Лидер египатског “Отпора”, званично име “Покрет младих од шестог априла”, а потписује се у политици познатом песницом, Махмуд Махер, потврдио је за ТВ Дојче веле да је преко своје организације патентирао употребу фејсбука и интернета за потребе окупљања и организовања револуције у средоземном басену. Пробни протести одржани су у демонстрацијама у Египту са 6о.ооо учесника које је разбила полиција, изјавио је Махер.

Драган Милосављевић: "Још јасније избија на површину слика једне широко координисане акције медијских и политичких притисака Запада, предвођених Америком, Енглеском и Немачком, да дође до фундаменталних промена у арапским земљама. Њихови конзервативни режими би требало да се препусте нечему што из Бејрута називају “нефункционалном демократијом “. На слици: Плакат египатских "Отпораша", званих "Покрет 6. априла".

Британски новинарски ветеран Џон Симпсон, који је својевремено извештавао из Београда током бомбардовања 1999. године, додаје да су у Средоземљу на делу “Викиликс револуције”, а немачки аналитичари процењују да ће захваљујући овој технолошкој иновацији повезивања и планирања “настати домино ефекат у рушењу арапских режима”. Немачка телевизија дала је редослед: Тунис, Египат, Јемен, Јордан, Алжир. Мубарак је трећег дана протеста искључио интернет.

Ове процене очито не узимају у обзир да је Мубарак политички, по свему судећи, преживео и осми дан демонстрација, у којима је учешће на “тргу слободе” по процени (претераној) западних  медија узело око милион људи. У сваком случају, још јасније избија на површину слика једне широко координисане акције медијских и политичких притисака Запада предвођених Америком, Енглеском и Немачком, да дође до фундаменталних промена у арапским земљама. Њихови конзервативни режими би требало да се препусте нечему што из Бејрута називају “нефункционалном демократијом”.

То демократизовање муслимана подразумева снажно уплитање западних спонзора у унутрашње политичке, али и економске процесе у њиховим земљама богатим нафтом. Пред овим технолошко-политичким цунамијем, у коме је плима информација, дезинформација и спиновања праћена фокусираним изабраним сценама телевизије, попушта јордански краљ. Суверен је данас разјурио Владу и поставио нову гарнитуру, са новим премијером, у жељи да докаже спремност на реформе.

Процењује се у немачким круговима да “оружане снаге Египта, које су данас по овим проценама само спречиле марш на председничку палату и тако спасле образ режиму, у потаји преговарају око одласка Мубарака у азил, најкасније до краја недеље” . То исто тврди телевизија Ал Џазира.

Стотине хиљада “шетача”, охрабрених синоћним обећањем врха армије “да неће пуцати у народ”, данас се приближавало центру Каира, од данас тргу слободе где је требало да се одигра преломан дисконтинуитет у ауторитарној владавини, од Насера, преко Садата, до Мубарака. Први сусед Египта, Израел изузетно је уздржан.

Званичних изјава из Тел Авива нема, али BBC из Јерусалима преноси бојазан да би евентуални хаос и колапс војске могао да доведе до пада Газе у руке палестинског Хезболаха и милитантних “Младих муслимана” Египта. Тиме би Суец, лишен контроле до сада блиског савезника САД Мубарака, постао огроман изазов светској енергетској и свеукупној безбедности, оцењује се у Јерусалиму. Кроз Суец дневно, бродовима и нафтоводом, за Александрију протиче око 1.45о.ооо барела дневно.

Занимљиво је да је некада милитантни премијер Британије, Блер, који сада брине о процесу преговора између Палестинаца и Израела, резолутно против пучистичког обарања Мубарака. Он је близак идеји ненасилног транзиционог процеса, неки га виде као владу националног спаса, правца кога у садашњем напону “револуције” на улици нико не може да гарантује.

Русија је и даље крајње уздржана, али РТ (Руска Телевизија) на енглеском синоћ је објавила да је за сада једини виђен кандидат опозиције за место председника Мохамед ел Барадеи, близак круговима Сороша и члан Међународне кризне групе, Олбрајтове и Абрамовица, која је петљала око распада Југославије и на Косову и Метохији. Такође је изнета тврдња да се центар за командовање стратегије опозиције налази у Лондону. Све се поклапа са бившим цунамијем на Балкану.

Саид Кутб, водећи идеолог египатске "Муслиманске браће", теолошки је радикализовао исламску борбу против Западних утицаја, ради чега је много година провео у затвору и на крају погубљен у Египту. Током Хладног рата, политика САД је веома инструментализовала радикални исламизам.

Америка, која је свих седам дана преко CNN агресивног извештавања и подстицања “устанка” својим медијем а порукама Клинтонове шта се мора урадити у Египту, сада има умеренији став, и шаље свог специјалног изасланика Мубараку. Вероватно да би се испословао његов пристанак да оде, али у транзиционом периоду, који би искључио потпуни хаос и крвопролиће.

Колико је то могуће показаће не дани већ можда и данашњи дан, који је у сценарију обарања Мубараковог режима коцкарске игре ва банк (на све), од свих извештача који прате уживо процес “револуцију” описан као одлучујући.

Пред Мубарака је постављена слична “дилема”, као и својевремено Милошевићу у Београду, да крене полицијом и војском на демонстранте или уђе у процес који у најгорем случају по њега води, као потом Садама, у смрт. Или у бољем случају у егзил. Мада неки од лидера дугогодишњих савезника Америке, које је задесила судбина припремана Мубараку да падну у немилост, нису дуго уживали заштиту, већ су били изручивани ад хок судовима.

За сада највећа непознаница је: хоће ли Мубарак попустити или упасти у припремљену замку улоге крвавог тиранина, убице сопственог народа? И шта ће даље чинити “Муслиманско братство”, милитантна исламистичка организација коју је Мубарак држао ван легалних политичких токова.

Изражава се стрепња међу независним аналитичарима да би сценарио у Египту могао кренути у нежељеном смеру. Али, за даље дугорочније процене шта би то могло донети је прерано. За сада, све су очи упрте у оружане снаге које према BBC и CNN решавају загонетку: каква ће бити даља судбина Египта.

На крају је изгледа Мубарак “прихватио” часно повлачење. На “демократским” изборима који ће уследити, али на којима се он неће кандидовати, Египћани ће добити слободу да гласају о једном једином кандидату који има “политичку тежину”. “Политичку тежину” новом кандидату, наравно, створиће САД и њени господари.