михаиловића.

Драган Крсмановић: "Рехабилитација генерала Михаиловића је потребнија нама него њему. Потребна је као камен темељац једне нове толерантније, разумније и демократскије Србије. Као доказ да је истина и правда важнија од политичке користи и као почетак размишљања о сопственим пропустима и слабостима уместо славопојки о давно добијеним биткама. Великани се враћају међу нас, испред Правног фаултета се можемо прошетати булеваром Слободана Јовановића а надамо се да неће проћи пуно времена док не осване и табла са именом генерала Михаиловића."