Још се није слегла еуфорија после саопштења да је Хосни Мубарак коначно сишао са власти, а нови званични господар Египта, Високи војни савет, коме је бивши председник поверио власт, почиње да враћа у реалност револуционарне масе окупљене на каирском Тргу слободе. Почела је демонтажа барикада, јављају медији.

Драган Милосављевић: "Уклањање барикада знак је да је почело демонтирање кулиса око којих су се протекле две недеље окупљали таласи сиромашних у ишчекивању обећаних демократских промена. Револуционари су добили поруку да је представи крај. Хоће ли је они усвојити, или узаврелу сцену окренути у потпуно непредвиђене токове ("ирански сценарио"), како се прибојавају у Тел Авиву, показаће дани који долазе."

“Власт у Египту је под контролом снага које финансирају САД”, упозорава из Москве ТВ Раша Тудеј, преко свог дописника у Вашингтону. Египатска армија је друга у свету по висини америчке помоћи, одмах иза Израела.

Два најмоћнија човека египатске армије, министар одбране Анан и генерал Тантали, били су све време револуционарних гибања у Египту у блиским контактима са Вашингтоном, посебно са Робертом Гејтсом. Ово наглашавају блискоисточни аналитичари у изјавама за светске медије, у првим реаговањима после пада Мубарака.

По њима, “удар је тако темпиран да је Мубарак имао довољно времена, пре одлагане предаје власти, да се побрине како да његови инострани рачуни, на којима је наводно 7о милијарди долара, не буду блокирани”.

Уклањање барикада знак је да је почело демонтирање кулиса око којих су се протекле две недеље окупљали таласи сиромашних у ишчекивању обећаних демократских промена. Револуционари су добили поруку да је представи крај. Хоће ли је они усвојити, или узаврелу сцену окренути у потпуно непредвиђене токове (“ирански сценарио”), како се прибојавају у Тел Авиву, показаће дани који долазе.

За сада, тих “4о одсто који живе од два долара на дан” имају у рукама само обећање “да ће доћи до уставних промена”, а да “предстоје септембарски избори до којих ће на власти у Египту бити  војска”, по моделу диктатуре у Турској која је својевремено покушала, у ери Ататурка, да моделира прозападни лик Турске.

Тај имиџ увелико је нарушен актуелном тврдом про-исламском линијом ове садашње Анкаре. Али, та Турска је ипак под контролом САД, мада јој је препуштен простор за експанзију на Балкану (Босна и КиМ). Не мора да значи да ће се на томе завршити имајући у виду амерички план за југоисточну Европу, од 1996. године, чији је експанзионистички стожер САД, а циљ потпуна демонтажа Србије, њено уклањање као кључног али непоузданог централног фактора Балкана.

Испоставља се све више да Америци не смета ислам глобалистичких порука, спреман на диловање око подела интересних сфера, посебно на рачун Русије, што је резултирало “поклањањем” Европи две муслиманске државе: Босне и Косова, нерешивих проблема у наредних сто година. Али, Америка је против тврдог националног опредељења које измиче њеној контроли и не даје примат интересима ММФ-а и Светске банке, као рецимо у Ирану, Алжиру и свим исламским земљама које ће бити на удару “викиликс револуција”.

У том погледу, једна од непознаница, можда и главна, је: како ће се поставити у будућим египатским кретањима када су “Муслиманска браћа” у питању (радионица фундаментализма и Ал Каиде којима је у време Мубарака било забрањено да учествују у политичком животу), својевремено основана 1928. године на подстицај британског колонизатора да руши ослободилачке тенденције египатског националистичког ислама.

У том погледу, једна од непознаница, можда и главна, је: како ће се поставити у будућим египатским кретањима када су “Муслиманска браћа” у питању

У првим извештајима из Каира, пошто је Мубарак коначно “демисионирао”, пробијају се за сада незваничне информације да се иза револуције, добро координиране од стране египатског Отпора системом интернет командовања с центром у Лондону, одвијао договор између генерала Танталија и Стејт департмента о моменту када ће наступити договорени про-амерички војни удар и тако се окончати Мубаракова ера  тридесетогодишњег служења интересу САД.

Диктатор је, дакле, потрошен, а претходно суочен са неконтролисаном експлозијом социјалних немира који су се приближавали паралелно са погубном светском економском кризом, посебно растом цена хране , али и јачањем амбиција средње класе која тражи учешће у власти на принципима увезене демократије индуковане од САД, с пратећим условима. Каква сличност са београдским “Октобром”!

Америка која три деценије превиђа Мубараков апсолутизам (као и својевремено Титов не дирајући га на власти, мада је у резерви гајила дисиденте за нека друга времена), Мубарака преко ноћи проглашава непријатељем демократских процеса “који морају почети одмах”. А када је то одмах, одлучује председник Обама и Хилари Клинтон.

"Са свих страна пристижу салве питања шта даље када опозиција, која је на уличним протестима обезбедила покриће за нешто што се још увек прославља као демократски преокрет, постане свесна сурове реалности. А то је да јој је сада на грбачи нова варијанта ауторитарног режима, снажно контролисаног про-америчком војском и про-америчким потпредседником Сулејманијем."

Са свих страна пристижу салве питања шта даље када опозиција, која је на уличним протестима обезбедила покриће за нешто што се још увек прославља као демократски преокрет, постане свесна сурове реалности. А то је да јој је сада на грбачи нова варијанта ауторитарног режима, снажно контролисаног про-америчком војском и про-америчким потпредседником Сулејманијем.

Мада је у општој пометњи тешко идентификовати кључне ликове са којима ће Вашигтон покушавати да успостави неку врсту консензуса (Мохамед Барадеј, атомиста близак кризној групи Олбрајтове и Сороша) у овладавању врло опасним трендовима у Египту, поготово склизнућем у евентуални “ирански сценарио” чега се прибојава Бенџамин Натањаху, у фокусу је лик Омара Сулејмана, свеже именованог потпредседника.

Он је саопштио, за све Египћане радосну вест, да је Мубарак сишао са власти. Према извештајима агенција, сада већ бивши председник налази се под јаким обезбеђењем у Хургади, познатом летовалишту, али није јасно да ли је у позицији заробљеника хунте, или би му дојучерашњи потчињени радо видели леђа.

Према првим трезвеним проценама, које се издвајају из добро увежбаног хора западних Тв медија (пре свих Си-ен-ена , Би-би-сија и Скај Њуза) који су две недеље подстичући еуфорију преносили револуцију уживо, хаос пројектован у штабовима Лондона и Вашингтона могао би да се шири по Средоземљу.

Најављује се прави талас такозваних “нефункционалних демократија” дуж пловних путева нафте, кроз Средоземље све до Суеца, које је до сада суверено контролисао Египат, мада је Мубарак био у клијентелистичкој позицији у односу на Вашингтон и везан споразумом са Израелом да дели са њим дужност окупације Газе и одлучује о судбини Палестине.

Сада се све окреће наглавачке, а питање је, када се охлади жар револуционарних парола, шта ће од стварних резултата револуције, ако их уопште има, бити истински повољан биланс за Египат? И да ли ће убудуће ова централна земља Блиског истока у досадашњој мери контролисати и околне процесе колико и сопствену судбину?

На Си-ен-ену је славодобитно представљен један тридесетогодишњак, египатски интелектуалац, који је легитимисан као интернет глава целе операције вођења интернет “викиликс револуције”. Он је с искреним сузама у очима изјавио да “дубоко верује у демократски домет” своје и мисије око 6о.ооо младих интелектуалаца-хакера који су успешно поткопавали темеље репресивног режима Мубарака.

На Си-ен-ену је славодобитно представљен један тридесетогодишњак, египатски интелектуалац, који је легитимисан као интернет глава целе операције вођења интернет “викиликс револуције”. Он је с искреним сузама у очима изјавио да “дубоко верује у демократски домет” своје и мисије око 6о.ооо младих интелектуалаца-хакера који су успешно поткопавали темеље репресивног режима Мубарака.

Биће у прилици да се и сам увери у практичне домете новог вида одбране интереса “пролетера”, осим ако се не ради о  већ провереном примерку “галофаг генерације” америчких курсиста који данас владају Србијом, а које је Америка годинама производила као своје будуће поверенике за “ружичасте револуције”. Употреба демократије као производа који се, како то примећује Папас тудеј, извози по свету (паралелно са Ал Каидом) има само један циљ: да се остваре, као данас у Србији, индуковане нефункционалне демократије и клијентелистички режими преко којих се учвршћује неоимперијални интерес САД.

Нафта која је текла на муслимански север и точена у кинеске танкере, убудуће биће преусмерена у Кенију да би је покупили амерички. Као и плодове револуције у Каиру где је дошо до промена које ће бити окончане, можда кључним по судбину овог века, једностраним преузимањем свих стратешких путева и највећих нафтних ресурса од стране Империје.

Нека нам је Бог у помоћи са америчком демократијом над главом.

У међувремену, у договорно планираном ширењу турбуленција на тлу Африке у настојању да се парира продору Кине али и Русије на ресурсима богатом континенту, стижу вести из Лагоса (Нигерија) да су “ухваћени курири са 1о милиона долара”, два млада човека ухапшена на аеродрому; да се Ал Каида из Афганистана сели у подручје Сахела у близину Египта и Судана, где је управо под емисарским утицајем организован референдум о отцепљењу нафтом богатог југа, насељеног хришћанима.

Нафта која је текла на муслимански север и точена у кинеске танкере, убудуће биће преусмерена у Кенију да би је покупили амерички. Као и плодове револуције у Каиру где је дошо до промена које ће бити окончане, можда кључним по судбину овог века, једностраним преузимањем свих стратешких путева и највећих нафтних ресурса од стране Империје. Нека нам је Бог у помоћи са америчком демократијом над главом.