Ових дана сам “апсолутно одушевљен” потезима Србије поводом, не само статуса Косова, него и прихватању наше Владе и Председника да преговарају са Хашимом Тачијем. Хашим Тачи, по професији криминалац и терориста, недавно је оптужен од стране једног европског званичника, господина Дика Мартија[1], да је трговао људским органима, киднаповао и убијао недужне цивиле српске националности на Косову.

Сасвим је познато да стране државе које тренутно воде ратове против „тероризма“ имају једнаку политику да нема преговарања са терористима. Преговори дају терористима легитимитет за њихова прошла и будућа дела и не постоји демократија у свету која би то прихватила[2].

„Проевропска“ власт Србије опет води апсолутно супротну политику од оне какву би водила било која суверена држава. После разних понижавања по питању статуса Косова, од прихватања ЕУлекс-а па све до недавног повлачења Резолуције о Косово у УН, Србија и даље наставља своју политику додворавања њеним „европским и атлантским партнерима“ и политику „доброг“ суседа. Прихватање преговарања са Хашимом Тачијем од стране Србија[3], наша власт не само да даје легитимитет терористи него и сама даје легитимитет лажној држави Косова и њеном водећем лидеру. Нема државе у свету која је прихватила да преговара са вођама терориста, али Србија опет представља изузетак у свету.

После извештаја Мартија, одговорна власт би кренула у свеобухватну дипломатску активност не само на делегитимисању Хашима Тачија, него и целог пројекта тзв.независности који почива на страшним злочинима. Власт уместо да искористи повољне медијске ветрове, изазване бројним натписима водећих западних листова о скандалозној трговини органима, се затвара у љуштуру паничног страха да ће, инсистирајући на правима Србије, разбеснети оне који им нуде свакојаке штете за државу[4] и који им наравно нуде шаролику будућност Србије као протекторат земље.

„Проевропска“ власт Србије опет води апсолутно супротну политику од оне какву би водила било која суверена држава. После разних понижавања по питању статуса Косова, од прихватања ЕУлекс-а па све до недавног повлачења Резолуције о Косово у УН, Србија и даље наставља своју политику додворавања њеним „европским и атлантским партнерима“ и политику „доброг“ суседа.

Да подсетим да су многе западне земље истицале да је Србија изгубила морално право да управља Косовом и да Косово зато треба да добије независност. Испоставило се да су те оптужбе биле пропаганда, али “морални аргумент”, иако није правно ваљан многима је изгледао као погодан да оправдају нелегалну сецесију Косова.

Свим грађанима Европе је увек највећа вредност била заштита својих интереса док је Србији данас вредност да буде прихватана од стране света као држава која не штити своје интересе зарад неких ласкавих титула као „пожељан партнер“ или „добар сусед“. Србија сутра неће моћи никоме да буде партнер, јер „партнер“ увек има свој углед и интегритет, док га наша Србија сваки дан губи због одлука која ова власт доноси ради малих политичких поена према њеним „партнерима“ на западу.

Упутнице:

__________

[1] http://assembly.coe.int/Mainf.asp?link=%2FDocuments%2FWorkingDocs%2FDoc11%2FEDOC12462.htm

[2] Negotiation with Terrorists, Peter R. Neumann

[3] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=01&dd=10&nav_category=640&nav_id=484691

[4] http://www.pecat.co.rs/2010/12/dik-marti-velika-muka-vlasti-u-srbiji/