Иако  економија Европске уније даје знакове постепеног опоравка, године кризе и финансијске нестабилности пољуљале су поверење Европљана у рад бриселских институција. Ако је судити по истраживањима бриселских агенција, у Европи је све мање евроентузијаста, а све више евроскептика.

Економски проблеми, незапосленост, пад производње, али и недостатак солидарности између богатих и сиромашних чланица Уније лоше су утицали на расположење Европљана не само према сопственим владама већ и према Бриселу. Истраживања „Евробарометра” показују да је поверење у европске институције опало, а у паду је и подршка чланству у Европској унији.

Европа се данас суочава са слабим економским развојем, скупим бирократским апаратом, ниским наталитетом и све старијим становништвом. У Европу сада долазе особе различитих националности,  језика и религија. Ту их дочекује тридесетак свадљивих народа који говоре  различите језике. Иако понеки оптимиста сања рођење срећне евро-азијско-афричке цивилизације изгледа да  Европа –  „поцепана“ на политичком, културном и језичком плану  и барем за  сада,  није спремна за путовање у правцу остварења тог идиличног сна.

Европска унија као Римска империја

Има и оних који тренутно стање у ЕУ  пореде са последњом фазом Римске империје када је економија стагнирала, војска постала прескупа  за издржавање, а наталитет био у опадању. Италијански социолог и новинар Франческо Алберони у листу „Коријере дела сера“ пише да су у античком  Риму насталу  празнину попунила германска племена. Варвари су се на почетку мирољубиво инфилтрирали, затим су регрутовани у римске легије, да би, на крају,  оружано напали империју. Уместо  овако оштрих компарација са катастрофичним предвиђањима,  можда је, по питању садашњости и будућности Европе, ипак боље упознати се  са неким  мишљењем мање „тврдих“ евроскептика:  оних који,  иако   подржавају европске интеграције, истовремено изражавају  песимизам у погледу тумачења тренутног развоја Уније.

У групу „благих“ (soft) евроскептика,  који се, забринути за будућност ЕУ,  обично ограничавају на „меке“ критичке ставове у односу на Унију,  вероватно је могуће уврстити   Доналда Сасуна (Donald Sassoon),  универзитетског професора компаративне европске историје на лондонском Квин Мери колеџу и аутора  бројних научних публикација,  али и обимних студија (на пр: „Сто година социјализма“  „Култура Европљана“ и друге).

Још прошле године, за време Торинског сајма књиге,  приликом  пријема међународне награде „Alasio“  (признања које се већ неколико година додељује писцу или научнику који се у свом раду нарочито залаже за дијалог између различитих култура),  професор Сасун је упозорио да данас у Европи тријумфује национализам и да је реципрочно познавање култура између држава чланица ЕУ на ниском нивоу. По његовом мишљењу, Европљани су поносни на своју културу, али само као збир националних култура. Осим културе сопствене земље, познају само америчку културу. Кривица делом долази и од масовних медија, сматра признати историчар. Међутим, европски идентитет није нешто што се може научити.

Унутрашње европско тржиште је веома велико (веће од америчког), али европски континент је подељен у четрдесетак држава, подељен између оних држава које су мале и оних које не схватају да су мале.

Британски научник се  потом огласио  на  страницама угледног италијанског  дневника  Il sole 24 ore са текстом „Збуњена Европо, куда идеш“ ,где износи размишљања о Европи. Аутор се у својим рефлексијима не концентрише само на економско-финансијску  анализу европске кризе. Oн у историји Европе проналази  далеке корене њене нестабилности и пита се шта је боље за Европу: јединство и повезаност или распад и грађанска борба? Одговор изгледа очигледан, као када бисмо се упитали да ли је мир бољи од рата. Боље је бити једна велика и снажна демократија него сиромашна и угушена држава. Међутим,  Сасун сматра да су актуелни проблеми који муче Стари континент проузроковани његовим поделама, како старим, тако и новим.

„Унутрашње европско тржиште је веома велико (веће од америчког), али европски континент је подељен у четрдесетак држава,  подељен између оних  држава које су мале  и оних које не схватају да су мале.“  Дубоке језичке и културне поделе представљају препреку за покретљивост која је заједничка Америци и Кини, а ту  су  и разне остале културне различитости које Европу чине тако очаравајућом, али којом је  баш зато  тешко управљати, констатује британски историчар.

Модел европског капитализма, welfare капитализма, годинама је у кризи. Преживљава пре свега зато што што је тешко победити на изборима обећавши уништење социјалне државе. Много је лакше победити уз обећање смањења пореза. Тако се сви задужују, како држава тако и грађани.

Аутор подсећа да су многи историчари дуго тврдили да је процес  индустријализације западне Европе био могућ зато што ово подручје није никада било потчињено јединственој хегемонистичкој власти, односно, европске поделе су биле добар посао. Европа сада пролази кроз дубоку кризу, и то не први пут.  „Ова је, као друге, агломерат старих и нових проблема. Модел европског капитализма, welfare капитализма, годинама је у кризи. Преживљава пре свега зато што што је тешко победити на изборима обећавши уништење социјалне државе. Много је лакше победити уз обећање смањења пореза. Тако се сви задужују, како држава тако и грађани“, пише угледни историчар.

„И док се не деси нешто страшно, сви су су срећни и задовољни – констатује и наставља – Али када се догоди нешто озбиљно, као данас, потребно је  да сви  брзо и уједињено реагују, ствар која за Европу представља тешкоћу.“

У Сједињеним Америчким Државама федерална влада је слаба, зато што председник треба да убеђује педесет држава, али  се  упркос свему ради о правој држави, а Европа то није, образлаже Сасун. „Неке европске државе имају заједничку монету (валуту) и централну банку, али Унија не располаже  контролним механизмима који обично прате јединствену монету (валуту). А  неједнакости и неравнотеже између разних европских држава много су значајније него оне између америчких држава“.

Европска Унија је удружење демократија

Све је стално предмет исцрпљујућих преговора. Свака од земаља чланица Европске Уније је демократија, док ЕУ није демократија, већ удружење демократија. По завршетку преговора свака влада се враћа кући да би убедила своје бираче да је здушно бранила националне интересе.

Професор Сасун сматра да је Европа морала да одлучи: или да остане зона слободне трговинске размене, или да конструише истински федералну државу. Прва опција је  веома ограничавала хоризонт, док  је други пројекат био много амбициозан, па се тако стало се пола пута, без заједничког фискалног система, без европског welfare-а  (особито без система социјалне заштите)   и без централног механизма који би обавезао државе  да следе сличне правце.

„Све је стално предмет исцрпљујућих преговора. Свака од земаља чланица Европске Уније је демократија, док ЕУ није демократија, већ удружење демократија. По завршетку преговора свака влада се враћа кући да би убедила своје бираче да је здушно бранила националне интересе“.

Европејство је одувек представљало елитистички мираз

Ово нимало не изненађује Сасуна који сматра да је „европејство увек било апанажа  (мираз)  елите, као и национализам у својој почетној фази. Европску Унију нису створили Европљани већ државе-нације следећи сопствене националне интересе. Данас је мало оних који су спремни да умру за отаџбину, али  било би потпуно бизарно чути некога да је спреман да умре за Европу. Авет деоба из прошлости наставља да брижно кружи и омета конструкцију Европе“.

Није могуће  сахранити  хиљаду година непријатељстава за само неколико деценија, закључује професор Сасун, чији је научни интерес  претежно усмерен на европску културну индустрију од XIX века, западно-европски социјализам и Италију XX века, али и на Леонардову Ђоконду, што потврђује његова књига „Мона Лиза: историја најпознатије слике у свету“.

Доналд Сасун: Данас је мало оних који су спремни да умру за отаџбину, али било би потпуно бизарно чути некога да је спреман да умре за Европу. Авет деоба из прошлости наставља да брижно кружи и омета конструкцију Европе.