Од недавног спектакуларног хапшење у Њујорку и брзог уклањање Доменика Строс-Кана са места председника и извршног директора ММФ-а, не престају дискусије о томе да ли се у овом случају ради о недопустивом криминалном чину једног изузетно високо рангираног светског чиновника или овде имамо посла са суптилном „намештаљком“ како би се елиминисала „неугодна“ личност.

Проф др Јован Б. Душанић: Подсетимо се да је Доменик Строс-Кан био не само први човек ММФ-а, него и члан веома утицајне групе Билдеберг.

Подсетимо се да је Доменик Строс-Кан био не само први човек ММФ-а, него и члан веома утицајне групе Билдеберг – такозване светске владе у сенци – у којој су између осталих (да наведем само неке од шефова значајних светских економских институција) бивши и садашњи први човек Светске банке – Пол Вулфовиц и Роберт Зелик, први човек светске трговинске организације – Паскал Лами, председник Европске централне банке – Жан-Клод Трише, председник европске комисије Жозе Мануел Барозо, министар финансија САД Тимоти Гајтнер, финансијски саветник Ватикана Питер Сутерланд али и многи други високо рангирани државници и политичари, војни и обавештајни руководиоци, те први људи највећих светских мултинационалних компанија. Поред тога, Доменик Строс-Кан је, према истраживањима јавног мнења, био (као кандидат Социјалистичке партије) фаворит на предстојећим председничким изборима у Француској.

Они који сматрају да се, у случају Доменик Строс-Кана, ради о „намештаљци“, пре свега, истичу заверу која долази са врха САД-а и Француске, како би се спасао проаметички режим Николе Саркозија, те спречио долазак новог првог човека Француске који би могао да редефинише не само француско-америчке односе, него озбиљније да ослаби утицај САД (Империје на заласку) у Европи и НАТО пакту.

У једном од својих текстова ја сам указао на могући економски аспект позадине ове афере. Тада сам написао следеће: Морам да признам да сам био веома изненађен када је први човек ММФ-а Доменик Строс-Кан на годишњем заседању ММФ-а и Светске банке, 03.04.2011. година у свом 90-о минутном говору подвргао оштрој критици постојећи међународни поредак и заложио се за његово одбацивање и изградњу новог праведнијег света. ММФ је пуне две деценије био бастион неолибералне идеологије Вашингтонског консензуса и кључни инструмент за наметање те идеологије целом свету, да би први човек ММФ-а признао да Вашингтонски консензус води у економску катастрофу, те да се он „са својим поједностављеним економским идејама и рецептима урушио током светске кризе и постао део прошлости“. Заложио се за нови праведнији поредак „са људским ликом“ у коме се „користи економског раста морају праведније широко расподелити, а не да припадају само шачици привилегованих људи“. Човек тако високог ранга дрзнуо се да јавно саопшти (и то још на годишњем заседању ММФ-а и Светске банке) истину о систему у коме живимо и заложио се за праведнији свет, те тако (само вербално) угрози интересе светске олигархије и крупног капитала. Поред тога, имао је симпатије за идеје о одузимању америчком долару улоге светске резервне валуте. То је морало да буде санкционисано – као наук и јасна порука другима. Већ следећег месеца (мај 2011) Доменик Строс-Кан је ухапшен у САД под оптужбом да је сексуално злостављао собарицу у познатом њујоршком хотелу Софител.

Можемо, нажалост, да закључимо да ни западна демократија и здрава конкуренција у условима отвореног такмичења, слободе штампе и независног судства, нису никаква гаранција да се спречи напредовање до самих врхова политичке и економске хијерархије неодговорних личности, најобичнијих насилника и хулигана.

Међутим, оно што је можда много значајније од питања да ли се овде ради о завери и „намештаљки“ или не, јесте како се тако нешто уопште могло десити у свету у коме се толико глорификује западна демократија и здрава конкуренција (која само најквалитетније личности пропушта на сами врх политичке и економске хијерархије) у условима отвореног такмичења, слободе штампе и независног судства.

Уколико је Доменик Строс-Кан заиста урадио оно за што га окривљују, поставља се питање како је могао да се нађе на тако високом положају (а као председнику Француске ускоро би му се у рукама могао да нађе и нуклеарни кофер), неодговоран и насилан човек који се понаша као најобичнији хулиган. Из тога можемо, нажалост, да закључимо да ни западна демократија и здрава конкуренција у условима отвореног такмичења, слободе штампе и независног судства, нису никаква гаранција да се спречи напредовање (степеницу по степеницу) до самих врхова политичке и економске хијерархије неодговорних личности, најобичнијих насилника и хулигана.

Ако је хапшење и уклањање Доменик Строс-Кана резултат „намештаљке“ којом је елиминисана „неугодна“ личност онда је јасно да иза тога стоје његови конкуренти – највише политичке личности западних земаља.

Међутим, ако је хапшење и уклањање Доменик Строс-Кана резултат „намештаљке“ којом је елиминисана „неугодна“ личност онда је јасно да иза тога стоје његови конкуренти – највише политичке личности западних земаља (ако су мотиви чисто политички) или највиши представници светске економске елите (ако су мотиви чисто економски) или и једни и други истовремено (што је много вероватније). И сада ми долазимо до једног још поразнијег закључка – да западна демократија и здрава конкуренција у условима отвореног такмичења, слободе штампе и независног судства, не само да нису никаква гаранција да се спречи напредовање до самих врхова политичке и економске хијерархије најобичнијих насилника и хулигана, него се тамо данас већ налазе особе који се служе бандитским методама за уклањање (не само Бин Ладена или Гадафија и његових потомака него) и својих дојучерашњих најближих сарадника.