Кључно питање у односима Србије и НАТО јесте да ли ће Србија евентуалним чланством у овој организацији остварити своје безбедносне интересе и колико ће то чланство остварити наше најважније државне и националне циљеве? Ова питања се могу разматрати како са становишта улоге НАТО у безбедносном окружењу Србије, тако и виђења Србије од стране алијансе као свог партнера, то јест треба ли јој јака или слаба држава Србија и српска војска.

Излагање Јована Палалића, народног посланика ДСС, на конференцији „Атлантске интеграције – предности и мане“.

Стратегија националне безбедности као највећу претњу Србије дефинише једнострано проглашење независности Косова. Управо НАТО игра улогу стварања, обуке и јачања такозваних одбрамбених снага Косова. То је крајње спорна ситуација преко које Србија никако не може прећи а да се о њој не расправи и тиме услови даља сарадња. Немогуће је продубљивати односе у оквиру Партнерства за мир, како то чини садашња власт најавом уласка у фазу индивидуалног акционог плана Партнерства, а да НАТО директно прети најважнијем националном циљу, територијалној целовитости Србије. У томе се огледа дволичност политике садашње власти у продубљивању односа са НАТО у ситуацији када он гради институције лажне државе на територији Србије. Једино објашњење овакве политике је да је циљ власти чланство у НАТО као и да је одустала од борбе за територијални интегритет.

То укузује и на други аспект овог разматрања, а то је чињеница да НАТО не занима јака држава Србија и респектабилна Војска Србије. Све спроведене реформе армије су у циљу припреме за учешће у операцијама под вођством НАТО а касније, у погодном тренутку и за само чланство. Усвајање НАТО стандарда у области организације Генералштаба и других јединица, начини оперативног планирања операција и руковођења истим, предимензионирано учешће у разним операцијама ван граница државе без правилног сагледавања безбедносних потреба, израда стратешких и доктринарних докумената по НАТО шаблону, димензионисање Војске ван реалних процена безбедносних претњи а по саветима НАТО, кадровске промене, истицање интероперабилности са НАТО као важног начела функционисања, говори да се ствар око приступања Србије овом савезу одвија планирано, систематично и како је рекао генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, темпом и динамиком како је тражила Влада Србије.

Србија треба да размишља о својим безбедносним интересима а не да буде само један мали и понижени део НАТО система који даје допринос разним војним интервенцијама. Војска треба да се припрема за мисије и задатке у нашем интересу. То значи да треба јачати нашу државну моћ и градити партнерства са онима који имају интерес да Србија буде јака.

Србија треба да размишља о својим безбедносним интересима а не да буде само један мали и понижени део НАТО система који даје допринос разним војним интервенцијама. Војска треба да се припрема за мисије и задатке у нашем интересу. То значи да треба јачати нашу државну моћ и градити партнерства са онима који имају интерес да Србија буде јака.

Према томе, Србија треба да преиспита све стратешке и доктринарне документе и реално сагледа претње и изазове по безбедност државе, планира одбрану и димензионише Војску сагласно овом измењеном погледу на безбедносно окружење, прошири војну сарадњу са свим војним организацијама јер то јача нашу позицију војно неутралне државе. Посебно треба јачати везе са Организацијом уговора о колективној безбедности (ОУКБ) и развијати како војно техничку сарадњу тако и по могућству учествовати и у мировним операцијама ако за то постоји обостран интерес. Неопходно је дати и јасну подршку иницијативи Руске Федерације за закључење новог Уговора о европској безбедности јер је он у директном интересу Србије с обзиром да признаје војну неутралност, онемогућава унилатерално решавање безбедносних проблема већ искључиво кроз консултације свих и поштује територијалну целовитост држава.

Циљеве у Партнерству за мир треба одредити искључиво према нашим интересима а не само у функцији НАТО и његовог виђења Србије као ресурса за своје војне операције. Треба се позвати на основни документ о Партнерству за мир, обавестити НАТО да је територијална целовитост Србије угрожена и тражити хитне консултације са алијансом о њеној улози у томе јер нам тај документ то омогућава

Циљеве у Партнерству за мир треба одредити искључиво према нашим интересима а не само у функцији НАТО и његовог виђења Србије као ресурса за своје војне операције. Треба се позвати на основни документ о Партнерству за мир, обавестити НАТО да је територијална целовитост Србије угрожена и тражити хитне консултације са алијансом о њеној улози у томе јер нам тај документ то омогућава. Неопходно је ширити сарадњу са свима у свету који желе партнерски однос са Србијом и поштују њено опредељење да не жели да буде део војних савеза већ да жели да јача сарадњу са свима уз истовремено јачање и своје безбедности и своје Војске као легитиман државни интерес.

Конференцију „Атлантске интеграције – предности и мане“, организовао је Центар за међународну сарадњу, у суботу у београдском хотелу Хајат