This page as PDF

Telekom Srbija ostaje srpski! Vlada Srbija je prihvatila preporuku radne grupe za prodaju Telekoma i odbila ponudu Telekoma Austrija- epilog je procesa koji je trajao oko godinu dana i bio obeležen brojnim kontroverzama i oštrim protivljenjem pojedinih opozicionih stranaka, stručne, ali i najšire javnosti. Ne ulazeći u rekapitulaciju celog procesa, navešću nekoliko zanimljivih reakcija koje su plasirane u javnosti posle ovog poraza vlasti i pobede opozicione javnosti.

Reakcija Jelene Trivan, potpredsednice DS na propast tendera za prodaju Telekoma,„da je DS protiv rasprodaja resursa države“, bila je prava poslastica za njene obožavaoce. Podsetio bih je, jer ona u tom periodu nije bila u Demokratskoj stranci, da je vlast DS-a prodala šećerane za 3 evra, Sartid za 23 miliona dolara, da je DS htela da proda i Telekom,ali je naišla na neočekivani odgovor javnosti...

Predstavnici vlasti, koji su godinu dana nastojali da ubede građane da je prodaja Telekoma ne samo dobra, nego skoro nužna da bi Srbija i Telekom mogli da se razvijaju, se posle ovog fijaska, ponašaju kao da se ništa nije desilo! Bez trunke samokritičnosti, Mirko Cvetković izjavljuje da : „Srpski budžet nije u krizi“ [1],a ministar Mrkonjić da „i bez prodaje Telekoma ima dovoljno novca za Koridor 10 [2]“ Posle ovakvih niza drugih, umirujućih izjava postavlja se logično pitanje zašto ste onda uopšte hteli da prodate Telekom? Još je zanimljivija brzina kojom je ministar Nebojša Ćirić povukao Dinkićevog keca iz rukava- besplatne akcije! Naime, već istoga dana, kada je postalo jasno da neće biti prodaje Telekoma, Ćirić izjavljuje“da će građani besplatne akcije “Telekoma” dobiti u naredna dva meseca i da bi trgovina tim akcijama na berzi mogla da počne na leto.“ [3] Od tada pitanje vrednosti besplatnih akcija dobija važno mesto u medijima uz procene da će se vrednost akcija kretati od 50-75 evra. Treba naglasiti da je podela akcija zakonska obaveza i da bi ona bila realizovana bez obzira da li je Telekom prodat ili ne, a da je njihovo pominjanje u danu propale prodaje u funkciji skretanja teme sa fijaska vlasti na temu koja zanima veliki broj građana. Ipak, mislim da je reakcija Jelene Trivan „da je DS protiv rasprodaja resursa države“[4] , bila prava poslastica za njene obožavaoce. Potpredsednica DS navodi da ta stranka “ima principijelno stanovište da se mora naći prava mera između tržišne ekonomije i tržišnog poslovanja i posedovanja nacionalnih resursa, kao i da te državne resurse ne treba prodavati ukoliko se ne postigne prava tržišna cena“. Podsetio bih je, jer ona u tom periodu nije bila u Demokratskoj stranci, da je vlast DS-a prodala šećerane za 3 evra, Sartid za 23 miliona dolara, da je htela i Telekom,ali je naišla na neočekivani odgovor javnosti…

Očekujete odgovornost predsednika i premijera koji, dok tender traje, izjavljuju možemo doći u situaciju da se za nekoliko godina Telekom preuzme za mnogo manji novac, da Telekom ne mpže da se trka sa konkurentima, da može da se uruši kao sistem za četiri–pet godina…?

Međutim u moru spinovanja, pokretanja drugih tema kako bi se ova blamaža vlasti zaboravila, našao se jedan objektivni i hrabri list i novinarka da pokrene pitanje odgovornosti! Verovatno mislite da je reč o odgovornosti onih koji su se odlučili da Telekom prodaju dok traje ekonomska kriza i kada su cene najniže i kada je većina investitora uzdržana? Odgovornost onih koji su krivi što je tender nekoliko puta produžavan, što nije bilo uređene dokumentacije, što dugo nije bilo jasno šta se prodaje. Očekujete da će taj list pozvati na odgovornost Borisa Tadića koji je dok je tender trajao izjavio: “On(Telekom) je bitan regionalno, ali globalno ne.” Ili kada u istom intervju kaže : ”Telekom” danas ima ovu cenu, ali dugoročno, trka sa konkurentima koji su globalne kompanije – nije moguća. ”Telekom” nema tu količinu vazduha u plućima. Za dve-tri godine bismo lako mogli doći u situaciju da ”Telekom” bude preuzet za mnogo manji novac…”[5]. Zaista je neverovatno ovako potcenjivati vrednost i značaj Telekoma, i to u trenutku kada očekujemo da ga prodamo?! Pa što bi se uopšte neko javio na tender, ako će za par godina Srbija praktično moliti nekog da ga kupi? Očekujete da je pokrenuto pitanje odgovornosti premijera Cvetkovića koji u intervju NIN-u, maja 2010. kaže „da su sada poslednji trenuci za promenu vlasničke struktura u kompaniji kako bi ona mogla da se nosi s konkurencijom.Bilo bi pogrešno da čekamo da Telekom počne da gubi tržišnu poziciju i vrednost i tek onda odlučimo da ga prodamo. Takav scenario prodaje bio bi osuđen na neuspeh”[6], rekao je tada Cvetković. Očekujete da premijer odgovori da pitanje da li se oseća odgovornim za smanjivanje vrednosti kompanije, jer dok tender još traje izjavljuje da  je „Prodaja Telekoma Srbija značajna, ali bez strateškog partnera i novih investicija postoji opasnost da se kompanija, izložena jakoj konkurenciji i u fiksnoj i u mobilnoj telefoniji, uruši kao sistem za četiri–pet godina. Državno preduzeće ne može da opstane u jakoj konkurenciji sa moćnim privatnim kompanijama.”[7]

Međutim, novinarka Presa hrabro juri Vericu Barać, Jorgovanku Tabaković, Nenada Popovića i Aleksandru Smiljanić, koji se „sada izvlače“ i neće „da priznaju svoju grešku“…Zaista neverovatna zamena teza sa ciljem da se na odgovornost pozove opoziciona javnost, a ne vlast!

Međutim, ako ste naivno mislili da će ti ljudi biti pozvani na odgovornost i da će im biti postavljena bujica neugodnih pitanja, zaboravili ste u kojoj državi živite, jer list Pres na odgovornost poziva one koji su se prodaji protivili! U tekstu pod naslovom „ „Stručnjaci“ neće da priznaju grešku“, novinarka Presa poziva na „odgovornost za javnu reč“ one koji su tvrdili da je „tender namešten“ i da „Telekom vredi više“. Novinarka Presa hrabro juri Vericu Barać, Jorgovanku Tabaković, Nenada Popovića i Aleksandru Smiljanić, koji se „sada izvlače“ i neće „da priznaju svoju grešku“…Zaista neverovatna zamena teza, naveo sam već koji su faktori uticali da se ne postigne realna cena za Telekom, ali to novinarki Presa i nije važno, bitno je na odgovornost pozvati nekog drugog, u ovom slučaju opozicionu javnost, a ne prave krivce.

Ali neću više o pokušaju vlasti da umanji štetu za sopstveni rejting i kredibilitet, već ću pokušati da izvučem jedan opštiji zaključak. Ali da bi izvukli zaključke iz ovog procesa koji je rezultirao ostankom vrednog nacionalnog dobra u srpskim rukama, svako od nas treba da odgovori na jedno pitanje: Da li verujete Vladi da ne bi prodala Telekom ispod 1,4 milijarde evra, da se javnost nije tako oštro protivila prodaji najprofitabilnije srpske kompanije? Ili ste bliži uverenju da bi Vlada, baš kao sada kada izbegava svoju odgovornost oslonjena na podršku medija i spin majstora, dokazivala kako ponudu od 950 miliona ili 1,1 milijardu treba oberučke prihvatiti, naravno u interesu Srbije i njenih građana. Međutim, uspešno organizovanja kampanja protiv prodaje Telekoma vođenja od strane stručne javnosti i nekih opozicionih stranaka i patriotskih organizacija rezultirala je tako oštrim protivljenjem javnosti u kojoj bi prodaja bila fatalna za rejting (a do rejtinga im je najviše i stalo)političara na vlasti.

Možemo mnogo, samo je pitanje koliko smo organizovani, koliko želimo, koliko verujemo i koliko je ispravan cilj za koji se borimo. Ova poruka je veoma važna i to ne samo ovoj, nego i svakoj sledećoj vlasti koja bude želela da donese odluke protivno interesima naroda.

Mislim da je poruka da je organizovana, naoružana jakim argumentima i spremnošću da se za njih bori, opoziciona javnost dokazala da može da spreči vlast da sprovede štetnu odluku!  Posle ovoga, niko više nema prava na defetističke izgovore da “ne može ništa da se uradi”, “da će biti sve kako su zacrtali”, “da ništa ne pitamo”, da se pozivamo na razne zavere…Možemo mnogo, samo je pitanje koliko smo organizovani, koliko želimo, koliko verujemo i koliko je ispravan cilj za koji se borimo. Ova poruka je veoma važna i to ne samo ovoj, nego i svakoj sledećoj vlasti koja bude želela da donese odluke protivno interesima naroda. Vraćanje “faktora narod”, odnosno kritičke javnosti u arenu političkih dešavanja, dugoročno bi bio najveći dobitak iz ovog procesa u kom je pobedila javnost.

Mislim da je važna poruka da je organizovana, naoružana jakim argumentima i spremnošću da se za njih bori, opoziciona javnost dokazala da može da spreči vlast da sprovede štetnu odluku! Na slici: Kutije sa potpisima građana protiv prodaje telekoma.


[1] http://www.naslovi.net/2011-05-06/beta/srpski-budzet-nije-u-krizi/2520485

[2] http://www.naslovi.net/2011-05-06/beta/i-bez-telekoma-dovoljno-novca-za-koridor-10/2519502

[3] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/886836/%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%B4%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%22%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%22.html

[4] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=05&dd=05&nav_id=510318

[5] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:325930-Tadic-Izborima-ne-smemo-ugroziti-evropski-put

[6] http://www.emg.rs/vesti/srbija/121564.html

[7] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=22&nav_id=494464

DRAGAN MARKOVIĆ, 08.05.2011.

Jedan komentar

  1. Marko 08.05.2011. u 14:22

    Veoma je važno da ova odbrana Telekoma bude primer i za buduće akcije opozicije, a tu pre svega mislim na DSS, koje je posle stručnjaka, prva od stranaka koja je krenula u kampanju protiv prodaje Telekoma. Poenta je da kada se stvori sinergija između stručne javnosti, opozicije, alternativnih medija i društvenih grupa, ova slaba vlast nema šanse, jer nema više nikakvo vezivno tkivo, niti ideju na koju se poziva i iz koje crpi svoju snagu.
    Zato, apelujem i MOLIM vas da već sada krenete u kampanju protiv NATO skupa u Beogradu. Budite faktor okupljanja svih nezadovoljnih evro-atlanskom politikom režima i pozovite na MASOVNE demonctracije protiv tog skupa koji bi ako se ne daj Bože održi, bio trajan žig na obraza našeg naroda.

Pošaljite komentar

VAŠ KOMENTAR

VAŠE IME

MEJL (neće se objavljivati)

VAŠ SAJT

Napomena: zbog moderacije komentara verovatno je da se Vaš komentar neće pojaviti trenutno. Nema potrebe da ponovo šaljete Vaš komentar.

 
fs-s_17-ftslika.jpg

CITAT

Čim se čovek uzdigne nešto malo iznad nacionalnog egoizma, njemu postaje jasno da nacija sama sobom ne predstavlja ono što se u filozofiji naziva »vrednost«. Vrednost joj mogu dati samo opšti kulturni ideali, kojima bi se ona stavila u službu. — Slobodan Jovanović