На српско-македонској граници на Шар планини
Дуж читаве српско-македонске границе на Шар планини Приштина обележила “границу” фарбом на камењу и новопостављеним бетонским стубићима. Београд не признаје ову ”границу”. На другој страни, бункери према Албанији још увек стоје.
Иако две трећине чланица Уједињених Нација не признаје самопрокламовану независну државу Косово, Приштина на све начине настоји да ту противправну творевину заокружи бар на терену. Директно понижавање Уједињених Нација и Савета Безбедности од стране Албанаца и Приштине је и незаконита промена државне границе између Србије и Македоније на високој Шар планини. Дуж читаве границе између Македоније и Србије, дуге око 100 километара, Албанци су новопостављеним бетонским стубићима обележили “границу” а на обичним каменим плочама је уписано црном фарбом РМ (Република Македонија) и на другој страни РК (Република Косово). Србија не може и није у стању сада да промени било шта на лицу места.
***
Са групом Горанаца из општине Драгаш посетили смо овог лета југоисточне врхове Шар планине идући из правца Драгаша. Пут од Драгаша до врхова Шар планине и границе Србије и Македоније дуг је пет – шест километара. После два сата пешачења и сталним успоном по врелом јулском сунчаном дану стигли смо до нове “границе” између самопрокламоване државе Косово и Македоније. Оно што сви примећујемо је постављена ознака, исписана црном фарбом на пар мањих камених плоча на врху Кобилица. Путнику намернику се јасно означава у ком је правцу Македонија и где је “независна држава Косово”.
***
Крајем октобра 2008. године Македонија и Косово су почели да обележавају границу, „признату“ са обе стране ,“границу” на Шар планини дугу више од 100 километара. Почетком октобра исте године, Македонија је признала државу Косово. Истина, званични Београд никада није признао никакве границе квази државе Косово и суседних држава Македоније , Албаније и Црне Горе.
***
На врху Кобилица “гранични камен” исписан црном фарбом на обичним каменим плочама а на другом месту и бетонски полуметарски стуб са ознакама РК (Република Косово) и РМ ( Република Македонија) који сигурно никоме не значи ништа, највише из разлога што Косово није чланица Уједињених Нација. Бетонски стубићи који означавају “ границу” високи су око 40 и 70 центиметара. Поред означених камених плоча и ”граничних ” стубића нигде живе душе на 1670 надморске висине.
***
Враћамо се у Драгаш , варошицу у којој је први пут у историји, више Алкбанаца од Горанаца. Горанци су протерани из свих стамбених зграда у варошици, на 1070 метара надморске висине. У укупно 18 горанских села на Косову и Метохији нема оних који признају квази државу Косово но, Албанци су иза леђа Горанаца на Шари уцртали “државну” границу са Македонијом и сада су препустили косовској полицији да је обезбеђује, повремено у патролама, уместо Кфор-а.
***
На другој страни, западно од горанских села, у којима је остало још око 9000 – 10000 Горанаца, према Албанији још увек се виде албански бункери из времена Фадиља Хоџе. Горанци су у најнепријатељскијем окружењу, окружени Албанцима из Македоније, Албаније али и ових са Косова и Метохије. Но, у Гори и у таквим околностима функционише локална самоуправа по српским законима, учи се по наставном плану и програму Србије а Србија је највећа и најприсутнија у горанским срцима.

Западно од горанских села, у којима је остало још око 9000 – 10000 Горанаца, према Албанији још увек се виде албански бункери из времена Фадиља Хоџе. Горанци су у најнепријатељскијем окружењу... На слици: Бункери Енвера Хоџе на албанској граници према Гори

Горанци су окружени Албанцима из Македоније, Албаније и са Косова и Метохије. Но, у Гори и у таквим околностима функционише локална самоуправа по српским законима, учи се по наставном плану и програму Србије а Србија је највећа и најприсутнија у горанским срцима. На слици: Драгаш, српска варош у Гори на Косову и Метохији.
***
***








ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН
3 коментара
Да ли Република Србија чини напоре да помогне Горанцима да остану и опстану на вјековном огњишту?
Према информацији коју имам, а доста је поуздана, у Гори је до скора било око 37000 горанаца… Сада их има мање од 10000…Јасно је колико Србија чини за своје грађане…
Pratim vec duze vreme svu pisanu stampu i prikupljam materijal o Gorancima,g.Zorane Vlaskovicu vi ste dobar poznavalac celokupnog stanja na Kosmetu te me zanima zar stvarno Drzava nista ne cini za taj Goranski svet koji je po mojim utiscima i najposteniji sloj Srpskog naroda a ujedno i najlojalniji drzavi,vi ste zaista fascinantno uvek propratili svaki delic te Kosovske price i cesto pisete i o gorancima ali me zanima kakav stav ima Vlada,vlast uopste da li iko pomaze tim ljudima,imaju li oni neke svoje izabranike i da li neko o njima vodi racuna?Deluje kao da su odbaceni,iskorisceni i sutnuti od strane Drzave Srbije a ja sam veliki obozavalic i prijatelj Goranaca i nikad nisam i niti cu odbiti da bilo kome od njih pomogne na bilo koji nacin.