Будућност Србије лежи у саборности нације, њеној самообнови и пожртвованом ишчекивању промене односа снага у свету који најављују земље у успону (Русија, Бразил, Индија, Кина, Јужноафричка Република), склоне новом виду несврстаности. Та будућност никако није у ЕУ-подвалама овдашње власти и опозиције од стиропора, који су једнако дежурни на даљинцу Брисела и Вашингтона.

Драган Милосављевић: Ратови , које изазива међународна корпоративистичка банкарска банда, манипулише енергијом сепаратизма кога свуда подстрекује, показује да је сепаратизам најбољи амерички извозни производ за клијентистички свет. Али, докле ће то бити тако?

Стекао сам животно и професионално искуство. Међутим, тек сад видим колико је оно ограничено у односу на колективно искуство. Наиме, тек пре неколико дана, изненада сам схватио смисао банатског бећарца који се певао у Банатској Паланци: „Идем шором и пуцам пиштољом, на крај села опале ме цигљом“. „Цигља“ је у банатском говору исто што и „brick“ на енглеском.

А на самиту БРИК-а (Русије, Кине, Бразила, Индије, Јужноафричке Републике) пресечена је дилема. Добили смо разумљиве, иако не за сваког прихватљиве аргументе, зашто ове земље уздржано реагују на дрске неоколонијалне насртаје САД на Блиском истоку и Африци (пре тога на Балкану, Ираку и Афганистану). На Црном континенту управо су се, у служби САД, осведочиле као колонијалне подводачице Француска и Велика Британија.

Међународна петорка (БРИК), која је у економском налету већ деценију, не прихвата бачену рукавицу учешћа и исцрпљивања у локалним ратовима које отвара САД. Без упуштања у то, покушаће да економским јачањем и удруживањем створи основе за нови праведнији економски поредак. То је стратегија самита и вере да се може мирним путем сломити неоколонијална батина САД оличена у НАТО-у, самопроглашеном чувару мира који парама колонијалних сужања брани интересе Ујка Сема. Занимљиво је да прве анализе посматрача помињу и неку врсту несврстаности, већ присутне у Јужној Америци, као идеолошку опну око овог, у суштини, економског савеза.

Ради ликвидације хегемонизма корпоративног поретка, под кринком империје САД, прво је на реду офанзива на долар, наметнуту међународну валуту, која ће се ускоро оголити као обични фалсификат вредности преко кога САД пљачкају свет. Пре свега, њиме пљачкају Кину, којој дугују 6.000 милијарди долара безвредних обрачунских папирића, производа банкарских лихвара из Федералних резерви САД, над чијим пословањем ни Бела кућа одавно нема контролу.

Кенеди је убијен зато што је законски хтео да успостави контролу над државним финансијама САД. Зашто онда они не би убили на пример Милошевића или било којег другог лидера који би им засметао.

Сада се потврђује теза да једина преостала суперсила, која је 45 пута бомбардовала суверене земље од 1945. године, изазива ратове искључиво ради остваривања екстрапрофита. Ради отимања ресурса и продаје оружја. Ојачавају упорно светску доминацију јединог, а по њима самим тим и овлашћеног међународног субјекта на пљачку и увођење неоколонијалног поретка. А све то је дело „породица“ милијардера окупљених око светске владе. Све чине у име „Сједињених Држава“.

Ратови, које изазива међународна корпоративистичка банкарска банда, манипулише енергијом сепаратизма кога свуда подстрекује, показује да је сепаратизам најбољи амерички извозни производ за клијентистички свет. Али, докле ће то бити тако?

Руски извори преко РТ (Russia Today) најављују да је, после наводне кризе око усвајања буџета, Пентагон себе амнестирао од мера штедње и имаће на располагању 700 милијарди долара у овој буџетској години. Примера ради, Кина Троши 140, а Русија 54 милијарде долара на војни буџет. То је, према СТРАТФОР-у, 20 милијарди долара у војном буџету САД више од износа прошле године. Сада се потврђује теза да једина преостала суперсила, која је 45 пута бомбардовала суверене земље од 1945. године, изазива ратове искључиво ради остваривања екстрапрофита. Ради отимања ресурса и продаје оружја. Ојачавају упорно светску доминацију јединог, а по њима самим тим и овлашћеног међународног субјекта на пљачку и увођење неоколонијалног поретка. А све то је дело „породица“ милијардера окупљених око светске владе (све чине у име „Сједињених Држава“).

Сада је јасно да су, како то тврде Западни аналитичари, кључни представници америчке администрације „само плаћене марионете у служби унилатералних олука о ратовима и манипулацијом Савета безедности“. Легитимишу се као господар судбина и живота обичних људи и малих народа; они више не крију да припремају ропски статус наше рођене и нерођене деце.

Исти Западни извори тврде, а преноси Раша Тудеј, да су кампању председника Обаме огромним свотама „изабрале“ мега корпорације Голден Сакс и Џи Пи Морган, а његове потезе диктира Кризна група Ротшилдових у чијем саставу су стари ликови из Клинтонове Ере – Олабрајтова, Сорош, Абрамовиц и њихова ударна игла Хилари Клинтон. Одатле долази и будући председник Египта, Мохамед ел Барадеј, стручњак за нуклеарно разоружање, који је својевремено „утврдио“ да Ирак поседује непостојеће оружје за масовно уништење. Клинтонова је показала завидну милитантност, и има процена да је већ сада, на прагу кампање за дурги мандат, лишила исцеђеног Обаму реалних шанси за реизбор. Из брљотине неоколонијалног блата у које је Обама угуран у Либији изаћи ће на видело нови лик који ће обезбедити „алиби“ овој групи.

Пуковник мора да оде, јер је намераво да оснује афрички ММФ који би функционисао на непрофитној основи и тиме угрозио неоколонијални поредак господара света у Африци. Осим тога, Гадафи је легално преузео већинско власништво над либијском нафтом у сопственој земљи. Тиме је угрозио интересе Западних нафтних компанија. Присиљен санкцијама, прихватио је да Либија буде осуђена за тероризам, али је касније доказао да је афера Локерби намештаљка, па је Либија амнестирана.

Шта се у међувремену догађа са државама које је погодила „твитер револуција“. У Тунису је згажена банка коју је основао зет свргнутог председника Бен Алија, „јер је нудила боље услове од банака којима влада Запад“.

Гадафи је, сазнаје се, инвестирао у ОАЈ (Организација Афричког Јединства) који предлаже мирно решење, иако ово побуњени штићеници САД одбацују, баш као што су раније муџахедини Изетбеговића одбацили Кутиљеров споразум за Босну. Пуковник мора да оде, јер је намераво да оснује афрички ММФ који би функционисао на непрофитној основи и тиме угрозио неоколонијални поредак господара света у Африци. Осим тога, Гадафи је легално преузео већинско власништво над либијском нафтом у сопственој земљи. Тиме је угрозио интересе Западних нафтних компанија. Присиљен санкцијама, прихватио је да Либија буде осуђена за тероризам, али је касније доказао да је  афера Локерби намештаљка,  па је Либија амнестирана. Гадафи је тражио за одштету сав онај новац којим је Америка после бомбардовања 1986. године и током санкција условаљавала његов покајнички и добро наплаћен повратак у међународну заједницу. Потом га је увлачила у своје финансијске и обавештајне замке, уз пуну асистенцију Тонија Блера и извозника оружја са Запада који су у Либији зарадили милијарде долара продајући своје пуцаљке.

Тадић је либијско тржиште, које је хранило наше грађевинаре и оружаре, одбацио на први миг Америке. Као да нисмо живели од десетина милијарди долара зарађених у пријатељској Либији која нас никада није издала.

На „пољима смрти“ Либије, Американци и њихови вазали свакодневно уништавају тенкове Гадафија муницијом са осиромашеним уранијумом, која пробија оклопе као сир, па огромни облаци уранијумских микро честица насталих распрскавањем без суда доносе смртну пресуду са одложеним дејством либијским цивилима.

На „пољима смрти“ Либије, Американци и њихови вазали свакодневно уништавају тенкове Гадафија муницијом са осиромашеним уранијумом, која пробија оклопе као сир, па огромни облаци уранијумских микро честица насталих распрскавањем без суда доносе смртну пресуду са одложеним дејством либијским цивилима. Исто је било у мањем делу Босне и већем делу Косова, Ирака и Авганистана, где ће се, како тврде медицински експерти, тек за коју деценију масовно рађати богаљи.

На конференцији БРИК-а, председник Русије, Медведев, додатно је појаснио ставове своје земље у вези Либије. По њему је изостанак руског вета на Резолуцију о забрани летења неважан, јер Либија је, како је рекао, изгубљена. То је будући грозд, банана држава. А још пре тога, Медведев је оценио да је Либија „политички мртвац“, а Гадафи непожељан у Москви. Није коментарисао понуду САД Турској, близу које треба да прође Јужни ток, а коју би САД да врати у границе бивше Отоманске империје. То је прави план САД за југоисток Европе.

Још пре пада Берлинског зида у свету био присутан огроман потенцијал радикализма који је мотивисан социјалним разлозима, али и нестанком идеологија и идеала.

Америка подстиче сецесионизме, „ружичасте“ револуције без идеологија и вођа, па злоупотребом интернета у подбуњивању обезбеђује привилегију интревенционизма на кризним жариштима. Тиме развија и своје „право“ на интервенције које намеће по основу „хуманитарне помоћи“ и наводне одбране људских права.

Медведев је рекао да све земље БРИК-а „дубоко жале због онога што се догађа у Либији“. У оптицају је, како видимо, исти сценарио као 1999. године током напада на Србију.

Земље БРИК-а припремају одговарајуће, рекло би се премоћно оружје за за неко одмеравање у будућности, али оно је економске природе. Дакле, најављено је да ће бити извршен притисак ради смене долара као светске валуте, и да ће фактор привредног раста земаља БРИК бити нова моћна полуга која ће мењати економске, па и политичке односе у свету.

Ако је то Путин објашњавао Тадићу, а овај се правио невешт, онда је то одбијање јединог реалног сценарија за опстанак и избављење Србије. Јасно је из резимеа посете Путина да је политика квислиншке елите Србије везана за пројекат САД (који и Европу види као своју колонију, додуше привилегованог статуса), и да је њихова „визија“ европске Србије потпуно промашила колосек. Њихова флоскула „ЕУ нема алтернативу“ служи само за куповину времена док Србија до краја не буде опљачкана и разбуцана по Динкићевом (УСА) моделу, да би на крају Али-бабина дружина из НАТО-пећине, натоварена благом збрисала на Запад и народ препустила судбини робова у новом светском поретку. Довољно дугорочном да од рашких манастира, епопеје, државе и културе остане прах и пепео…

ТР истиче да је још пре пада Берлинског зида у свету био присутан огроман потенцијал радикализма који је мотивисан социјалним разлозима, али и нестанком идеологија и идеала. Америка подстиче сецесионизме, „ружичасте“ револуције без идеологија и вођа, па злоупотребом интернета у подбуњивању обезбеђује привилегију интревенционизма на кризним жариштима. Тиме развија и своје „право“ на интервенције које намеће по основу „хуманитарне помоћи“ и наводне одбране људских права.

У Египту је ових дана на три године затвора управо осуђен један наивни учесник фејсбук подбуњивања зато што је наставио да шаље револуционарне поруке, али овог пута против „подобне“ египатске војске која је укинула Устав, Скупштину и политичке партије, баш по моделу Пиночеа и која подржава побуњени исток Либије.

У Египту је ових дана на три године затвора управо осуђен један наивни учесник фејсбук подбуњивања зато што је наставио да шаље револуционарне поруке, али овог пута против „подобне“ египатске војске која је укинула Устав, Скупштину и политичке партије, баш по моделу Пиночеа и која подржава побуњени исток Либије. Сличан модел „аутохтоне“ револуције још 5. октобра је виђен у Београду. Недавно га је хвалила Политика, најстарији и, тврдило се некад, најчаснији лист на Балкану.

Истовремено, успешно је окончана и француска интервенција у Обали Слоноваче, где је бивши потпредседник ММФ Уатара, уз помоћ француских трупа и „плавих шлемова“ ОУН, отео добијене изборе од Лорана Гбабагбоа. Да појаснимо. Гбагбо је јесенас, према налазу уставне комисије, добио председничке изборе, али је њихов резултат међународно оспорен преко независне комисије невладиних организација. Предлог Гбагбоа да се избори понове, Запад и његов штићеник су одбили. Уследио је грађански рат. За време агресије и грађанског рата су трупе Уатара починиле „масовне масакре“. Иако је то признато на Западним телевизијама, на домаћим медијима се само папагајски понављало о „напредовању међународно признатог председника Уатареа“.

Како истичу познаваоци медијских магли које производи Вашингон преко својих медија, али и из специјалних база за упаде у интернет, истина се депласира тако што се представља као „једна од могућих понуђених варијанти виђења, а потом се публици сугерише да прихвати ону „варијанту“ која највише погодује систему „независних“ медија, који је уствари део мреже масовног дезинформисања. Зато треба имати на уму да је понос британског информисања BBC управо прихватио понуду САД (читај светске владе) да Америка финансира недавно укинуте сервисе ове медијске куће у земљама Балкана, Магреба и Африке. Цена ове понуде је 250 милиона долара. Тиме се концепција „једна светска влада – једно (дез)информисање – једна обавештајна служба – један НАТО“ заокружује.

Уколико прихватимо ова сазнања о реалности, јасно је да нам нико други неће помоћи, а најмање оваква ЕУ, која нас мами као домаћица кокоши пред кухињу. Русија је засад још далеко. Неће ваљати ако наша пробуђена памет не успостави заиста делотворну српску визију…

Уколико прихватимо ова сазнања о реалности, јасно је да нам нико други неће помоћи, а најмање оваква ЕУ, која нас мами као домаћица кокоши пред кухињу. Русија је засад још далеко. Неће ваљати ако наша пробуђена памет не успостави заиста делотворну српску визију, и не изнесу је некомпромитовани носиоци, а која би се тицала одбране и опстанака нације, њене аутентичне цркве и јединства које код Срба толико недостаје.

“Срби од стиропора”, као карикатура својих предака, такође верују да је све само у надлежности ЕУ и Божијим рукама, а не у њиховом опису патриотске дужности и обавезе према потомцима. Или ће ипак прорадити оно: „Нема нам спаса, али пропасти нећемо, јер не смемо“. Због завета. Због тога што смо се својом вољом супротставили и фашизму и неофашизму. Управо због тога ова власт мора бити одузета овим квислиншким, лажним демократама и лажним европејцима, који би опет да корумпирају наивне лажним обећањима. Они су проклетство српске историје и гробари државе и народа. Та чињеница коначно мора постати изборни слоган. О томе мора бити постигнут консензус међу политички подељеним, и по ко зна који пут посвађаним Србима. Консензус који недостаје, а од кога све зависи.