Једна од ударних вести већине информативних емисија на независној, демократској и непристрасној телевизији Б92 (дана 01. априла 2011.) била је „прозивка“ актуелне власти због непоштовања одлуке Уставног суда Србије (донете 16. априла, а објављене 10. августа 2010.) којом је закључак Владе Србије о тзв. „косовском додатку“ (донет јула 2003.) проглашен неуставним и незаконитим. Влада Србије је већ 26. августа 2010. године донела нови закључак којим је настављена исплата „косовског додатка“, а обећано је најскорије доношење закона који ће уредити област подршке припадницима српског народа и припадницима мањинских националних заједница на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Урош Живковић: „Погубна политика Слободана Милошевића“, како често чујемо неки називају, борбу за сопствене интересе и интересе српског народа у региону, много омета зацртани „евро-атлантски“ курс Србије, и неопходно је такву политику прошлости огадити народу. У ситуацији када нас је тај курс довео скоро до, а неки би рекли и преко, „просјачког штапа“, нужно је наћи неку „занимацију“ која ће уместо правог кривца, за несрећу и лошу политику, оптужити неког другог, по могућству „са деснице“ и политику коју, иако једва приметно и сваким даном све мање, ова Влада још увек води према Косову и Метохији.

Увек брижна и по буџет Србије кућепазитељска телевизија Б92 (финансирана је од страних влада и фондација[i]), нас тако обавештава да „Влада Србије већ седам месеци игнорише одлуку Уставног суда и противуставно исплаћује  “косовски додатак”[ii]. Такође, Б92 нас, овом вешћу, штедљиво подсећа да је у време кризе апсолутно недопустиво да се „тамо неким људима“ на Косову и Метохији (које нити је наше, нити су ти људи наши грађани) „За плате запослених и косовски додатак месечно се, за око 43 000 људи из буџета Србије издваја око милијарду динара.“[iii].  Наравно овде баш није сасвим јасно колико одлази на плате, а колики је „косовски додатак“ и колико то тачно људи прима новац на који се односи тај закључак.

Да подсетимо Влада Србије је 27. јула 2003. године донела закључак којим расељена лица са Косова и Метохије која су до 1999. била запослена на територији Косова и Метохије, имају права на привремену надокнаду. Накнада се обрачунава у висини минималне зараде према колективном уговору, а уколико корисници накнаде живе на Косову и Метохији, она је увећана за 30%. Ову привремену накнаду могу да остваре они који су најкасније до 9. јуна 1999. године били у радном односу у некој од друштвених организација или предузећа на подручју Косова и Метохије, а сада по том основу, не добијају зараду, нису засновали нови радни однос, немају услов за пензију, нису остварили право на новчану накнаду у време незапослености и не остварују приход по основу рада и имовине. Привремену накнаду може остварити и блиски члан породице отете или нестале особе која је била у радном односу (дете, родитељ, брачни друг, односно члан породице према коме је особа имала законску обавезу издржавања).[iv]

Међутим, више него сам садржај овог закључка, интересантнији је мотив горепоменуте телевизије зашто баш сада говори о овоме и на овакав начин. Јасно је да је циљ био тај да се покаже српском „грађанину покорном“ како је узалудна и погрешна политика борбе за територијални интегритет и суверенитет Србије када је у питању Косово и Метохија. Како је недвосмислено да Србија ову битку не може да добије, а и не би ни требало да је бије, јер много кошта грађане „остатка“ Србије. Силне милијарде утрошене на „тамо неке људе“ може много боље да се употреби, вероватно у циљу „модернизације и европеизације Србије“, у наставку политике „Европа нема алтернативу“ и свакако, сваким даном све заступљенијом, политиком (посебно на Б92 и „придруженим члановима“) прикључењу „милосрдном“ НАТО пакту.

„Погубна политика Слободана Милошевића“, како често чујемо неки називају, борбу за сопствене интересе и интересе српског народа у региону, много омета зацртани „евро-атлантски“ курс Србије, и неопходно је такву политику прошлости огадити народу. У ситуацији када нас је тај курс довео скоро до, а неки би рекли и преко, „просјачког штапа“, нужно је наћи неку „занимацију“ која ће уместо правог кривца, за несрећу и лошу политику, оптужити неког другог, по могућству „са деснице“ и политику коју, иако једва приметно и сваким даном све мање, ова Влада још увек води према Косову и Метохији. Није било довољно признање Еулекса, није било довољно потписивање фамозног и тајног споразума МУП-а и Еулекса, није било довољно заборављање на план од 6 тачака УН, није било довољно ни потписивање „Истанбулске декларације“ или доношења резолуције о Сребреници, чак није било довољно ни „подвити реп“ у Генералној скупштини УН и повући сопствену и предложити туђу резолуцију, ни то што је Тачи постао „невин док се не докаже супротно“ (чудо како то не важи за неке друге), већ су почели и преговори о „техничким“ питањима са представницима „Републике Косово“ , а у то име их води човек из министарства спољних послова, ваљда да би показао „добросуседске односе“.

Не, ни то није довољно, мора свака политика помоћи Србима на Косову и Метохији да престане, мора свака карика која везује Владу Србије и нашу јужну покрајину да се прекине, мора сваки помен „српског Јерусалима“ да нестане из глава политичке елите, а потом и из срца народа. Зато спремно наступа Б92 и њена медијска машинерија, јер морају да се оправдају новци који стижу, јер морају да се покажу резултати послодавцима. Чим се ослободимо „баласти“ Косова и чим нам пристигну милијарде које тамо одлазе („’ди су наши новци?“), одмах ће остатку остатака Србије бити боље и кренућемо у светлу евроатлантску будућност. Штрајкови ће престати, плате и пензије ће порасти, економија ће се, попут Феникса, подићи из пепела, а НАТО чланство ће донети неопходне стране инвестиције и онда ћемо сви заједно, власт и опозиција, народ и елита, Србија и Косово, уживати плодове правих одлука и „новог поретка“.

И на крају да употпунимо, извињавам се на изразу, лицемерно и дилетантско понашање Б92 представља и овa реченица: „У Уставу Србије у члану 71. наводи се да је свако дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда.“[v]. Ако узмемо у руке Устав Србије, на који се новинари Б92 тако „често“ позивају и имају за њега само речи „хвале“, и пронађемо члан 71. (који се спомиње не само у тексту вести, већ и у телевизијском издању, о чему сведочи и видео снимак на њиховом сајту) [vi], прочитаћемо следеће: „Свако има право на образовање. Основно образовање је обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно. Сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању. Република Србија омогућује успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања бесплатно високошколско образовање, у складу са законом. Оснивање школа и универзитета уређује се законом.“.

Сумњајући пре свега  у себе, прочитам вест са сајта Б92 још једном, погледам снимак, мислећи да сам погрешио или да су они направили забуну само у тексту, међутим, нису. Наводе овај члан Устава и у видео снимку. Пронађем члан 171. Устава, који заиста говори о обезбеђивању извршења одлука Уставног суда и схватим следеће, да наши „уставобранитељи“ са Б92 или никада нису прочитали Устав и показују своје незнање и лицемерје или имају неспособне људе који им пишу/проверавају вести. У сваком случају, за паре које добијају нису се довољно потрудили.

Такође, питам се ја, зашто ли се не брине Б92 за уставност и законитост неких других одлука ове Владе, као што је Закон о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине и нижи по правној снази, али зато старији по доношењу Статута АП Војводине, донетих још крајем 2009. године? Ове акте је и стручна јавност и академска заједница оценила као противуставне и противзаконите, а посланици ДСС су у децембру 2009. поднели предлог о оцени уставности ових акта Уставном суду, који се о томе, после више од 15 месеци, није ни огласио, а камо ли донео одлуку. Иако је председница Уставног суда рекла да се чека мишљење Народне скупштине о томе, поставља се питање зашто „забринута“ Б92 за (седмомесечно) кршење Устава, није поставила и то питање Влади, Скупштини и Уставном суду. Али ваљда је борба за цепање државе преча, а свакако пожељнија, од борбе за очување њене целовитости и суверенитета, бар ако је судећи по поступцима наше телевизије са националном фреквенцијом.

Што се тиче њихове „бриге“ за поштовање Устава и закона ове државе, говори и чињеница, да када већ цитирају чланове тог Устава (иако погрешно и/или злонамерно) можда би могли да цитирају и преамбулу тог истог Устава и тамо ће пронаћи разлоге због којих је Влада (и оваква каква је) ипак донела нови закључак који дозвољава напаћеном народу са и на Косову и Метохији да примају додатак и тако им бар мало олакша, на начин на који јој је још скоро па једини остао, тежак живот у изгнанству или у непријатељском окружењу. Тако та, и на Б92 често (дакако негативно) помињана преамбула каже: „полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима“. Сада је ваљда јасно зашто је Влада урадила то што је урадила, и зашто је ова политика, оличена у овој преамбули, „трн у оку“ неким странкама, медијима и њиховим „консултантима“ и зашто се толико инсистира на промени Устава и промени ове преамбуле.

Слушање и гледање Б92, ослушкивање гласноговорника одређених странка и њихових „саветника“, у земљи и иностранству, заиста пружа много информација о њиховим жељама, потребама и активностима, те говори свакоме, ко жели да чује, да је њихова политика политика супротна интересима јединствене, суверене и самосталне Србије.

Урош Живковић: Мора свака политика помоћи Србима на Косову и Метохији да престане, мора свака карика која везује Владу Србије и нашу јужну покрајину да се прекине, мора сваки помен „српског Јерусалима“ да нестане из глава политичке елите, а потом и из срца народа. Зато спремно наступа Б92 и њена медијска машинерија, јер морају да се оправдају новци који стижу, јер морају да се покажу резултати послодавцима. Чим се ослободимо „баласти“ Косова и чим нам пристигну милијарде које тамо одлазе („'ди су наши новци?“), одмах ће остатку остатака Србије бити боље и кренућемо у светлу евроатлантску будућност. Штрајкови ће престати, плате и пензије ће порасти, економија ће се, попут Феникса, подићи из пепела, а НАТО чланство ће донети неопходне стране инвестиције и онда ћемо сви заједно, власт и опозиција, народ и елита, Србија и Косово, уживати плодове правих одлука и „новог поретка“. На слици: Термоелектране и огромни копови угља на Косову. Требамо ли да се одрекнемо онога што су нам насилници отели, да би смо још постало дужници у њиховим зеленашким аранжманима?

Упутнице:

[ii] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=04&dd=01&nav_category=640&nav_id=503399

[iii] Исто

[iv] http://www.grupa484.org.rs/files/2009%20septembar-Grupa%20484-Privremena%20naknada.pdf

[v] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=04&dd=01&nav_category=640&nav_id=503399

[vi] Исто