Најновија медијска кампања актуелне власти, промена изборног система, конкретизована је у предлогу који је недавно изнео председник Србије – увођење мешовитог изборног система, уместо сада важећег пропорционалног. Изборни систем је, пре свега, покретач политичког система, јер од тога, какав је систем у употреби, зависи формат страначког система (дугорочно узет број странака, које учествују у раду скупштине), што је кључни фактор у начину функционисања скупштине. Другим речима, што је мањи број странака (посланичких клубова) у скупштини, могуће је лакше састављање владе, а самим тим и ефикасније функционисање политичког система.

Владимир Митић: "Питање промене изборног система је питање од изузетног значаја, будући да се тиче целог друштва. Стога, пре било какве промене, неопходна општа дискусија о томе, какав изборни систем би највише погодовао српском друштву."

Управо поменуто питање, ефикасност функционисања политичког система, је ствар, по којој се највише разликују два основна типа изборног система – пропорционални и већински. Пропорционални систем је заснован на принципу поделе мандата у пропорцији, тј. број мандата, који припада једној странци је (иако не у потпуности) сразмеран броју добијених гласова. Стога, главна сврха овог типа изборног система је да ослика изборну вољу грађана, те зато избори одржани по пропорционалном систему ретко кад имају једног конкретног победника, који је у могућности да сам састави владу.

Супротно од пропорционалног система, основни принцип већинског је, како му само име каже, да је победник онај ко је освојио већину гласова. За разлику од пропорционалног система, у ком се гласачи опредељују за страначке листе, у већинском гласачи бирају између појединачних кандидата, иако и они често представљају странке. Ипак, највећа разлика између већинског и пропорционалног система је у условима за формирање владе, будући да већински систем производи јасног победника, те су владе углавном једнопартијске.

Дакле, изборни систем је механизам, који одређује изглед политичке сцене у датој држави и сада ћу размотрити ефекте актуелног српског изборног система, као и могуће последице предложене алтернативе – мешовитог изборног система. Подсетићу да пропорционални систем с цензусом 5 % важи за странке које оперишу на нивоу целе државе, док за странке националних мањина важи правило једног мандата на сваких 0,4 % (он је на снази тек од парламентарних избора 2007. Године). Овакав изборни систем производи изборне резултате стандардно приписиване пропорционалним системима – расцепканост политичке сцене и, последично, немогућност формирања стабилне владе, са јаком парламентарном подршком.

С друге стране, мешовити (тачније, комбиновани, будући да се, како ћемо ускоро видети, ради о комбинацији пропорционалног и већинског изборног система) изборни систем – какав је био у употреби у Русији , за парламентарне изборе између 1993. и 2003. – а у Србији је први пут употребљен приликом избора за скупштину АП Војводина, 2008. године, и у коме се пола посланика бира на основу пропорционалног, а друга половина по начелима већинског изборног система, може да доведе до још веће расцепканости скупштине, као што је то био случај у Русији у поменутом периоду. С обзиром на то, колико је у Србији регистровано странака, врло је вероватно да би увођење овог изборног система имало исте последице по српски политички систем.

У овом тренутку, питање изборног система не би требало да је на дневном реду, будући да Србија и српски народ данас стоје пред неупоредиво већим проблемима.

У овом контексту, ваља размотрити и ставове осталих парламентарних странака по питању промене изборног система. Г17 који прераста у Уједињене регионе Србије је велики заговорник већинског система, јер верују да имају препознатљиве локалне лидере, који уз помоћ свемоћног министарства Млађана Динкића, могу да остваре победе у својим изборним јединицама. Али, као и око низа других питања, ни у овом не постоји слога у владајућој коалицији, будући да се промени противи мањи коалициони партнер – СПС. Против промене иступају ДСС и СРС, подсећајући да је борба за пропроционални систем тековина која је издејствована после првих парламентарних избора и чија би промена довела до осиромашења страначког система и његовог вештачког укрупњавања. Најмлађа парламентарна странка, СНС, се залаже за пропорционални систем. Међутим, ради се о странци, која је недавно покренула иницијативу за смањење броја посланика са 250 на 125, а оваква промена подразумева и промену изборног система.

Постоји још једно битно питање, уско везано за проблем изборног система. Наиме, ради се о укидању бланко оставки. Овај механизам, који омогућава страначку контролу посланичких мандата, има велики значај у пропорционалним изборним системима са фиксним страначким листама, какав је уосталом и актуелни српски систем. Стога, најава укидања бланко оставки са собом повлачи и питање, да ли је председник Србије само неформално изнео лично мишљење, своје преференције, или је посреди званични став дела владајуће коалиције?

Питања од пресудног значаја за цело друштво не би требало решавати једностраним одлукама, мењањем правила игре у своју корист, а апсолутно је недопустиво то чинити у предизборној години.

Уколико се испостави да је друга претпоставка тачнија, један од могућих закључака је, да се у очима власти – или одређених кругова у њеним оквирима – изборни систем своди на политички инструмент, чија је једина сврха да омогући опстанак актуелног режима.

Питање промене изборног система је питање од изузетног значаја, будући да се тиче целог друштва. Стога, пре било какве промене, неопходна Јавна расправа о томе, какав изборни систем би највише погодовао српском друштву. Тачно је да актуелни изборни систем није идеалан, те да су зато потребне измене (или темељна промена). Али, у овом тренутку, питање изборног система не би требало да је на дневном реду, будући да Србија и српски народ данас стоје пред неупоредиво већим проблемима. Поред тога, питања од пресудног значаја за цело друштво не би требало решавати једностраним одлукама, мењањем правила игре у своју корист, а апсолутно је недопустиво то чинити у предизборној години.