У Београду, 23. децембра 2010. године, у Малој сали Коларчевог народног универзитета, одржана је трибина Фонда Слободан Јовановић под називом „Живот и дело великана“ – разговор поводом библиографије Слободана Јовановића. Том приликом је представљена и до сада најцеловитија библиографија овог нашег великог правника и књижевника, коју је сачинио Добрило Аранитовић. О животу и делу Слободана Јовановића, на трибини су говорили Матија Бећковић, Александар Илић и Добрило Аранитовић.

Бећковић је навео како је Слободан Јовановић обећао „да ће се вратити са слободом“, и како се „ни више од пола века од његове смрти није се вратио“, као и да до данас „слободу чим негде свине, дежурни ватрогасци хитају да угасе“.

„Кад је све од првих пера и најбиранијих имена назван наш Волтер,наш Шатобријан,савест српског народа,онај који својим радом и својим делима одаје највећу част српском имену – Слободан Јовановић  је имао 70 година. Седам година касније, у својој 77. години, тај исти Слободан Јовановић суђен је у Београду као издајник, ратни злочинац и слуга окупатора. Онај који је рођен и умро у изгнанству и осуђен је у одсуству“, рекао је Матија Бећковић.

Бећковић је навео како је Слободан Јовановић обећао „да ће се вратити са слободом“, и како се „ни више од пола века од његове смрти није се вратио“, као и да до данас „слободу чим негде свине, дежурни ватрогасци хитају да угасе“.

На жалост, Слободан Јовановић је припадао „погрешном“ антифашистичком покрету, па је „у својој 77 години, тај исти Слободан Јовановић суђен је у Београду као издајник, ратни злочинац и слуга окупатора“.

Осврћући се на писмо Слободана Јовановића Ентони Идну из 1944. године, када је Велика Британија „из непознатих разлога“ отворено подржала југословенске комунисте, Бећковић је изразио наду да ће „Библиографија Слободана Јовановића  помоћи да долазећи себи полако улазимо у траг и тим разлозима.

+++

***++++++

Говорећи да смо ми Срби „народ спаљене књиге“, Аранитовић је подсетио на раније истраживаче наше књижевне заоставштине, којој је допринео библиографијом Слободана Јовановића „која обухвата дванаест деценија“, а „преко две хиљаде библиографских јединица“.

Александар Илић је најпре подсетио на Милоша Црњанског, који је,вративши се из емиграције донео у Београд „париско издање књиге Слободана Јовановића – `О тоталитаризму`“.

„Списи оних дванаест људи који су први почели да се боре за парламентарну демократију, а то су Коста Чавошки, Војислав Коштуница и остали, били су под пуним утицајем дела Слободана Јовановића.“

Високо оцењујући вредност библиографије дела Слободана Јовановића, Илић је навео да се изу њ јасно виде „мене, сукоби вредности и трагедије које стоје иза једног живота“, па према томе она може да се чита и као „сведочанство о једној несрећи која је задесила самог Слободана Јовановића, али и цео Српски народ“.

Поред правних и историјских списа, Александар илић је посебно подсетио на змначај Јовановићевих књижевних есеја. „Књижевни есеји Слободана Јовановића су изванредни“, оценио је Илић.

+++

***

Добрило Аранитовић је најпре подсетио да је Слободан Јовановић „одавно овековечен као личност у роману Време зла Добрице Ћосића и Очеви и оци Слободана Селенића“.

Библиографија Слободана Јовановића

Говорећи да смо ми Срби „народ спаљене књиге“, Аранитовић је подсетио на раније истраживаче наше књижевне заоставштине, којој је допринео библиографијом Слободана Јовановића „која обухвата дванаест деценија“, а „преко две хиљаде библиографских јединица“.

„Библиографија радова о Слободану Јовановићу прецизно указује и на карактеролошку путању оних који су о њему и његовом делу писали или ћутали, зависно од прилика и властитог опортунитета. На имена оних који су били доследни и упорни у његовом сатанизовању“, оценио је Аранитовић.

Подсетивши на бројне истакнуте српске књижевнике, чије библиографије још нису сачињене, Аранитовић је навео како се Слободан Јовановић поносио својим коренима.

„Надам се да ће се ускоро наћи мрамор камен и за гроб Слободана Јовановића у његовој отаџбини.

После излагања, поведен је разговор о делу Слободана Јовановића и о библиографском раду на прикупљању његових дела.

*

После излагања, поведен је разговор о делу Слободана Јовановића и о библиографском раду на прикупљању његових дела. Трибина "Живот и дело великана"

Погледајте видео записе са трибине Фонда.