Поводом усвајања буџета за 2011. годину, министар пољопривреде Саша Драгин је са поносом истакао да ће у односу на 2010. годину, аграрни буџет бити већи за 2 милијарде динара. Средства од 20,2 милијарде динара, која се третирају као субвенције у пољопривреду, неспорно су већа од прошлогодишњих субвенција које су износиле 18,2 милијарде динара. Међутим, ово незнатно увећање је класична манипулација и привид који режим Бориса Тадића у јавност вештачки креира, јер објективних разлога за оптимизам пољопривредних произвођача у Србији готово и да нема. Наиме, чињенице говоре да ће српски аграр у 2011. години добити знатно мање новца него што је то било случај у 2008. години, када је за ту намену издвојено 24,9 милијарди динара. Ако се томе дода податак да аграрни буџет износи свега 2,5 одсто укупног буџета Србије, онда је јасно да су сви напори актулене Владе сконцентрисани на гашење и разарање пољопривреде, као најперспективнијe гранe привреде у Србији.

Иван Нинић: "Сви напори актулене Владе сконцентрисани на гашење и разарање пољопривреде, као најперспективнијe гранe привреде у Србији."

Да проблем буде већи, пољопривредне произвођаче у Србији, брине с разлогом да ли ће и ове године, као протеклих година, највећи проценат масе средстава намењених за субвенције у аграр, завршити у џеповима тајкуна и на рачунима унапред познатих предузећа (монополиста).

Где су субвенције од 55 милиона евра?

Још у септембру 2010. године, на конференцији за медије, представници произвођача и трговаца вештачким ђубривом су упозорили јавност и надлежне државне органе на проблематичну праксу доделе бесповратних, државних субвенија коју креира и спроводи Министарство пољопривреде, односно министар Саша Драгин: „Једним потезом пера, одговорно лице у Министарству пољопривреде је створило монопол на страни понуде на тржишту вештачког ђубрива и тиме све остале учеснике, којих је на хиљаде, задруге и мала и средња предузећа, са око 5.000 запослених, онемогућило да раде“, упозорио је директор фирме “Агроопрема” из Суботице Бранко Копиловић („Фонет“, 8. 9. 2010.). Како је тада открио први човек суботичке „Агроопреме“, држава је за регресирање 655.000 тона ђубрива, из аграрног буџета потрошила 5,42 милијарде динара, што је око 55 милиона евра. Парадокс је у томе што ни један евро од овог новца није директно исплаћен пољопривредним произвођачима, нити је цена минералног ђубрива драстично појефтинила.

Бранко Копиловић: „Једним потезом пера, одговорно лице у Министарству пољопривреде је створило монопол на страни понуде на тржишту вештачког ђубрива и тиме све остале учеснике, којих је на хиљаде, задруге и мала и средња предузећа, са око 5.000 запослених, онемогућило да раде“

Према речима Бранка Копиловића, цео посао се обавља тако што на пром месту компанија „Викторија група“ испуни све услове тендера, распрода свој лагер ђубрива и од државе добије бесповратне субвеније. Због тога су се представници произвођача и трговаца вештачким ђубривом жестоко супротставили устаљеном начину на који је Министарство пољопривреде одлучило да „субвенционише“ прошлогодишњу јесењу сетву. Око 1.670 фирми које производе и тргују вештачким ђубривом у Србији, затражило је од Владе Србије, Савета за борбу против корупције, Јавног тужилаштва и Управе за спречавање прања новца хитну истрагу, јер основано сумњају да је на сумњиве адресе, незаконито „преливено“ 55 милиона евра новца пореских обвезника. А посебна прича је то што се субвенционисано ђубриво резервише за мање од сат времена и скоро 90 одсто од укупних количина заврши у поседу „великих“ купаца и предузећа. Дешава се да мали пољопривредници купују ђубриво по истим ценама које су биле актуелне пре него што су субвенције исплаћене. По речима неких пољопривредника, продавци се баве забрањеном препродајом субвенционисаног ђубрива, међутим надлежни такву појаву игноришу.

Уредбама „легализован“ монопол

У стручним круговима постоји јединствено мишљење да је за успостављање монопола у додели субвенција за минерално ђубриво одговоран директно министар Саша Драгин. Суштина целе приче се крије у уредбама које министар Драгин предлаже Влади Србије на усвајање, а које му потом служе као параван за субвенционисање одабраних компанија и тајкуна. Уредбом је дата могућност да се новац додељује директно произвођачима минералних ђубрива, а не пољопривредницима. Таква пракса је успостављена још од 2008. године, под изговором надлежних да држава на тај начин жели да обори изузетно високе цене минералног ђубрива на српском тржишту, које су као такве угрожале пољопривредну производњу. Пред сваку сетву и доделу субвенција, министар пољопривреде предлаже Влади Србије „корецију“ уредбе у погледу количине субвенционисаног ђубрива и износа субвенција, али суштина ја да уредба у својој основи остане непомењена.

У стручним круговима постоји јединствено мишљење да је за успостављање монопола у додели субвенција за минерално ђубриво одговоран директно министар Саша Драгин.

Суштина целе приче се крије у уредбама које министар Драгин предлаже Влади Србије на усвајање, а које му потом служе као параван за субвенционисање одабраних компанија и тајкуна.

На бази прве такве уредбе, у јесен 2008. године, Министарство пољопривреде је упутило јавни позив за регресирање 50.000 тона ђубрива и то са по 20.000 динара (по тони). Услов за учешће на тендеру је био да понуђач на лагеру мора да има 50.000 тона ђубрива и банкарску гаранцију од 6,2 милиона евра. Пошто мала и средња предузећа и предузетници очигледно нису могли да испуне овако дискриминаторски услове из уредбе, победник тендера је био нико дуги него компанија „Викторија група“ којој је тада држава испалтила субвенције у износу од милијарду динара. Од тада па све до јесење сетве 2010. године, Министарство пољопривреде је у више наврата субвенционисало „одабране“ фирме међу којима монопол свакако има „Викторија група“. С друге стране, не постоји ваљано образложење зашто је држава установила праксу да, на крајње сумњив и непримерен начин, поједини тајкуни и њихове фирме буду „проточни бојлер“ за препродају минералног ђубрива по регресираним ценама.

Монопол „прогутао“ субвенције

Од тада па све до јесење сетве 2010. године, Министарство пољопривреде је у више наврата субвенционисало „одабране“ фирме међу којима монопол свакако има „Викторија група“.

У 2008. годинини, корисник 100 одсто субвенција, односно корисник средстава од милијарду динара била је само компанија „Викторија група“.

Током  2009. године, износ субвенција од 699,9 милиона динара (73,18%) добило је предузеће „Фертил“ из Бачке Паланке, које иначе послује у склопу „Викторија групе“.

Такође 2009. године, износ од 239,7 милиона динара (25,06%) добило је предузеће „Азотара“ из Суботице, износ од 1,25 милиона динара (0,13%) предузеће „Жито-медија“ из Куле, а износ од 15,5 милиона динара (1,62%) предузеће „Линзер Агротрејд“ из Београда.

Аутор овог текста је затражио и у јануару 2011. године, од Министарству пољопривреде, добио званичне податке у погледу висине исплаћених субвенција за вештачко минерално ђубриво. Реч је и бесповратним регресима које је држава, у периоду 2008, 2009. и 2010. године, доделила одређеним предузећима која су задовољила критеријуме прописане Уредбом о условима и начину коришћења средстава за регресирање минералних ђубрива. У 2008. годинини, корисник 100 одсто субвенција, односно корисник средстава од милијарду динара била је само компанија „Викторија група“. Затим 2009. године, износ субвенција од  699,9 милиона динара (73,18%) добило је предузеће „Фертил“ из Бачке Паланке, које иначе послује у склопу „Викторија групе“. Такође 2009. године, износ од 239,7 милиона динара (25,06%) добило је предузеће „Азотара“ из Суботице, износ од 1,25 милиона динара (0,13%) предузеће „Жито-медија“ из Куле, а износ од 15,5 милиона динара (1,62%) предузеће „Линзер Агротрејд“ из Београда.

За пролећну сетву 2010. године, исплаћене су субвенције следећим корисницима: 551,6 милиона динара (34,61%) предузећу „Фертил“ из Бачке Паланке (у саставу „Викторија групе“); 402,3 милиона динара (25,24%) предузећу „Промист“ из Новог Сада (регистровано на исто адреси као и „Викторија група“); 520,2 милиона динара (32,64%) предузећу „Азотара“ из Панчева; 46,7 милиона динара (2,93%) предузећу „Agroglobe“ из Новог Сада; 47,8 милиона динара (3,01%) предузећу „МК Комерц“ из Новог Сада (власник Миодраг Костић); и 24,9 милиона динара (1,57 %) предузећу „Линзер Агротрејд“ из Београда. А за јесењу сетву 2010. године исплаћене су субвенције следећим предузећима: 774,3 милиона динара (68,64%) предузећу „Викторија групи“ из Новог Сада; 328,8 милиона динара (29,15%) предузећу „Промист“ из Новог Сада; и 24,9 милиона динара (2,21%) предузећу „Линзер Агротрејд“ из Београда.

За пролећну сетву 2010. године, исплаћене су субвенције следећим корисницима:

551,6 милиона динара (34,61%) предузећу „Фертил“ из Бачке Паланке (у саставу „Викторија групе“);

402,3 милиона динара (25,24%) предузећу „Промист“ из Новог Сада (регистровано на исто адреси као и „Викторија група“);

520,2 милиона динара (32,64%) предузећу „Азотара“ из Панчева;

46,7 милиона динара (2,93%) предузећу „Agroglobe“ из Новог Сада;

47,8 милиона динара (3,01%) предузећу „МК Комерц“ из Новог Сада (власник Миодраг Костић);

и 24,9 милиона динара (1,57 %) предузећу „Линзер Агротрејд“ из Београда.

А за јесењу сетву 2010. године исплаћене су субвенције следећим предузећима:

774,3 милиона динара (68,64%) предузећу „Викторија групи“ из Новог Сада;

328,8 милиона динара (29,15%) предузећу „Промист“ из Новог Сада;

и 24,9 милиона динара (2,21%) предузећу „Линзер Агротрејд“ из Београда.

Уколико се погледају званичне цифре које је држава исплатила на име бесповратних субвенција за регресирано минерално ђубриво, нема никакве сумње да је неколицина, од укупно 1.670 предузећа која производе и тргују ђубривом у Србији, стављена у повлашћени положај. Довољно је само прочитати услове за учешће на тендеру које „диктира“ тренутно важећа уредба и лако је извући закључак због чега је више од 99 одсто предузећа и предузетника дискриминисано. Наиме, уредба условљава произвођаче, односно продавце минералних ђубрива, да су приликом учешћа на тендеру дужни да доставе банкарску гаранцију и то на износ од 50 милиона динара за сваких 10.000 тона минералног ђубрива које је предмет продаје. Осим овог дискриминаторског услова, од потенцијалних учесника тендера се захтева и банкарска гаранција од 100 милиона динара за „квалитет испорученог минералног ђубрива“. Само „пробране“ фирми које су ликвидне и које могу да се похвале импресивним билансима пословања, могу да обезбеде неопходне гаранције пословних банака.

Незајажљива „Викторија група“

Прва на лествици повлашћених фирми, са највећим учешћем у исплати субвенционисаних средстава јесте монополиста „Викторија група“. Дакле, ова фирма је за последње три године, на директан и индиректна начин „обрнула“ нешто више од 3 милијарде динара бесповратних средстава из аграрног буџета Србије! А на споменуту цифру се слободно може додати и износ од 402,3 милиона динара које је исплаћен предузећу „Промис“ из Новог Сада. Према подацима који се воде у Агенцији за привредне регистре, оба предузећа су регистривана на истој адреси (ул. Хајдук Вељкова бр.11) у Новом Саду. То указује да су само у „формалном“ смислу једно другоме конкурент приликом учешћа на тендеру за доделу субвенција. Још један доказ који иде томе у прилог јесте податак Агенције за привредне регистре, да је 26. априла 2010. године регистровано предузеће „Енергија техника технологија“ са седиштем у Новом Саду. Власници овог новооснованог предузећа су директор „Промиста“ Небојша Петрић и сувласник „Викторија групе“ Станко Поповић.

Иначе власници „Викторија групe“ са по 25,33 одсто власничког удела су бизнисмен (тајкун) Милија Бабовић, Зоран Митровић и Станко Поповић. Четврти власник ове компаније са власничким уделом од 24 одсто је Европска банка за обнову и развој (EBRD) из Лондона.

Нема никакве сумње да за свој успех на тржишту Србије, власници „Викторија групе“ посебну захвалност дугују министру пољопривреде Саши Драгину, односно актуелном режиму Бориса Тадића који им је омогућио повлашћене услове пословања. Јер, бити монополиста три године узастопно и зарадити преко 3 милијарде динара бесповратних субвенција, значи бити по мери режима и бити у спрези са режимом.

Познато је да је „Викторија група“ једна од најјачих компанија у Југоисточној Европи, да у њеном саставу послује чак 8 предузећа која су присутна у секторима производње жита, јестивог уља, ђубрива, сточне хране, ветеринарских препарата и лабораторијских услуга. Управо улазак и присуство EBRD-а у власничкој структури „Викторија групe“ се може тумачити као гео-стратешки потез ове међународне финансијске институције која пажљиво и веома мудро бира потенцијалне „мете“ за инвестирање. Иначе EBRD је у 2009. години, са 40 милиона евра извршила докапитализацију ове компаније, коју је предходно „меркала“ кроз дате кредите од 10 милиона евра у 2006. години и 45 милиона евра у 2007. години. Међутим, нема никакве сумње да за свој успех на тржишту Србије, власници „Викторија групе“ посебну захвалност дугују министру пољопривреде Саши Драгину, односно актуелном режиму Бориса Тадића који им је омогућио повлашћене услове пословања. Јер, бити монополиста три године узастопно и зарадити преко 3 милијарде динара бесповратних субвенција, значи бити по мери режима и бити у спрези са режимом.

Иван Нинић: "Познато је да је „Викторија група“ једна од најјачих компанија у Југоисточној Европи, да у њеном саставу послује чак 8 предузећа која су присутна у секторима производње жита, јестивог уља, ђубрива, сточне хране, ветеринарских препарата и лабораторијских услуга. Управо улазак и присуство EBRD-а у власничкој структури „Викторија групe“ се може тумачити као гео-стратешки потез ове међународне финансијске институције која пажљиво и веома мудро бира потенцијалне „мете“ за инвестирање." На слици: "Наше жито" - након десет година процеса евроинтеграција постало је европско, а ми редовно за плаћамо за ту част, иако више није "наше".