У великој сали Руског дома, пред око две стотине посетилаца,  одржана је трибина-округли сто на тему „Русија уочи избора“, у организацији Руског дома. Координатор скупа је био др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, а учествовали су и проф. др Предраг Симић, редован професор факултета политичких наука у Београду, проф. др Милан Бачевић, редован професор факултета за просторно планирање, генерал др Бранко Крга, бивши начелник генералштаба Војске СРЈ, проф. др Бојан Димитријевић, економиста и декан Економског факултета у Новом Саду, проф. др Александар Фатић, научни саветник Института за међународну политику и привреду из Београда и мр Драгомир Анђелковић, сарадник Фонда стратешке културе из Москве.

Учесници трибине су у једнократном излагању од по петнаест минута, презентирали свој став о спољнополитичкој и унутрашњополитичкој позицији Русије и руског друштва уочи парламентарних и председничких избора који ће се у овој земљи одржати у следећих годину дана.

Учесници трибине су у једнократном излагању од по петнаест минута, презентирали свој став о спољнополитичкој и унутрашњополитичкој позицији Русије и руског друштва уочи парламентарних и председничких избора који ће се у овој земљи одржати у следећих годину дана.

Др Александар Фатић је указао на спољнополитичке изазове са којима се суочава Русија у односу на вишегодишње ширење НАТО алијансе. Од почетка деведесетих година свет је прешао из биполарног у монополарни поредак, где су НАТО и САД искористили «празан простор» и упркос обећањима које је у том правцу добио својевремено Горбачов, наставили ширење према истоку. Тако су практично све бивше источноевропске социјалистичке земље постале чланице НАТО алијансе. То ширење НАТО на исток је тек претходних година заустављено на самим грницама бившег СССР, по питању пре свега Белорусије, Украјине, вероватно и Молдавије, док су балтичке земље Литванија, Летонија и Естонија већ раније постале чланице Алинансе. Професор Фатић је указао на изложеност западних руских простора притиску и утицају НАТО чланица, мада је јасно да Немачка, Француска и друге земље тзв. Старе Европе нису спремне да подрже потенцијално ширење Алијансе на постсовјетски простор, што је било уочљиво још на самиту НАТО у Букурешту априла 2008. по питању Грузије и Украјине.

Професор Фатић је указао на изложеност западних руских простора притиску и утицају НАТО чланица, мада је јасно да Немачка, Француска и друге земље тзв. Старе Европе нису спремне да подрже потенцијално ширење Алијансе на постсовјетски простор.

Од тада је дошло до крупних промена у међународном окружењу, јер је настала велика светска економска криза, која пре свега погађа западне земље, потом победа Русије на Кавказу у сукобу са Грузијом и затим промена власти у Украјини, што је све заједно донекле одклонило притисак на Москву по питању ширења Алијансе. У том правцу треба посматрати и одустајање (делимично ?) од стране председника Обаме да се инсталира замишљени ракетни штит у Пољској и радарски у Чешкој. Са друге стране постоје различити модалитети инсталирања неког од облика антиракетне заштите у југоисточној Европи (Румунија, можда Бугарска, ракете Патриот у Пољској) што уз већ постојеће сукобе које САД и чланице НАТО воде у Ираку, Авганистану и Либији, узнемирава руску безбедност, и представља спољнополитички притисак уочи руских избора. Потенцијално омекшавање спољнополитичких изазова, нарочито по питању НАТО, биће благотоворно у Русији уочи избора, управо за оне снаге које су више спремне на дијалог и попуштање, где пре свега треба видети садашњег председника Медведева. Опозиционе снаге у Думи владајућој Јединственој Русији су слабе да би угрозиле њену садашњу превласт, па се потенцијалне изборне неизвесности углавном могу свести на председничке изборе, где до сада нису познати сви учесници тих избора.

Сарадник Фонда стратешке културе из Москве, мр Драгомир Анђелковић, је указао да је Русија у протеклом периоду нешто дужем од једне деценије који се може назвати и «Путиновом ером», имала узлазни тренд фактички у свим областима друштва, што се одразило и на њену спољнополитичку позицију. Од тренутка кад је председник државе постао Медведев, нема виднијег раскорака по стратешким питањима између њега и Путина, мада вероватно да има изражених разлика у појединим тактичким питањима. Ко год од њих двојице да буде изабран, или чак неко трећи, то би у највећем био наставак постојећег концепта руске владајуће политичке елите. Када су у питању парламентарни избори за два дома Думе који се очекују крајем ове календарске године, ту не би требало да буде већих изненађења, и владајућа Јединствена Русија ће бити у стању да формира власт, највероватније самостално. Српска страна доста очекује од Русије, подршку територијалном интегритету Србије, сачувању Дејтонског споразума Републике Српске, енергетску сарадњу, док са друге стране Русији српски фактор представља важног геополитичког савезника на Балкану и тржиште, које није баш занемарљиво.

Професор др Предраг Симић, шеф катедре за међународне односе на Факултету политичких наука и бивши амбасадор у Француској, је говорио о деведесетих годинама када је Русија била у великој кризи, где и односи са званичним Београдом, нису били од очекиване користи за српску страну. Сада се ситуација извесно променила, Русија је у успону и она помаже Србији у очувању територијалне цеовитости по питању Косова и Метохије. Овоме треба додати сарадњу Србије са Русијом по питању реализације Јужног тока и енергетске политике у целини, коју Москва зналачки користи у одржавању и ширењу своје моћи у Европи.На слици. Предраг Симић и Драгомир Анђелковић.

Професор економије Др Бојан Димитријевић, се ограничио на оцену економске позиције Русије. У периоду до распада СССР био је уочљив тренд диспорпорције између потреба и понуде производа тешке и екстраактивне индустрије, и са друге стране роба широке потрошње. Планска привреда се у овом периоду није показала довољно успешном, није било адекватних тржишних механизама и тај систем је и због енормних улагања у трку у наоружању, космичких истраживања, мегаломанских инвестиција у инфраструктуру секундарног и терцијалног сектора, али и тзв. друштвене надградње (образовање, култура, спорт и др), почео да колабира, што је постало видљиво са Перестројком. Током деведесетих се прешло нагло у тржишну економију неолибералног типа, практично Шок терапију и реформе по узору на тзв. Вашингтонски консензус, и Фридманов концепт. То је државу у кратком року довело до убрзаног раслојавања где се издвојио мали број веома богатих, девастиран је средњи слој, а што је још важније дошло је до велике злоупотребе приликом приватизација и уплива криминала. Закључно са августом 1998. додирнуто је дно у економији, што је повезано и са уделом страног фактора и међународног финансијског шпекулативног капитала који је изнео велике своте новца из Русије, уз помоћ неспособне класе тзв. младих руских реформатора и неолиберала који су владали руском привредом у време Јељцина. Након тога долази до оживљавања привреде већ у време кад је премијер био Примаков, а посебно кад је то 1999. постао Путин, који је од 2000. године изабран и за председника државе.

Током последњег периода дужем од једне деценије руска привреда је у узлазу, а светска економска криза, је само делимично погодила и Русију, али без већих последица. Главни руски проблем је извесно заостајање њене технологије у односу на ону на западу, посебно у односу на САД. Са капиталним ресурсима које ова земља располаже, њене перспективе су у привредном смислу доста повољне, мада је и даље пожељна промена структуре производа и извоза, јер доминирају сировине и полупроизводи. Владајућа структура на власти у Русији, а пре свега Путин би морали да у следећем мандату, кога планирају да освоје и на парламентарним и на председничким изборима, реши проблем модернизације индустрије, чиме би се подигао ниво и вредност руског извоза у прилог већег удела готових производа.

Генерал Крга сматра да је Русија, не само један од четири стуба спољне политике Србије, већ традиционално, један од српских најважнијих савезника и пријатеља, што је приметно у међусобној комуникацији државника две земље. Предстојећи избори у Русији неће променити те односе...

Професор др Предраг Симић, шеф катедре за међународне односе на Факултету политичких наука и бивши амбасадор у Француској, је говорио о деведесетих годинама када је Русија била у великој кризи, где и односи са званичним Београдом, нису били од очекиване користи за српску страну. Сада се ситуација извесно променила, Русија је у успону и она помаже Србији у очувању територијалне цеовитости по питању Косова и Метохије. Овоме треба додати сарадњу Србије са Русијом по питању реализације Јужног тока и енергетске политике у целини, коју Москва зналачки користи у одржавању и ширењу своје моћи у Европи. Србија у оквиру своја прокламована четири стуба спољне политике види Русију као важног традиционалног партнера и савезника, а јасно је да постоје и перспективне могућности те сарадње у будућности, које свакако треба ускладити и са примарним опредељењем Београда ка уласку у Европску унију, са чим је сагласна и руска политика. Са друге стране по питању односа према НАТО не постоји сагласност ни у оквиру унутрашње политичке сцене Србије, а по вољи руске стране је да Србија остане неутрална. Предстојећи избори у Русији, ће на парламентарном плану вероватно донети статус кво, који постоји и сад, а то је превласт владајуће странке. Сасвим је друго питању у случају председничких избора, где још нису познати ни сви кандидати, али је вероватно и чини се да извесне разлике, а још увек је нејасно колике су заправо оне, постоје у концептима Медведева и премијера Путина. Чини се да је Медведев више склон компромису и догововору са Западом, него што је то Владимир Путин, мада руска политичка елита оставља утисак данас да има приличан консензус по питању виталних спољнополитичих и унутрашњих питања. Русија је велика сила и њена политика се не мења тако лако од избора до избора.

Професор др Милан Бачевић је указао на изузетну важност коју за Србију и српски фактор у целини има традиционално Русија, што се апсолутно односи и на савременост. Са друге стране, из објективних разлога Срби немају такво велику важност за Русију, посебно посматрано у привредном смису. Ипак, у политичком, духовном и културном погледу српски фактор има далеко већи утицај на Русе него што се то може сагледати само из параметара самих закона бројева. Ради се о пријатељству два народа, тако да руски избори имају важност и интерес међу Србима. Он сматра да ови избори у Русији, неће много променити у иначе пријатељском односу Руса према Србима, ма ко да у њима победи.

Професор др Милан Бачевић је указао на изузетну важност коју за Србију и српски фактор у целини има традиционално Русија, што се апсолутно односи и на савременост. Са друге стране, из објективних разлога Срби немају такво велику важност за Русију, посебно посматрано у привредном смису. Ипак, у политичком, духовном и културном погледу српски фактор има далеко већи утицај на Русе него што се то може сагледати само из параметара самих закона бројева. Ради се о пријатељству два народа, тако да руски избори имају важност и интерес међу Србима. Он сматра да ови избори у Русији, неће много променити у иначе пријатељском односу Руса према Србима, ма ко да у њима победи. Са друге стране, приметно је да је у Русији, после бурних деведесетих, на власти већ дуже од једне деценије политика која има углавном консензус политичке и друштвене елите земље, а чија је персонификација Владимир Путин. Та политика и општа друштвена клима доноси резултате практично на свим пољима привреде и друштва, што се директно, и то афирмативно прелама на спољнополитичку позицију Русије. Званична Москва даје подршку Србији по питању њеног територијалног интегритета, као и по низу других питања укључујући и важну економску сарадњу, где посебно место имају енергенти. Дакле када је у питању Србија, она начелно и традиционално добија подршку званичне Русије, а професор Бачевић (који је у исто време председник Извршног одбора Српске напредне странке) очекује промене набоље у српско-руским односима и после следећих избора у самој Србији.

Др Бојан Димитријевић: Главни руски проблем је извесно заостајање њене технологије у односу на ону на западу, посебно у односу на САД. Са капиталним ресурсима које ова земља располаже, њене перспективе су у привредном смислу доста повољне, мада је и даље пожељна промена структуре производа и извоза, јер доминирају сировине и полупроизводи. Владајућа структура на власти у Русији, а пре свега Путин би морали да у следећем мандату, кога планирају да освоје и на парламентарним и на председничким изборима, реши проблем модернизације индустрије…

Генерал др Бранко Крга, као професор Војне академије и бивши начелник генералштаба Војске СРЈ, указао је на континуитет сарадње у војној области са Русијом, још од периода постојања СФРЈ, преко заједничке државе Србије и Црне Горе (СРЈ) до данашњих дана. У појединим периодима, је било извесних осцилација те сарадње, а сада изгледа да се стварају перспективе да се ти односи поставе у узлазном правцу. Генерал Крга сматра да је Русија, не само један од четири стуба спољне политике Србије, већ традиционално, један од српских најважнијих савезника и пријатеља, што је приметно у међусобној комуникацији државника две земље. Предстојећи избори у Русији неће променити те односе, посебно имајући у виду њену узлазну снагу и углавном постигнути консензус владајуће друштвене и политичке елите по питању стратешких приоритета земље. Предлог председника Медведева о новом концепту европске безбедности је свакако интересантан, пошто Србија до даљњег заджава своју позицију војно неутралне земље.

Координатор скупа, др Драган Петровић, је пошао од тога да се руски предстојећи избори одржавају у периоду када се озбиљно мења међународни поредак, који је у фази преласка од монополарног ка мултиполарном. Светска приведна криза је убрзала тај процес, јер је она заправо криза која свој нуклеус и највеће последице има управо у САД и неким другим западним земљама. У исто време наставља се перспективни раста земаља БРИК, док Русија предвођена Владимиром Путином за разлику од тешке кризе у деценији деведесетих, од 2000. бележи упадљив друштвено-политички узлет. У самој Европи где су земље ЕУ, а посебно силе попут Немачке и Француске, тзв. Стара Европа, стециште знања и капитала, стратешка сарадња са Русијом која располаже са капиталним ресурсима ХХI века (поред енергената и руда метала и неметала, ту су и чиста вода, дрво, обрадиве површине) је један од приоритета. Постоји са друге стране опасност одржавања конфликта који би настао услед утицаја америчке политике на слабе режиме источне Европе (која је прилично девастирана у протеклом периоду наметнутим концептом неолибералне економије и тзв Вашингтонског конснзуса) посебно потенцијално инсталирање неког од облика Ракетног штита и даљим ширењем НАТО.

Др Драган Петровић: Руска политика предвођена прилично сложном елитом, коју персонификују Путин и Медведев, балансира у новонасталим међународним околностима, покушавајући да настави унутрашњи раст, надокнади преостале хендикепе из деведесетих…

Руска политика предвођена прилично сложном елитом, коју персонификују Путин и Медведев, балансира у новонасталим међународним околностима, покушавајући да настави унутрашњи раст, надокнади преостале хендикепе из деведесетих (извесно технолошко заостајање руске индустрије у односу на САД, још увек не саниран у потпуности демографски проблем, социјалне разлике и др.) и да у међународном окружењу избегне заоштравање ситуације, задржавајући при том све правце даљег развоја сарадње са стратешким земљама попут интеграционих облика на постсовјеском простору, сарадње са Кином (ШОС), БРИК-ом, развој односа са Немачком, Француском и другим силама Старе Европе, утицајем на Балкану и др.

Сумирајући утиске са ове трибине Петровић је навео да је врло извесно да ће на предстојећим парламентарним изборима у Русији актуелна власт оличена у Јединственој Русији задржати ту позицију, и то самостално или евентуално у коалицији са неком од блиских политичких странака, попут рецимо Праведне Русије. Са друге стране, далеко је неизвеснији исход председничке утакмице, за коју се још не зна ко ће се све кандидовати, али уколико то буду и Медведев и Путин, да ће та трка бити неизвеснија. Разлике између њих су видљивије у тактичком погледу, него што је то случај у стратешким концепцијама даљег развоја земље, где садашња руска политичка и друштвена елита има углавном постигнут консензус по најважнијим питањима. За Србију и српски фактор у целини, веома је пожељна даља и тесна сарадња са Русијом, као важном великом силом, традиционалном савезницом и сродном земљом, што ће се наставити без обзира на исход избора у Русији.

Драган Петровић: "За Србију и српски фактор у целини, веома је пожељна даља и тесна сарадња са Русијом, као важном великом силом, традиционалном савезницом и сродном земљом, што ће се наставити без обзира на исход избора у Русији."