Поводом годишњице смрти академика Николе Милошевића, 24. јануара је у Великој сали Удружења књижевника Србије одржана трибина под називом „Сећање на Николу Милошевића“. О животу и делу академика Милошевића говорили су: проф. др Мило Ломпар, академик др Коста Чавошки и Добривоје Катунац.

Коста Чавошки о Николи Милошевићу: "Он је писао оно што је мислио и говорио оно што је мислио."

Говорећи о Николи Милошевићу као филозофу и књижевнику, проф. Ломпар је подсетио да је, између осталог, Милошевић и својом егзистенцијом обележио период којег називамо другом половином ХХ века, као и да је специфичност места Милошевићевог стваралаштва било то што се оно налазило негде на граници литературе и филозофије.

Ломпар је говорио о Николи Милошевићу као „духовном делатнику“ који је своју делатност вршио на „самотнички“ начин. „Његова основна заокупљеност кретала се проблемима антрополошким, проблемима човековог удеса“. Овим проблемом Милошевић се бавио мултидисциплинарно.

Подсетивши на „антрополошки песимизам“ Милошевића, Ломпар је навео да је он припадао „морализаторској традицији“ и био преокупиран бављењем злом. „Милошевић је имао веома дисциплиновану методску свест“, рекао је Ломпар и навео достигнућа Николе Милошевића на конкретним пољима књижевности и филозофије. Подсећајући на културни задатак којег су нам завештали Његош и Андрић, Ломпар је навео пример Николе Милошевића из чије делатности се видело да је тај задатак испунио и оставио нам завештање да и ми будемо такви. Он је био „културан, а свој“.

Академик Чавошки је говорио, пре свега, о јавним иступањима Николе Милошевића на трибинама. „Никола Милошевић је свакодневно иступао јавно анализирајући штампу“.

Мило Ломпар: „Његова основна заокупљеност кретала се проблемима антрополошким, проблемима човековог удеса,“ На слици: трибина"Сећање на Николу Милошевића".

„Његов усмени језик је био такав да се одмах могао штампати“. Међутим, „оно по чему ће бити упамћен је његова критика марксизма, лењинизма и тоталитаризма”.  И у доба популарности праксис-филозофије није имао илузија. Доказујући како је Лењин производ домаћег руског криминала подржаног од иностране непријатељске силе да би се зауставило напредовање Русије, „Никола Милошевић је заиста био немилосрдан. Он је обичном свету приказао ко је заправо био Лењин и шта је он чинио“.

„Он је писао оно што је мислио и говорио оно што је  мислио. А кад је дошло време, почео је и да чини оно што мисли, а то је било јавно опозиционо деловање.“ Подсећајући на улогу Николе Милошевића у оснивању Демократске странке, али и прво веће разочарење након чега је основана Српска либерална странка, Чавошки је рекао: „Никола Милошевић је имао ту илузију да се поштењем без новца може нешто постићи и у том погледу је заборавио на антрополошки песимизам којем је начелно припадао.“

„Није био склон никаквим компромисима који би ишли на уштрб части. Није веровао да се нечасним поступцима може постићи нешто часно“, закључио је Чавошки о Николи Милошевићу.

Говорећи о сусретима и доживљајима са Николом Милошевићем, Добривоје Катунац је описао какав је академик Милошевић био као човек и пријатељ, наводећи своја сећања и анегдоте.

Лет утви златокрилих

Погледајте видео записе са трибине: