Као и пре 60 година Немци ће прво у Загреб, да би газили по тепиху од цвећа. А онда ће експедиција ући у Бели Град. И зато логично се намеће питање. Да ли ће се, за који дан, Србима историја поновити као по ко зна који пут недовољно савладана лекција. И да ли је уопште учитељица спремна да их пусти у виши разред, без обзира што су крваво бубали и добијали по прстима.

Драган Милосављевић: Наследника оног грађанског друштва које је, моћне Германе током окупације гледало као нужно, али подношљиво зло, нема као преговарача. Њихови дедови, као издајници, побијени су или отерани у егзил. И то од стране победничких „шумаца“ у сукну са петокраком.

О томе, наравно, није једноставно чак ни спекулисати. Јер Меркелову ће, каква игра судбине, смерно дочекати нико други него потомци партизана. Прле и Тихи су одавно у заслуженој ТВ пензији, отпора нема, осим на у неким далеким „твитер“ револуцијама.

А наследника оног грађанског друштва које је, моћне Германе током окупације гледало као нужно, али подношљиво зло, нема као преговарача. Њихови дедови, као издајници, побијени су или отерани у егзил. И то од стране победничких „шумаца“ у сукну са петокраком . Који своје потомке дадоше у западне колеџе, НВО, међу курсисте за младе, наравно прозападне лидере.

Србија се, дакле, драматично променила, поготово од 5 октобра 2 000. године, од када је у последњој фази отимачке транзиције, власништво старе буржујске елите и трговаца, кулака и интелигенције трасформисано у власништво нове, крипто-комунистичке тајкунске дружине.

То уживање плодова бројних трансформација, од којих је последња обавијена у договореном грађанском рату комунистичких феудалаца, захтева наравно status quo. Намеће у условима глобалне окупације, као нужно, али неизбежно зло и од народа пожељну и прихваћену квислиншку власт .

И то онакву која на челу не мора имати баш претерано беневолетног Недића, какав је Милован био све док није злосрећни генерал убијен. Највише му се замерало што је тврдио да је „Немачка непобедива„, „да јој се треба приклонити док нови ветрови не наиђу.“

И гле, као да је био у праву, јер ето Немаца, рекло би се (другачије ) истих, какве памитмо у историји, а она наравно није почела ни 1941. кад су газили и Србију гонећи партизане али и четнике, ни ни 2000. кад су унуцима партизана одобрили да газе Србију.

Историја немачко српског неспоразума, присећају се сада историчари, па и по неки аналитичар у штампи где столује VAZ, почела је напуштањем прогерманске политике Обреновића, после чувеног краљеубиства 1903.

По свим наговештајима, пре победоносног уласка Немаца у Београд, за који дан, дубоко се размишља и у овдашњој политици и њеној дипломатији, да ли би било продуктивно вратити се Милану Обреновићу, великом љубимцу Беча и Берлина и Чедомиљу Мијатовићу, његовом министру спољних послова, који је био фаворит Лондона. На слици: Чедомиљ Мијатовић. Фото: Политикин забавник.

По свим наговештајима, пре победоносног уласка Немаца у Београд, за који дан, дубоко се размишља и у овдашњој политици и њеној дипломатији, да ли би било продуктивно вратити се Милану Обреновићу. Великом љубимцу Беча и Берлина и Чедомиљу Мијатовићу, његовом министру спољних послова, који је био фаворит Лондона.

Шта више, у евоцирању пронемачке прошлости појавиће се у домаћој продукцији ускоро и филм о Милану Обреновићу . Али, у другој, до сада непознатој улози, као мудрог политичког стратега који признаваје „релно стање“ .

А ишао је толико далеко у својој поданости па је царевини Тајним протоколом“ пренео и сувереност Србије. Хабзбурзима је дао на „чување“. А од Руса данас ни трага ни гласа као заштитника у кореографији која много подсећа на завршни чин неке нове, овога пута Балканске Јалте.

Дакле шпил је исти, џокери су у истим рукама, српски играчи су додуше баштиници комуњара али, свеједно карте су им, како је то бивало и у прошлости, лоше. Обележене. Само је памет нова. Неће бити ни новог 27. марта, нити ће влада после капитулације побећи у Лондон, али ни у Москву, јер све су то фамилије новог поретка под контролом добро позционираног клана банкарске лихварске интернационале.

А тај конгломерат породица искључиво командује поступцима поданичких влада. Њих, опраних мозгова, под невероватном медијском лоботомијом бирају збланути и све сиромашнији грађани. Не само у Србији. И ако је већ тако, или приближно тако, ми смо дакле тај „избрани народ „у процесу стварања новог робовласничког капиталистичког поретка у коме је баш Србија реторта за навежбавање различитих сценарија, поништавања државности, територијалног сакаћења. И управо због тога, није ли мало претерано чак и за добро уздрману општу памет ово глуматање о „предстојећим разговорима“.

Ако је тачно, а јесте, да се посета припрема већ шест месеци а списак ултиматума Тадићу и Цветковићу увећава геометријском прогресијом, онда шефица државе која једина економском моћи о неугаслим амбицијама прекраја Европу, није партнер. Она је налогодавац.

Ми смо дакле тај „избрани народ „у процесу стварања новог робовласничког капиталистичког поретка у коме је баш Србија реторта за навежбавање различитих сценарија, поништавања државности, територијалног сакаћења.

***

Ред је подсетити да је до 1997. управо Немачка и њен БМД организовао побуну војске у Албанији и наоружао обучио ОВК.

Да би их из улоге добитника у том сецесионизму растурања Југославије и Србије избацила због својих интерних потреба главни газда глобализације – САД.

Можда је време да се наговештајем правог стања, скрате муке народу и преформулише чувена мапа пута у Европу (а неће никад Тадић признати Косово) као почетак нове обновљене прогреманске ере Србије. И настојање да се, не питајући за цену, удене у интересну сферу поново уједињеног Берлина.

Наравно да је основно питање колика је царина за то и који ће делови Србије добити „надгледану аутономију“, каква је већ на Косову. Да ли је на реду Војводина? А ред је подсетити да је до 1997. управо Немачка и њен БМД организовао побуну војске у Албанији и наоружао обучио ОВК. Да би их из улоге добитника у том сецесионизму растурања Југославије и Србије избацила због својих интерних потреба главни газда глобализације – САД.

Опхрвана прблемима, САД ће можда наћи више слуха за пангермански интерес на „традиционалним просторима Балкана „. И зато се најновије таласање око Косова, у оквирима већ разиграваног сценарија производње провокација, може посматрати и као вешто бачена омча о врат српског изнемоглог патриотизма.

Пре је то у питању него непредвиђено понашање Приштине. Све то више наликује убацивању лопте диригованом партнеру, а не непријатељу. А ДС би итекако да се пред нове изборе, отараси оног чувеног и „Косово и Европа“.

Дакле, хоће ли ова и оваква елита доведена „ружичастом револуцијом“ управо да би трасирала овакав пут општег урушавања и српског достојанства и суверенитета и очувања културолошке и религијске матрице, наћи довољно воље умећа и савести да одбрани нешто од државе и народа, питање је сад. Одговор је боље препустити владајућој елити, уз наду да је нешто од српске историје и сазнања, о цени којом је плаћена дедовина, коју годинама разбаштињују бахато, остало. У тим „ твитер „ главама.

Драган Милосављевић: "Можда је време да се наговештајем правог стања, скрате муке народу и преформулише чувена мапа пута у Европ, као почетак нове обновљене прогреманске ере Србије. И настојање да се, не питајући за цену, удене у интересну сферу поново уједињеног Берлина." На слици: "Пробуђена Германија", рад Кристиана Келера 1849. година.