Док год на гробљима нема латинице све друго је пјена која кркља на површини – поручује српски пјесник.

Матија Бећковић: "Док год на гробљима нема латинице све друго је пјена која кркља на површини. Једна моја стрина, која је жељела да остане анонимна, каже да је ћирилица на гробовима остала зато што они у њима не учествују на изборима." Фото: Печат

“У свијету свакога дана умре по један језик, а једино се у Црној Гори десило чудо да је рођен један нови, односно да је дошло до повећања језилитета”, каже Матија Бећковић. У интервјуу за “Дан”, коментаришући настојања власти да протјера из школа српски језик, истиче да забрињава што црногорским језиком не говоре ни они који га уводе. Сматра да ће кадрови који ће предавати црногорски језик, вјероватно, бити обучавани на седмодневним курсевима.

Како доживљавате настојања власти у Црној Гори да протјера српски језик из школа?

Бећковић: Прва асоцијација ми је чисто визуелна. Да ли ће се том приликом служити шмрковима, чизмама и бајонетима, или ће га протјеривати постепено и неосјетно? Протјеривање језика је изванредан филмски мотив. Не знам како би то видјели и режирали Кустурица или Михалков. У сваком случају, они који то чине нису ништа криви. То им је неко рекао и не знају шта је сљедеће. Али ни увођење црногорског језика ни успостављање црногорске цркве нема смисла ако се не разликују од српске Цркве и српског језика. Ту су неопходне иновације. Рецимо, да укину Десет божјих заповијести или их бар сведу на двије-три, а најприје да се у свакој заповијести укине ријеч “не”, која је неприхватљива и више не само да није у тренду, него уопште не би смјела да постоји. Увођење три нова слова је права иновација, али је грешка што нису укинута сва остала. Са та три слова се може рећи све што још увијек има смисла говорити. Ово је вијек рециклаже свега постојећег, па и језика. Као што се рециклирају флаше, тако се од српског језика рециклажом добија црногорски. Не знам коме ће, у знак захвалности, подићи споменик као оцу црногорске писмености, попут Вуковог споменика у Београду. Како се зове онај што је први докторирао на црногорском језику? Он је најозбиљнији кандидат.

Како коментаришете индиректну поруку министра просвјете Славољуба Стијеповића Србима у Црној Гори: да ће им бити омогућено школовање на српском језику уколико прихвате статус националне мањине?

Бећковић: И та порука је на линији конструктивних рјешења. Неки злонамјерник из прошлих времена мого би рећи да је то уцјењивање , оно што на енглеском зову блацк маилинг. Срећом, друга су времена, па није ништа природније него да већина пристане да буде мањина. И све то за своје добро, па ни награда неће изостати. Зла крв се увијек везивала за биједу и сиромаштво. Сада, у оваквом благостању, јасно је да су намјере хумане и часне. Чим смо достигли овако висок стандард, имамо потребу да активно допринесемо бољем сјутра.

Једино ме забрињава што тим језиком не говоре они који га уводе. Све би се ријешило кад би предсједник државе, или Владе, изговорио користећи нова слова, са скупштинске говорнице или на телевизији, једну реченицу, рецимо ову:

“Немојте се сјекирати, сјутра послије сједнице сјешћемо да нешто изједемо”.

Важно је да ми послушамо и усвојимо све што треба, а шта ће пракса показати – није битно. На то, ионако, нико никад није обраћао пажњу. Само се наивни покољу већ код самог предлога. Искуство говори да је једино битно да ли ће то прихватити живот. За друго ћемо лако.

Једино ме забрињава што тим језиком не говоре они који га уводе. Све би се ријешило кад би предсједник државе, или Владе, изговорио користећи нова слова, са скупштинске говорнице или на телевизији, једну реченицу, рецимо ову: “Немојте се сјекирати, сјутра послије сједнице сјешћемо да нешто изједемо”.

Са 64,5 одсто са посљедњег пописа, говорници српског језика су једина неспорна већина у Црној Гори, а сада су изложени дискриминацији. Ваш коментар.

Бећковић: Све то може да се каже и на позитивнији начин. Ту сигурно нема ништа лично. Ради се о чисто лингвистичким разлозима. Лингвисти тврде да сваког дана на свијету умре по један језик. Једино се у Црној Гори десило чудо да се родио један нови. Не знам како се тај феномен зове – повећање језилитета или, једноставније, мортомонтогролитета.

По закону, настава у школама у Црној Гори изводиће се на црногорском језику, али ће се наставни предмет и даље звати матерњи језик. Како ће то, по Вашој оцјени, функционисати у пракси?

Бећковић: Нисам био просвјетни радник. Претпостављам да ће те кадрове морати да обучавају на неком курсу од седам дана, а можда и више. Могу само да нагађам ко ће бити инструктори, али се дубоки коријен српског језика у Црној Гори неће моћи ишчупати без њихове обуке и помоћи.

У пракси ће остати све као и до сада:

На гробницама ћирилица, на мјењачницама латиница.

У пракси ће остати све као и до сада: на гробницама ћирилица, на мјењачницама латиница. Док год на гробљима нема латинице, све друго је пјена која кркља на површини. Једна моја стрина, која је жељела да остане анонимна, каже да је ћирилица на гробовима остала зато што они у њима не учествују на изборима.

Не стижем да провјерим, а много би ми значило да знам да ли су у Петрограду сви натписи, па и они страни, још увијек на ћирилици или су, на путу између пабова и фитнеса, и то успјели да коригују. Тјешим се сликом да још има неко мјесто на свијету гдје ћу наћи свој језик и своје писмо. Не мора баш у Црној Гори.

Дан онлајн, 7. 9. 2010.