Стојан Ненадовић

Ако се саберу све појединачне цене производа који се нуде на продају помножене са количинама тих производа који се нуде на продају, добије се укупна понуда роба у друштву која одговара укупној произодњи друштва. Та укупна понуда у друштву се може означити као PQ. P је непромењен ниво цена. Значи без инфлације. Q је количина производа. Значи производња.

Ако се саберу све појединачне новчанице које се улажу на куповину роба помножене са бројем обрта (прелазака из руке у руку) тих новчаница које се улажу за куповину тих роба, добије се укупна тражња у друштву, која одговара укупној потрошњи друштва, која се означава као MV. M је количина новца у оптицају. В је брзина оптицаја новца. Једнакост понуде и тражње, означава се као: PQ = MV. То такође значи да су једнаке производња и потрошња у том друштву.

Ако су понуда и тражња, односно производња и потрошња, стално једнаке то значи да се стално обнавља проста репродукција друштва. Ниво рационалности у таквом друштву је стално на истом нивоу. Друштво је статично. Оно стагнира.

Ако у друштву расте економска рационалност, а ниво цена (P) остаје исти, количина производа (Q) и брзина оптицаја новца (V) се мењају као независно промењљиве величине, а количина новца у оптицају (M) мења се као зависно промењљива величина, од промена Q и V.

То се математички може изразити као:

PQ = MV

P (Q + dQ) = (M + dM)(V + dV)

PQ + PdQ = MV + MdV + dMV + dMdV

PdQ – MdV = dM (V + dV)

dM = (PdQ – MdV)/(V + dV)

dM = промена количине новца ;

PdQ = промена (пораст) произодње, уз непромењен ниво цена (P) ;

-MdV = количина робе која се није могла продати због успорења оптицаја новца (-dV) ;

V + dV = промењена брзина оптицаја новца. По правилу, успорена (-dV) ;

Ако се брзина оптицаја новца не мења (dV = 0), dM = PdQ/V ;

Ако су понуда и тражња једнаке, никакав додатни новац није потребан. k = 0.

k = коефицијент пораста количине новца у оптицају.

k = (понуда – тражња)/тражња

Понуда представља нови друштвени производ (PQ+PdQ) а тражња је производ нове брзине оптицаја новца и непромењене количине новца у оптицају (MV + MdV).

k = (PQ + PdQ) – (MV + MdV)/(MV + MdV)

kM = (PdQ – MdV)/(V + dV) = dM

Збир трошкова у друштву је друштвени производ – профити:

Збир трошкова = PQ + PdQ – PdQ/(V + dV)

Збир доходака у друштву је друштвени производ + потрошачки вишак:

Збир доходака = PQ + PdQ + (-MdV)/(V + dV)

Збир профита је: PdQ/(V + dV)

Збир потрошачких вишкова је: -MdV(V + dV)

Збир профита произвођача и збир потрошачких вишкова потрошача сачињава некредитни новац као поклон у неком друштву.

Збир доходака у неком друштву је већи од збира трошкова тога друштва, за износ некредитног новца који се дели као потрошачки вишак и као произвођачки вишак (профит) у неком друштву. Друштвени производ као збир тржишних цена, је средња величина која дели некредитни новац на добит порошача и добит произвођача (профит). То је све што треба знати о новцу да би се развијали без инфлације и кризе. А онда ће бити већи и производња и запосленост.

k је коефицијент (стопа) по којој треба да се увећава количина новца у оптицају (kM = dM).

k = k1+ k2

k1 је коефицијент по којем се увећава производња ; k2 је коефицијент по којем расте непродата производња, због успорења брзине оптицаја новца ;

**

MA је количина новца у оптицају у времену А.

MB је количина новца у оптицају у вемену Б.

је производња у времену А. (PQ)B је производња у времену B.

VA је брзина оптицаја новца у времену A.

VB је брзина оптицаја новца у времену B.

Ако претпоставимо да је, дугорочно и глобално посматрано, k = const., континуирано доливање некредитног новца у оптицај тече према диференцијалној једначини органског раста:

dM/dt = kM ; (t = vreme), чије опште решење гласи:

MB = MA ekt ; некредитни новац у оптицају (MB), током времена (t) у којем се одвија прогрес човечанства (po stopi k), расте као почетни капитал (MA) који се непрекидно укамаћује. То је све што треба знати о новцу.