До сада идентификовано и породицама предата тела 339 несталих Срба и неалбанаца. Шеф централне криминалистичке истражне УНМИК јединице, Малколм Старк марта 2004. године потврдио да је на Космету било 144 логора за Србе и после два месеца је необјашњиво смењен. Ко су киднапери?

Деца трагају за несталим очевима? Јесу ли њихови родитељи "у деловима" већ интегрисани у богати евроатлантски свет?

Сада, када је актуелизована проблематика трговине органима Срба од стране Албанаца из редова некадашње такозване Ослободилачке војске Косова, долази до изражаја и проблематика расветљавања судбине стотина несталих и киднапованих Срба и неалбанаца.

У досадашњој историји сукоба међу народима није забележен случај организованог криминала трговине људским органима, па је продаја органа из тела Срба од стране Албанаца ушла у анале светске историје, али уопште и криминала. Због таквих патолошких радњи не чуди што је било на стотине невино киднапованих Срба свих доби.

Стотине српских породица широм Косова и Метохије годинама чека истину о својим најмилијима који су киднаповани и нестали пре 1999. године, тада и каснијих година, после доласка међународне војне и цивилне мисије.

Дуг је пут до истине и много је опструкција до сада било из Приштине, али и међународне заједнице да се расветли њихова судбина. За више од 11 година пронађена су и идентификована тела 339 несталих,и предата породицама.

У овом тренутку трагамо за 525 несталих Срба и неалбанаца, и сумњамо да су многи од њих пребачени у Албанију и да су од њих узимани органи за организовану криминалну трговину.

“Никада нећемо одустати у потрази за њима”, каже координатор Удружења породица несталих и киднапованих са Косова и Метохије, Милорад Трифуновић.

Никада нећемо одустати у потрази за њима – каже координатор Удружења породица несталих и киднапованих са Косова и Метохије, Милорад Трифуновић.

Да је широм Косова и Метохије током 1998., 1999. и каснијих година било логора за Србе, званично је половином марта 2004. године на конференцији за штампу потврдио шеф централне криминалистичке истражне УНМИК јединице Малколм Старк који је тада отворено казао да је “на Косову пронађено 144 логора где су Срби држани у заточеништву.Они су били у тамницама, у приватним кућама, па и у спортским објектима. У многим случајевима знамо ко су починиоци киднаповања и убистава, али без сведока и доказа ми на суду не можемо учинити скоро ништа. Међународни Црвени крст има доказе о киднаперима, али они не желе да дају податке УНМИК полицији и њеним истражитељима “, тврдио је Старк.

Након непуна два месеца од ове изјаве и потврде о логорима за Србе на Косову и Метохији, Малколм Старк је смењен, а јавности никада није образложено због чега. Врло брзо затим, Старк је завршио полицијску мисију на Косову и Метохији.

Расветљавање судбине киднапованих и несталих Срба, Београд је истакао као приоритет пре почетка “дијалога Београда и Приштине”, али питање је колико ће се убудуће ажурније радити на проналажењу несталих и киднапованих лица.

Путеви окончања живота киднапованих иду до логора у Албанији и чувене “жуте куће” где су од киднапованих вађени органи у ланцу организованог албанског криминала.

Забринуто дете није ни запамтило отетог оца. Хоће ли и оно уместо одговора добити шамар челника НВО који се баве људским правима и имају разумевања за политику "Змије"?

Докле ће се стићи у разоткривању ове криминалне трговине, знаће се после истраге на основу докумената Дика Мартија које је предочио Савету Европе и подржао истрагу о свему овоме.

“И после толико година српска страна нема пуну подршку међународне заједнице око расветљавања судбине киднапованих и несталих Срба. Надам се да ће коначно Рамуш Харадинај, сада у Хагу, одговарати за око 40 убијених Срба пронађених у Радоњићком језеру. Требало би да одговара и Фатмир Љимај који је одговоран за злочине у Клечки, где је прошле године пронађено седам тела Срба, међу којима су и тела двојице идентификованих полицајаца. “Србија ће и даље инсистирати на независној истрази о трговини органима отетих и заробљених Срба који су тајно пребацивани у Албанију где су им вађени органи ради трговине”, каже председник Комисије Владе Србије за нестале, Вељко Одаловић.

Одаловић наводи да се тренутно воде ископавања у месту Жиливоде код Обилића, на дубини јаме од 27 метара, где се основано претпоставља да је српска масовна гробница киднапованих па убијених радника рудара из Белаћевца и из ТЕ Обилић.

Крајем августа требало би да почну ископавања на неколико локација, код карауле ” Кошаре” на Јуничким планинама и на српско-албанској граници, где је нестало више војника тадашње Војске Југославије.

Мајка годинама узалуд трага за својим сином који је нестао у зони безбедности ОУН.

“Србија ће инсистирати и на истрази око уништења дела документације у Хагу од 500 узорака ДНК које су српске породице послале на анализу после 2000. године.

У мртвачници у Приштини око 400 остатака жртава неоправдано годинама чека идентификацију.

Без обзира да ли се ради о намерном или ненамерном уништењу, затирању трагова, о нестанку узорака ДНК, о томе мора бити спроведена озбиљна истрага”, каже Одаловић.

***

***

***

Зливоде - место код Обилића за које се претпоставља да скрива тела убијених српских рудара из Белаћевца и масакрираних српских радника ТО Обилић. Јесу ли њихови посмртни остаци уништени у високим пећима електране која је отета Србији?

И ова фотографија је достављена Хашком трибуналу, али киднапери до данас нису осуђени. На срећу, Божидар Ђуровић и Љубомир Здравковић су ослобођени, живи и здрави, али у Србији ван Косова и Метохији. Ко су киднапери са слике, односно, јесу ли и они шураци неког утицајног зета?

***

КО СУ КИДНАПЕРИ?

***

На овој фотографије се виде два киднапована Србина, Божидар Ђуровић (лево) и Љубомир Здравковић (десно) из Призрена и четворица терориста Албанаца са оружјем из редова УЧК.

По лицима се сви киднапери могу препознати.

И косовска полиција, као и ОУН полиција и ЕУЛЕКС-ова истражна полиција би могла истрагом и проналажењем Чланова УЧК са слике да утврди ко су ови киднапери и колико су они киднаповали и отели Срба.

Срећом, киднаповани са слике су преживели и данас живе негде у Србији, али су сигурно преживели пакао док су били у рукама албанских џелата.

Трага се за још 535 несталих Срба са КиМ. Зар над овим људима није извршен највећи "злочин ХХI века"? Или ће нам се опет рећи да се ради о "хулиганима", "насилницима" и "руљи" која неће да их од отаџбине одвоје и сместе у "правну државу" по мери "жуте куће" специјалне јединице шурака безбедносне политике "Нове Европе", званог "Змија"?