О њима су на највишем нивоу расправљали у НАТО–у, ЕУ, Вашингтону, ОЕБС–у, Кфору, УНМИК–у… Међународна кризна група је под хитно препоручивала њихово хапшење и затварање, а они су од “оружја” користили само “мотороле” преко којих су пратили и спречавали сваки насилни улазак Албанаца у северни српски део К. Митровице.

На Главном градском мосту на Ибруу подељеној Косовској Митровици - у приправности.

О српским “Чуварима моста” у српском, северном делу Косовске Митровице знају и расправљали су на највишем нивоу у Савету безбедности Уједињених нација у Њујорку; о овој, како неки кажу, “недефинисаној организацији” било је више пута речи на највишем генералском нивоу НАТО-а у Бриселу; за њих су чули Савет Европе, ЕУ, ОЕБС… Међународна кризна група је у својим писменим извештајима препоручивала њихово хитно хапшење и затварање!? КФОР и УНМИК су их, као и њихове обавештајне службе, даноноћно снимале и пратиле, а они су, “Чувари моста”, само стражарили поред два моста на Ибру која, као Кинески зид, раздвајају град на јужни, албански и северни, српски део, и спречавали насилни улазак Албанаца у северни српски део града. Тај насилни улазак Албанаца у српски део Косовске Митровице имао је само један циљ: протеривање Срба из овог дела града. “Чувари моста” су положили испит, али су то платили високом ценом, стотинама теже и лакше повређених у више сукоба до сада.

***

А до сада, на Главном градском мосту на Ибру, у најподељенијем европском граду – Косовској Митровици, је било равно 112 сукоба Албанаца на једној и Срба, Кфора и УН-полиције на другој северној страни. У тим сукобима често је и 50.000 Албанаца јуришало да “показивањем мишића” уђе у северни део и протера Србе. Чак у 28 насилних покушаја Албанаца да освоје српски део града било је употребе оружја од стране Албанаца, али и Кфора да их заустави у насилничком походу. Шок и димне бомбе, сузавац, гумени меци, каменице… били су редовни садржаји тих сукоба. До сада у свим тим сукобима пале су две жртве са српске стране, 17. марта 2004. године, док их је више од 180 било с лакшим телесним повредама. “Чувари моста” су у тим сукобима увек били у првој линији.

KFOR - био је стално у приправности.

***

Код свих горе наведених међународних организација “Чувари моста” су углавном представљани нетачно као, на пример, “српске парамилитарне снаге”, криминалци или са неким другим именима која углавном немају никакве везе са истином и суштином њиховог деловања. Тако су их, лажно, редовно карактерисали Албанци и њихови медији.

***

За Србе у северном делу Косовске Митровице, око 20.000 сада, “Чувари моста” су најзаслужнији за опстанак и останак Срба у јединој преосталој градској средини на Косову и Метохији. “Чувари моста” су даноноћно били на северној страни поред Главног и Источног моста који води према железничкој станици у јужном делу града, одакле су осматрали и спречавали сваки покушај веће групе Албанаца да уђу у српски део Митровице.

Инцидент на мосту 30. маја 2010. године.

***

Иако су код свих у Приштини и у свету приказивани као “српске парамилитарне снаге”, “Чувари моста”, осим “моторола”, а нешто касније и мобилних телефона, нису имали ништа. То им је било сво “оружје”.

***

Можда је некоме у СБ УН, НАТО–у, УНМИК-у, Кфору и другима сметало што су “Чувари моста” у северном делу Косовске Митровице преузели одговорност за очување Срба у северном делу града, али и Срба на северу Космета. “Колико смо “опасни” и колика смо сила, најбоље говори то што смо “ наоружани” половним моторолама и мобилним телефонима. Ми смо ту, поред мостова, да спречимо насилни улазак екстремиста и свих који желе насиље”, каже један од “мосташа” с надимком Доктор.

***

Он објашњава да није згодно да се њихова имена провлаче кроз медије из разлога што су оцрњено окарактерисани код свих странаца. “Доктор” вели да су сви “Чувари моста” тајно сликани и “искенирани” код УН–полиције и Кфора, али и да се они не плаше тога. “Доктор” прецизира да су они приликом једног сукоба на моста дошли неким случајем до једног це-деа из УН–полицијског аута и да је на њему било више од 650 биографија са фотографијама Срба из северног дела Митровице. “Све су нас тајно снимали и биографије сакупљали којекаквим каналима”, жали се “мосташ” са титулом “Др”.

Сукоби на мосту 1999. године

***

“Мосташи “ су били на више сталних пунктова око оба моста, углавном у близини Кфорових сталних пунктова. Сада тих пунктова нема. Кфор једино у патролама сада обилази град, а повремено стане поред оба моста, било у јужном или северном делу града. Поред моста су сада стално припадници EУЛEКС-полиције, док на самом Главном мосту даноноћно дежурају припадници Косовске полиције који контролишу улазак возила из једног у други део града.

***

Да појаснимо свима: “Чувари моста” су регистровано хуманитарно удружење грађана које брине о безбедности 20.000 Срба у северном делу града. “Има нас довољно да сваког тренутка за кратко време можемо да стигнемо у било који део града”, каже “мосташ” с надимком Алфа. Он наводи да је било више од 80 теже и лакше повређених “Чувара моста” и да већ дуже време нема већих сукоба на мосту. Подсећа да је у септембру прошле године био тај 112 сукоб на Главном градском мосту на Ибру када је група Албанаца ушла у северни део града и провоцирала Србе после фудбалске утакмице Турска – Србија.

Поглед на мост из српског дела Косовске Митровице

***

Међународне организације на Косову и Метохији нудиле су “Чуварима моста” да се пријаве у Косовску полицију и да јој приступе као редовни састав. Но, они су одбили такве предлоге јер, како веле, то је била класична превара како би их неутралисали.“Чувари моста” су и данас ту у граду, истина далеко мање упослени на добробит свих.

***

Несразмера између северног, српског и јужног, албанског дела Косовске Митровице је огромна. Од 350 квадратних километара колика је површина општине Косовска Митровица, 20.000 Срба у северном делу града живи тек на непуна два квадратна километра, или тачније на 1.750 квадратних километара. Северни српски део Косовске Митровице је у правом смислу једина мултиетничка градска средина на Косову и Метохији, јер поред Срба овде живи још и 2.000 Албанаца у три издвојена насеља: Бошњачкој махали, Три солитера и Микро насељу, а ту је још и 400 Горанаца, 300 Бошњака, 200 Рома, 80 Турака и других. У јужном албанском делу Митровице је 50.000 Албанаца, само 10 бошњачких породица и још 250 Рома који су се вратили у насеље Расадник. Из јужног дела Митровице протерано је 4.000 Срба, 3.000 Бошњака, 6.000 Рома, 100 Горанаца и других.

Оклопници су били дуго на стражи на главном мосту.