После саботаже свих кључних постулата суверености ове државе, петооктобарска елита само што није дотакла дно.

Драган Милосављевић: "Почнимо од недавно на интернету приступачне публикације ЦИА-е, анализе од 1970. до 1993. године, под насловом`Шта после Тита`."

Али и дно, гле, има рупу. И то таман по мери габарита ових гусара у политици, окупљених у транзиционом походу на Србију, а под лажном заставом демократије и слободног тржишта.

Тај кратер под њиховим ногама, који прети да их “усиса”, већ је крцат смртоносним “отпадима” њихове сопствене стратегије. Од лажи до фарисејства, од издаје до бруталне корупције, све до отворене отимачине, који су током декаде демократуре немарно бацани преко ограде самопроглашене “Нојеве барке” .

Чинили су то уз дубоко уверење да је дубина понора испод њихових обећања довољна да обезбеди заборав за сва недела и лажи, а да су спонзори „ружичастих револуција” вољни да обезбеде њихову доживотност на власти, по праузору Јосипу Брозу. Ипак, Украјина опомиње.

Не мора да буде како су замислили. Казује то и скаска о цару Трајану, овога пута испричана у више варијанти најновијег броја часописа “Печат”. Почнимо од недавно на интернету приступачне публикације ЦИА-е, анализе од 1970. до 1993. године, под насловом “Шта после Тита”.

Понуђене анализе о оперативној употреби титиоизма, несврстаности, самоуправљања први су прави путокази који упућују ширу јавност на сазнања о скривеној сврси “догађања народа“, о задацима четничким брадама маскираних комуњара, о дуплом дну и НВО демократа , али и дела наводно патриотске интелигенције…

Поручићемо из штива, искључиво због добронамерне поруке актуелним политичарима, који су ових дана у паничној потрази за новом комбинацијом одлагања дебакла (рупа на чекању), да се управо из овог дневника, тајни Ленглија, може наслутити и судбина свих извршилаца америчке империјалне воље. Примера има безброј, од Латинске Америке, преко Африке, све до Балкана.

Понуђене анализе о оперативној употреби титиоизма, несврстаности, самоуправљања први су прави путокази који упућују ширу јавност на сазнања о скривеној сврси “догађања народа“, о задацима четничким брадама маскираних комуњара, о дуплом дну и НВО демократа , али и дела наводно патриотске интелигенције, чиме су се позабавили и Радун и Анђелковић.

Анализе ЦИА-е о менталном склопу титоиста и крајње бескрупулозним методама борбе за власт, рецимо између Доланца и Љубичића, објашњавају и смисао потоњих догађаја, рецимо, срж флоскуле “и Србија и Косово”, преображај већег дела назови опозиције (политичких крила служби), данас све више про- НАТО агилних.

Милосављевић: "Сви ови хазардери мислили су, или мисле, да ће седањем за сто у чијем се кругу игра смртоносни "балкански рулет", њих заобићи гвоздени концепт коцкања са судбином на "балканском бурету" , а то је да у овом рулету нема трајног добитника..." На слици: "Сељаци се картају у крчми", део слике фламанског уметника Адријана Браувера, почетак XVII века.

Или, једноставно, сви ови хазардери мислили су, или мисле, да ће седањем за сто у чијем се кругу игра смртоносни “балкански рулет”, њих заобићи гвоздени концепт коцкања са судбином на “балканском бурету” , а то је да у овом рулету нема трајног добитника. Осим његовог организатора.

Укратко, планере растурања Југославије и данашњег полома Србије, које величају свакодневно овдашњи медији под брњицом, још почетком седамдесетих интересовало је само једно:” Шта после Тита”?

Ту је, пре свега, процена да “Русија под било каквим сценаријима неће ризиковати европски, па светски рат у спречавању америчког сценарија за Балкан”. Показало се тачно: да ће у надгорњавању дебелог Словенца, везаног за немачки ДМБ (тврди ЦИА) и војних обавештајних структура гурнутих у руке Ленглија, још од 1948. године (тврди ЦИА), бити отворена бреша за распад СФРЈ.

Као пројектовани жртвени јарац, као оличење некаквог предодређеног српског геноцидног национализма, виђен је у опсервацијама ЦИА-е, већ 1987. године, Милошевић с “ветром у коси”.

Врло занимљиво, рекло би се и тачно, у предвиђањима ЦИА-е је да ће екстремистички десничари, иначе орочени “кумови“, својим “бруталним узнемиравањем мањина” и “наглашеним шовинизмом”, пробуђени српски национализам свесно претворити у преговарачку омчу око врата Милошевићу.

Увалити га у гротескну утакмицу за “најпатриоту” на крилу одабраних квазипатриота , наводних бранилаца Југославије, прекодринске браће, па Србије и Косова и Метохије. Наравно да су се они борили, али су као топовско месо, уз паралелне нагодбе са сценаристима распада, нудили децу истинских патриота.

Нема више алибија, знали су и морају знати куда, по какву цену и са којим гаранцијама воде нацију “мечки на рупу”.

Организовали злочине на терет српског народа, где је заправо сахрањена, рекло би се заувек, мрачна тајна о Сребреници, од које сви беже као ђаво од крста. А своје су наследнике слали у “добровољно” изгнанство, у суседну Мађарску. Да би их касније, пресвучени у пронатовске миротворце, амнестирали за остављање државе на цедилу. Сад ће им као повратницима градити и станове на рачун гладних отпуштених с посла.

Једни су у том крвавом циркусу носили дресове с кокардом, а други свеже пропране од петокраке. Трећи сегмент комуњара извукао се из “рата у коме нисмо учествовали“ и ступио у редове новог поретка, што дакако није садржај о коме би ЦИА причала за јавност. Они су још у радном односу.

Превиђајући свесно пуни смисао те суицидалне представе, у којој су Милошевић и Ђинђић, због непоштовања сценарија платили главом, а преостала два кључна учесника квартета служе и даље као џокери, један у Хагу а други у Београду, трећи сегмент увериће се да у америчким и британским плановима нема места за пријатељство. Још мање за дугорочно савезништво, лојалност или захвалност.

Милосављевић: "Доживеће они међу нама, данас немоћним посматрачима, сви који претрају сва понижења необјављене окупације, да и ову власт Вашингтон и поданичка “квинта” виде као презрене, а само је питање времена, и потрошене и одбачене извршиоце." На слици: "Сељачка свађа током игре", Адријан Браувер, XVII vek.

Доживеће они међу нама, данас немоћним посматрачима, сви који претрају сва понижења необјављене окупације, да и ову власт Вашингтон и поданичка “квинта” виде као презрене, а само је питање времена, и потрошене и одбачене извршиоце.

Такву улогу, свесно или не, нека суди историја, одиграли су Срби саборци Броза, у које се још куне пола Србије, а потом и бројни њихови потомци из инкубатора титоизма. Слаба је утеха што демократори поједине од њих, из чистог утилитаризма, па чак и слуге тоталитаризма, бивше комунистичке функционере и координаторе, службе проглашавају херојима демократије.

Неки, показало се, имају краћу а неки дужу употребну вредност, искључиво на бази количине штете и пометње које су у стању да направе на геополитичкој територији интересантној за НАТО-империју. Тамо где ће се под маском заштите људских, посебно мањинских права, формирати протекторати какав је данас ова територија, без трајно дефинисаних граница.

У међувремену, Србија, којој се ради о глави, посрће под мега публицитетом о одсеченим шапама паса и мачака. Рекло би се да су јадне животиње свесно приправљене жртве српске “ендемске геноцидности” .

То је израз који лансира ВАЦ-ово гласило, а формално најстарији лист на Балкану, а не мањка ни порука да се вежемо за Немачку, која нас, иначе, сатире цео век, или у ТВ порукама, од Гласа Америке па надаље, да будемо на “данке Америка” са САД, која нас, иначе, бомбардује и докрајчује средином и крајем прошлог и почетком овог века.

Али трезвенији, а њих је све више, препознају у тој тарапани свесно приморавање дворских “аналитичара” и преобраћеног дела опозиције да се као алиби укључе у “освежену” гарнитуру власти, предвиђену за коначно решење. Они имају понуду да буду, уз пратеће бенефиције и синекуре, наследници “спаљене земље”.

Својим присуством у завршници докрајчења Србије, требало би да остану последњи запљунути у игри “балканске шуге”.

А све, притом, уз сазнање да је Косово и Метохију, за своје стратешке потребе, заправо отела та “пријатељска” Америка (само се послуживши Албанцима), у глас дрече о “судбинском” питању Резолуције (ако изгубиш кајаћеш се, ако добијеш кајаћеш се још више). Тиме се успешно појачава виртуелност стварности , оне у којој једино као демократска власт могу политички опстати наши квислинзи.

Али трезвенији, а њих је све више, препознају у тој тарапани свесно приморавање дворских “аналитичара” и преобраћеног дела опозиције да се као алиби укључе у “освежену” гарнитуру власти, предвиђену за коначно решење. Они имају понуду да буду, уз пратеће бенефиције и синекуре, наследници “спаљене земље”. Својим присуством у завршници докрајчења Србије, требало би да остану последњи запљунути у игри “балканске шуге”.

И док се одвија ова игра између Тадића и Николића, са Чедом у фази загревања, а уз одобравајуће кибицовање уређивача најновије српске политичке мисли, ММФ се потрудио да човек из сенке, који ће још дуго бити потребан Западу, извиканом “победом” на преговорима са монетарном аждахом, обезбеди одмрзавање мизерних неколико одсто пензија и плата. А то су сигурни гласови на будућим изборима за даљу регионализацију (парчање) Србије.

Милосављевић: "Пробудићемо се, тако, у туђој кући, до јуче нашој, са ланцима поименичних, али и државних дугова (само Београд за кратко време скоро пола милијарде долара) и бићемо потерани да са статусом робља диринчимо за газде своје бивше дедовине." На слици: Део с платна "Сатир држи здравицу породици богатог сељака", Јакоба Јордана, фламанског уметника, XVII век.

Уз такав развој судбоносних пројекција за будућност, прикривене сенком отетог Косова и Метохије, о коме искључиво други одлучују, донесена је парадигматична пресуда о повраћају сто хектара луке, најатрактивнијег дела Београда, тајкунима, иначе плански високозадуженим у страним банкама.

Домаће банке је, чудо од економисте у покушају, сада поуздано знамо, као неподобне за неолибералне трендове, разбуцао. А клијенте жртвованих банака увео у исте одаје, али настањене банкама “ћеркама” европских лихвара, које нуде своје услуге по папреним каматама. А добит послушно трансферишу у “ породицу “ .

Тврди се међу експертима да је тајкунски сој лабораторијски створен од соц. директора и криминалаца, и то планским увођењем санкција САД. Они ће, као врста клонова, све драгоцене делове територије и објекте Србије, када на миг буду банкротирали због “немогућности да врате позајмљане милијарде долара”, на име намирења да пренесу Србију у власништво страним зеленашима.

Пробудићемо се, тако, у туђој кући, до јуче нашој, са ланцима поименичних, али и државних дугова (само Београд за кратко време скоро пола милијарде долара) и бићемо потерани да са статусом робља диринчимо за газде своје бивше дедовине.

Треба да престанемо да служимо њиховом наметнутом моделу “политичке коректности”, а што је искључива обавеза једне стране, оне беспомоћне пред силеџијама који разарају друштво, морал , породицу , намећу гнусне стандарде најгорег западног културног треша и

дилују некажњено менталну или праву дрогу за умове нас и наше деце.

Остаћемо своји и на својој земљи само ако схватимо сву озбиљност дуготрајних планова “опсерватора“ из Ленглија и прозремо до краја наметнуте стандарде новоговора глобализма о тобожњим “теоријама завере” , док нам се оне догађају као СТВАРНОСТ и уходана ПРАКСА неоимперијализма и неофашизма.  И наравно, ако престанемо да служимо њиховом наметнутом моделу “политичке коректности”, а што је искључива обавеза једне стране, оне беспомоћне пред силеџијама који разарају друштво, морал , породицу , намећу гнусне стандарде најгорег западног културног треша и дилују некажњено менталну или праву дрогу за умове нас и наше деце.