CNN преноси уживо: министарства у Каиру горе, полиција је нестала, пљачкаши се дочепали оружја. Из Америке стиже оцена да се ради о историјском искораку ка демократији.

Драган Милосављевић: "Нестале су у међувремену шапатом и привреда и одбрамбена моћ државе. Болесно је и на умору све витално, а не само здравство."

У правом цунамију смена истрошених режима савезника Америке, од Туниса, преко Тиране до Каира, а где се “револуције” уходаном техником одвијају иза социјалних немира,  са јаким инстинктом за могућа слична збивања на Балкану, позиционира се овдашњи министар економске, али и политичке пропасти Србије.

Он заиста има разлоге “дубоко личне природе” да себи  обезбеди одступницу. Како за политичко преживљавање, тако и евентуални “нови повратак”. Опет, ако је могуће, у  улози спасиоца, и то управо од онога што је сам изазвао.

Идеална, ако не и последња, прилика да себе представи као борца против сила корупцијског  мрака и безумља је пуштање низ воду истакнутог члана своје партије, министра под чијим  је деветогодишњим ресором тај процес моралне и друштвене корозије највидљивији. Мада, свакако није нанео и највеће ударце Србији. Нестале су у међувремену шапатом и привреда и одбрамбена моћ државе. Болесно је и на умору све витално, а не само здравство.

Рекло би се да агилни министар и шеф странке, настале из круга најповерљивије и најдеструктивније про-америчке НВО на тлу Србије, зна детаље онога што се припрема у наредним месецима. Можда се инсценација за то може очекивати већ током најављиваног “октобра у фебруару”,  где би преображени и нововерни Тома требало да отвори нову страницу проевропске будућности Србије.

Да би се схватио непроцењиви значај привилегије у поседовању информација о тајмингу   “спонтаних” револуција, каква је била она која је лишила власти и отерала у Хаг као кривца за растурање Југославије и “инспиратора геноцида”  Слободана Милошевића, ваља  коначно догађаје у Србији са дна бунара, одакле се види само парче истине, изнети на светло дана  комплетне међународне сцене.

Последица једног потпуног информативног игнорантског затварања у свет дневних афера, скандала, ласцивних будалаштина, за којима су посегли глодури на миг режима, је одсуство јасне слике да је америчка технологија планирања повода за своје новоколонијалне походе опште место данашњег суноврата светског политичког поретка.

То је оно што данас строго контролисани и ушкопљени  медији спречавају по цену да у цензури, спиновању и бесрамности у креирању информација превазилазе све раније узоре познате у комунистичком тоталитаризму.

Последица једног  потпуног информативног игнорантског затварања у свет дневних афера, скандала, ласцивних будалаштина, за којима су посегли глодури на миг режима, је одсуство јасне слике да је америчка технологија планирања повода за своје новоколонијалне походе  опште место данашњег суноврата светског политичког поретка.

Када би српска јавност добила пуни увид у праву позадину “хуманитарних интервенција”, “борбе за људска права”; када би схватила праву сврху и позадину ових ћускија којима се разара државотворно ткиво Србије и национални идентитет, вера предака, имала би прави увид у два кључна сегмента.

У  профил и праве размере моралног посрнућа своје политичке елите, претходно одабране по глобалистичким (сатанистичким) критеријумима. Уз то, схватли би дубоко понижени и увређени Срби, бачени на дно светске лествице, да мотив за то није у њиховој имагинарној кривици и личним разлозима Великог брата. Напротив, иста  судбина, иста инструментализација и исте оптужбе чекају све оне који на било који начин нису у стању да се до краја сервилно уклопе у хегемонистичке планове САД.

Ако, рецимо, имају лењу али аутохтону тиранију, тим боље, добиће америчку која ће им посисати и ум и ресурсе до самог краја. А тај економско-политички монструм најновије  империје, “четврти Рим”, у оној је  фази свог егзистенцијалног круга у коме је најопаснији, јер једини излаз пред тотално опадање моћи види у армагедону, паљењу пожара и хаоса на неуралгичним тачкама глобуса, уз истовремену демонтажу свих осигурача на међународној сцени који су спречавали могућност глобалне катастрофе. Значи: трпите нас или ћете са нама у пакао.

Америка, без икаквог моралног ризика, може једним потезом “социјалне револуције”, којој је претходно обезбедила вође и подстрекаче и медијско покривање, да избрише своје верне савезнике и доведе нове, још спремније на још већа непочинства и већу подлост и покорност.

Само тако се може уистину разумети убацивање афере Викиликс у токове светске дипломатије  и међународног поретка, наслеђеног из претходних векова тајне дипломатије. Управо је палестинска штампа добила на увид хиљаде поверљивих информација о деценију и по дугим преговорима, о покушајима да се постигне мир на Блиском истоку.

Из тих докумената произилази да, уствари, Израел све време саботира  мир. И нико му ништа не може. Дакле, циљ је не стварање нове платформе за постизање мира, већ суочавање  светске јавности да Америка, без икаквог моралног ризика, може једним потезом “социјалне револуције”, којој је претходно обезбедила вође и подстрекаче и медијско покривање, да избрише своје верне савезнике и доведе нове, још спремније на још већа непочинства и већу подлост и покорност.

Пођимо од  изазивања  милионског геноцида у Централној Африци у прошлој деценији. Тада  је пао Мобуту Сесе Секо, 30 година у служби САД. Следи претварање “фактора мира” у “касапина”, па лагана егзекуција Милошевића, потом жртвовање савезника Садама, недавна подела Судана чији је председник, претходно позван у Хаг, оптужен за геноцид у Дарфуру. Најзад, послати су, преко извештаја Марти, сигнали Бериши и упозорење Тачију да је “под сумњом” као део афере о продаји органа. Дубљи смисао око тајминга отварања  овог досијеа CIA тек треба да схватимо.

Дубоко у информативном мраку, већ месец дана бесни грађански рат у Обали Слоноваче, где Лоран Нгагбо, формални али по САД спорни, победник председничких избора из октобра, неће да уступи место про-америчком кандидату у овој бившој француској колонији. Горка иронија је да је поруку Нгагбу да одступи у корист Америке, како би се угњездила у западној Африци, дао “амерички” француски председник Саркози. Де Гол се врти у гробу.

"У правом цунамију смена истрошених режима савезника Америке, од Туниса, преко Тиране до Каира, а где се "револуције" уходаном техником одвијају иза социјалних немира, са јаким инстинктом за могућа слична збивања на Балкану, позиционира се овдашњи министар економске али и политичке пропасти Србије." На слици: Египћанка с нама добро познатим симболом.

Ако се у овај  мозаик убаце афере на Балкану (Санадер, Ђукановић), онда су “дубоко лични разлози” шрафа у систему глобалне деструкције људског и моралног управо супротни  од  прокламованог.

То је пристигла цена следбеницима политике која нема савезника, већ људска бића посматра као искључиви предмет политичког, али и сваког другог канибализма. Биће занимљиво видети  у временима која предстоје, а на већ дубоко фрустрираној српској политичкој сцени, ко ће  кога понудити као залогај америчком киклопу.

Оно што, дакако, изазива посебну језу међу обичним смртницима, поготово онима који су претрпели комунистички експеримент, је да и ново политичко чудовиште тоталитаризма са демократским ликом такође оперише флоскулом “револуције која тече”. Али, овог пута предмет њене манипулације нису “ослобођени сужњи које мори глад” на чије се чело,  наводно у њеном интересу, ставља својевремено самоизабрана бољшевичка елита, већ  појединци галиоти, добро везани у медијским ланцима за весла, уз пропратну сеансу симулакрума некаквог демократског друштва правде и хуманости.

Чини се да је врло проницљиви наш министар финансија боље схватио како да се одржи у тој опасној илузији од  наизглед доминантног  Председника,  који се може на  крају показати као истрошени манекен чија писта докрајчења Србије чека неки нови лик, новог “шетача”,  у новом руху, а у рукама истог креатора.