Лавров : „Против смо мешања са стране.“

Мубарак : „Ако Египат потоне у опасности је цео свет.“

РТ: „ЕУ ухваћена на спавању.“

На слици: "Напад шестог априла" - плакат неформалне групе покретача протеста против Мубарака, о којој на Википедији дословно пише: "The April 6 movement is using the same symbols as the Otpor! movement from Serbia, that helped bring down the regime of Slobodan Milosevic and whose tactics were later used in Ukraine and Georgia." Такође и: "On January 29, 2011 a WikiLeaks document was revealed to show how the United States actively supported efforts for regime change in Egypt."

Док Каиро поново грца у крвавим сукобима, само дан после “милионског марша” који је требало да буде “братимљење народа и армије” у обарању Мубарака, пророчански опомињујуће делују речи једног од најбољих (независних) аналитичара за Блиски исток, Набиле Рамадани из Лондона.

Судбина Египта не решава се на улицама Каира већ у преговорима иза сцене између америчке администрације и египатских оружаних снага. Армија је изгледа спремна да пусти свог врховног команданта Мубарака низ воду, јер је сучељена са тешким ултиматумом НАТО чланица, својих стратешких и монетарних спонзора.

Пре свих, то су САД, Немачка и Енглеска, највише медијски експонирани у проглашењу “револуције”. Без сумње и политички најутицајније иза сцене. Руска телевизија РТ тврди, на основу сведочења новинара са Блиског истока, саговорника у студију, да је центар за командовање египатском опозицијом у Лондону. А потврдио је активну улогу Отпора његов лидер Мохамед Махер у синоћној изјави за BBC.

Али, армија није рада да капитулира пред амбицијама Клинтонове и њеног јастребовског лобија који угрожава и средњи пут Обаме. Армија, другим речима, не пристаје да добије новог команданта у лику потпуно проамерички пројектованог и зависног наследника, атомисту Мохамеда Ел Барадеја. Човека доведеног из Међунарoдне кризне групе Сороша, Абрамовића и осталих мешетара “ружичастих револуција”, које су однедавно пресељене у базен Средоземља.

Деветог дана кризе чија суштинска намена је да социјалне тензије, изазване светском економском кризом, индуковањем “демократских револуција” постигне “домино ефекат у обарању свих ауторитарних режима у Средоземљу”, први пут се огласила Русија.

САД демократију на Блиском истоку третирају као “индустријски производ” за експорт ради намирења искључиво сопственог интереса. А како то изгледа најбољи је сведок Србија после 5. октобра. Њена власт је управо добила налог да препусти не само своје банкарство и економију, већ и реформу правосуђа бризи иностраних ментора. Пре тога жртвовано је образовање, пензиони и здравствени систем.

Министар спољних послова Сергеј Лавров осудио је “методе ултиматума и страног мешања у Египту” и заложио се за право Египћана “да консензусом одреде правац промена које се намећу”. Поред осталог и зато што је тај процес драматично убрзан економском кризом широм света из САД.

У Москви, врло опрезно, за сада преко оцена изречених махом од одабраних страних аналитичара са реномеом независних, које цитира Руска телевизија на енглеском језику, лансира се теза да САД демократију на Блиском истоку третирају као “индустријски производ” за експорт ради намирења искључиво сопственог интереса.

Такво појашњење добија своју потврду од аналитичара у Бејруту да се ради о “нефункционалној демократији, истој као у Ираку”, која захтева спонзора, а како то изгледа најбољи је сведок Србија после 5. октобра. Њена власт је управо добила налог да препусти не само своје банкарство и економију, већ и реформу правосуђа бризи иностраних ментора. Пре тога жртвовано је образовање, пензиони и здравствени систем.

Америка је, као да жели да предухитри оцену Набиле Рамадани “да свака долазећа демократија не мора бити нужно про-америчка”, преко моћних медија “Викиликс револуција”, политичких притисака, изазвала у Египту прерани “порођај”. Практично претворила у сукоб кретања ка новим хоризонтима, па и чедоморство нечега што је расло и сазревало као дуготрајан процес усклађивања интереса, али и жеља различитих група.

Плакат из доба бомбардовања 1999. године којег Срби добро памте, а којег су у својој наивности радо користили. Након "промена" међу првим метама културног рата била је народна музика.

Како по вертикали простог народа и нове буржоазије, тако и хоризонтално у земљи различитих конфесија, међу којима доминирају сунити, а фанатично “Муслиманско братство” представља опасну непознаницу.

Масе су свим медијским расположивим средствима Запада за спиновања и телевизијске и интернет пропаганде, преко предајника CNN, BBC, ТВ Дојче Веле, које покривају свет, позиване на улице, а да притом уопште није формиран нити програм нити координација, нити су околности наметнуле лидера са харизмом.

Све то је брже боље проглашено устанком, револуцијом и патетичним изразима типично бољшевичке провиниенције. У оптицају је гатање да је Америци позната историјска нужност и правац будућих догађаја, те у Вашингтону, попут Лењина својевремено, праве модел капиталистичке интернационале да спасу свет.

А заправо, ради се о довођењу “демократских” марионета на место диктатора, које је до јуче Америка подржавала у жељи да се осигура од изненађења које су прилагођавањима сопственом моделу капитализма приредили у Русији, Кини, Бразилу у Јужној Америци.

У Москви је управо достојанствено, кроз обележавање 80 година од рођења покојног Јељцина, потврђена мирна транзиција на Путина, нерешиву загонетку за Вашингтон.

Америчко порађање нефункционалног клијентелистичког режима јесте успело на Балкану, обарањем Милошевића у време када се Србија, већ уморна од казни због њега као наводног узрочника свих проблема, окретала националној патриотској десници, оличеној у њеном грађанском интелектуалном крилу .

У оптицају је гатање да је Америци позната историјска нужност и правац будућих догађаја…

Али финансијерима 5. октобра су у Србији, као језгро “реформи”, били потребни људи чијим су досијеима и анационалном политиком могли да управљају. Као што намеравају данас у Египту, са већ на брзака извиканим лидером опозиције, који није био у својој земљи више од 30 година.

Вероватно да у оружаним снагама Египта, који броји осамдесет два милиона становника, а има око пола милиона војника, добро наоружаваних из САД и привилегованог статуса и у политици, а преко својих кругова у бизнису, имају на уму судбину оружаних снага земаља које су прошле кроз “топлог зеца” убрзаних НАТО-реформи.

Керамичка посуда из гвозденог доба Андалузије. Неки ауатори мотиве на њој доводе у везу са Платоновим описом Атлантиде.

Таква реформисана армија свакако не би била противтежа моћном Израелу, од кога су око Суеца већ губили ратове, а управо захваљујући војном апсолутизму Садата и Мубарака успоставили равнотежу и са Тел Авивом. И обезбедили искључиви приход од канала кроз који дневно протиче 1,5 милиона барела нафте.

Из конфузних вести које пристижу из Каира, у среду увече, има и процена да су наводне про-Мубаракове снаге, које су напале демонстранте за демократију, заправо плаћеници који треба да кроз крваве нереде обезбеде бржи одлазак Мубарака од оног који је обећао. Рекао је у уторак увече да се неће кандидовати на следећим изборима најесен.

С друге стане пушта се, можда је и то спин верзија, да “Мубарак жели крвавим таласањем да покаже Западу да без његове контроле земља иде у хаос”. А већ је рекао: “Ако Египат потоне биће у опасности цео свет”. Ово је свакако тачно. Каиро доживљава свој “шести октобар”. У касним сатима, у среду, Москва (РТ) емитује упозорење из Лондона да је “ЕУ ухваћена на спавању”, да је “време да ОУН ступе на сцену”. Да није касно?