Да ли зато што лети нема много политичких догађаја или због нечег другог, тек једна медијска кућа, позната под именом које подсећа на блејање овце и позивни број полиције, избацила је вест под називом: „Говори Владимир Божовић!“

Милош Алигрудић: „Пази сад ово: министар унутрашњих послова је крив што су му довели Легију у канцеларију уместо да га воде истражном судији! Спорна је некаква службена белешка, а да више нико и не зна ни због чега. Јочић није смео да види државног непријатеља број 1, као да ће се тиме доказати да министар с Легијом нешто мунта."

Ко беше тај Владимир Божовић и како се његове речи претварају у главну вест? Као да је у питању неки познати глумац кога дуго није било, па решио да опет снима филмове! Вероватно и не знате ко је Владимир Божовић?

Ко је гледао “гневник” прошле недеље на „беее – упомоћ, полиција!“, схватио је да је тај био генерални инспектор полиције у време кад је министар унутрашњих послова био Драган Јочић. То значи, био је задужен за оно што се у полицијским серијама зове: унутрашња контрола. Е, тај фрајер је по нечијем налогу и за нечији интерес решио да, као некад, поново пљуцне грку пљуцу на господина Јочића, који лежи болестан у постељи, без икакве могућности да се брани у медијима на равноправан начин.

Суштина је у поновном, после више година, отварању тзв. афере „службена белешка“. Некада је лансирана за рачун и на радост обожаватеља виле у Шилеровој и њеног честог госта, који је домаћине, кажу, волео и у притвору да посећује. Хтели су да кажу како су сви из ДСС – почев од Војислава Коштунице преко Драгана Јочића, па до секретарица – некако гадно умешани у убиство Зорана Ђинђића.

Ово није било једино средство за остварење оваквих намера. Разним провидним лажима се ту још баратало. Таква инверзија се управо и само од криваца може очекивати. У последње време, свесни да је то сомнамбулизам и пребаљезгарија, плашећи се да ће претерати на сопствену штету, аутори су затихнули. Али, у време кад се отварају крупни догађаји на картарошком столу Бориса – коцкара народом и државом, важно је било креирати „вест“ од прастаре глупости и болештине. Извршилац: Владимир, бивши из СПО, садашњи из СНС и телевизија на којој спикери гротескно глуматају! Налогодавац: онај коме одговара да се пош‘љу народу очи на другу страну од вести о пропасти привреде и државе!

Суштина је у поновном, после више година, отварању тзв. афере „службена белешка“.

Некада је лансирана за рачун и на радост обожаватеља виле у Шилеровој и њеног честог госта, који је домаћине, кажу, волео и у притвору да посећује.

Хтели су да кажу како су сви из ДСС – почев од Војислава Коштунице преко Драгана Јочића, па до секретарица – некако гадно умешани у убиство Зорана Ђинђића.

Идејни творац ове антилогике био је једини неовлашћени посетилац притвореног Легије, као да му је род рођени. Околности под којима је пуштен уочи атентата на премијера, никада нису расветљене. Ово је једина истина, па ви процените.

Пази сад ово: министар унутрашњих послова је крив што су му довели Легију у канцеларију уместо да га воде истражном судији! Спорна је некаква службена белешка, а да више нико и не зна ни због чега. Јочић није смео да види државног непријатеља број 1, као да ће се тиме доказати да министар са Легијом нешто мунта.

Људи, ово је невероватно! По сто пута, изгледа, треба објашњавати савршено јасне ствари! Па да је хтео с њим да шурује, да то има икакве везе с мозгом, зар министар не би нашао других начина да комуницира са бегунцем осим да му овај долази у канцеларију након хапшења?! Поред тога, у питању је МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ, а непријатељ број 1 је ипак завршио на крају код истражног судије, а не у Јочићевој канцеларији, како то весело и спрдајућим тоном глуме спикери у “гневнику” читајући и ругајући се саопштењу ДСС поводом овог безобразлука!

Идејни творац ове антилогике био је једини неовлашћени посетилац притвореног Легије, као да му је род рођени. Околности под којима је пуштен уочи атентата на премијера никада нису расветљене. Ово је једина истина, па ви процените. Мало игре прикривања и замајавања није на одмет кад год не треба да слушамо о неуспесима власти.

Курир, 7. 9. 2010.