Један дан у Гори на најјужнијем делу Косова и Метохије

У току летњих месеци у 19 горанских села на Шар планини три пута је више становника него у осталим месецима у години када овде остане 9.000 до 10.000 сталних житеља. Нигде више толико контрастa, модерног и старог. Свадбе и весеља у сваком селу. Одани Србији.

Бехар Рамадани: Лети је три пута више Горанаца на Шари

За становнике печалбаре 19 горанских села у Гори на Шар планини деценијска неписана традиција је да у својим местима буду за време Ђурђевдана или у току летњих месеци. За Ђурђевдан Горанци су ” исковали ” и пословицу: ” Где год да си, за Ђурђевдан у Гори да си”, и то неписано правило се поштује дуго и дуго. И у току летњих месеци Горанци, разасути за послом свуда у Европи и бившим југословенским републикама, годишње одморе проводе у својим селима на Шар планини разасутим од 1.000 до 1.500 метара надморске висине и на површини већој од 350 квадратних километара, колика је површина општине Гора.

На вијугавом путу и са сталним успоном од Призрена према Драгашу могу се видети, као нигде на Космету, тако разнолике таблице аутомобила из скоро свих земаља Европе и бивших југословенских република како хитају пут Драгаша и даље према 19 горанских села на Шари. То Горанци, чувени печалбари, стижу из Шведске, Норвешке, Француске, Немачке, Хрватске, Србије, Швајцарске, Луксембурга…, да годишњи одмор са породицама проведу у својим селима која у правом смислу оживе само лети. Модерни и скупи аутомобили којима долазе у завичај су за престиж у селу, баш као и велелепне куће које су изградили или граде на планини, тамо где би мало ко градио. А модерне и велелепне куће на стрмим падинама Шаре тек говоре, можда највише, о том престижу и колико Горанци воле свој завичај, своју Шар планину.

Модерно и старо

Од Драгаша пут нас је водио прво према Броду, сигурно најживописнијем горанском селу на 1.500 метара надморске висине, смештеном у сутјесци двеју планинских прозрачно чистих река. У правом смислу Брод је оживео. Мноштво је придошлих мештана . Овде кажу да је Брођана највише у Скопљу у Македонији.

Без јагњетине није могуће замислити Гору.

У Гори је у току летњих месеци три пута више становника него што их има у осталим месецима у години . Лети се после толико времена споје читаве породице у селима. Многи се виде после десет, па и двадест година први пут. Сви су отишли за послом, али нико од нас не заборавља завичај. “Шар планина се носи у срцу и њој се долази незаобилазно”, говори нам дугогодишњи познати новинар Зејнел Зејнели из Брода.

А у Броду, као и у сваком селу у Гори, као нигде толико, постоје контрасти модерног и старог, савременог и новог. Велелепне куће изграђене поред оних старих с дрвеним авлијама од пре два-три века. Модерни скупоцени аутомобили пролазе поплочаним тесним сокацима поред још увек присутних брдских коња, поред као колача направљених од балега брикета који се суше на старим зидовима стаја. Осушена балега се складишти као угаљ и зими, можда само овде још у Европи, служи за грејање уместо дрва или угља.

Људи изашли испред капија, старо и младо, печалбари и стални становници. Прича се о протеклих годину дана, ситуацији уопште… На бројним угловима ушореног села се види драње окачених јагњади. Тако се овде дочекују најрођенији са незаобилазним шарским јагњетом за ручак.

Враћамо се назад за Драгаш па у Рестелицу, највеће горанско село,  за које важи да је ” на крају света”, укљештено у углу између Македоније и Албаније. Рестелица је и најјужнији део Косова и Метохије, смештено буквално у кланцу шарпланинских страна. Лети је, каже мештанин Ахир Хоџа, овде 8.000 – 9.000 становника, али у осталим месецима је тек две – три хиљаде. Каже да је највише Рестеличана у Италији, 70 % и да се, за разлику од осталих Горанаца печалбара,они баве углавном грађевином.

Најважније је да се Рестеличани увек враћају завичају. Овде се улаже сваки зарађени динар. Ми се бавимо неким ситним пословима, а село има око 3.000 оваца на бачијама на Шари. Некада је било и 25.000 наших оваца горе у планини, али сточари полако одумиру мада се може живети добро од оваца, продаје јагњади и сира – констатује Ахир.

Куће и аута за престиж

У сваком селу у Гори, у току летњих месеци, весеља уз музику почињу у вечерњим сатима, па све до зоре. Ко дође са стране не може да поверује да се и у оваквим условима на Косову и Метохији, овде људи овако веселе и радују.

Куће у Рестелици као окачене о зид на три стране ове стрмовите планине на 1.500 метара надморске висине. И овде мноштво старог и новог, модерног и оног из раног прошлог века. Стара ношња на женама штрчи поред модерно одевених девојака. Коњи натоварени сеном са планине пролазе узаним и поплочаним сокацима. Рестеличани имају сталну пијацу у селу, а било је веле и мноштво заната раније.

По повратку из Рестелице свраћамо у Крушево, Глобочницу, Млике, Враниште и Радешу. Свуда врви од придошлих младих Горанаца. У Враништу, где је седиште локалне самоуправе која функционише по српским законима, Бехир Рамадани, начелник општинске управе, каже да Гора оживи у правом смислу лети, да је бар у сваком селу по нека свадба и да се од пристиглих аутомобила не може разминути у селу.

У сваком селу у Гори у току летњих месеци весеља уз музику почињу у вечерњим сатима, па све до зоре. Ко дође са стране не може да поверује, да се и у оваквим условима на Косову и Метохији, овде људи овако веселе и радују. У сваком селу се организује музика, а ту су и редовне свадбе. То траје два месеца, а онда опет наредне године – вели Бехар.

У Радеши затичемо свадбу која је започела у вечерњим сатима. Са зурлама, гочевима и тупанима започело се у центру села, а онда се уз музику полако одлази до младожењине куће где се весеље наставља до зоре.

У сваком месту од 19 горанских села на Шар планини путник намерник ће бити дочекан и угошћен као род рођени, онако како се дочекују најближи. Гостољубивост Горанаца надалеко је позната.

Тако је сваке године, печалбари буду у Гори 20 – 30 дана, а онда назад у печалбу до следећег лета, када Шар планину пробуде печалбари, а села весеља уз зурле, гочеве и тупане.

Брод је најживописније насеље у Гори.

Сцена из горанског села Враниште.

Рестелица - највеће село у Гори, укљештено у клину између Албаније и Македоније.

Чувене су свадбе у Гори које се одржавају сваког лета.