Ево чега се Србија одрекла на предлог својих "пријатеља" који су је бомбардовали, па признали независност Косова: 1. Србија је одустала од захтева да Генерална скупштина осуди једнострану сецесију. 2. Србија је одустала од разговора о свим питањима, укључујући и статуснеа 3. Србија је одустала и од неизмештања овог питања из УН, где имамо сигурне савезнике. На слици Борис Тадић који као да говори"европским пријатељима": Смирите се, знате да ћу све да прихватим
Како другачије него изразом „капитулација“ назвати урушавање елементарног националног достојанства српског народа и државе. Прелазак преко такозваних „црвених линија“, које заправо представљају ефектан маркетиншки слоган чија је функција да покаже да за владајући режим постоји доња граница националних интереса коју никад неће прећи, је учињен у току јучерашњег дана! Наравно, реч је о капитулацији Србије која је извршена променом Резолуције коју је Србија поднела Генералној скупштини УН. Суштинске измене Резолуције се огледају у три аспекта:
1. Србија је одустала од захтева да Генерална скупштина осуди једнострану сецесију.
2. Србија је одустала од разговора о свим питањима, укључујући и статусна и сада „поздравља спремност Европске Уније да олакша процес дијалога између страна. Овај дијалог би имао за циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској Унији и побољша животе људи.“ Очигледно је циљ ових разговора успостављање добросуседске сарадње, а не преговори о статусу.
3. Србија је одустала и од неизмештања овог питања из УН, где имамо сигурне савезнике. Овом Резолуцијом оно се измешта у ЕУ, која нам отима Космет. Овај штетан процес развлашћивања УН започео је распоређивањем ЕУЛЕКС-а, које је подржао српски режим (Јеремићу шта је са планом од 6 тачака?!).
Оваква Резолуција је акт капитулације и представља попуштање под притиском ЕУ и САД. Србија је попустила, иако је јасно да шаргарепе нема, а штап ЕУ и САД није ни приближно јак као што је био 90-их година, пре свега због промене геополитичке позиције и јачања групе земаља које подржавају позиције Србије и које су окупљене у организацији БРИК. Ту се долази до још једног великог проблема: како ће сада земље које подржавају Србију реаговати? Како ће Јеремић моћи да погледа у очи министре (углавном из држава Несврстаних) које је обилазио и убеђивао да подрже српску Резолуцију? Они су подршку обећали упркос великим притисцима САД и ЕУ. Они су под притисцима издржали, али нисмо ми!
Јасно је да су у причи о штапу и шаргарепи, српски властодршци испали магарци. Али шта је са грађанима? Шта после још једног националног понижења у режији режима? Многи позивају на акцију. Хајде прво да видимо колико су кредибилни и респектабилни носиоци националне акције?
Јасно је да су у причи о штапу и шаргарепи, српски властодршци испали магарци.
Али шта је са грађанима?
Шта после још једног националног понижења у режији режима?
Многи позивају на акцију. Хајде прво да видимо колико су кредибилни и респектабилни носиоци националне акције?
1. Српска православна црква је несумњиво институција од највишег значаја и поверења јавности. Међутим, њен утицај је, имајући на уму поверење јавности, несразмерно мали и не може се очекивати да се СПЦ ангажује, чак ни после још једног националног пораза. Нико од СПЦ не очекује да се меша у унутар-страначка питања, али свакако да треба се оглашава поводом значајних државних и националних тема. Нажалост, постоји и неколико (тињајућих?) сукоба у самој СПЦ и сигурно би осуда ове капитулације представљала отварање још једног жаришта. Тако да од СПЦ по овом питању ништа не очекујте, неће се огласити. А ако се и огласи, већ сутрадан ће бити заборављено шта је саопштено.
2. Српска академија наука и уметности. Очекивање да се огласи ова, некада веома угледна, институција представљају чисту утопију. САНУ се једва огласила и поводом усвајања Статута Војводине и та критика се искључиво концентрисала на формирање Војвођанске академије наука и уметности. Нажалост, САНУ је у великој дефанзиви, чак хибернацији, што је у великој мери последица и систематских оптужби да је “Меморандум САНУ био великосрпски пројекат и увод у разбијање Југославије” (што углавном говоре они који га нису ни читали) и да „САНУ стоји иза ратнохушкачке политике Слободана Милошевића“. Али свакако да у САНУ има интелектуалаца од реномеа и кредибилитета, који су друштвено ангажовани и који желе промене поражавајуће политике.
3. Патриотске организације. Многи полажу наде у патриотски НВО сектор, пре свега због велике енергије, спремности на деловање и идеализма, којима су ове организације често вођене. Али, патриотске организације немају довољно чврсту међусобну сарадњу (мада у последње време ту има значајних помака) и немају довољно бројно чланство. Ове организације су медијски маргинализоване или су под медијском баражном ватром, која њихово деловање везује за насиље, екстремизам, уз низ негативних стереотипа.
4. Навијачи. У претходном блогу, истакао сам велику солидарност, спремност на личну жртву и испуњеност националним осећањем као позитивне карактеристике навијачког покрета. Међутим, навијачи немају јединствену идеолошку, а поготово политичку платформу иза које би могли сви да се окупе и крену у друштвену и политичку акцију. Такве ситуације су ретке, али и нејединствени, они свакако могу бити значајна подршка евентуалном окупљању антирежимских снага.
5. Опозиционе и „опозиционе странке“ (које се хвале да би боље спроводиле владајућу политику и програм). О „опозиционим“ странкама нећу трошити речи, али пар речи заслужује оно мало истински опозиционих партија у Србији. Јавност је углавном изгубила поверење у политичке партије, посебно да оне могу нешто озбиљније да промене. Због тога је нужно да опозиција направи још већи отклон од владајућег режима, како би се разлике још јасније нагласиле. Неке од ових странака имају тешкоће да поврате кредибилитет због пропуштених шанси и прокоцканог поверења јавности у прошлости. Ту су лек напоран рад и одлучни ставови, али и признавање сопствених грешака.
Велика шанса за промене је у формулисању минималне, али јасне политичке платформе око које би се окупиле истинске опозиционе странке, интелектуалци и патриотске организације. А та минимална платформа за почетак треба да садржи тражење одговорности носилаца режима због великог пораза и пропасти државне политике.
Испада да режим нема чега да се плаши и да шта год да уради његове позиције су сигурне. То је само привидно тако. Економска ситуација је тешка, режим је низом неиспуњених обећања и пораза изгубио легитимитет. Велика шанса за промене је у формулисању минималне, али јасне политичке платформе око које би се окупиле истинске опозиционе странке, интелектуалци и патриотске организације. А та минимална платформа за почетак треба да садржи тражење одговорности носилаца режима због великог пораза и пропасти државне политике. Одговорност треба тражити институционалним путем, кроз скупштинску расправу о поверењу Влади, али имајући у виду недемократски карактер актуелне власти и пословничке смицалице, ту одговорност треба тражити и ванинституционалним путем, кроз мирне протесте. Тражење одговорности треба да буде праћено и формулисањем јасне алтернативне политике поменутих актера, за које се искрено надам да ће наредних дана сести за сто и покушати да је усагласе. Ко, ако не ми? Кад, ако не сад?
Драган Марковић
НАЈНОВИЈЕ СА БЛОГА
• Небојша Бакарец: За све вас – волим вас• Небојша Бакарец: Инвазија телокрадица
• Небојша Бакарец: Новогодишња истина – у име истине
• Небојша Бакарец: Уништавање звездарске шуме
• Небојша Бакарец: Хвала на лекцији коју сте им одржали
ГАЛЕРИЈA: С. Ј. »
ЦИТАТ
По демократским појмовима, хуманистички образац не би био за одбацивање, али његова је мана што је доступан само једној одабраној мањини – дакле, има у себи нечег аристократског.
—
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН
11 коментара
Ја у својим коменатарима већ неколико пута позивам на деловање и акцију. Јасно је да за тако нешто нема превелики број људи, али ипак има сасвим пристојан број спремних да протестују због ове издаје. Али кључно је да се зна зашто се протестује, да не буде варијанта као са СНС: хоћемо да их мењамо јер се не спроводи Тадићева политика?! Пустили смо им Еулекс, пустили Статут, пустили Сребреницу,хоћемо ли и продају Космета мирно да гледамо?!
Ко до данас није схватио да је Србија окупирана земља никад ништа схватити неће. На власти су обични квислинзи који уместо народу полажу рачуна газдама у Вашингтону,Лондону и Бриселу.Србијом влада танак слој компрадорске квазиелите који је добар део наших ресурса дао будзашто странцима.Урушене су све институције државе од војске до СПЦ-а. Државу тек чекају даља распарчавања.Погаажене су све светиње и моралне вредности. Није време за политику али јесте за дуготрајни покрет отпора.Ми смо себи дозволили тај луксуз да сами себе за туће интересе самоокупирамо.Постоји фарса од институција и политичког система који чиновима издаје националних интереса дају легитимитет.Што пре обесмислимо овај привид државности и сведемо га на голу окупацију тим боље.Није ово нама прво робовање.Опасност је што Запад увек тежи да поред тела зароби и душу и да нас преуми.Некад су наша једноверна браћа Грци и Руси то знали. Нису џабе противници Фјорентинске уније говорили “боље под султанов турбан него под папску тијару”.Нису били луди руски кнезови Александар Невски и Данило Галициски што су плаћали данак и били вазали Златне Хорде Бату кана а пружали оружани отпор Швеђанима, Тевтонском реду и Мађарима.
Колико су данас животни Дисови “Наши дани”
….
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
…..
Не могу да верујем да се готово НИКО од побројаних у тексту није јавио. Осим ДСС и неких интелектуалцца, њима капа доле. А чутање СНС, нС, па чак и СРС нека иде њима на част…Тако да је ово практично капитулација читавог народа, а не само актуелне власти оличене у Тадићу
Mislim da ovom komentaru nista ne treba dodati.Neka svako dobro razmisli sta mu valja ciniti.Mislim da rasparcavanje Srbije jos nije zavrseno sve dok nas ne bude “za pod jednu sljivu”.U svakom slucaju onaj ko bude priznao drzavu kosovo imace neslavno mesto u istoriji kao Vuk brankovic
Dobar ti tekst
.
Nego, samo me cudi da jos nisi shvatio da je jedino sto moze nagnati ljude da proestuuju je nedostatak ‘leba. Za ostalo se nema vremena.
A sto se tice Kosova – velika vecina se pomirila da je ono nezaivsno, pa ni ovi magareci ispadi nikoga vise ne tangiraju.
Ako mozemo da izborimo sever da dodje k nama, ostali Srbi da se prebace kod njih,. a ostatak neka ide u …
Danas je DS proglasila POBEDU!?!Evo kako tu “pobedu” vide u svetu i predlažem da ovo bude posebna vest na vašem sajtu!:
Srbija povukla svoje protivljenje nesavisnom Kosovu pred UN – Sydney Morning Herald
EU ubedila Srbiju da razvodni svoju rezoluciju – Deutsche Welle
Srbija omeksala svoj stav o Kosovu – Irish Times
Srbija se pognula pred EU, omeksala stav o Kosovu – Reuters Canada
Srbija odustala od preispitivanja kosovske nezavisnosti pred UN – The Guardian
Srbija odustala od suprostavljanja Kosovskoj nezavisnosti – The Press Association
Jednu stvar sam jos propustio :
“А та минимална платформа за почетак треба да садржи тражење одговорности носилаца режима због великог пораза и пропасти државне политике.”
Da li u to ulazi i krivica Vojisliva Kostunice koji je bio na vlasti od 2000-2008., krivica SNS-a (tadasnjeg SRS-a) za fakticku kapitulaciju 1999. godine ?
U svemu ovome oko Kosova najmanju odgovornost i krivicu snosi DS …
Поштовани Драгане,
читам ваше чланке са задовољством и жељом да бар још неко осим вас и господина Дамјанца (поштовање и њему), из омладине, али и из странке, смогне снаге да пише за овај заиста одличан сајт. Толико потпредседника, чланова председништва, те осталих функционера, посланике да не заборавим…
Усудио бих се да упутим неколико примедби на ваш чланак.
Прво, ДСС је муњевито реаговала на повлачење и подношење нове резолуције и тај чин назвала капитулацијом. Свакако, сваки слободномислећи човек дошао би до истог закључка, као што сте дошли и ви.
Друго, кажете:”Србија је попустила, иако је јасно да шаргарепе нема…”. Да ли то значи да је требала да попусти да је шаргарепе било? Уверен сам да не мислите тако, али начин на који сте написали тај део реченице оставља то питање отвореним.
Треће, и чини ми се најважније. Говорите о “носиоцима националне акције”. Наводите пет носилаца. Сматрам неприличним да навијаче сврставате у исту раван са осталим “носиоцима националне акције” ако и прихватимо ту вашу синтагму. Наравно да ја нисам заражен антинавијачком хистеријом коју шири нпр. Б92, и део невладиног сектора, али бих вас подсетио да “навијаче” прво употребљава, злоупотребљава и инструментализује режим, директно и преко управа клубова. Има ли очигледнијег примера него злоупотреба навијача КК Црвена звезда од стране тада водећих људи КК, функционера ДС, Игора Жежеља и Жике Анђелковића. И да вас подсетим да су навијачи спалили две џамије 2004. године. И једна група “навијача” је убила Бриса Татона, а о манипулацији том смрћу сам написао чланак. Навијачи, могу бити посматрани као група, само условно, а никако не могу бити названи “носиоци националне акције”. Ви постављате и питање о кредибилности и респектабилности носилаца националне акције. Колико видим највише позитивних оцена дајете “патриотским организацијама”, па навијачима, па СПЦ-у. Из тога можемо извући закључак да су навијачи, по вама, веома кредибилни и респектабилни. Једноставно мислим да сте у неким аспектима овог чланка били неопрезни. Поздрав и осмех
@ Мирко
Коштуница истинску одговорност може да преузме за дешавања у периоду када је био премијер 2004-2008. Не улазећи у економска питања, Србија је тада имала највећи и најстабилнији економски развој. Али када је о Космету реч, тада је усвојен Устав Србије који гарантује очување Космета у правном систему Србије. У том периоду остварен је завидан консензус око одбране Космета, све важне одлуке су доношене у Скупштини, обезбеђена је подршка Руске Федерације(са којом су се многи спрдали…)А није ни усвојена Резолуција о Сребреници, Статут Војводине, Рашка није била овако уздрмана, а за то највећу одговорност сноси управо ДС
Поштовани Небојша,
Прво да Вам се захвалим, али и да одговорим на неке нејасноће који могу произаћи из мог текста.
1. ДСС је заиста прва и најоштрије реаговала и током целог периода доследно је и ситематски разобличавала лажну борбу за Космет коју води актуелна власт. Због тога у националном делу јавности ДСС ужива значајну подршку, уз замерке да треба да уради и више, иако је наравно питање колико је то у околностима(медијским, финансијским, спољним…)могуће.
2.Наравно да према мојим схватањима за овакву капитулацију нема оправдања у било каквој шаргарепи. Нажалост, значајан део јавности је спреман да ово прогута, само да виде неку шаргарепу, а ја сам хтео да нагласим да чак ни тога нема.
3. Ово је заиста најважнија примедба. Навијаче сам у “носиоце националне акције”сврстао из разлога прегледности, али њихова улога је да они”могу бити значајна подршка евентуалном окупљању”антирежимских снага. Никако носиоци, како сам у разврставању(зарад прегледности)представио. И ту сам заиста био неопрезан. Они од свих наведених имају убедљиво најмањи кредибилитет(између осталог и због разлога које сте навели), али и највећу енергију и спремност на деловање. С обзиром да је нагласак био на акцији, придао сам им у том сегменту значајну улогу
@ Мирко
Мислим да је Милош дао сасвим добар одговр на ваш коментар
Хвала свима који прате моје текстове и овај сајт.
@ Mirko
“U svemu ovome oko Kosova najmanju odgovornost i krivicu snosi DS …”
A da nije moja baba pozvala Turke u Srbiju da rešavaju pitanje sandžaka, priznala Euleks, isposlovala nepovoljno misljenje medjunarodnog suda ? Da nije moj deda obećavao ekspresni ulazak u EU, a dobio otimačinu Kosova? Da nije moja strina rešila da “prilagodi” rezoluciju prema željama “prijatelja” koji se bore za nezavisnost Kosova? Da nije odgovorna moja ujna za to što živimo loše bez ikakve perspektive? Da nije moja tetka raspustila našu vojsku i vratila ambasadore odmah u sve države koje su priznale kosovo? Da nije moj teča odgovoran što je izjavljivao da se odrićemo sile u rešavanju kosovskog pitanja, da nije on legao na rudu kad su mu zavrtali uši u Briselu? Da nije moja komšinica u Beču povela separatne pregovore oko Kosova i uveravala lidere EU da bi smo mi priznali nezavisno Kosovo, ali da ne smemo zbog nacionalista, pre izbora”?
Ne. Sve su to uradili jeremić i Tadić! Uz svesrdnu podršku svihiz Demokratske stranke. Eto im sad Evropa.