Тендер за приватизацију већинског пакета акција предузећа „Телеком Србија“ а.д. одвија се под непредвидивим, нетранспарентним и крајње чудним околностима. Према информацијама Министарства финансија које су 16. јануара 2011. године готово сви медији у Србији пренели, Радна група за приватизацију „Телекома“ је одлучила да продужи рок за достављање обавезујућих тендерских понуда. Рок је пролонгиран за нешто више од месец дана, па тако, уместо до 21. фебруара, заинтересовани понуђачи своје понуде могу доставити до 31. марта 2011. године. У Министарству финансија јавности је речено да је рок продужен како би се „Франце Телекому“ и „Дојче Телекому“, али и осталим учесницима дало довољно времена да проуче тендерску документацију, ради давања што квалитетније приватизационе понуде.

"Шокантно је то што је од самог почетка спровођења тендерских радњи за приватизацију „Телекома“, евидентно присуство одређене дозе аматеризма, недоречености и мешетарења. Прво је Влада Србије изашла у сусрет „Сити групи“, тако што јој је омогућила да накнадно исправи неправилности у својој понуди за приватизационог саветника. Затим је продужен рок за откуп тендерске документације, а након тога је продужен рок за подношење приватизационих понуда. На крају је у медијску орбиту Србије „лансирана“ и варијанта пропасти тендера, уколико ни један потенцијални кандидат за купца не понуди минимало очекивану цену од 1,4 милијарде евра." На слици: Телеком Србије.

Са друге стране, министарка телекомуникација Јасна Матић је објаснила да „наша страна није успела да произведе све што је потребно од документације и све што је било договорено у предходним роковима“. За разлику од „званичних“ и контрадикторних објашњења, лист „Блиц“ је, преко својих неименованих „извора из Владе“, открио да је главни разлог за пролонгирање рока „тај што потенцијални купци “Дојче Телеком” и “Франс Телеком” још нису обезбедили новац“ (16. 1. 2011.). Само три дана након ових дешавања, министарка Јасна Матић је шокирала јавност у Србији својом изјавом, датом за портал „Економист магазина“ (19. 1. 2011.). Наиме, она није искључила могућност да тендер за продају „Телекома“ пропадне. Међутим, министарка Матић је истог дана „ублажила“ изјаву речима да је могућност да тендер пропадне „минимална, односно теоријска“ („Танјуг“, „Бета“). Шта је у свему овоме шокантно?

Тендерске радње нису транспарентне

Шокантно је то што је од самог почетка спровођења тендерских радњи за приватизацију „Телекома“, евидентно присуство одређене дозе аматеризма, недоречености и мешетарења. Прво је Влада Србије изашла у сусрет „Сити групи“, тако што јој је омогућила да накнадно исправи неправилности у својој понуди за приватизационог саветника. Затим је продужен рок за откуп тендерске документације, а након тога је продужен рок за подношење приватизационих понуда. На крају је у медијску орбиту Србије „лансирана“ и варијанта пропасти тендера, уколико ни један потенцијални кандидат за купца не понуди минимало очекивану цену од 1,4 милијарде евра. У крајњем случају такав сценарио је заиста и могућ како би се оборила продајна цена „Телекома“ и овај гигант још више обезвредио. А крах тендера не треба искључити ни као „механизам“ захваљујући коме би се, уз позив на неисправну или некомплетни тендерску понуду, елеминисао „непожељни“, односно „неподобни“ купац.

Уколико режим манипулише честим пролонгирањем тендерских рокова, где је онда гаранција да на штету „Телекома“ неће бити манипулације и у погледу евенутално неких корекција из тендерске документације? Управо због тога су присуство стручне јавности, јавна полемика и аргументована критика елементарни и најважнији предуслови, када се говори о незаустављивом процесу приватизације „Телекома“. А да би се у јавности укрштали аргументи и на транспарентан начин анализирала и пратила приватизација „Телекома“ нису довољна само шкрта и „нашминкана“ саопштења за јавност Владе Србије и Министарства финансија. Неопходно је да режимске институције, након сваког корака који предузму у тендерском поступку, јавности обелодане све релевантне чињенице, и то у обелодањивање интегралне верзије тендерских докумената. Од како је процес приватизације „Телекома“ започет, шта су надлежни до сада обелодалили од тендерске документације? Апсолутно ништа! А што је најгоре јавност не зна како изгледа текст нацрта уговора о продаји „Телекома“ који ће Влада Србије потписати са новим власником.

Од како је процес приватизације „Телекома“ започет, шта су надлежни до сада обелодалили од тендерске документације?

Апсолутно ништа!

А што је најгоре јавност не зна како изгледа текст нацрта уговора о продаји „Телекома“ који ће Влада Србије потписати са новим власником.

Влада крије уговор са „Сити групом“

Уз позивање на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, аутор овог текста је у децембру 2010. године, покушао да од Министарства финансија прибави копију уговора о пружању консултантских услуга, који је потписан за потребе приватизације „Телекома“. Реч је о уговору који су, средином 2010. године, закључили Влада Републике Србије и Конзорцијум који предводи Citygrup Global Markets Limited (Harrissons Solicitors, KPMG d.o.o. i Anlysus Mason Limited, са подизвођачем Baker&Mc Kenzie). На захтев аутора да му се обелодани копија спорног уговора, Министарство финансија је дописом (08 бр. 4-00-93/2010), од 15. 12. 2010. године, између осталог одговорило: „… предлажемо Вам да се са захтевом за приступ траженој информацији обратите Генералном секретаријату Владе“.

Влада Србије од јавности крије текст уговора о пружању консултантских услуга за продају „Телекома“, који је потисан са „Сити групом“.

Поступајући по упутству Министарства финансија, аутор овог текста се захтевом исте садржине обратио и Влади Републике Србије. Из Генералног секретаријата Владе републике Србије је, већ 30. 12. 2010. године, стигао одговор у писаној форми (61 бр. 07-9786/2010), који је потписала Генерални секретар Владе Тамара Стојчевић. „… Обавештавамо да из оправданих разлога у овом тренутку нисмо у могућности да одгворимо Вашем захтеву, али да ћемо вас најкасније до 20. јануара 2011. године обавестити о поседовању тражене информација, односно упутити копију истог“, стоји у одговору Генералног секретара Владе Републике Србије. Међутим, ни рок ни обећање које је дала Тамара Стојчевић нису испоштовани, што указује начињеници да Влада Србије од јавности крије текст уговора о пружању консултантских услуга за продају „Телекома“, који је потисан са „Сити групом“.

У ситуацији када Влада крије информације од јавног значаја, закон онемогућује тражиоца да се жали Поверенику за информације од јавног значаја, јер закон Владу сврстава у групу државних органа против којих није допуштена жалба, већ се искључиво тужбом може покренути спор пред Врховним судом Републике Србије. Нажалост, такав управни спор би трајао више од годину дана, што само указује да би у том периоду Влада могла да прода „Телеком“ бар пет пута. Због тога борба за добијање уговора о пружању консултантских услуга од стране „Сити групе“, постаје бесмислена ако се тај документ обелодани јавности у тренутку када продаја „Телекома“ буде окончана. А у међувремену јавност у Србији неће знати ништа обавезама, задацима и одговорностима које је на себе преузела „Сити група“, нити ће знати модалитет по коме је уговорен проценат зараде приватизационог саветника, који ће да „трља“ руке када се „Телеком“ прода.

У ситуацији када Влада крије информације од јавног значаја, закон онемогућује тражиоца да се жали Поверенику за информације од јавног значаја, јер закон Владу сврстава у групу државних органа против којих није допуштена жалба, већ се искључиво тужбом може покренути спор пред Врховним судом Републике Србије. Нажалост, такав управни спор би трајао више од годину дана, што само указује да би у том периоду Влада могла да прода „Телеком“ бар пет пута.

У међувремену јавност у Србији неће знати ништа обавезама, задацима и одговорностима које је на себе преузела „Сити група“, нити ће знати модалитет по коме је уговорен проценат зараде приватизационог саветника, који ће да „трља“ руке када се „Телеком“ прода.

Сви тендерски документи о продаји „поверљиви“

Као и у случају уговора који је Влада потписала са приватизационим саветником, уз позивање на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, аутор овог текста је, 30. децембра 2010. године, покушао да од надлежног Министарства финансија прибави копију комплетне тендерске документације која се односи на приватизацију „Телекома“. Међутим Министарство финансија је 12. јануара 2011. године донело решење (08 бр: 4-00-112/2010) којим се захтев одбија, уз скандалозно образложење да је реч о „поверљивој“ документацији која је доступна само „одређеном кругу лица“ и која се као таква третира „службеном тајном“. Свој поступак у Министарству финансија правдају чланом 9. ставом 1. тачком 5) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Овом одредбом је прописано да орган јавне власти неће тражиоцу омогућити приступ информацији од јавног значаја, „ако би тиме учинио доступним информацију или документ за који је прописима или службеним актом заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна“. Закон утврђује да је такав докуменат „доступан само одређеном кругу лица“, и да би његовим одавањем „могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацијама“. А којим актом је заправо утврђено да се тендерска докуметација за продају „Телекома“ третира као „службена тајна“?

Као и у случају уговора који је Влада потписала са приватизационим саветником, уз позивање на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, аутор овог текста је покушао да од надлежног Министарства финансија прибави копију комплетне тендерске документације која се односи на приватизацију „Телекома“. Међутим Министарство финансија је донело решење којим се захтев одбија, уз скандалозно образложење да је реч о „поверљивој“ документацији која је доступна само „одређеном кругу лица“ и која се као таква третира „службеном тајном“.

У Министарству финансија се позивају на Владину Уредбу о продаји капитала и имовине јавним тендером („Сл.гласник РС“, бр. 25/01… 98/09), где је у члану 6. прописано да тендерска документација садржи: 1) уговор о чувању поверљивих података, 2) информациони меморандум о субјекту приватизације (садржи: назив и адресу субјекта приватизације, опис претежних делатности, организациону и власничку стрктуру, укупну књиговодствену вредности капитала, односно имовине изражене у динарима и противвредности у ЕВРО, информације о пословању и бонитету субјекта приватизације); 3) упутство за понуђача (садржи: услове и рокове за учествовање на тендеру; опис процедура и рокове за спровођење тендера; услове за израду свеобухватне анализе пословања предузећа (due diligence), време и начин обиласка субјекта приватизације, критеријуме за рангирање понуда, копију уредбе и друге податке у складу са уредбом); 4) нацрт уговора о продају; и 5) друге информације и документацију неопходну за продају тендером.

Да не буде „штете“ у току продаје

За разлику од формално датог образложења, суштински одговор на питање зашто надлежни прикривају тендерску документацију о продаји „Телекома“ се крије у чињеници да би обелодањивање таквих докумената могло озбиљно да „помрси“ рачуне и намере актуелном режиму. У свом образложењу Министарство финансија констатује опште познату чињеницу да је „у току поступак продаје акција у вредности од 51 одсто капитала телекомуникационе компаније “Телеком Србија” а.д. Београд, односно дела акција у својини Републике Србије, путем јавног тендера“. Даље се објашњава да је „прописима утврђен поступак достављања тендерске документације, из које произилази да је иста у поступку продаје доступна само квалификованим учесницима који потписују уговор о чувању поверљивих података и подносе доказ о уплати таксе за тендерску документацију“.

На крају образложења, Министарство финансија је заузело став да би достављање копије тендерске документације аутору овог текста, произвело „тешке економске и правне последице“.

Као да сама по себи продаја „Телекома“ није друштвено, економски и правно штетна по националне и државне интересе!

На крају образложења, Министарство финансија је заузело став да би достављање копије тендерске документације аутору овог текста, произвело „тешке економске и правне последице“, као да сама по себи продаја „Телекома“ није друштвено, економски и правно штетна по националне и државне интересе: „Како је у конкретном случају утврђено да тражилац информације није поднео писану пријаву за учешће на тендеру и куповину тендерске документације, односно није квалификовани учесник, имајући у виду изнето Министарство финансија налази да би достављањем тражених докумената, односно фотокопије тендерске документације у току поступка продаје, тражиоцу информације који није квалификовани учесник, наступиле тешке економске и правне последице по законом заштићен интерес осталих квалификованих учесника, као и за продавца акција, а који у конкретном случају претежу над интересом за приступ информацијама док траје поступак продаје“, закључује се у образложењу негативног решења Министарства финансија.

Када све буде јавно, биће касно

Индикативно је да се само две недеље након оваквог образложења Министарства финансија, у јавности појавила информација у погледу тога како ће нови власник „Телекома“ морати да „откупи и 21,5 одсто акција у власништву грађана и запослених, што је додатних 600 милиона евра на почетну цену од 1,4 милијарде“ („Пресс“, 25. 1. 2011.). Ова одредба се налази у „у нацрту уговора који је послат компанијама које су откупиле тендерску документацију“, а то је листу „Пресс“ потврђено у Министарству финансија. Дакле, како то да постоје грађани и новинари првог и другог реда? Како то Министарство финансија у једном случају одбија да обелодани тендерску документацију, а у другом случају јавно открива садржај те исте тендерске документације? Осим дискриминаторског понашања режима, више је него очигледно да је у овом случају реч о најјефтинијем маркетингу који за циљ има спиновање и објављивање само оних података који би „омекшали“ јавност и грађане пред предстојећу продају „Телекома“.

Уколико се пажљиво погледа аргументација за ускраћивање тендерске документације о продаји „Телекома“, која је садржана у образложењу решења Министарства финансија, произилази закључак да неће бити никаквих сметњи да се то учини тек по окончању продаје. То исто важи и када је реч о скривеном уговору који је држава потписала са приватизационим саветником, односно конзорцијумом који предводи „Сити група“. А шта ће у том случају јавности било какав тендерски докуменат онда када продаја „Телекома“ буде „запечаћена ствар“? Да ли јавност може било шта да промени када „Телеком“ оде у руке странаца, кад режимски „продавци“ добијену провизију „депонују“ на егзотичне дестинације, када се приход од продаје утроши у изборну кампању и када се формира нова Влада која ће на исти начин распродати преостале државне гиганте? Дакле, кад све буде готово, чему онда увид у тендерску документацију о продаји „Телекома“?

Иван Нинић: "Да ли јавност може било шта да промени када „Телеком“ оде у руке странаца, кад режимски „продавци“ добијену провизију „депонују“ на егзотичне дестинације, када се приход од продаје утроши у изборну кампању и када се формира нова Влада која ће на исти начин распродати преостале државне гиганте? Дакле, кад све буде готово, чему онда увид у тендерску документацију о продаји „Телекома“?" На слици: Једно егзотично острво, на које ће можда отићи зарада од продаје српског капитала приликом сумњиве приватизације, али Ви сигурно тамо никад отићи нећете.