У Београду, 8. фебруара 2011. године, у просторијама месне заједнице у улици Краљице Катарине 74 а, СЛС је одржао састанак са представницима Крунског савета, Удружења Југословенске војске у отаџбини, и Удружења политичких затвореника. Састанку су присуствовали и представници Фонда Слободан Јовановић и Двери српских. На састанку је посебно разматрано рехабилитовање генерала Драгољуба Михаиловића и бројних припадника ЈВО, као и других политичких осуђеника.

На фотографији: Генерал Драгољуб Михаиловић и припадници Југословенске војске у отаџбини, негде у слободним српским планинама.

У име СЛС, г. Александар Недић је подсетио на актуелне проблеме услед којих су припадници ЈВО и даље спречени да користе своја права која им по закону из 2006. године припадају. У вези тога је разматрано упућивање апела Влади Србије да буде укинута Уредба из 2004. године којом им се спречава остваривање права, а која им систематски ометају поједини припадници СУБНОР-а. Ова организација, упркос прописима властите државе, не жели да прихвати припаднике ЈВО као равноправне. Недић је, такође, подсетио је да је СЛС поднео, још 2009. године (док је председник удружења био Огњен Адум), захтев да се једна улица у Београду назове по Дражи Михајловићу, и да се спомен плочом обележи кућа у Брегалничкој улици где је живео овај наш великан. Тада је ову иницијативу подржао Српски сабор Двери, а придружила јој се и Омладина Демократске странке Србије.

Пошто су се присутни упознали са чињеницом да је Асоцијација за неговање традиција Равногорског покрета (на чијем челу је Александар Чотрић) ову идеју прихватила, представник Крунског савета, проф. Др Драгољуб Кавран је предложио присутним представницима да ускладе иницијативе по овим захтевима ради масовнијег одзива и развију сарадњу са Асоцијацијом за неговање традиција Равногорског покрета.

СЛС је још 2009. године, док је председник удружења био Огњен Адум,  поднео захтев да се једна улица у Београду назове по Дражи Михаиловићу, и да се спомен плочом обележи кућа у Брегалничкој улици где је живео овај наш великан.

Тада је ову иницијативу подржао Српски сабор Двери, а придружила јој се и Омладина Демократске странке Србије.

Александар Недић је присутне подсетио да је, још 2009. године, академик проф. др Коста Чавошки поднео надлежнима захтев за финансирање Друштва политичких затвореника.

Др Кавран је изнео виђење проблема рехабилитације са стручне стране, али и политички проблем манипулације с којим се рад на овоме суочава у друштву. Према Каврану, о томе треба, пре свега, заинтересовати струку и јавност.

Присутни су изразили задовољство што се коначно озбиљно ради на рехабилитацији генерала Драгољуба Михаиловића, али и подсетили да је од 280 хиљада оних које су комунисти осудили тек неколико хиљада рехабилитовано, и да имовинска права тих бројних лица никад нису озбиљно разматрана.

:::

Сви присутни су се сложили да је држава морала извршити реституцију правног поретка који су комунисти 1945. године ставили ван снаге, али и да се тако нешто сад објективно не може очекивати, већ је приоритетна борба за остварење права лица која су комунистичким прописима повређена.

„Постоји огроман број људи који су заинтересовани за рехабилитацију и који би учествовали у раду на њој, али не знају где и како, нити знају којим организацијама и појединцима да се обрате”, истакао је Александар Недић, наводећи и организације из српске емиграције које су заинтересоване за рехабилитацију лица осуђених од стране комуниста.

Сви присутни су се сложили да је држава морала извршити реституцију правног поретка који су комунисти 1945. године ставили ван снаге, али и да се тако нешто сад објективно не може очекивати, већ је приоритетна борба за остварење права лица која су комунистичким прописима повређена.