У време Џингис кана је ипак било једноставније. Поштовала се сила и знало се да онај ко победи има сва права над побеђеним. Право да га убије, остави без хране, прода у робље или поштеди. Данас је ситуација много гора.

Драган Крсмановић: Немци су на Недића вршили притисак да пошаље српске војнике на источни фронт и покаже солидарност са њима у стварању новог светског поретка. Садашњи властодршци том искушењу нису одолели, наши војници се већ налазе или ће се ускоро наћи на ратиштима широм света да уместо НАТО војника на светској берзи крви понуде свежу србетину.

Од како се, формално, у свету поштује правда, сила и надаље ради свој посао покоравајући непослушне. Али сада за њом иду хорде правника које суде побеђенима, хорде новинара које побеђене убеђују да су они криви за своју пропаст, хорде банкара који намичу економску омчу побеђенима на којој ће висити и њихова деца.

Ни у Србији није ништа другачије. Силници су победили и сада им предстоји да уз помоћ својих „сарадника“ успоставе и одрже власт, глумећи демократију. Новим квислинзима је сметала слика Милана Недића. Са правом. Био је колаборациониста, сарађивао је са Немцима, помагао им да одрже мир у Србији и заговарао да је Други светски рат сукоб великих народа и држава у коме Срби треба да се држе по страни. Био је противник рата јер је у њему видео погибељ за Србију, али кад је добио позив, обукао је униформу и јавио се на дужност.

У односу на њега садашњи властодршци су отишли много даље. У Недићево време Немце су слушали али их нису волели. Данашње окупаторе морамо и да слушамо и да волимо. Недић је знао да га чека суд када Немци изгубе рат а тешило га је да ће макар која хиљада спасених Срба измолити спас за његову душу кад већ телу неће бити спаса. Данашњи властодршци верују да ће њихове газде владати довека и служење не виде као муку и жртву већ као понос и професију. Немци су на Недића вршили притисак да пошаље српске војнике на источни фронт и покаже солидарност са њима у стварању новог светског поретка. Садашњи властодршци том искушењу нису одолели, наши војници се већ налазе или ће се ускоро наћи на ратиштима широм света да уместо НАТО војника на светској берзи крви понуде свежу србетину.

Можда би им садашњу понашанје и опростио када бих веровао да би, попут Милана Недића, били кадри да у тренутку када њихова политика доживи слом закораче у добровољну смрт са прозора неке зграде.

Србија је преживела и теже тренутке и горе окупаторе и неспособније владаре од садашњих. Надживеће она и надтрајати и садашње недаће али морамо знати да што нас садашња власт дубље води у слепу улицу дуже ће нам трајати повратак на стазу поноса и слободе.

Историја каже да је 1916. године, приликом посете окупираном Београду немачког цара Вилхема II град био потпуно блокиран, слично као приликом посете потпредседника САД Бајдена. Али ни тада се у Београду нису састајали начелници генералштаба окупаторских армија. Такву дрскост може себи да приушти само НАТО уз помоћ домаћих властодржаца. Исти онај НАТО који под окупацијом држи Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију и Газиместан.

Србија је преживела и теже тренутке и горе окупаторе и неспособније владаре од садашњих. Надживеће она и надтрајати и садашње недаће али морамо знати да што нас садашња власт дубље води у слепу улицу дуже ће нам трајати повратак на стазу поноса и слободе. А можда је наш проблем у томе што знамо да је могуће бити и слободан и сит и да не морамо бити робови да би нам се уделила шака хране.

Драган Крсмановић: У време Џингис кана је ипак било једноставније. Поштовала се сила и знало се да онај ко победи има сва права над побеђеним. Право да га убије, остави без хране, прода у робље или поштеди. Данас је ситуација много гора.На слици: Детаљ патна "Матер Џингис-кана", рад Н. Рериха из 1933. године.