НАТО прогласио спорне граничне прелазе за зону под својом контролом у којој ће корстити бојеву муницију. Влада одједном хоће да подели одговорност са скупштином за катастрофалне плодове својих прегвора у Приштини и подлегању притисцима Вашигтона.

Драган Милосављевић: КФОР је очекивано, пошто му је после „изненедног“ инцидента препуштена граница и гранични прелази између Србије и Косова, саопштио Борку да је то орган реда оних који признају Косово као државу. И то сто посто суверену. Да за њих постоји само једна полиција у која је у праву, а то су, како испада, представници терористичке државе створене бомбама НАТО. Е, па за неког присталицу много куђене теорије завере, ту би паљевина не дај боже могла бити убачена као кец на једанаест. Али овде је већ двадесет година провалија између теорије и праксе завере. Зато што између царује завера ћутања.

Само који дан пре тог председник је примао најпрестижнију европску награду за специјалне услуге миру и стабилности ЕУ, а специјалне снаге РОСА, фантомске државе Косово, заузимале су граничне прелазе на северу покрајине.

А кукавни, унапред жртвовани преговарач Борко Стефановић, саветовао је окупљеним Србима да телима бране царинске пуктове. И балванима, се служило, што није слутило на добар крај, имајући у виду судбину православаца у поново поусташеној Хрватској.

После инсцениране паљевине царинског пункта, на којој се препознаје рукопис намештаљке са све багером и ТВ камерама, брже боље су уследиле оптужбе српског политчког врха на рачун некаквих фантомских „српских хулигана“. Блиц тврди на насловној страни у мега словима „Српски шверцер са Косова наредио паљење Јариња“.У томе се извор позива на „српску полицију и безбедоносне службе“

Али има и оних који тврде, на основу досадашњих догађања, и одгађања народа, револуција и парада, да се и мили и „немили догађаји“ опслужују фантомским ликовима са загонетних адреса.

Бивши председник Уставног суда у истом Блицу, у својој колумни, убеђује брзопотезно, да ће због ове ујудурме почињене „од стране српских вандала“ бити релативизована одговорност Приштине. „Тако ће у Савету безбедности у набољем случају у бити осуђена и албанска и српска страна“. Пише.

Е сад, какаве везе са тим постизањем баланса кривице, тако важним за Тачија и НАТО и запоседањем границе има „српски шверецер“, ваљда ћемо сазнати. И то из Блица. И из непомућеног извора. Некаква елементарна логика, које у Србији одавно нема, упућивала би на другачује закључке о мотивима паљевине. Посебно о могућим налогодавцима. О барабама потом.

КФОР је очекивано, пошто му је после „изненедног“ инцидента препуштена граница и гранични прелази између Србије и Косова, саопштио Борку да је то орган реда оних који признају Косово као државу. И то сто посто суверену. Да за њих постоји само једна полиција у која је у праву, а то су, како испада, представници терористичке државе створене бомбама НАТО. Е, па за неког присталицу много куђене теорије завере, ту би паљевина не дај боже могла бити убачена као кец на једанаест. Али овде је већ двадесет година провалија између теорије и праксе завере. Зато што између царује завера ћутања.

Правац догађаја, који други таблоид (Прес) прати у тврдњи „НАТО преузео Север Косова читава два дана раније пре немилих догађаја“, показао је и француски амбасадор у Приштини саветом Београду да призна ону чувену реалност на терену. То је она Француска Саркозија, која се недавно борила у УНЕСКУ да српски мансатири постану културна баштина шипатарке фантомске државе.

Па ако Ал Каида може бити легална власт у срушеној Либији Гадафија, зашто не би Тачијеве убице и трговци органима жртава били „голубови мира“ једне нескривено сатанистичке политке САД и придружених НАТО савезника. Маске су пале. Нису више потребне.

Па ако Ал Каида може бити легална власт у срушеној Либији Гадафија, зашто не би Тачијеве убице и трговци органима жртава били „голубови мира“ једне нескривено сатанистичке политке САД и придружених НАТО савезника. Маске су пале. Нису више потребне.

Нико у Београду не спомиње било коју врсту отпора овој политици свшеног чина. Чак ни парламент није могао да окупи гласове да се на дневни ред стави расправа како зуставити гиљотину дезинтеграције државе која клизи према врату Србије. Незамисливо, али у стварности врло могуће.

Ни 1914. године, када је изгледало да је изгубљена, Србија није била у опаснијем процепу него данас. Њена елита нема храбар, делотворан и искрен одговор на изазове. Србија тоне у Бермудском троуглу лавирања између Брисела, Босфора и Ватикана. Професор Самарџић у име ДСС има додуше неких свежих идеја за правац дебате у Суботу. Мири ли то он српске рогове у врећи и је ли икоме то још пошло за руком.

Рекло би се, бар по прошлој паралементарној свађи око покретања питања Косова да колевка никога више истински не занима, да је то врућ кромир кога ваља увалити другоме заједно са одгворношћу. А за то време у спин штабовима на делу је још једна етапа спољнополитичке транзиције Србије из суверености у ништавило. Све то уместо отвореног суочавања елите са пресецањем гордијевог чвора око питања шта заправо хоћемо и можемо око Косова.

А на том питању све српске гарнитуре последњих 20 година прво паразитирају, па се корумпирају и најзад вегетирају, па жонглирају и потом пропадају. Јер немају снаге да проблем развежу. И управо зато прихватају туђу варијанту, гору од свих, да кроз „етапно“ присутупање Бриселу и кроз статус фамозног вечног кандидата подлежу корак по корак бескрајној листи уцена и нових и нових услова.

Они неодговорни а ми несретници, лоботомирани медијима и причом о српској кривици, не признају/јемо да није нападнута Србија како би се узело Косово, већ, да је отето Косово као повод да би се на основу тог преседана поништила и разграбила цела Србија.

Мандат и по садашњи председник проводи у немогућој мисији и током овог времена је успевао преко свог агилног министра и дежурног оптимисте са теткиног кауча, да у српске уши угура флоскулу „и Косово и Европа“.

То је било како, све док му ових дана ЕУ, нарочито преко Берлина, она није поручила да поигравање и куповина времена улазе у завршницу.

Мандат и по садашњи председник проводи у немогућој мисији и током овог времена је успевао преко свог агилног министра и дежурног оптимисте са теткиног кауча, да у српске уши угура флоскулу „и Косово и Европа“. То је било како, све док му ових дана ЕУ, нарочито преко Берлина, она није поручила да поигравање и куповина времена улазе у завршницу.

Из најновијих беседа млађаног министра да се коначно закључити следеће. Најновији задатак из Брисела је да нађе модусе за асиметрично приусутсво државе Косово на међународним конференцијама, којима ће присуствовати и Србија. Јер без тога нема ништа од улска у СТО (Светска Трговинска организација), у ЕУ па и НАТО.

.Како ствари стоје, изгубили смо шансе чак и да постављамо своје услове под којима ће се приступати новој Румелији коју ће обновити Анкара повратком Турске на Балкан. А ни то није свејено у веку реколонизације, веку који је тек започео.

Сада је јасније зашто је, пошто се не спомиње уставна обавеза војске да буде пресуднои фактор одвраћања, у невероватној коинциденцији испливао у јавност тајни документ који ставља велики упитник на икакву спремност „нове“ српске војске да брани територију.

Тај скупшински тајни матерјал пуштен је недавно у промет путем штампе и сајтова, који су брујали од песимистичких процена од којих сваког патироту хвата блага језа. Чак и да све то није у потпуности тачно, ради се о псхиолошком удару који би требало да остатке слободарске свести Срба поравана на писти капитулације.

Да није у међувремену од НАТО обучена и наоружана шиптарска војска постала супериорнија, па нашим политичарима клецају колена? Можда. Ако нам прети сукоб са НАТО и ЕУ, као њиховим заштитницима, а нашим пријатељима на папиру, који нас наводно чекају у Европи и Алнаском савезу, требало би да сопште то нацији.

Разумеће онда она тако макар мотиве одласка преговарача у Приштину, на ноге убицама Срба.

Али, то би требало и да објасни нашу искључиву окренутост ка прегворима са тероризмом Приштине. Нуђење уступака као средство за одвраћање Албанаца од циљева Призренске лиге. Историја опомиње на ону чувену Брозову забрану повратка Срба на Косово као контрапродуктиван потез. Али, зато Србима данас нико не брани да са Косова оду.

Да није у међувремену од НАТО обучена и наоружана шиптарска војска постала супериорнија, па нашим политичарима клецају колена? Можда. Ако нам прети сукоб са НАТО и ЕУ, као њиховим заштитницима, а нашим пријатељима на папиру, који нас наводно чекају у Европи и Алнаском савезу, требало би да сопште то нацији. Разумеће онда она тако макар мотиве одласка преговарача у Приштину, на ноге убицама Срба.

Дакле, нећемо се бранити, макар и по цену да својим потомцима оставимо само синџире. Можда није онако поштено како је обећавано, али је је „реално“. Јер деца и унуци бољшевика, „нова елита“, непогрешиво препознају победнике. А не мањка им ни вештине да црно представе као бело, када у име победника над Србијом пишу историју. Бивало је то већ.

Драган Милосављевић: "Унапред жртвовани преговарач Борко Стефановић, саветовао је окупљеним Србима да телима бране царинске пуктове. И балванима, се служило, што није слутило на добар крај, имајући у виду судбину православаца у поново поусташеној Хрватској." На слици: Летећи балвани над запаљеним небом изнад српске земље - детаљ са слике "запаљено небо" Милића од Мачве.